Odluka Ustavnog suda o povredi prava na suđenje u razumnom roku u postupku za utvrđivanje očinstva

Kratak pregled

Ustavni sud usvaja žalbu i utvrđuje povredu prava na suđenje u razumnom roku i prava na porodični život zbog prekomernog trajanja postupka za utvrđivanje očinstva. Sud nalaže hitno okončanje postupka i dosuđuje naknadu nematerijalne štete podnosiocu.

Tekst originalne odluke

Ustavni sud u sastavu: predsednik dr Dragiša B. Slijepčević i sudije dr Olivera Vučić, dr Marija Draškić, Bratislav Đokić, Vesna Ilić Prelić, dr Agneš Kartag Odri, Katarina Manojlović Andrić, mr Milan Marković, Milan Stanić, dr Dragan Stojanović, mr Tomislav Stojković, Sabahudin Tahirović i Predrag Ćetković, u postupku po ustavnoj žalbi Milanka Polića iz Beograda, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici održanoj 7. jula 2011. godine, doneo je

O D L U K U

1. Usvaja se ustavna žalba Milanka Polića i utvrđuje da su podnosiocu ustavne žalbe povređeni pravo na suđenje u razumnom roku, zajemčeno članom 32. stav 1. Ustava Republike Srbije i pravo na poštovanje privatnog i porodičnog života iz člana 8. Evropske konvencije za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda, u postupku koji se vodi pred Višim sudom u Beogradu u predmetu P. 5653/10.

2. Utvrđuje se pravo podnosioca ustavne žalbe na naknadu nematerijalne štete, koje može ostvariti na način predviđen odredbama člana 90. Zakona o Ustavnom sudu.

3. Nalaže se Višem sudu u Beogradu da preduzme sve mere kako bi se parnični postupak iz tačke 1. okončao u najkraćem roku.

O b r a z l o ž e nj e

1. Milanko Polić iz Beograda podneo je 3. februara 2009. godine Ustavnom sudu ustavnu žalbu zbog povrede prava na nepovredivost fizičkog i psihičkog integriteta i prava na suđenje u razumnom roku, zajemčenih odredbama člana 25. stav 1. i člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije, u postupku koji se vodi pred Višim sudom u Beogradu u predmetu P. 5653/10. Istovremeno podnosilac smatra da mu je povređeno i pravo iz člana 8. Evropske konvencije za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda.

Podnosilac ustavne žalbe navodi da je 27. februara 2008. godine pred Trećim Opštinskim sudom u Beogradu pokrenuo postupak za utvrđivanje očinstva, koji iako je hitne prirode, još nije okončan, pri čemu još nije doneta ni prvostepena odluka. U ustavnoj žalbi detaljno ukazuje na propuste postupajućih sudova u ovom predmetu koji su doveli do odugovlačenja tog postupka. Podnosilac ističe da je prisustvovao svim zakazanim ročištima i da je podneo više predstavki kojima je kod nadležnih sudova pokušavao da taj postupak ubrza. Imajući u vidu izneto, te da se zbog nazakonitog odugovlačenja navedenog postupka stvara neizvesnost u pogledu utvrđivanja njegovog identiteta kao roditelja u odnosu na dete prema kome se utvrđuje očinstvo, podnosilac smatra da su mu povređena označena prava, te predlaže da se postupak ubrza, kao i da se dosudi naknada nematerijalne štete na način predviđen odredbama člana 90. Zakona o Ustavnom sudu.

2. Saglasno odredbi člana 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu.

U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama istaknutog zahteva, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je u sprovedenom postupku izvršio uvid u spise predmeta Višeg suda u Beogradu P. 5653/10 i utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za odlučivanje u ovom ustavnosudskom predmetu:

Milanko Polić, ovde podnosilac ustavne žalbe, podneo je 25. februara 2008. godine Trećem opštinskom sudu u Beogradu tužbu protiv maloletnog Marka Aleksića iz Beograda, čiji je zakonski zastupnik majka Tatjana Aleksić, radi utvrđivanja očinstva, da bi navedenu tužbu podnosilac uredio 14. juna 2008. godine tako što je kao drugotuženu označio Tatjanu Aleksić. Povodom navedene tužbe pred Trećim opštinskim sudom u Beogradu prvobitno je formiran predmet P. 967/08, da bi kasnije pred Višim sudom u Beogradu dobio novi broj P. 5653/10.

Treći opštinski sud u Beogradu je dopisom koji je ekspedovan iz tog suda 10. aprila 2008. godine, naložio tužiocu da u roku od osam dana dostavi dokaze uz tužbu, po kojem nalogu je tužilac postupio i 16. aprila 2008. godine dostavio tražene dokaze.

Treći opštinski sud u Beogradu je prvo ročište zakazao za 21. april 2008. godine, koje je odloženo radi saslušanja parničnih stranaka, a na koje je pristupio tužilac, a za tuženog punomoćnik – advokat za koga se javio advokatski pripravnik

Nakon toga je zakazano ukupno 16 ročišta za glavnu raspravu, i to: ročište zakazano za 20. maj 2008. godine, na koje je pristupio tužilac, a za tuženog punomoćnik - advokat za koga se javio advokatski pripravnik, na kojem je izveden dokaz saslušanjem parnične stranke - tužioca, a rasprava je odložena radi saslušanja zakonskog zastupnika tuženog; ročište zakazano za 12. jun 2008. godine na kojem je pristupio tužilac, a za tuženog punomoćnik - advokat za koga se javio advokatski pripravnik je odloženo, kako bi tuženi dostavio podatke za Marka Rafanelija, a tužilac nakon toga u roku od 15 dana precizirao tužbeni zahtev; ročište zakazano za 12. septembar 2008. godine je rešenjem Trećeg opštinskog suda u Beogradu P. 967/08 od 25. juna 2008. godine otkazano, a sledeće zakazano za 14. juli 2008. godine je održano, na koje je pristupio tužilac, dok za tuženog nije niko, i na njemu je doneto rešenje kojim je određeno veštačenje preko Biološkog fakulteta centra za primenu i razvoj, te je određeno da tužilac uplati predujam na ime veštačenja; ročište zakazano za 20. novembar 2008. godine, na koje je pristupio tužilac, a za tuženog punomoćnik – advokat, za koga se javio advokatski pripravnik, održano je i doneseno rešenje da se tužilac oslobađa troškova veštačenja, te se tuženi obavezuje da snosi te troškove i da uplati predujam tih troškova; ročište zakazano za 16. april 2009. godine, na kojem je pristupio tužilac, a za tuženog punomoćnik - advokat, održano je i usled promene veća rasprava je počela iznova, a zbog neposrednog pritiska na postupajućeg sudiju doneto je rešenje da se spis predmeta iznese predsedniku suda radi odluke o daljem postupanju u ovom postupku; ročište zakazano za 24. juna 2009. godine, na koje je pristupio tužilac, a za tuženog punomoćnik - advokat održano je i na njemu je izveden dokaz saslušanjem stranke Marine Polić i svedoka Jelene Vukobratović; ročište zakazano za 18. septembar 2009. godine, na koje je pristupio tužilac, a za tuženog je pristupio punomoćnik - advokat, dok nije pristupila svedok Nedeljka Aleksić za koju nema dokaza da je uredno pozvana, odloženo je radi saslušanja svedoka Nedeljke Aleksić i tužene Tatjane Aleksić; ročište zakazano za 27. novembar 2009. godine, na koje je pristupio tužilac, za tuženog je pristupio punomoćnik - advokat, dok nije pristupila uredno pozvana tužena, niti je pristupila svedok Nedeljka Aleksić za koju nije bilo dokaza da je uredno pozvana, odloženo je radi sprovođenja veštačenja, kao i saslušanja svedoka Nedeljke Aleksić i tužene Tatjane Aleksić; ročište zakazano za 4. mart 2010. godine, na koje je pristupio tužilac, nije održano, jer nije bilo dokaza da su pozivi uredno poslati, a tužiocu je naloženo da dostavi određenu dikumentaciju, o čemu je sastavljena službena beleška; ročište zakazano za 26. april 2010. godine, na koje je pristupio tužilac, za tuženog je pristupio zakonski zastupnik - tužena Tatjana Aleksić sa punomoćnikom, održano je i na njemu je zbog izmene sastava veća glavna rasprava počela teći iznova čitanjem spisa, takođe je izveden dokaz saslušanjem tužene Tatjane Aleksić i suočenjem tužioca i tužene; ročište zakazano za 14. jun 2010. godine, na koje je pristupio tužilac, za tuženog je pristupio zakonski zastupnik - tužena Tatjana Aleksić sa punomoćnikom, dok nije pristupila uredno pozvani svedok Marina Polić, održano je i na njemu je izveden dokaz saslušanjem tužioca i suočenjem tužioca i tužene; ročište zakazano za 12. oktobar 2010. godine, na koje je pristupio tužilac, za tuženog je pristupio punomoćnik - advokata za koga je pristupio advokatski pripravnik, dok nije pristupila uredno pozvana tužena Tatjana Aleksić, održano je i na njemu je zbog izmene sastava veća glavna rasprava počela teći iznova čitanjem spisa i izveden je dokaz saslušanjem svedoka Marine Polić; ročište zakazano za 22. decembar 2010. godine, na koje je pristupio tužilac, za tuženog je pristupio punomoćnik - advokata za koga se javio advokatski pripravnik, nije održano - zbog nedolaska uredno pozvane tužene; ročišta zakazano za 24. februar 2011. godine, na koje je pristupio tužilac, za tužene je pristupila Tatjana Aleksić, lično i kao zakonski zastupnik - tuženog, održano je; ročište zakazano za 10. maj 2011. godine na koje je pristupio tužilac, za tužene je pristupila Tatjana Aleksić, lično i kao zakonski zastupnik - tuženog, je odloženo i doneto rešenje da se dopisom od Centra za socijalni rad Zvezdara zatraži, da nakon obavljenog razgovora sa tužiocem i tuženom Tatjanom Aleksić, da svoje mišljenje o vršenju roditeljskog prava nad maloletnim Markom Aleksićem i sledeće ročište je zakazano za 12. septembar 2011. godine.

U toku ovog prvostepenog postupka doneto je 13 rešenja kojima je određeno izvođenje dokaza veštačenjem DNK analizom od strane Biološkog fakulteta - Centra za primenu i razvoj PCR analize Beograd, radi utvrđivanja vanbračnog očinstva (P. 967/08 od 18. decembra 2008. godine; P. 967/08 od 28. januara 2009. godine; P. 967/08 od 17. marta 2009. godine; P. 967/08 od 24. juna 2009. godine; P. 967/08 od 16. jula 2009. godine; P. 967/08 od 21. avgusta 2009. godine; P. 967/08 od 18. septembra 2009. godine; P. 967/08 od 27. oktobra 2009. godine; P. 967/08 od 27. novembra 2009. godine; P. 5653/10 od 2. marta 2010. godine; P. 5653/10 od 14. juna 2010. godine; P. 5653/10 od 1. novembra 2010. godine; P. 5653/10 od 6. decembra 2010. godine; P. 5653/10 od 24. februara 2011. godine). Tuženi su pristupili prostorijama Biološkog fakulteta - Centra za primenu i razvoj PCR analize Beograd, radi izvođenje dokaza veštačenjem DNK analizom, tek po pozivu naloženom rešenjem Višeg suda u Beogradu P. 5653/10 od 24. februara 2011. godine, dok se tužilac uglavnom odazvao na pozive i pristupao prostorijama navedenog Biološkog fakulteta radi izvođenja dokaza veštačenjem DNK analizom, osim po pozivu naloženom rešenjem Višeg suda u Beogradu P. 5653/10 od 6. decembra 2010. godine. Biološki fakultet - Centar za humanu molekuralnu genetiku dostavio je 19. aprila 2011. godine Višem sudu u Beogradu nalaz genetičkih analiza, radi utvrđivanja očinstva Milanka Polića nad maloletnim Markom Aleksićem i doneo zaključak i mišljenje da je biološko očinstvo Milanka Polića nad maloletnim Markom Aleksićem praktično potvrđeno.

U toku navedenog postupka Treći opštinski sud u Beogradu doneo rešenje P. 967/08 od 24. juna 2009. godine, kojim je odbacio predlog za izdavanje privremene mere koju je podneo tužilac 10. februara 2009. godine.

Predsednik Trećeg opštinskog suda u Beogradu doneo je 6. maja 2009. godine rešenje, kojim je odbijen kao neosnovan zahtev za izuzeće postupajućeg sudije Nade Sekulić od postupanja u predmetu P. 967/08. U obrazloženju tog rešenja, je pored ostalog navedeno, da je postupajući sudije 6. maja 2009. godine stavila zahtev za svoje izuzeće, ali da je predsednik suda našao da ne postoje razlozi za izuzeće u smislu člana 66. stav 2. ZPP.

Tužilac je u toku prvostepenog postupka više puta ukazivao na navodne propuste postupajućeg sudije i zahtevao da se odlučivanje u tom postupku ubrza i to dopisima Trećem opštinskom sudu u Beogradu od 22. aprila 2008. godine, od 20. juna 2008. godine, od 18. jula 2008. godine, od 24. novembra 2008. godine, od 26. novembra 2008. godine, od 25. decembra 2008. godine, od 3. februara 2009. godine, od 26. februara 2009. godine, od 27. aprila 2009. godine, od 29. aprila 2009. godine, od 9. juna 2009. godine, kao i dopisima Višem sudu u Beogradu od 8. marta 2010. godine, od 15. marta 2010. godine.

Predsednik Trećeg opštinskog suda u Beogradu je dopisom Su. 777/09 od 26. maja 2009. godine, upućenim tada postupajućem sudiji Nadi Sekulić, urgirala postupanje u predmetu P. 967/08.

4. Ustavni sud nalazi da su za odlučivanje o osnovanosti ustavne žalbe od značaja sledeće odredbe Ustava i zakona:

Ustavom je utvrđeno: da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega (član 32. stav 1.); da je fizički i psihički integritet nepovrediv (član 25. stav 1.).

Odredbom člana 8. stav 1. Evropske konvencije za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda je utvrđeno da svako ima pravo na poštovanje svog privatnog i porodičnog života.

Porodični zakon ("Službeni glasnik RS", broj 18/05) propisuje da: na postupak suda koji je u vezi sa porodičnim odnosima primenjuju se odredbe zakona kojim se uređuje parnični postupak, ako ovim zakonom nije drugačije određeno (član 202.); da se postupak u vezi sa porodičnim odnosima hitan je ako se odnosi na dete ili roditelja koji vrši roditeljsko pravo, da se u postupku u vezi sa porodičnim odnosima tužba ne dostavlja tuženom na odgovor, da će se postupak, po pravilu, sprovesti na najviše dva ročišta, kao i da se prvo ročište zakazuje tako da se održi u roku od 15 dana od dana kada su tužba ili predlog primljeni u sudu (član 204. st. 1. do 4.); da u postupku u vezi sa porodičnim odnosima sud može utvrđivati činjenice i kada one nisu među strankama sporne, a može i samostalno istraživati činjenice koje nijedna stranka nije iznela (član 205.); da se u sporu o materinstvu i očinstvu ne može izreći presuda zbog propuštanja niti presuda na osnovu priznanja ili odricanja, da u sporu o materinstvu i očinstvu stranke ne mogu da zaključe sudsko poravnanje (član 258.).

Zakon o parničnom postupku ("Službeni glasnik RS", br. 124/04 i 111/09 ) propisuje: da koje će činjenice uzeti kao dokazane odlučuje sud po svom uverenju, na osnovu savesne i brižljive ocene svakog dokaza zasebno i svih dokaza zajedno, kao i na osnovu rezultata celokupnog postupka (član 8.); da je sud je dužan da spreči svaku zloupotrebu prava koja imaju stranke u postupku. (član 9. stav 3.); da stranka ima pravo da sud odluči o njenim zahtevima i predlozima u razumnom roku, da je sud dužan da nastoji da se postupak sprovede bez odugovlačenja i sa što manje troškova (član 10.); da ako sud na osnovu izvedenih dokaza (član 8) ne može sa sigurnošću da utvrdi neku činjenicu, o postojanju činjenice zaključiće primenom pravila o teretu dokazivanja, da stranka koja tvrdi da ima neko pravo, snosi teret dokazivanja činjenice koja je bitna za nastanak ili ostvarivanje prava, ako zakonom nije drukčije određeno, kao i da stranka koja osporava postojanje nekog prava, snosi teret dokazivanja činjenice koja je sprečila nastanak ili ostvarivanje prava ili usled koje je pravo prestalo da postoji, ako zakonom nije drukčije određeno (član 223.); da se ne mogu se primeniti nikakve prinudne mere prema stranci koja se nije odazvala pozivu suda radi saslušanja, niti stranka prinuditi na davanje iskaza, kao i da će Sud s obzirom na sve okolnosti oceniti od kakvog je značaja što stranka nije došla na saslušanje ili što je uskratila iskaz (član 267.).

Odredbom člana 8. Zakonom o uređenju sudova ("Službeni glasnik RS", br.116/08, 104/09 i 101/10) je propisano da stranka i drugi učesnik u sudskom postupku imaju pravo pritužbe na rad suda kad smatraju da se postupak odugovlači, da je nepravilan ili da postoji bilo kakav nedozvoljen uticaj na njegov tok i ishod.

5. Ocenjujući navode i razloge ustavne žalbe sa stanovišta Ustavom zajemčenog prava na suđenje u razumnom roku, na čiju se povredu podnosilac ustavne žalbe poziva, a polazeći od utvrđenih činjenica i okolnosti koje se odnose na osporeni sudski postupak, Ustavni sud je utvrdio da je predmetni parnični postupak pokrenut 25. februara 2008. godine, podnošenjem tužbe podnosioca ustavne žalbe radi utvrđenja očinstva i da taj postupak još nije okončan. Dakle, navedeni parnični postupak do dana odlučivanja Ustavnog suda o podnetoj ustavnoj žalbi traje tri godine i 4. meseca.

Navedeno trajanje postupka bi samo po sebi moglo da ukaže da postupak, ratione materiae, nije okončan u okviru razumnog roka. Međutim, polazeći od toga da je pojam razumnog trajanja sudskog postupka relativna kategorija, koja i po stanovištu Evropskog suda za ljudska prava zavisi od niza činilaca, a pre svega od složenosti pravnih pitanja i činjeničnog stanja u konkretnom sporu, ponašanja stranaka u toku postupka, značaja prava o kome je odlučivano za podnosioca ustavne žalbe i postupanja sudova koji su vodili postupak, Ustavni sud je ispitivao da li su i u kojoj meri navedeni kriterijumi uticali na dugo trajanje postupka.

Ustavni sud je najpre konstatovao da se u konkretnom slučaju radi o parničnom postupku koji je po zakonu hitan i zahteva posebnu revnost postupajućih sudova, jer se spor vodi radi utvrđenja očinstva.

Ispitujući složenost sudskog spora i ponašanje sudova koji vode postupak, Ustavni sud je ocenio da je u konkretnom slučaju u pitanju spor relativno složenog činjeničnog i pravnog osnova. Naime, sud je trebalo da sprovede dokaze saslušanjem stranaka, svedoka i veštačenjem na okolnost da li je tužilac prirodni otac maloletnog tuženog. Parnica ove vrste se naročito usložnjava u slučaju kada neka od stranaka zloupotrebljava svoja procesna prava i ne odaziva se na pozive suda. Međutim, po oceni Ustavnog suda, s obzirom da je postupak u predmetnoj pravnoj stvari hitan, to su nadležni sudovi mogli, ukoliko primete da stranka u postupku zloupotrebljava svoj položaj, da sa raspoloživim dokazima donesu odluku u što kraćem roku, kako ih i zakon obavezuje, bilo da usvoje ili odbiju tužbeni zahtev.

U pogledu ponašanja podnosioca ustavne žalbe, Ustavni sud je ocenio da on nije doprineo dužini trajanja sudskog postupka, pošto se uredno odazivao na sve pozive suda, odnosno Biološkog fakulteta - Centra za primenu i razvoj PCR analize Beograd, (osim na jedno) i nije preduzimao pravne radnje kojima bi se odugovlačio parnični postupak. Naprotiv, podnosilac ustavne žalbe je preduzimao sve kako bi se postupak što brže okončao, pozivajući sud da zakaže što pre ročište, te je više puta urgirao postupanje suda tom predmetu. Ustavni sud je ocenio da se u konkretnom slučaju radi o postupku koji ima izuzetan značaj za podnosioca ustavne žalbe, jer je u pitanju postupak radi utvrđivanja očinstva. Prema stanovištu koje je izrazio i Evropski sud za ljudska prava, u takvim slučajevima se od sudske vlasti zahteva posebna revnost (videti presude u predmetima: Mikulić protiv Hrvatske od 7. februara 2002. godine i Jevremović protiv Srbije od 17. jula 2007. godine).

S obzirom na to da je postupak u predmetnoj pravnoj stvari bio hitan, Ustavni sud je ocenio da je nedopustivo da u sporu za utvrđivanje očinstva nije doneta prvostepena presuda ni nakon više od tri godine i četiri meseca od pokretanja postupka. Prvostepeni sud je na samo pet od ukupno 17 zakazanih ročišta izvodio dokaze, i to saslušanjem stranaka i njihovim suočenjem, kao i saslušanjem dva svedoka, pri čemu je Ustavni sud ocenio da nije dopustivo i da nema opravdanja da se u sporovima za utvrđivanje očinstva ročišta zakazuju u razmacima od nekoliko meseci, u najvećem broju slučajeva za dva ili tri meseca, a više puta i za četiri meseca. Zbog izmene sastava veća više puta je glavna rasprava počela teći iznova čitanjem spisa, a u dva navrata zakazana ročišta nisu ni održana. U navedenom vremenskom intervalu prvostepeni sud jeste preduzimao neke radnje, kao što su donošenje rešenja o izvođenju dokaza veštačenjem (ukupno 13), međutim ta postupanja suda u najvećem broju slučajeva nisu bila delotvorna, jer su tuženi pristupali prostorijama navedenog Biološkog fakulteta, radi izvođenje dokaza veštačenjem DNK analizom, tek po pozivu tog Fakulteta naloženim rešenjem Višeg suda u Beogradu od 24. februara 2011. godine. Takođe, predsednik Trećeg opštinskog suda u Beogradu je zbog dužine trajanja postupka u predmetu
P. 967/08 urgirao postupanje u tom predmetu. Obaveza sudova je da, saglasno načelu efikasnosti, obezbede da se svi učesnici u postupku ponašaju tako da se izbegne nepotrebno odugovlačenje. Stoga je Ustavni sud utvrdio da je nerazumno dugom trajanju postupka u ovom slučaju pretežno doprinelo postupanje ranijeg Trećeg opštinskog suda u Beogradu, odnosno sada Višeg suda u Beogradu.

Iz navedenih razloga, Ustavni sud je utvrdio da je podnosiocu ustavne žalbe povređeno pravo na suđenje u razumnom roku, zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava. Takođe je Ustavni sud ocenio da je navedena dužina trajanja postupka utvrđivanja očinstva ostavila podnosioca ustavne žalbe u stanju produžene neizvesnosti u vezi sa njegovim roditeljskim statusom, čime je došlo i do povrede prava iz člana 8. Evropske konvencije za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda. Polazeći od iznetog, Ustavni sud je, saglasno odredbi člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu, usvojio ustavnu žalbu i odlučio kao u tački 1. izreke.

6. Ustavni sud je, saglasno odredbi člana 89. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu, odlučio da se pravično zadovoljenje podnosioca ustavne žalbe zbog konstatovane povrede prava u ovom slučaju, ostvari utvrđenjem prava na naknadu nematerijalne štete, na način predviđen odredbama člana 90. Zakona o Ustavnom sudu, kao i nalaganjem Višem sudu u Beogradu da u najkraćem mogućem roku donese odluku u navedenom parničnom postupku, imajući u vidu da predmetni postupak nije pravnosnažno okončan, pa je doneo odluku kao u tač. 2. i 3. izreke.

Ustavni sud nije posebno cenio navode ustavne žalbe o povredi prava na nepovredivost psihičkog i fizičkog integriteta garantovanog članom 25. stav 1. Ustava, imajući u vidu da podnosilac ustavne žalbe povredu tog prava zasniva na istim razlozima zbog kojih je osporio i pravo iz člana 8. navedene Evropske konvencije.

7. Na osnovu izloženog i odredbe člana 45. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, Ustavni sud je doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK

USTAVNOG SUDA

dr Dragiša B. Slijepčević

Odluka Ustavnog suda o povredi prava na suđenje u razumnom roku u postupku za utvrđivanje očinstva

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti