Rešenje Ustavnog suda o odbacivanju neblagovremene ustavne žalbe i predloga za povraćaj
Kratak pregled
Ustavni sud ne dozvoljava povraćaj u pređašnje stanje i odbacuje ustavnu žalbu kao neblagovremenu. Razlog za propuštanje roka – čekanje na ispunjenje obećanja trećeg lica o povraćaju novca – nije ocenjen kao opravdan razlog u smislu zakona.
Tekst originalne odluke
Ustavni sud u sastavu: predsednik dr Bosa Nenadić i sudije dr Olivera Vučić, dr Marija Draškić, Bratislav Đokić, Vesna Ilić Prelić, dr Goran Ilić, dr Agneš Kartag Odri, Katarina Manojlović Andrić, Milan Marković, dr Dragiša Slijepčević, Milan Stanić i Predrag Ćetković, u postupku po ustavnoj žalbi Eržebet Mikalački iz Sremskih Karlovaca, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici održanoj 20. maja 2010. godine, doneo je
R E Š E Nj E
1. Ne dozvoljava se povraćaj u pređašnje stanje zbog propuštenog roka za izjavljivanje ustavne žalbe Eržebet Mikalački.
2. Odbacuje se ustavna žalba Eržebet Mikalački izjavljena protiv rešenja Opštinskog organa za prekršaje Novi Sad Up. 16-3-2685/07 od 28. aprila 2009. godine i rešenja Veća za prekršaje u Novom Sadu Vp. 6525/09 od 24. novembra 2009. godine.
O b r a z l o ž e nj e
1. Eržebet Mikalački iz Sremskih Karlovaca je 23. marta 2010. godine, preko punomoćnika Olivere Budakov, advokata iz Novog Sada, podnela Ustavnom sudu ustavnu žalbu protiv rešenja Opštinskog organa za prekršaje Novi Sad Up. 16-3-2685/07 od 28. aprila 2009. godine i rešenja Veća za prekršaje u Novom Sadu Vp. 6525/09 od 24. novembra 2009. godine, zbog "povrede prava na pravično suđenje, odnosno suđenje u razumnom roku iz člana 32. stav 1, povrede prava na naknadu materijalne štete prouzrokovane nezakonitim i nepravilnim radom državnog organa iz člana 35. stav 2. i povrede prava na mirno uživanje svoje imovine, odnosno povrede prava svojine iz člana 58. st. 1. i 2. Ustava Republike Srbije".
Podnositeljka ustavne žalbe je istovremeno podnela predlog za povraćaj u pređašnje stanje zbog propuštanja roka za izjavljivanje ustavne žalbe protiv osporenih akata. Do propuštanja roka, prema navodima u podnesku, došlo je zbog toga što je podnositeljka čekala da Z. M, lice koje je zajedno sa podnositeljkom bilo okrivljeno u prekršajnom postupku u kome su doneti osporeni akti, vrati novac koji mu je ona dala i koji joj je po osnovu imovinsko-pravnog zahteva priznat krivičnom presudom Opštinskog suda u Novom Sadu K-50/09, a za koji joj je Z. M. obećao da će joj on i B. R. vratiti u roku od mesec dana, te je procenila da nema interes za izjavljivanje ustavne žalbe. Navedenom presudom Z. M. i B. R. su, zajedno sa drugim okrivljenima, osuđeni za krivično delo prevare u produženom trajanju, s tim što je obaveza vraćanja novčanog iznosa oštećenoj - podnositeljki ustavne žalbe utvrđena kao obaveza B. R, a ne Z. M.
2. Saglasno odredbi člana 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu. Postupak po ustavnoj žalbi se, u smislu člana 175. stav 3. Ustava, uređuje zakonom.
Odredbama člana 84. Zakona o Ustavnom sudu (''Službeni glasnik RS'', broj 109/07) je propisano: da se ustavna žalba može izjaviti u roku od 30 dana od dana dostavljanja pojedinačnog akta, odnosno od dana preduzimanja radnje kojom se povređuje ili uskraćuje ljudsko ili manjinsko pravo i sloboda zajemčena Ustavom (stav 1.); da će licu koje iz opravdanih razloga propusti rok za podnošenje ustavne žalbe, Ustavni sud dozvoliti povraćaj u pređašnje stanje ako to lice u roku od 15 dana od dana prestanka razloga koji je izazvao propuštanje, podnese predlog za povraćaj u pređašnje stanje i ako istovremeno sa ovim predlogom podnese i ustavnu žalbu (stav 2.); da se posle isteka tri meseca od dana propuštanja ne može tražiti povraćaj u pređašnje stanje (stav 3.).
3. U postupku prethodnog ispitivanja ustavne žalbe, Ustavni sud je utvrdio da je branilac podnositeljke, kako se navodi u ustavnoj žalbi, primio osporeno drugostepeno rešenje Veća za prekršaje u Novom Sadu 29. januara 2010. godine, a da je ustavna žalba podneta 23. marta 2010. godine, što znači po isteku roka propisanog odredbom člana 84. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu.
Razmotrivši predlog za povraćaj u pređašnje stanje, Ustavni sud je ocenio da razlog iznet u predlogu nije opravdan razlog za propuštanje roka za izjavljivanje ustavne žalbe, jer nije u pitanju nepredviđena i neotklonjiva okolnost koja bi podnosioca ustavne žalbe mogla onemogućiti da u zakonom propisanom roku izjavi ustavnu žalbu. S obzirom na takvu ocenu, Ustavni sud je našao da nije potrebno dodatno utvrđivati da li je predlog za povraćaj u pređašnje stanje podnet u roku iz člana 84. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu, pa je, na osnovu odredaba člana 84. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu i člana 82. stav 2. Poslovnika o radu Ustavnog suda ("Službeni glasnik RS", br. 24/08 i 27/08), rešio kao u tački 1. izreke.
4. Imajući u vidu da nije dozvolio povraćaj u pređašnje stanje, a da je ustavna žalba, koja je podneta 23. marta 2010. godine, izjavljena po isteku roka propisanog odredbom člana 84. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu, Ustavni sud je, saglasno članu 36. stav 1. tačka 2) istog Zakona, ustavnu žalbu odbacio kao neblagovremenu.
5. Polazeći od izloženog, Ustavni sud je, na osnovu odredbe člana 46. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, rešio kao u izreci.
PREDSEDNIK
USTAVNOG SUDA
dr Bosa Nenadić