Rešenje o odbacivanju ustavne žalbe zbog nenavođenja ustavnopravnih razloga

Kratak pregled

Ustavni sud odbacuje ustavnu žalbu protiv presuda redovnih sudova kojima je odbijen zahtev za utvrđenje ništavosti sudskog poravnanja. Sud je utvrdio da žalba ne sadrži ustavnopravne razloge, već od Suda traži da preispituje zakonitost odluka, što nije u njegovoj nadležnosti.

Tekst originalne odluke

Ustavni sud u sastavu: predsednik dr Bosa Nenadić i sudije dr Olivera Vučić, dr Marija Draškić, Vesna Ilić Prelić, dr Agneš Kartag Odri, Katarina Manojlović Andrić, mr Stanka Milanović, mr Dragiša Slijepčević, dr Dragan Stojanović i Predrag Ćetković, u postupku po ustavnoj žalbi Nadire Kurtančaušević iz Novog Pazara, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici održanoj 23. aprila 2009. godine, doneo je

R E Š E Nj E

Odbacuje se ustavna žalba Nadire Kurtančaušević izjavljena protiv presude Opštinskog suda u Novom Pazaru P.br. 807/05 od 7. decembra 2005. godine i presude Okružnog suda u Novom Pazaru Gž.br. 159/06 od 23. avgusta 2007. godine.

O b r a z l o ž e nj e

1. Nadira Kurtančaušević iz Novog Pazara, preko punomoćnika Refije Garibović, advokata iz Novog Pazara, podnela je Ustavnom sudu 26. septembra 2007. godine ustavnu žalbu protiv presude Opštinskog suda u Novom Pazaru P.br. 807/05 od 7. decembra 2005. godine i presude Okružnog suda u Novom Pazaru Gž.br. 159/06 od 23. avgusta 2007. godine.
Podnositeljka ustavne žalbe je navela da je osporenom presudom Opštinskog suda u Novom Pazaru P.br. 807/05 od 7. decembra 2005. godine odbijen, kao neosnovan, tužbeni zahtev kojim je tražila da se utvrdi da je sudsko poravnanje zaključeno pred tim sudom ništavo, a koju presudu je potvrdio Okružni sud u Novom Pazaru presudom Gž.br. 159/06 od 23. avgusta 2007. godine. Podnositeljka ustavne žalbe je navela da je na ovaj način "povređen zakon na njenu štetu", kao i da su joj povređena prava iz člana 58. Ustava Republike Srbije, čl. 17. i 23. Povelje o ljudskim i manjinskim pravima i građanskim slobodama, člana 6. stav 1. Evropske konvencije o ljudskim pravima i člana 1. Protokola broj 1 uz Evropsku konvenciju o ljudskim pravima, ne navodeći pri tome ustavnopravne razloge u čemu se sastoji povreda navedenih Ustavom zajemčenih prava, već samo razloge zbog kojih smatra da je pomenuto sudsko poravnanje ništavo.
2. Ustavna žalba je kao pravno sredstvo ustanovljena Ustavom Republike Srbije, koji je stupio na snagu 8. novembra 2006. godine. Saglasno odredbama člana 170. Ustava, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu. Postupak po ustavnoj žalbi se, u smislu člana 175. stav 3. Ustava, uređuje zakonom.
Odredbama člana 82. Zakona o Ustavnom sudu (''Službeni glasnik RS'', broj 109/2007) propisano je: da se ustavna žalba može izjaviti protiv pojedinačnog akta ili radnje državnog organa ili organizacije kojoj je povereno javno ovlašćenje, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva ili je zakonom isključeno pravo na njihovu sudsku zaštitu (stav 1.); da se ustavna žalba može izjaviti i ako nisu iscrpljena pravna sredstva, u slučaju kada je podnosiocu žalbe povređeno pravo na suđenje u razumnom roku (stav 2.).
3. U sprovedenom postupku Ustavni sud je utvrdio da se u ustavnoj žalbi ne navode prihvatljivi ustavnopravni razlozi koji bi ukazivali na postojanje povrede navedenih Ustavom zajemčenih prava, već su samo navedeni razlozi zbog kojih podnositeljka ustavne žalbe smatra da je poravnanje zaključeno pred Opštinskim sudom u Novom Pazaru ništavo, a koji su slični razlozima koje je podnositeljka ustavne žalbe navela i u žalbi na prvostepenu presudu. Podnositeljka ustavne žalbe od Ustavnog suda u suštini zahteva da postupa kao instancioni sud i ispita zakonitost osporenih odluka redovnih sudova.
Ustavni sud konstatuje da se ustavna žalba ne može smatrati pravnim sredstvom kojim se ispituje zakonitost odluka redovnih sudova. U postupku ustavnosudske zaštite Ustavom zajemčenih ljudskih i manjinskih prava i sloboda, Ustavni sud utvrđuje da li je pojedinačnim aktom ili radnjom državnog organa ili organizacije kojoj je povereno javno ovlašćenje došlo do povrede ili uskraćivanja ljudskih ili manjinskih prava i sloboda zajemčenih Ustavom.
Imajući u vidu da predmetna žalba po svojoj sadržini nema karakter ustavne žalbe, jer se u njoj ne navode razlozi koji se mogu dovesti u vezu sa povredom ili uskraćivanjem Ustavom zajemčenih prava i sloboda već se od Ustavnog suda traži da ocenjujući zakonitost osporenih presuda postupa kao viši sud u odnosu na Okružni sud u Novom Pazaru, što ne spada u nadležnost Ustavnog suda utvrđenu odredbama člana 167. Ustava, Ustavni sud je, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 1) Zakona o Ustavnom sudu, ustavnu žalbu odbacio.
4. S obzirom na navedeno, Ustavni sud je, na osnovu odredbe člana 46. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, rešio kao u izreci.

PREDSEDNIK
USTAVNOG SUDA

dr Bosa Nenadić

Rešenje o odbacivanju ustavne žalbe zbog nenavođenja ustavnopravnih razloga

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti