Kratak pregled

Ustavni sud odbacio je ustavnu žalbu izjavljenu u ostavinskom postupku kao nenadležan. Podnositeljka je tražila da Sud postupa kao instancioni sud i ceni zakonitost odluke, pri čemu je osporavala akt kojim nije odlučivano o njenom pravu po osnovu testamenta.

Tekst originalne odluke

Republika Srbija
USTAVNI SUD
Už-1681/2009
15.10.2009.
Beograd

Ustavni sud u sastavu: sudija dr Agneš Kartag Odri, koja zamenjuje predsednika, i sudije dr Olivera Vučić, dr Marija Draškić, Vesna Ilić Prelić, Katarina Manojlović Andrić, dr Dragiša Slijepčević, dr Dragan Stojanović i Predrag Ćetković, u postupku po ustavnoj žalbi Zagorke Milanović iz Jagodine, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici održanoj 15. oktobra 2009. godine, doneo je

R E Š E Nj E

Odbacuje se ustavna žalba Zagorke Milanović izjavljena protiv rešenja Okružnog suda u Jagodini Gž. 1601/09 od 23. jula 2009. godine.

O b r a z l o ž e nj e

1. Zagorka Milanović iz Jagodine podnela je Ustavnom sudu 10. septembra 2009. godine ustavnu žalbu protiv rešenja Okružnog suda u Jagodini Gž. 1601/09 od 23. jula 2009. godine kojim su odbijene kao neosnovane žalbe učesnika u ostavinskom postupku Stojka Milanovića i podnositeljke ustavne žalbe i potvrđeno rešenje Opštinskog suda u Jagodini O. 219/09 od 30. aprila 2009. godine. Podnositeljka ustavne žalbe smatra da je osporenim rešenjem uskraćeno "njeno pravo na imovinu po testamentu Kocane Đorđević koji je dostavljen sudu 3. septembra 1998. godine", kojim je podnositeljka proglašena za jedinog naslednika, pa traži od Ustavnog suda da "prizna testament ili da ukine osporeno rešenje i obaveže Opštinski sud u Jagodini da donese presudu koja će imati izreku i obrazloženje zašto priznaje ili ne priznaje testament koga priznaje Zakon o nasleđivanju".
2. Odredbom člana 170. Ustava Republike Srbije utvrđeno je da se ustavna žalba može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu.
Odredbom člana 82. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu (''Službeni glasnik RS'', broj 109/07) propisuje se da se ustavna žalba može izjaviti protiv pojedinačnog akta ili radnje državnog organa ili organizacije kojoj je povereno javno ovlašćenje, a kojom se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva ili je zakonom isključeno pravo na njihovu sudsku zaštitu.
3. U postupku prethodnog ispitivanja ustavne žalbe Ustavni sud je utvrdio da podnositeljka ustavne žalbe postavljenim zahtevom traži od Ustavnog suda da postupa kao instancioni sud u odnosu na osporeno drugostepeno rešenje i ispita njegovu zakonitost, odnosno od Ustavnog suda se, između ostalog, traži da "prizna testament i obaveže Opštinski sud u Jagodini da donese presudu koja će imati izreku i obrazloženje zašto priznaje ili ne priznaje testament koga priznaje Zakon o nasleđivanju".
Ustavni sud konstatuje da se ustavna žalba ne može smatrati pravnim sredstvom kojim se ispituje zakonitost odluka redovnih sudova i pojedinačnih akata i radnji drugih državnih organa. U postupku ustavnosudske zaštite Ustavom zajemčenih ljudskih i manjinskih prava i sloboda, Ustavni sud, u okviru zahteva istaknutog u ustavnoj žalbi, jedino utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe, došlo do povrede ili uskraćivanja Ustavom zajemčenih ljudskih i manjinskih prava i sloboda.
S druge strane, Ustavni sud je utvrdio da je osporenim rešenjem potvrđeno rešenje Opštinskog suda u Jagodini O. 219/09 od 30. aprila 2009. godine, kojim je utvrđena zaostavština pokojne Kocane Đorđević i za zakonske naslednike oglašeni su njeni sinovi, dok je pravnosnažnim rešenjem Opštinskog suda u Jagodini O. 647/01 od 19. novembra 2002. godine utvrđeno da zaveštenje ostavilje Kocane Đorđević ne ispunjava zakonske uslove za punovažnost, jer su svedoci zaveštanja bili bliski srodnici zaveštaoca, te je postupak nastavljen prema pravilima o zakonskom nasleđivanju i tim rešenjem je istovremeno pravnosnažno raspravljeno i odlučeno o pravu testamentalnog nasleđivanja podnositeljke ustavne žalbe.
Iz navedenog sledi da se izneti razlozi i navodi o povredi Ustavom zajemčenog prava podnositeljke ustavne žalbe ne mogu dovesti u vezu sa osporenim rešenjem.
4. Kako postupanje po zahtevu postavljenom u ovoj ustavnoj žalbi ne spada u nadležnost Ustavnog suda utvrđenu odredbama čl. 167. i 170. Ustava, Ustavni sud je, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 1) Zakona o Ustavnom sudu, ustavnu žalbu odbacio zbog nenadležnosti.
Polazeći od iznetog, Ustavni sud je, na osnovu odredbe člana 46. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, rešio kao u izreci.

ZAMENjUJE PREDSEDNIKA USTAVNOG SUDA S u d i j a, dr Agneš Kartag Odri

Slični dokumenti

• Už 1867/2009: Odbacivanje ustavne žalbe koja ne sadrži ustavnopravne razloge za povredu prava
• Už 1895/2011: Odbacivanje ustavne žalbe u sporu zbog zastarelosti naslednog zahteva
• Už 607/2009: Odbacivanje ustavne žalbe zbog neiscrpljenosti pravnih sredstava - propuštanje izjavljivanja revizije
• Už 941/2009: Odluka Ustavnog suda o ustavnoj žalbi zbog navodne povrede prava na imovinu
• Už 1462/2009: Odbacivanje ustavne žalbe koja osporava utvrđeno činjenično stanje i ocenu dokaza
• Už 4755/2010: Rešenje Ustavnog suda o odbacivanju ustavne žalbe u ostavinskom postupku
• Už 3485/2010: Rešenje Ustavnog suda o odbacivanju ustavne žalbe u naslednom sporu