Utvrđena povreda prava na suđenje u razumnom roku u desetogodišnjem postupku

Kratak pregled

Ustavni sud je usvojio ustavnu žalbu i utvrdio povredu prava na suđenje u razumnom roku u parničnom postupku koji traje preko deset godina i još uvek je u prvostepenoj fazi. Nedelotvornost suda ogleda se u brojnim odlaganjima ročišta.

Tekst originalne odluke

Republika Srbija
USTAVNI SUD
Už-1665/2010
12.12.2012.
Beograd

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda dr Dragiša B. Slijepčević, predsednik Veća i sudije dr Bosa Nenadić, Katarina Manojlović Andrić, dr Olivera Vučić, Predrag Ćetković, Milan Stanić, Bratislav Đokić i mr Tomislav Stojković, članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalbi, Olgice Trifunović iz Beograda, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 12. decembra 2012. godine, doneo je

O D L U K U

1. Usvaja se ustavna žalba Olgice Trifunović i utvrđuje se da je u parničnom postupku koji se vodi pred Osnovnim sudom u Čačku u predmetu P. 188/10 (ranije predmet Opštinskog sud a u Čačku P. 1289/02) , povređeno prav o podnosi teljki ustavne žalbe na suđenje u razumnom roku, zajemčen o odredb om člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije.

2. Nalaže se Osnovnom sudu u Čačku da preduzme sve neophodne mere kako bi se parnični postupak iz tačke 1. okončao u najkraćem roku.

3. Odluku objaviti u “Službenom glasniku Republike Srbije“.

O b r a z l o ž e nj e

1. Olgica Trifunović iz Beograda podnela je 22. marta 2010 . godine , preko punomoćnika Milana Stevanovića, advokata iz Čačka, Ustavnom sudu ustavnu žalbu zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku iz člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije, u parničnom postupku koji se vodi o pred Opštinskim sudom u Čačku u predmetu P. 1289/02, a sada se vodi pred Osnovnim sudom u Čačku u predmetu P. 188/10.

Podnositeljka ustavne žalbe je navela: da je 6. juna 2002. godine podnela Četvrtom opštinskom sudu u Beogradu tužbu radi utvrđenja, koji se u kratkom roku oglasio mesno nenadležnim; da postupak pred nadležnim Opštinskim sudom u Čačku traje i dalje, prevshodno zbog toga što sud ni na koji način nije sprečavao tuženog da zloupotrebljava svoja procesna ovlašćenja i na taj način odugovlači postupak, zbog čega smatra da joj je povređeno pravo na suđenje u razumnom roku. Predložila je da Ustavni sud utvrdi povredu naveden og Ustavom zajemčen og prava , da odluku objavi u „Službenom glasniku Republike Srbije“ te da naloži Osnovnom sudu u Čačku da preduzme sve neophodne mere kako bi se ospopreni pos tupak okončao u što kraćem roku. Nije istakla zahtev za naknadu štete.

2. Saglasno odredbi člana 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu. Postupak po ustavnoj žalbi se, u smislu člana 175. stav 3. Ustava , uređuje zakonom.

Odredba člana 82. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, br. 109/07 i 99/11) je po sadržini identična odredbi člana 170. Ustava. Odredbom člana 82. stav 2. Zakona propisano je da se ustavna žalba može izjaviti i ako nisu iscrpljena pravna sredstva, u slučaju kada je podnosiocu ustavne žalbe povređeno pravo na suđenje u razumnom roku.

U postupku pružanja ustavnosudske zaštite povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama istaknutog zahteva, Ustavni s ud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je u sprovedenom postupku, uvidom u spise predmeta Osnovnog suda u Čačku P. 188/10 utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za odlučivanje u ovoj ustavnosudskoj stvari:

Tužilja, ovde podnositeljka ustavne žalbe, podnela je 6. juna 2002. godine Četvrtom opštinskom sudu u Beogradu tužbu radi utvrđenja prava susvojine na određen oj nepokretnosti i određenim pokretnim stvarima , po osnovu sticanja u vanbračnoj zajednici sa tuženim, povodom koje se taj sud oglasio mesno nenadležnim i nakon pravnosnažnosti rešenja (6. jula 2002. godine) spise predmeta dostavio Opštinskom sudu u Čačku. Opštinski sud u Čačku je navedene spise primio 30. avgusta 2002. godine i formiran je predmet P. 1289/02.

Prvo ročište za glavnu raspravu bilo je zakazano za 28. januara 2003. godine, ali nije održano jer tužni nije bio uredno pozvan .

Sledeće zakazano ročište od 14. aprila 2003. godine nije bilo održano zbog nedolaska uredno pozvane tužilje i njenog punomoćnika, zbog čega je sud odredio mirovanje postupka, koji je po predlogu punomoćnika tužilje od 18. jula 2003. godine nastavljen na ročištu od 8. oktobra 2003. godine. U nastavku postupka, do podnošenja protivtužbe (18. novembra 2005. godine) sud je zakazao osam ročišta, od kojih dva ni su održan a zbog nemogućnosti dolaska uredno pozvanog tuženog, iako u spisima predmeta nema odgovarajućih dokaza o razlozima sprečenosti .

U daljem toku postupka, u periodu od 2005. godine do oktobra 2012. godine (kada su spisi dostavljeni Ustavnom sudu), bilo je zakazano još 37 ročišta za glavnu raspravu , od kojih devet nije održano zbog sprečenosti postupajućeg sudije, dva nisu održana zbog nemogućnosti dolaska uredno pozvanog tuženog bez odgovarajućih dokaza o razlozima sprečenosti, dok jedno nije održano jer nije bilo dokaza o urednom pozivanju tuženog.

Na ukupno 28 održan ih ročišta saslušano je 12 svedoka, sprovedeno je ekonomsko-finansijsko veštačenje na okolnost doprinosa stranaka u sticanju sporne imovine i saslušani su tužilja i tuženi u svojstvu parničnih stranaka (kako je u toku osporenog postupka osam puta dolazilo do izmene postupajućeg sudije, tužilja i protivtužilac su više puta saslušavani u svojstvu parničnih stranaka).

U pogledu izvođenja dokaza građevinskim veštačenjem, u cilju utvrđivanja vrednosti izvršenih radova na spornoj nepokretnosti, Ustavni sud je uvidom u spise predmeta utvrdio sledeće: građevinsko veštačenje je određeno r ešenjem od 24. septembra 2007. godine; podneskom od 9. novembra 2007. godine sudski veštak je obavestio sud da mu tuženi ne dozvoljava ulazak u objekat radi veštečenja; ročište od 7. decembar 2007.godine nije održano zbog nepostojanja dokaza o urednom pozivanju tuženog; na ročištu od 5. maja 2008. godine izmenjeno je rešenje o veštačenju u pogledu ličnosti veštaka građevinske struke i naloženo tuženom da omogući veštaku ulazak u objekat ; podneskom od 9. decembra 2008. godine veštak je obavestio sud da mu tuženi ne dozvoljava ulazak u objekat . Navedeno građevinsko veštačenje još uvek nije sprovedeno a rešenje kojim je određeno je još uvek na snazi.

U postupku nije doneta nijedna prvostepena presuda.

4. Odredbom člana 32. stav 1. Ustava je utvrđeno da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega.

Zakonom o parničnom postupku („Službeni list SFRJ", br. 4/77, 36/77, 6/80, 36/80, 43/82, 69/82, 58/84, 74/87, 57/89, 20/90, 27/90 i 35/91 i „Službeni list SRJ“, br. 27/92, 31/93, 24/94, 12/98, 15/98 i 3/02), koji je bio na snazi u vreme pokretanja osporenog parničnog postupka, bilo je propisano da je sud dužan da nastoji da se postupak sprovede bez odugovlačenja i sa što manje troškova i da onemogući svaku zloupotrebu prava koja strankama pripadaju u postupku (član 10.).

Zakonom o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, br. 125/04 i 111/09), koji se, saglasno odredbi člana 506. stav 1. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, broj 72/11), i dalje primenjuje na predmetni postupak, bilo je propisano: da stranka ima pravo da sud odluči o njenim zahtevima i predlozima u razumnom roku, kao i da je sud dužan da nastoji da se postupak sprovede bez odugovlačenja i sa što manje troškova (član 10. ).

5. Razmatrajući navode i razloge ustavne žalbe sa stanovišta Ustavom zajemčenog prava na suđenje u razumnom roku, a polazeći od utvrđenih činjenica i okolnosti koje se odnose na osporeni sudski postupak, Ustavni sud je utvrdio da je predmetni parnični postupak pokrenut 6. juna 2002. godine. podnošenjem tužbe i da se predmet i dalje nalazi u fazi prvostepenog odlučivanja, kao i da još uvek nije doneta nijedna prvostepena presuda.

Ocenjujući period u odnosu na koji je Ustavni sud nadležan da ispituje povredu prava na suđenje u razumnom roku, Sud konstatuje da je period u kome se građanima Srbije jemče prava i slobode utvrđene Ustavom i obezbeđuje ustavnosudska zaštita u postupku po ustavnoj žalbi počeo da teče 8. novembra 2006. godine, danom stupanja na snagu Ustava Republike Srbije. Međutim, polazeći od toga da sudski postupak po svojoj prirodi predstavlja jedinstvenu celinu koja započinje pokretanjem postupka, a završava se donošenjem odluke kojom se postupak okončava, Ustavni sud je ocenio da se radi utvrđivanja opravdanosti dužine trajanja postupka mora uzeti u obzir i stanje predmeta na dan 8. novembra 2006. godine i da su, u konkretnom slučaju, ispunjeni uslovi da se prilikom ocene da li se dosadašnje trajanje postupka može smatrati razumnim ili ne, uzme u obzir celokupan period od podnošenja tužbe.

Kada je reč o dužini trajanja osporenog parničnog postupka, Ustavni sud je utvrdio da predmetni postupak traje duže od deset godina, da j e još uvek u fazi prvostepenog odlučivanja i da još uvek nije doneta nijedna prvostepena presuda, a koje činjenice same po sebi govore da je postupak premašio standarde razumnog roka.

Prilikom odlučivanja o postojanju povrede prava na suđenje u razumnom roku, Ustavni sud polazi od toga da je pojam razumnog trajanja sudskog postupka relativna kategorija koja zavisi od niza činilaca, i mora se proceniti u svakom pojedinačnom slučaju, prema njegovim specifičnim okolnostima. Složenost činjeničnih i pravnih pitanja u konkretnom predmetu, ponašanje podnosioca ustavne žalbe kao stranke u postupku, postupanje nadležnih sudova koji vode postupak i priroda zahteva, odnosno značaj predmeta spora za podnosioca, osnovni su činioci koji utiču na ocenu dužine sudskog postupka. Ustavni sud je i u ovom slučaju ispitivao da li su i u kojoj meri navedeni kriterijumi uticali na dugo trajanje postupka .

U pogledu ponašanja podnositeljke ustavne žalbe Ustavni sud je utvrdio da je zbog nedolaska uredno pozvanog punomoćnika tužilje na ročište zakazanog za 14. aprila 2003. godine sud utvrdio mirovanje postupka , koji je nastavljen na predlog punomoćnika tužilje od 18. jula 2003. godine, kao i da ročište zakazano za 14. jul 2008. godine nije održano na saglasan predlog stranaka radi ostavljanja dopunskog roka sudskom veštaku građevinske struke za izradu i dostavljanje nalaza i mišljenja. Ustavni sud smatra da ponašanje podnositeljke ustavne žalbe nije takvog karaktera koji bi ukazivao da je odlučujuće i u većoj meri doprinelo sveukupnoj dužini trajanja postupka. Stoga je Sud ocenio da podnositeljka nije u bitnom doprinela dužini trajanja osporenog parničnog postupka.

Prema oceni Ustavnog suda, predmet spora je nesumnjivo bio od izuzetnog značaja za podnositeljku, jer se radilo o zahtevu kojim je traženo utvrđenje prava suvlasništva na nepokretnosti.

Što se tiče postupanja nadležnih sudova, Ustavni sud, pre svega, konstatuje da postupajući sudovi (Opštinski, a zatim Osnovni sud u Čačku) nijednom nisu odlučili o osnovanosti tužbenog zahteva podnositeljke ustavne žalbe. Ustavni sud ukazuje da se, bez obzira na to koliko su složena sporna pitanja koja u jednom sudskom postupku treba raspraviti, a kojih u konkretnom slučaju nesporno ima (s obzirom na predmet tužbenog i protivtužbenog zahteva), uzimajući pri tome u obzir da podnositeljka ustavne žalbe u bitnom nije doprinela dužem trajanju postupka, ne može prihvatiti da je razumno da postupak traje preko deset g odina, a da za svo to vreme nijedanput nije o dlučeno o postavljenim zahtevima.

Takođe, Ustavni sud smatra da se nedelotvornost postupajućih parničnih sudova ogleda i u okolnostima: da je prvo ročište od prijema tužbe bilo zakazano tek posle pet meseci, a da ni tada sud nije učinio sve kako bi obezbe dio postojanje procesnih pretpostavki za njegovo održavanje (ročište nije održano zbog toga što tuženi nije bio uredno pozvan); da je u toku osporenog postupka koji traje duže od 124 meseca bilo održano samo 28 ročišta, na kojima su saslušane dve parnične stranke, izvedeno jedno veštačenje i saslušano ukupno 12 svedoka, a da čak devet ročišta nije održano zbog sprečenosti postupajućeg sudije. Na neefikasnost suda u sprovođenju dokaznog postupka ukazuje i okolnost da građevinsko veštačenje određeno rešenjem od 24. septembra 2007. godine još uvek nije sprovedeno (iako je to rešenje još uvek na snazi), upravo zbog loše vođenog dokaznog postupka od strane suda , kao i nepreduzimanja ovlašćenja u cilju spreč avanja tuženog da vrši opstrukciju sprovođenja veštačenja predmetne nepokretnosti, iako su vešta ci ukazivali sudu na ponašanje tuženog (podnescima od 9. novembra 2007. godine i 9. decembra 2008. godine) . Po oceni Ustavnog suda, podnositeljka ustavne žalbe opravdano ukazuje na to da Opštinski sud u Čačku nije preduzeo sve mere u cilju sprečavanja zloupotreba procesnih ovlašćenja tuženog, što potvrđuje i okolnost da sud nije održao četiri ročišta zbog nedolaska uredno pozvanog tuženog, uvažavajaći kao opravdane njegove razloge nedolaska, bez ijednog dokaza kojima bi postojanje tih razlo ga bil o potkrepljeno.

Imajući u vidu sve navedeno, desetogodišnje trajanje konkretnog sudskog postupka jedino se može pripisati nedelotvornosti postupajućih sudova, najpre Opštinskog suda u Čačku pred kojim se postupak vodio od septembra 2002. godine do januara 2010. godine, a potom i Osnovnog suda u Čačku.

Iz navedenih razloga, Ustavni sud je utvrdio da je u postupku koji se vodi pred Osnovnim sudom u Čačku u predmetu P. 188/10 podnositeljki ustavne žalbe povređeno pravo na suđenje u razumnom roku, zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava. Stoga je Sud, saglasno odredbi člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu, usvojio ustavnu žalbu , odlučujući kao u tački 1. izreke.

6. Polazeći od toga da parnični postupak povodom koga je podneta ustavna žalba još nije okončan, a krećući se u granicama postavljenog zahteva, Ustavni sud je, saglasno odredbi člana 89. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu, odredio da se štetne posledice utvrđene povrede Ustavom zajemčenog prava otklone nalaganjem nadležnom sudu da preduzme sve neophodne mere kako bi se parnični postupak okončao u najkraćem roku, kao i objavljivanjem ove odluke u “Službenom glasniku Republike Srbije“, pa je odlučio kao u tač. 2. i 3. izreke.

7. S obzirom na izneto, Ustavni sud je, na osnovu odredaba člana 42b stav 1 . tačka 1) i člana 45. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

dr Dragiša B. Slijepčević

Utvrđena povreda prava na suđenje u razumnom roku u desetogodišnjem postupku

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti