Rešenje Ustavnog suda o odbacivanju ustavne žalbe kao neblagovremene

Kratak pregled

Ustavni sud je odbacio ustavnu žalbu kao neblagovremenu. Rok od 30 dana za podnošenje žalbe računa se od dana dostavljanja drugostepene presude, a iniciranje vanrednog pravnog leka, poput zahteva za zaštitu zakonitosti, ne produžava taj rok.

Tekst originalne odluke

Ustavni sud u sastavu: predsednik dr Bosa Nenadić i sudije dr Olivera Vučić, dr Marija Draškić, Bratislav Đokić, Vesna Ilić Prelić, dr Goran Ilić dr Agneš Kartag Odri, Katarina Manojlović Andrić, mr Milan Marković, dr Dragiša Slijepčević, Milan Stanić i Predrag Ćetković, u postupku po ustavnoj žalbi Miše Petkovića i Slavice Petković, oboje iz Donje Borine, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici održanoj 20. maja 2010. godine, doneo je

R E Š E Nj E

Odbacuje se ustavna žalba Miše Petkovića i Slavice Petković izjavljena protiv presude Opštinskog suda u Loznici K. 461/08 od 30. marta 2009. godine i presude Okružnog suda u Šapcu Kž. 480/09 od 4. septembra 2009. godine.

O b r a z l o ž e nj e

1. Miša Petković i Slavica Petković, oboje iz Donje Borine su, preko punomoćnika Milorada Arsića, advokata iz Malog Zvornika, 22. marta 2010. godine Ustavnom sudu podneli ustavnu žalbu protiv akata navedenih u izreci, zbog povrede prava iz čl. 1, 6. i 14. Evropske konvencije za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda.

Punomoćnik podnosilaca ustavne žalbe je naveo da je po prijemu osporene drugostepene odluke podneo predlog Republičkom javnom tužilaštvu za podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti i da ga je to tužilaštvo, aktom KTZ. 1034/09 od 17. decembra 2009. godine, obavestilo da nema osnova za podizanje navedenog zahteva.

2. Prema odredbi člana 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu. Postupak po ustavnoj žalbi se, u smislu člana 175. stav 3. Ustava, uređuje zakonom.

Odredbom člana 84. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS", broj 109/07) propisano je da se ustavna žalba može izjaviti u roku od 30 dana od dana dostavljanja pojedinačnog akta, odnosno od dana preduzimanja radnje kojom se povređuje ili uskraćuje ljudsko ili manjinsko pravo i sloboda zajemčena Ustavom.

3. Ustavni sud je u sprovedenom prethodnom postupku utvrdio da je pred Opštinskim sudom u Loznici vođen krivični postupak po privatnoj krivičnoj tužbi privatnih tužilaca, ovde podnosilaca ustavne žalbe, protiv okrivljenog Z.P, a koji je pravosnažno okončan donošenjem osporene presude Okružnog suda u Šapcu Kž. 480/09 od 4. septembra 2009. godine, kojom je potvrđena osporena prvostepena presuda Opštinskog suda u Loznici K. 461/08 od 30. marta 2009. godine. Protiv navedenih presuda podnosioci ustavne žalbe su 10. oktobra 2009. godine uputili Republičkom javnom tužilaštvu predlog za podizanje zahteva za zaštitu zakonitosti. Republičko javno tužilaštvo je aktom KTZ. 1034/09 od 17. decembra 2009. godine obavestilo punomoćnika podnosilaca ustavne žalbe da nema osnova za podizanje zahteva za zaštitu zakonitosti protiv osporenih presuda.

4. Prema odredbama čl. 419. i 421. Zakonika o krivičnom postupku („Službeni list SRJ", br. 70/01 i 68/02 i „Službeni glasnik RS", br. 58/04, 85/05, 115/05, 49/07, 122/08 i 72/09), ovlašćenje za podizanje zahteva za zaštitu zakonitosti ima isključivo javni tužilac. Ustavni sud je stoga ocenio da se ovo vanredno pravno sredstvo u krivičnom postupku ne može smatrati pravnim sredstvom čijim iscrpljivanjem okrivljeni, odnosno privatni tužilac stiče pravo na podnošenje ustavne žalbe, saglasno odredbama člana 170. Ustava i člana 82. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu. Ovo iz razloga što okrivljeni, odnosno privatni tužilac ne može da utiče na odluku javnog tužioca da li će podići zahtev za zaštitu zakonitosti, bez obzira na lično podnetu inicijativu, niti ima zakonsku mogućnost da samostalno podnese navedeno vanredno pravno sredstvo, ako to ne učini javni tužilac. Pošto zahtev za zaštitu zakonitosti nije pravno sredstvo čije izjavljivanje stoji na raspolaganju okrivljenom, odnosno privatnom tužiocu, to se ne može smatrati pretpostavkom za izjavljivanje ustavne žalbe u smislu navedenih odredaba Ustava i Zakona o Ustavnom sudu, već se, prema stavu Ustavnog suda, u krivičnom postupku pravna sredstva iscrpljuju donošenjem odluke po žalbi na prvostepenu presudu ili rešenje, odnosno po žalbi na drugostepenu presudu, kada je ona u skladu sa zakonom dozvoljena.

Polazeći od navedenog, po oceni Ustavnog suda, zakonom propisani rok za izjavljivanje ustavne žalbe se u konkretnom slučaju računa od dana dostavljanja osporene drugostepene krivične presude podnosiocima ustavne žalbe. Imajući u vidu da su podnosioci ustavne žalbe osporenu presudu Okružnog suda u Šapcu Kž. 480/09 od 4. septembra 2009. godine primili najkasnije 10. oktobra 2009. godine kada su podneli inicijativu za podizanje zahteva za zaštitu zakonitosti, kako to nesumnjivo proističe iz priložene dokumentacije, Ustavni sud je utvrdio da je ustavna žalba neblagovremena, jer je izjavljena po isteku roka od 30 dana propisanog odredbom člana 84. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu. Stoga je Sud ustavnu žalbu odbacio, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 2) Zakona.

5. Na osnovu iznetog i odredbe člana 46. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, rešeno je kao u izreci.

PREDSEDNIK

USTAVNOG SUDA

dr Bosa Nenadić

Rešenje Ustavnog suda o odbacivanju ustavne žalbe kao neblagovremene

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti