Odluka Ustavnog suda o odbijanju ustavne žalbe zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku
Kratak pregled
Ustavni sud je odbio kao neosnovanu ustavnu žalbu zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku u izvršnom postupku koji je trajao četiri godine i dva meseca. Trajanje postupka je ocenjeno kao opravdano s obzirom na složenost izvršenja.
Tekst originalne odluke
Republika SrbijaUSTAVNI SUD
Už-1664/2014
14.07.2016.
Beograd
Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda Vesna Ilić Prelić, predsednik Veća, i sudije dr Bosa Nenadić , dr Marija Draškić, Predrag Ćetković , dr Goran P. Ilić, Sabahudin Tahirović, Bratislav Đokić i dr Milan Marković, članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalbi Lj . H . iz Konaka , na osnovu člana 167. stav 4. u vezi sa članom 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 14. jula 2016. godine, doneo je
O D L U K U
Odbija se kao neosnovana ustavna žalba Lj. H . izjavljena zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku, zajemčenog članom 32. stav 1. Ustava Republike Srbije, u postupku koji je vođen pred Osnovnim sudom u Zrenjaninu u predmetu I. 4105/10.
O b r a z l o ž e nj e
1. Lj. H . iz Konaka je, 24. februara 2014. godine, preko punomoćnika M . M, advokata iz Rume, Ustavnom sudu podnela ustavnu žalbu zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku, zajemčenog odredbama člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije, u izvršnom postupku koji je vođen pred Osnovnim sudom u Zrenjaninu u predmetu I. 4105/10.
U ustavnoj žalbi je, između ostalog, navedeno: da je izvršni postupak započeo 2010. godine, podnošenjem predloga za izvršenje Osnovnom sudu u Zrenjaninu, te da u vreme podnošenja ustavne žalbe još uvek nije bio okončan.
Predloženo je da Ustavni sud usvoji ustavnu žalbu i utvrdi pravo podnosiocu na naknadu nematerijalne štete, kao i troškove na ime sastava ustavne žalbe.
2. Saglasno odredbi člana 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu.
U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama istaknutog zahteva, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.
3. Ustavni sud je, u sprovedenom postupku , izvršio uvid u spise predmeta Osnovnog suda u Zrenjaninu I. 4105/10 i utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za odlučivanje:
Podnositeljka ustavne žalbe je 21. juna 2010. godine podnela Osnovnom sudu u Zrenjaninu predlog za izvršenje protiv izvršnog dužnika D. L. iz Jaše Tomića, na osnovu izvršne isprave, presude Osnovnog suda u Zrenjaninu – Sudska jedinica Sečanj P. 81/10 od 14. maja 2010. godine, radi namirenja potraživanja po osnovu naknade štete u ukupnom iznosu od 301.000,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom, i to prodajom nepokretnosti izvršnog dužnika.
Rešenjem Osnovnog suda u Zrenjaninu I. 4105/10 od 1. jula 2010. godine određeno je predloženo izvršenje.
Podneskom od 13. jula 2010. godine izvršni poverilac se saglasio da se vrednost nepokretnosti utvrdi na osnovu izveštaja Poreske uprave Sečanj. Dopisom od 31. januara 2011. godine, sud je tražio izveštaj o proceni vrednosti predmetnih nepokretnosti.
Zaključkom izvršnog suda od 14. februara 2011. godine, izveštaj Poreske uprave je dostavljen strankama na izjašnjenje.
U podnesku dostavljenom sudu 8. marta 2011. godine izvršni poverilac se izjasnio da nema primedbi i tražio da sud zakaže javnu prodaju procenjenih nepokretnosti, a nakon toga je rešenjem Osnovnog suda u Zrenjaninu – Sudska jedinica Sečanj I. 4105/10 od 6. juna 2011. godine, na koji je nakon 1. januara 2010. godine prešla nadležnost za odlučivanje, utvrđena vrednost predmetnih nepokretnosti i određeno da će sud nakon pravnosnažnosti tog rešenja zakazati prvu javnu prodaju označenih nepokretnosti. Zaključkom izvršnog suda I. 4105/10 od 14. jula 2011. godine zakazano je prvo javno nadmetanje za 13. oktobar 2011. godine, koje nije uspelo jer nije bilo zainteresovanih kupaca. Zaključkom I. 4105/10 od 17. oktobra 2011. godine, zakazano je drugo usmeno javno nadmetanje za 17. novembar 2011. godine, ali ni ono nije uspelo, jer nije bilo zainteresovanih kupaca, pa je sledeće nadmetanje zakazano za 9. februar 2012. godine. Na zapisniku od 9. februara 2012. godine je konstatovano da se za kupca prijavio izvršni poverilac, a zaključkom je utvrđeno da je poverilac ponudio najveću cenu i da se oslobađa polaganja prodajne cene, jer samo potraživanje glavnice u ovom predmetu prevazilazi iznos postignute prodajne cene, pa je pozvan poverilac da izvrši obračun potraživanja i da dostavi sudu predlog za spajanje drugih potraživanja koje ima prema dužniku. Izvršni poverilac je predložio da se ovom predmetu pripoji predmet istog suda I. 1663/10.
Zaključkom I. 4105/10 od 20. februara 2012. godine, nepokretnost je predata kupcu, a zaključkom od 9. marta iste godine utvrđena su dospela potraživanja izvršnog poverioca i pozvan poverilac da opredeli sredstvo izvršenja radi namirenja preostalog potraživanja poverioca.
Izvršni poverilac je podneskom od 5. marta 2012. godine tražio predaju poseda, nakon čega je sud zaključkom od 30. marta 2012. godine naložio dužniku da u roku od tri dana preda nepokretnost izvršnom poveriocu.
Podneskom od 2. aprila 2012. godine izvršni poverilac je tražio dopunu sredstava izvršenja, radi namirenja ostatka glavnog duga sa pripadajućom kamatom i troškove postupka, i to izvršenjem na predloženim nepokretnostima izvršnog dužnika.
Podneskom od 12. aprila 2012. godine poverilac je obavestio sud da mu dužnik nije predao nepokretnost i tražio prinudno uvođenje u posed.
Zaključkom izvršnog suda I. 4105/10 od 18. januara 2013. godine, izvršnom poveriocu je dozvoljena dopuna sredstava izvršenja i određeno da će se dalje izvršenje sprovoditi javnom prodajom navedenih nepokretnosti izvršnog dužnika, a određen je i veštak koji će izvršiti procenu vrednosti predmetnih nepokretnosti.
Zaključkom od 18. januara 2013. godine zakazano je prinudno uvođenje u posed izvršnog poverioca za 14. mart 2013. godine, koje je i sprovedeno.
Rešenjem suda I. 4105/10 od 22. jula 2013. godine izvršnom poveriocu su dosuđeni troškovi izvršnog postupka, koji su nastali nakon donetog zaključka od 9. marta 2012. godine, a kojim su utvrđena sva dospela potraživanja do navedenog dana, a rešenjem od 23. avgusta 2013. godine, dosuđeni su i troškovi koji nisu obuhvaćeni rešenjem od 22. jula 2013. godine.
Izvršni poverilac je izjavio prigovore protiv oba rešenja o troškovima, koji su odbijeni kao neosnovani rešenjem Osnovnog suda u Zrenjaninu Ipv. (I) 279/13 od 21. novembra 2013. godine, a rešenja Osnovnog suda u Zrenjaninu – Sudska jedinica Sečanj I. 4105/10 od 22. jula i 23. avgusta 2013. godine su potvrđena.
Podneskom od 31. januara 2014. godine, izvršni poverilac je tražio da sud nastavi izvršenje prodajom nepokretnosti izvršnog dužnika, kao i da zatraži od MUP-a podatke da li izvršni dužnik poseduje motorno vozilo, kako bi predložio dopunu sredstava izvršenja i na pokretnim stvarima izvršnog dužnika.
Zaključkom od 3. marta 2014. godine sud je pozvao poverioca da se izjasni i opredeli dalji tok postupka, s obzirom na to da je MUP PS Sečanj dostavio sudu podatak da izvršni dužnik na svom imenu nema registrovanih motornih vozila.
Podneskom od 21. maja 2014. godine poverilac je obavestio sud da se dogovorio sa dužnikom i tražio da sud izvrši obračun potraživanja - dugovanja, te da će nakon toga dužnik izvršiti isplatu potraživanja prema obračunu suda, a podneskom od 24. jula 2014. godine poverilac je povukao predlog za izvršenje u predmetu I. 4105/10 i tražio da sud obustavi postupak, zbog namirenja izvršnog poverioca.
Osnovni sud u Zrenjaninu je rešenjem I. 4105/10 od 3. septembra 2014. godine obustavio postupak izvršenja, s obzirom na to da je poverilac povukao predlog za izvršenje.
4. Odredbom člana 32. stav 1. Ustava je utvrđeno da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega.
5. Ocenjujući razloge i navode iznete u ustavnoj žalbi sa stanovišta povrede prava na suđenje u razumnom roku zajemčenog odredbom člana 32. stav 1. Ustava, Ustavni sud je utvrdio da je izvršni postupak započeo 21. juna 2010. godine, podnošenjem predloga za izvršenje Osnovnom sudu u Zrenjaninu, te da je okončan donošenjem rešenja o obustavljanju postupka Osnovnog suda u Zrenjaninu I. 4105/10 od 3. septembra 2014. godine, iz čega proizlazi da je izvršni postupak trajao četiri godine i dva meseca.
Ustavni sud je i ovom prilikom pošao od toga da je razumna dužina trajanja sudskog postupka relativna kategorija, koja zavisi od niza činilaca, koji se moraju uzeti u obzir u svakom pojedinačnom slučaju prema njegovim specifičnim okolnostima. Složenost činjeničnih i pravnih pitanja u konkretnom predmetu, ponašanje podnosioca ustavne žalbe kao stranke u postupku, postupanje nadležnih sudova, kao i priroda postavljenog zahteva, odnosno značaj raspravljanog prava za podnosioca ustavne žalbe su kriterijumi koji utiču na ocenu dužine trajanja postupka i određuju da li je postupak okončan u okviru razumnog roka ili ne.
Ustavni sud je ocenio da je predmetni izvršni postupak bio u izvesnom pogledu složen, imajući u vidu da je sprovedeno izvršenje na nepokretnostima izvršnog dužnika, što je podrazumevalo preduzimanje više radnji izvršenja, kao što su procena vrednosti nepokretnosti, njena javna prodaja i uvođenje kupca u posed nepokretnosti. U konkretnom slučaju, samo potraživanje glavnice u ovom predmetu je prevazilazilo iznos postignute prodajne cene, pa je sud pozvao poverioca da izvrši obračun potraživanja i da dostavi sudu predlog za spajanje drugih potraživanja koje ima prema dužniku, nakon čega je sud odredio dopunu sredstava izvršenja, da će se dalje izvršenje sprovoditi javnom prodajom nepokretnosti izvršnog dužnika, kao i veštaka koji će izvršiti procenu vrednosti dodatnih dužnikovih nepokretnosti., radi njihove eventualne javne prodaje. Sud je u primerenim vremenskim periodima, uvažavajući predloge izvršnog poverioca, preduzimao i druge potrebne radnje kako bi poverilac namirio svoje potraživanje, što je sve i dovelo do toga da u sprovedenom izvršnom postupku izvršni poverilac i namiri svoje potraživanje, nakon čega je povukao predlog za izvršenje, a što je po sili zakona rezultiralo obustavom izvršnog postupka.
Ustavni sud smatra da je podnositeljka ustavne žalbe imala legitiman interes da se izvršni postupak okonča u primerenom roku, kako bi naplatila svoje dosuđeno potraživanje, kao i da svojim ponašanjem nije doprinela dužem trajanju postupka izvršenja. Pri tome, Ustavni sud je imao u vidu i da je izvršni postupak okončan obustavom, nakon što je sama podnositeljka povukla predlog za izvršenje, jer je u celosti namirila svoje potraživanje.
Uvažavajući sve okolnosti u konkretnom slučaju, Ustavni sud ukazuje i na praksu Evropskog suda za ljudska prava prema kojoj samo ona kašnjenja i odlugovlačenja koja se mogu pripisati sudovima i drugim državnim organima mogu dovesti do zaključka o nepoštovanju prava na suđenje u razumnom roku (videti presudu Evropskog suda za ljudska prava Proszak protiv Poljske, od 16. decembra 1997. godine, stav 40.).
Polazeći od iznetog, Ustavni sud je utvrdio da u osporenom postupku podnositeljki ustavne žalbe nije povređeno pravo na suđenje u razumnom roku zajemčeno članom 32. stav 1. Ustava, pa je, saglasno odredbi člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu ("Službeni glasnik RS", br. 109/07, 99/11, 18/13-Odluka US, 40/15-dr. zakon i 103/15), odbio ustavnu žalbu kao neosnovanu.
U pogledu zahtev a podnosi teljke za naknadu troškova na ime sastava ustavne žalbe, Ustavni sud podseća da je u svojoj dosadašnjoj praksi više puta razmatrao navedeno pitanje, te da je zauzeo stav da, u smislu člana 6. Zakona o Ustavnom sudu, nema osnova za naknadu troškova postupka pred Ustavnim sudom. S tim u vezi, Ustavni sud se poziva na stanovište koje je izraženo, pored drugih, u Odluci Už -633/2011 od 8. maja 2013. godine (videti na: www.ustavni.sud.rs).
6. Na osnovu svega iznetog i odredaba člana 42b stav 1. tačka 1) i člana 45. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, Ustavni sud je doneo Odluku kao u izreci.
PREDSEDNIK VEĆA
Vesna Ilić Prelić, s.r.