Odluka Ustavnog suda o povredi prava u izvršnom postupku

Kratak pregled

Ustavni sud usvaja ustavnu žalbu zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku i prava na imovinu u izvršnom postupku koji traje preko šest godina. Povreda je nastala zbog neopravdano dugog postupka restrukturiranja izvršnog dužnika od strane Agencije za privatizaciju.

Tekst originalne odluke

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda dr Dragiša B. Slijepčević, predsednik Veća i sudije Vesna Ilić Prelić, dr Marija Draškić, dr Agneš Kartag Odri, Predrag Ćetković, Sabahudin Tahirović, dr Dragan Stojanović i mr Milan Marković, članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalbi Janka Skorića iz Beograda, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 29. marta 2012. godine, doneo je

O D L U K U

1. Usvaja se ustavna žalba Janka Skorića i utvrđuje da su u postupku koji se vodio pred Četvrtim opštinskim sudom u predmetu I. 528/05 povređen a prav a podnosioca ustavne žalbe na suđenje u razumnom roku zajemčeno članom 32. stav 1. Ustava Republike Srbije i pravo na imovinu zajemčeno članom 58. stav 1. Ustava.

2. Nalaže se Osnovnom sudu u Beogradu da preduzme sve mere kako bi se izvršni postupak iz tačke 1. okončao u najkraćem roku.

3. Utvrđuje se pravo podnosioca ustavne žalbe na naknadu nematerijalne štete u iznosu od 700 evra, u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate. Naknada se isplaćuje na teret budžetskih sredstava - razdeo Ministarstva pravde.

O b r a z l o ž e nj e

1. Janko Skorić iz Beograda podneo je 10. septembra 2009. godine Ustavnom sudu ustavnu žalbu zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku zajemčenog članom 32. stav 1. Ustava Republike Srbije i prava na imovinu zajemčenog članom 58. stav 1. Ustava, u izvršnom postupku koji se vodio pred Četvrtim opštinskim sudom u Beogradu u predmetu I. 528/05.

U ustavnoj žalbi je navedeno: da je Drugi opštinski sud u Beogradu doneo presudu na osnovu priznanja P. 1605/05; M. 385/05 od 30. marta 2005. godine kojom je obavezan tuženi „PIM - Bagerovanje i vodni transport“, Beograd, podnosiocu ustavne žalbe na isplatu zaostalih primanja; da je podnosilac ustavne žalbe podneo predlog za izvršenje Četvrtom opštinskom sudu u Beogradu, a da izvršenje do podnošenja ustavne žalbe nije sprovedeno, zbog čega podnosilac smatra da mu je povređeno pravo na suđenje u razumnom roku zajemčeno članom 32. stav 1. Ustava i pravo na imovinu zajemčeno članom 58. stav 1. Ustava.

Podnosilac ustavne žalbe je istakao zahtev za naknadu nematerijalne štete.

2. Saglasno članu 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu.

U postupku pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama istaknutog zahteva, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

Odredbom člana 82. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, broj 109/07 i 99/11) propoisano je da se ustavna žalba može izjaviti i ako nisu iscrpljena pravna sredstva, u slučaju kada je podnosiocu žalbe povređeno pravo na suđenje u razumnom roku.

3. Ustavni sud je u sprovedenom postupku izvršio uvid u dokumentaciju priloženu uz ustavnu žalbu, spise predmeta Četvrtog opštinskog suda u Beogradu I.528/05, kao i u podatke Agencije za privatizaciju i utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za rešavanje ove ustavnosudske stvari:

Presudom na osnovu priznanja Drugog opštinskog suda u Beogradu P.1605/05; M.385/05 od 30. marta 2005. obavezan je tuženi „PIM - Bagerovanje i vodni transport“ iz Beograda, da tužiocu, ovde p odnosiocu ustavne žalbe, na ime zarade za period od 1. novembra 2002. godine do 31. decembra 2003. godine , regresa za 2002, 2003 . i 2004. godinu , otmpremnine i naknade štete zbog neiskorišćenog godišnjeg odmora u 2003. godini, isplati određene novčane iznose.

Podnosilac ustavne žalbe je, kao izvršni poverilac, 7. juna 2005. godine Četvrtom opštinskom sudu u Beogradu podneo predlog za izvršenje, plenidbom novčanih sredstava sa računa izvršnog dužnika „PIM - Bagerovanje i vodni transport“ iz Beograda, na osnovu izvršne isprave - presude Drugog opštinskog suda u Beogradu P.1605/05; M.385/05 od 30. marta 2005. godine.

Postupajući po predlogu izvršnog poverioca, Četvrti opštinski sud u Beogradu je doneo rešenje VIII-I-528/05 od 22. juna 2005. godine kojim je odredio izvršenje.

Agencija za privatizaciju je 7. novembra 2005. godine donela rešenje R-39/05 o pokretanju postupka restruktuiranja nad preduzećem „Ivan Milutinović- PIM“ AD, kome pripada i izvršni dužnik „PIM - Bagerovanje i vodni transport“ iz Beograda.

Rešenjem Četvrtog opštinskog suda u Beogradu VIII-I-528/05 od 9. juna 2006. godine prekinut je postupak izvršenja iz razloga što je nad izvršnim dužnikom pokrenut postupak restruktuiranja.

Podnosilac ustavne žalbe je 27. novembra 2007. godine Četvrtom opštinskom sudu u Beogradu podneo predlog za nastavak postupka izvršenja. Sud je rešenjem VIII-I-528/05 od 3. juna 2008. godine odbio predlog izvršnog poverioca za nastavak prekinutog izvršnog postupka, sa obrazloženjem da restruktuiranje nad izvršnim dužnikom još nije okončano.

4. Odredbama Ustava na čiju povredu podnosilac ustavne žalbe ukazuje , utvrđeno je: da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega (član 32. stav 1.); da se jemči mirno uživanje svojine i drugih imovinskih prava stečenih na osnovu zakona (član 58. stav 1.).

Odredbom člana 5. stav 1. Zakona o izvršnom postupku („Službeni glasnik RS“, broj 125/04), koji se primenjivao u konkretnom slučaju, propisano je da je u postupku izvršenja i obezbeđenja sud dužan da postupa hitno.

Zakonom o privatizaciji („Službeni glasnik RS“, br. 38/01, 18/03, 45/05 i 123/07) uređuju se uslovi i postupak promene vlasništva društvenog, odnosno državnog kapitala (u daljem tekstu: privatizacija) (član 1.). Istim zakonom je propisano: da je predmet privatizacije društveni, odnosno državni kapital (u daljem tekstu: kapital) u preduzećima i drugim pravnim licima (u daljem tekstu: subjekti privatizacije), ako posebnim propisima nije drugačije određeno, da je predmet privatizacije i državni kapital koji je iskazan u akcijama ili udelima, ako uslovi i postupak prodaje tog kapitala nisu drugačije uređeni posebnim propisom, da se u postupku privatizacije može prodati imovina ili deo imovine subjekta privatizacije, odnosno pojedini delovi subjekta privatizacije (član 3. st. 1. do 3.); da su subjekti nadležni za sprovođenje privatizacije – 1) Agencija za privatizaciju, 2) Akcijski fond i 3) Centralni registar za hartije od vrednosti, kao i da se u postupku privatizacije vodi Privatizacioni registar (član 4.); da je Agencija za privatizaciju (u daljem tekstu: Agencija) pravno lice koje prodaje kapital, odnosno imovinu i promoviše, inicira, sprovodi i kontroliše postupak privatizacije, u skladu sa zakonom (član 5. stav 1.).

Odredbama člana 14. st. 1. i 2. Zakona o privatizaciji je propisano da se za privatizaciju neprivatizovanog društvenog kapitala javni poziv za učešće na javnom tenderu, odnosno javnoj aukciji, mora objaviti najkasnije do 31. decembra 2008. godine, kao i da ako se javni poziv ne objavi u roku iz stava 1. ovog člana, Agencija donosi rešenje o pokretanju prinudne likvidacije subjekta privatizacije.

Odredbama člana 19. Zakona o privatizaciji je propisano: da ako Agencija proceni da kapital ili imovina subjekta privatizacije ne mogu biti prodati metodom javnog tendera ili javne aukcije bez prethodnog restruktuiranja, Agencija donosi odluku o restruktuiranju u postupku privatizacije, u skladu sa ovim zakonom (stav 1.); da restruktuiranje u postupku privatizacije (u daljem tekstu: restruktuiranje), u smislu ovog zakona, jesu promene koje se odnose na subjekt privatizacije i njegova zavisna preduzeća, koja omogućavaju prodaju njegovog kapitala ili imovine, a naročito – 1) statusne promene, promene pravne forme, promene unutrašnje organizacije i druge organizacione promene, 2) otpis glavnice duga, pripadajuće kamate ili drugih potraživanja, u celini ili delimično, 3) otpuštanje duga u celini ili delimično radi namirivanja poverilaca iz sredstava ostvarenih od prodaje kapitala subjekta privatizacije (stav 2.); da u subjektima privatizacije u kojima je sprovedeno restruktuiranje, Agencija prodaje kapital, odnosno imovinu, metodom javnog tendera ili javne aukcije (stav 3.).

Odredbama člana 10. Zakona o izmenama i dopunama Zakona o privatizaciji („Službeni glasnik RS“, broj 123/07) je, pored ostalog, u osnovni tekst ovog zakona dodat član 20ž kojim je propisano: da se od dana donošenja odluke o okončanju restruktuiranja, protiv subjekta privatizacije, odnosno nad njegovom imovinom, ne može odrediti ili sprovesti prinudno izvršenje niti bilo koja mera postupka izvršenja radi namirenja potraživanja (stav 1.); da odluka o restruktuiranju ima snagu izvršne isprave (stav 2.); da odluku o restruktuiranju Agencija, u roku od pet dana od dana donošenja, dostavlja organu nadležnom za sprovođenje prinudne naplate, sudovima i drugim organima nadležnim za donošenje osnova i naloga za prinudnu naplatu (stav 3.); da na osnovu odluke o restruktuiranju organ nadležan za sprovođenje prinudne naplate obustavlja izvršavanje evidentiranih osnova i naloga, a sudovi i drugi organi nadležni za donošenje osnova i naloga za prinudnu naplatu ne donose nove osnove i naloge za prinudnu naplatu (stav 4.); da se prekida postupak prinudnog izvršenja koji je u toku (stav 7.); da po okončanju restruktuiranja, odnosno posle prodaje javnim tenderom ili javnom aukcijom, Agencija obaveštava sudove i organe iz stava 4. ovog člana o uplati prodajne cene i o poveriocima koji svoje potraživanje namiruju iz te cene (stav 8.).

5. Analizirajući navode ustavne žalbe sa stanovišta označenih i Ustavom zajemčenih prava, Ustavni sud nalazi da je za odlučivanje o predmetnoj ustavnoj žalbi, pored postupanja Opštinskog suda, bitno i postupanje Agencije, kao zakonom ovlašćene organizacije za sprovođenje privatizacije, pa i postupka restruktuiranja nad subjektom privatizacije, jer je izvršni dužnik, na osnovu odluke Agencije R.39/05 od 7. novembra 2004. godine, u postupku restruktuiranja.

Dakle, u takvoj situaciji potrebno je preispitati ne samo postupanje izvršnog suda, već i postupanje drugih državnih organa ili vršilaca javnih ovlašćenja koji su preduzimali pojedine radnje u vezi sa tim postupkom, a koje su bile odlučujuće za konačan ishod izvršnog postupka (videti Odluku Ustavnog suda Už-315/2008 od 13. novembra 2008. godine). Imajući u vidu da je odredbom člana 20ž stav 1. Zakona o privatizaciji propisano da se protiv izvršnog dužnika ne može vršiti prinudna naplata do okončanja postupka restruktuiranja, Ustavni sud konstatuje da Opštinski sud nije mogao preduzeti radnje usmerene ka sprovođenju izvršenja upravo zbog sadržine navedene odredbe člana 20ž stav 1. Zakona o privatizaciji. U takvoj situaciji postupanje Agencije koja sprovodi postupak restruktuiranja izvršnog dužnika dobija na punom značaju. Naime, Agencija od 7. novembra 2004. godine, kada je donela odluku o pokretanju postupka restruktuiranja izvršnog dužnika R.39/05, pa do danas – ni posle gotovo sedam i po godina nije okončala postupak restruktuiranja. Ustavni sud smatra da, iako se odugovlačenje u izvršenju presude ili pak njeno neizvršavanje može opravdati u posebnim okolnostima, to ne sme biti tako da ugrožava suštinu prava zajemčenih Ustavom. Takav stav je zauzeo i Evropski sud za ljudska prava (videti presud e u predmet ima Immobiliare Saffi protiv Italije, broj aplikacoje 22774/93, stav 74, i Kačapor i drugi protiv Srbije, broj aplikacije 2269/06 od 15. januara 2008. godine, stav 107.). Pored toga, Ustavni sud ukazuje da je odredbama člana 14. st. 1. i 2. Zakona o privatizaciji propisan krajnji rok – 31. decembar 2008. godine do koga je morao biti objavljen javni poziv za učešće na javnom tenderu, odnosno javnoj aukciji, kao i pravne posledice ukoliko se javni poziv ne objavi u navedenom roku. Naime, u tom slučaju je Agencija bila dužna da donese rešenje o pokretanju prinudne likvidacije subjekta privatizacije. Međutim, postupak restruktuiranja u postupku privatizacije izvršnog dužnika još uvek nije okončan niti je pokrenut postupak njegove likvidacije.

U vezi sa iznetim, Ustavni sud konstatuje da je povodom inicijativa za ocenu ustavnosti odredaba člana 20ž Zakona o privatizaciji , u predmetu IUz-98/2009, na sednici održanoj 23. juna 2011. godine, doneo Rešenje kojim nije prihvatio inicijative za pokretanje postupka za utvrđivanje neustavnosti osporenih odredaba Zakona o privatizaciji. U obrazloženju ovog rešenja Ustavnog suda, u oceni navoda inicijative kojima se poziva na nesaglasnost osporenih odredaba Zakona sa članom 32. stav 1. Ustava, kojima se jemči pravo na suđenje u razumnom roku, pored ostalog, navedeno je: da Ustavni sud ukazuje da se odredba člana 20ž Zakona nužno mora tumačiti u vezi sa odredbom člana 14. Zakona, koja izričito određuje krajnji rok (31. decembar 2008. godine) u kome je, u postupku privatizacije neprivatizovanog društvenog kapitala javni poziv za učešće na javnom tenderu, odnosno javnoj aukciji morao biti objavljen, a u suprotnom Agencija je bila dužna da donese rešenje o pokretanju prinudne likvidacije subjekta privatizacije; da kako je cilj restruktuiranja subjekta privatizacije, saglasno članu 19. Zakona o privatizaciji, da nakon sprovedenog restruktuiranja Agencija proda kapital, odnosno imovinu metodom javnog tendera ili javne aukcije, a prema članu 14. zakona, javni tender ili javna aukcija su morali da se objave najkasnije do 31. decembra 2008. godine, to, po stanovištu Ustavnog suda, nakon navedenog datuma više nije moguće sprovoditi restruktuiranje, već je Agencija za privatizaciju morala pokrenuti postupak prinudne likvidacije za sve neprivatizovane privredne subjekte. Iz izloženog sledi da se subjekti privatizacije nakon 31. decembra 2008. godine više ne mogu nalaziti u postupku restruktuiranja i da stoga prestaju da postoje i razlozi za trajanje prekida postupka izvršenja.

Pored toga, Ustavni sud ukazuje da se i prema načelnom pravnom shvatanju Vrhovnog kasacionog suda od 24. februara 2011. godine, izvršni postupci koji se odnose na naplatu novčanih potraživanja iz radnog odnosa utvrđenih izvršnim ispravama dužnika, subjekta privatizacije u restruktuiranju, neće prekidati, a prekinuti postupci će se nastaviti i okončati.

Ustavni sud ocenjuje da, bez obzira na to da li je izvršni dužnik fizičko lice, privatno pravno lice ili pravno lice u većinskom državnom vlasništvu, na državi je da preduzme sve mere da se pravosnažna sudska presuda izvrši, kao i da, pri tome, obezbedi delotvorno učešće njenog aparata (videti presude u predmetima Pini i drugi protiv Rumunije, broj aplikacije 78028/01 i 18029/01 i Kačapor i drugi protiv Srbije, stav 108. i Odluku Ustavnog suda Už-2008/2009 od 2. juna 2011. godine).

6. U vezi sa iznetim, Ustavni sud konstatuje da je, s obzirom na to da pravnosnažna i izvršna presuda Drugog opštinskog suda u Beogradu P.1605/05; M.385/05 od 30. marta 2005. godine nije izvršena ni šest i po godina nakon podnošenja predloga za izvršenje, povređeno pravo podnosioca ustavne žalbe na suđenje u razumnom roku, zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava.

Takođe, Ustavni sud smatra da nesprovođenje izvršenja u trajanju od šest i po godina predstavlja i povredu prava podnosioca ustavne žalbe na mirno uživanje imovine stečene potraživanjem utvrđenim pravnosnažnom parničnom presudom, koje je zajemčeno članom 58. stav 1. Ustava. Pored toga, i stav Evropskog suda za ljudska prava u Strazburu po kome propust države da izvrši pravosnažnu presudu ili drugu izvršnu ispravu izrečenu u korist podnosioca predstavke predstavlja mešanje u njegovo pravo na mirno uživanje imovine (videti presudu Vlahović protiv Srbije od 16. decembra 2008. godine). Takođe, Ustavni sud je u svojoj Odluci Už-1499/08 od 16. jula 2009. godine zauzeo pravni stav da svako novčano potraživanje dosuđeno prav nosnažnom sudskom odlukom ulazi u imovinu poverioca, te da stoga, nesprovođenje izvršenja sudske odluke kojom je to potraživanje utvrđeno predstavlja povredu prava na mirno uživanje imovine garantovanog odredbom člana 58. stav 1. Ustava. Imajući u vidu sve navedeno, Ustavni sud je ustavnu žalbu usvojio, saglasno odredbi člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, br. 109/07 i 99/11), odlučujući kao u tački 1. izreke.

7. Na osnovu odredbe člana 89. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu, Ustavni sud je u tački 2. izreke naložio Osnovnom sudu u Beogradu da preduzme sve mere kako bi se izvršni postupak, koji je ranije vođen pred Četvrtim opštinskim sudom u Beogradu u predmetu I.528/05 okončao u najkraćem roku.

Podnosilac ustavne žalbe je tražio da mu se dosudi naknada štete zbog dužine trajanja ovog izvršnog postupka. Na osnovu odredbe člana 89. stav 3. Zakona o Ustavnom sudu, Ustavni sud je u tački 3. izreke odlučio da se pravično zadovoljenje podnosioca ustavne žalbe zbog konstatovane povrede prava ostvari utvrđenjem prava na naknadu nematerijalne štete u iznosu od 700 evra, u dinarskoj protivvrednosti obračunatoj po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate.

Prilikom odlučivanja o visini nematerijalne štete koju je pretrpeo podnosilac ustavne žalbe zbog utvrđene povrede prava na suđenje u razumnom roku, Ustavni sud je cenio sve okolnosti od značaja u konkretnom slučaju, a posebno dužinu trajanja predmetnog izvršnog postupka. Ustavni sud smatra da navedeni novčani iznos predstavlja adekvatnu pravičnu naknadu za povredu prava koju je podnosilac ustavne žalbe pretrpeo isključivo zbog neažurnog postupanja državnih organa. Odlučujući o visini naknade nematerijalne štete, Ustavni sud je imao u vidu postojeću praksu Ustavnog suda, praksu Evropskog suda za ljudska prava u sličnim slučajevima, ekonomske i socijalne prilike u Republici Srbiji, kao i samu suštinu naknade nematerijalne štete kojom se oštećenom pruža odgovarajuće zadovoljenje.

8. Polazeći od iznetog, Ustavni sud je, na osnovu odredaba člana 42b stav 1. tačka 1) i člana 45. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, odlučio kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

dr Dragiša B. Slijepčević