Kratak pregled

Ustavni sud je odbio ustavnu žalbu podnetu protiv presude Okružnog suda u Prokuplju. Utvrđeno je da podnositeljki nije povređeno pravo na pravično suđenje niti pravo na zdravstvenu zaštitu, jer je sud odlučio na osnovu ustavnopravno prihvatljivog tumačenja zakona.

Tekst originalne odluke

Republika Srbija
USTAVNI SUD
Už-167/2009
08.10.2009.
Beograd

Ustavni sud u sastavu: predsednik dr Bosa Nenadić i sudije dr Olivera Vučić, dr Marija Draškić, Vesna Ilić Prelić, dr Agneš Kartag Odri, Katarina Manojlović Andrić, dr Dragiša Slijepčević, dr Dragan Stojanović i Predrag Ćetković, u postupku po ustavnoj žalbi Jelice Milanović iz Kuršumlije, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici održanoj 8. oktobra 2009. godine, doneo je

O D L U K U

Odbija se kao neosnovana ustavna žalba Jelice Milanović izjavljena protiv presude Okružnog suda u Prokuplju GŽ. 969/08 od 3. decembra 2008. godine.

O b r a z l o ž e nj e

1. Jelica Milanović iz Kuršumlije je 2. februara 2009. godine podnela Ustavnom sudu dopuštenu i blagovremenu ustavnu žalbu protiv presude Okružnog suda u Prokuplju GŽ. 969/08 od 3. decembra 2008. godine.
Podnositeljka ustavne žalbe navodi da joj je osporenom presudom povređeno pravo na pravično suđenje iz člana 32. Ustava Republike Srbije i pravo na zdravstvenu zaštitu iz člana 68. Ustava, iz razloga što je navedenom presudom preinačena prvostepena presuda i odbijen njen zahtev za plaćanje troškova pružanja zdravstvene zaštite.
2. Saglasno odredbi člana 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu. Postupak po ustavnoj žalbi se, u smislu člana 175. stav 3. Ustava, uređuje zakonom.
U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama zahteva istaknutog u njoj, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.
3. Ustavni sud je u sprovedenom postupku izvršio uvid u osporenu presudu i dokumentaciju priloženu uz ustavnu žalbu i utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za rešavanje ove ustavnosudske stvari:
Podnositeljka ustavne žalbe podnela je tužbu Opštinskom sudu u Prokuplju protiv Republičkog zavoda za zdravstveno osiguranje Beograd - filijala za Toplički okrug Prokuplje, sa zahtevom za naknadu troškova lečenja na Vojno medicinskoj akademiji u Beogradu.
Opštinski sud u Prokuplju je doneo presudu P. 3412/07 od 27. maja 2008. godine kojom je usvojen tužbeni zahtev tužilje, ovde podnositeljke ustavne žalbe, i obavezan je Republički zavod za zdravstveno osiguranje Beograd -Filijala za Toplički okrug Prokuplje da joj na ime troškova lečenja na VMA u Beogradu isplati iznos od 99.496,00 dinara, sa zateznom kamatom, kao i da joj nadoknadi troškove parničnog postupka.
Protiv prvostepene presude žalbu su izjavile obe parnične stranke. Rešavajući po podnetim žalbama, Okružni sud u Prokuplju doneo je osporenu presudu GŽ. 969/08 od 3. decembra 2008. godine kojom je preinačena prvostepena presuda i tužbeni zahtev podnositeljke ustavne žalbe odbijen kao neosnovan. U obrazloženju osporene presude je navedeno: da je prvostepeni sud pogrešno primenio materijalno pravo; da je tužilja koristila zdravstvenu zaštitu u suprotnosti sa načinom i postupkom ostvarivanja zdravstvene zaštite koji su propisani Zakonom o zdravstvenom osiguranju i Pravilnikom o uslovima i načinu ostvarivanja prava iz zdravstvenog osiguranja, te da joj iz tog razloga ne pripada pravo na traženu naknadu; da su podnositeljki ustavne žalbe pružene medicinske usluge na Vojnomedicinskoj akademiji u Beogradu, ali da tuženi nije imao zaključen ugovor sa Vojnomedicinskom akademijom o pružanju zdravstvenih usluga, te da prijem na ovoj akademiji nije bio hitan kako bi se mogla primeniti odredba člana 183. stav 2. Zakona o zdravstvenom osiguranju.
4. Odredbama Ustava na čiju povredu se ukazuje u ustavnoj žalbi utvrđeno je: da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i optužbama protiv njega (član 32. stav 1.); da svako ima pravo na zaštitu svog fizičkog zdravlja, da deca, trudnice, majke tokom porodiljskog odsustva, samohrani roditelji sa decom do sedme godine i stari ostvaruju zdravstvenu zaštitu iz javnih prihoda, ako je ne ostvaruju na drugi način, u skladu sa zakonom, da se zdravstveno osiguranje, zdravstvena zaštita i osnivanje zdravstvenih fondova uređuje zakonom i da Republika Srbija pomaže razvoj zdravstvene i fizičke kulture (član 68.)
Odredbama člana 144. st. 1. i 2. Zakona o zdravstvenom osiguranju ("Službeni glasnik RS", br. 107/05, 109/05 i 106/06) propisano je da osigurano lice ostvaruje pravo na zdravstvenu zaštitu na način i po postupku utvrđenim ovim zakonom i propisima donetim za sprovođenje ovog zakona, kao i da troškove zdravstvene zaštite koja se ostvaruje mimo načina i postupka utvrđenog u skladu sa stavom 1. ovog člana snosi osigurano lice.
Odredbama člana 183. Zakona propisano je da se zdravstvenim ustanovama, odnosno privatnoj praksi sa kojima nije zaključen ugovor o pružanju zdravstvenih usluga mogu iz sredstava obaveznog zdravstvenog osiguranja platiti samo zdravstvene usluge pružene osiguranim licima pri ukazivanju hitne medicinske pomoći, po cenama utvrđenim aktom iz člana 55. ovog zakona, kao i da ako je osigurano lice platilo za pruženu hitnu medicinsku pomoć zdravstvenoj ustanovi, odnosno privatnoj praksi iz stava 1. ovog člana, ima pravo na naknadu plaćenih troškova iz sredstava obaveznog zdravstvenog osiguranja do iznosa cene pružene zdravstvene usluge, utvrđene aktom iz člana 55. ovog zakona.
Odredbama člana 9. Pravilnika o uslovima i načinu ostvarivanja prava iz zdravstvenog osiguranja ("Službeni glasnik RS", br. 44/99, 37/02, 62/03, 1/04, 43/04, 44/05, 109/05 i 68/06) bilo je propisano da se u ostvarivanju zdravstvene zaštite osiguraniku obezbeđuje pravo na izbor zdravstvene ustanove i lekara, odnosno stomatologa u skladu sa Zakonom i ovim pravilnikom, a da se pod zdravstvenom ustanovom iz stava 1. ovog člana podrazumeva nosilac zdravstvene službe sa kojim je Zavod zaključio ugovor o pružanju zdravstvenih usluga.
Odredbom člana 25. Pravilnika propisano je da osiguranik ostvaruje bolničko lečenje u odgovarajućoj stacionarnoj zdravstvenoj ustanovi na području filijale Zavoda po uputu izabranog lekara koji važi najduže 30 dana, osim u hitnim slučajevima kada se ovo lečenje ostvaruje i bez uputa, a kada se odgovarajuća zdravstvena zaštita ne može obezbediti na području filijale Zavoda. Odredbom člana 29. Pravilnika propisano je da kada izabrani lekar oceni da se osiguraniku ne može obezbediti odgovarajuća zdravstvena zaštita u zdravstvenim ustanovama na području filijale Zavoda, dužan je da mu izda uput za najbližu osiguravajuću zdravstvenu ustanovu koja može da pruži potrebnu zdravstvenu zaštitu, dok na uputu lekarska komisija Zavoda daje prethodnu saglasnost, sem u hitnim slučajevima.
5. Ocenjujući razloge i navode iznete u ustavnoj žalbi sa stanovišta navedenih odredaba Ustava, zakona i podzakonskog akta, Ustavni sud je u sprovedenom postupku utvrdio da je osporena presuda doneta od strane zakonom ustanovljenog suda, koji je u sprovedenom postupku utvrdio činjenično stanje koje je od značaja za donošenje odgovarajuće odluke i odlučio primenom merodavnih odredaba materijalnog prava. Naime, Okružni sud u Prokuplju je utvrdio da je podnositeljka ustavne žalbe koristila zdravstvenu zaštitu u suprotnosti sa načinom i postupkom ostvarivanja zdravstvene zaštite koji su propisani Zakonom o zdravstvenom osiguranju i Pravilnikom o uslovima i načinu ostvarivanja prava iz zdravstvenog osiguranja, te da joj iz tog razloga ne pripada pravo na traženu naknadu. Po oceni Ustavnog suda, osporena presuda Okružnog suda u Prokuplju se zasniva na ustavnopravno prihvatljivom tumačenju i primeni materijalnog prava i činjeničnom stanju koje je utvrđeno u sprovedenom parničnom postupku na osnovu izvedenih dokaza, te podnositeljki ustavne žalbe nije povređeno pravo na pravično suđenje zajemčeno članom 32. stav 1. Ustava.
Ustavni sud ukazuje da Ustav štiti pravo na zdravstvenu zaštitu i utvrđuje da se zdravstvena zaštita uređuje zakonom. U konkretnom slučaju, osporena presuda je utemeljena na Zakonu o zdravstvenom osiguranju, te je stoga Sud ocenio da podnositeljki ustavne žalbe nije povređeno ni pravo zajemčeno odredbama člana 68. Ustava.
6. Polazeći od izloženog, Ustavni sud je utvrdio da ustavna žalba nije osnovana, te je, saglasno odredbi člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu, ustavnu žalbu odbio kao neosnovanu.
Na osnovu odredbe člana 45. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, Sud je doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK USTAVNOG SUDA dr Bosa Nenadić

Slični dokumenti

• Už 443/2008: Ostvarivanje prava na zdravstvenu zaštitu na teret sredstava osiguranja
• Už 1833/2009: Odbijanje ustavne žalbe u sporu za naknadu troškova zdravstvene zaštite
• Už 554/2015: Odluka o povredi prava na suđenje u razumnom roku u parničnom postupku
• Už 9378/2012: Odluka Ustavnog suda o povredi prava na suđenje u razumnom roku
• Už 832/2009: Nedozvoljenost ustavne žalbe zbog neiscrpljivanja pravnih sredstava u upravnom postupku
• Už 9078/2014: Povreda prava na suđenje u razumnom roku u sporu zdravstvenog osiguranja
• Už 11155/2013: Odluka Ustavnog suda o povredi prava na suđenje u razumnom roku