Odluka Ustavnog suda o povredi prava na suđenje u razumnom roku u osamnaestogodišnjem postupku

Kratak pregled

Ustavni sud je utvrdio povredu prava na suđenje u razumnom roku u parničnom postupku koji je trajao 18 godina. Iako je podnosilac delimično doprineo odugovlačenju, glavni razlog je neefikasno postupanje suda, uključujući dugotrajna veštačenja i periode neaktivnosti.

Tekst originalne odluke

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: zamenica predsednika Suda dr Marija Draškić, zamenica predsednika Veća i sudije dr Bosa Nenadić, Katarina Manojlović Andrić, dr Olivera Vučić, Predrag Ćetković, Milan Stanić, Bratislav Đokić i mr Milan Marković, članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalbi Stambene zadruge radnika Univerziteta u Novom Sadu „Tehničar“, u stečaju , iz Novog Sada, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 29. maja 2013. godine, doneo je

O D L U K U

1. Usvaja se ustavna žalba Stambene zadruge radnika univerziteta u Novom Sadu „Tehničar “, u stečaju, i utvrđuje da je povređeno pravo podnosioca ustavne žalbe na suđenje u razumnom roku , zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije u parničnom postupku koji je vođen pred O pštinskim sudom u Novom Sadu u predmetu P. 3060/06.

2. Utvrđuje se pravo podnosioca ustavne žalbe na naknadu nematerijalne štete u iznosu od 1.500 evra, u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate. Naknada se isplaćuje na teret budžetskih sredstava - razdeo Ministarstva pravde i državne uprave.

O b r a z l o ž e nj e

1. Stambena zadruga radnika univerziteta u Novom Sadu „Tehničar“, u stečaju, iz Novog Sada je podnela 24. marta 2010. godine, preko punomoćnika Čedomira R. Nikolića, advokata iz Niša, ustavnu žalbu zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku, zajemčen og odredbom člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije, u parničnom postupku koji se vodio pred Opštinskim sudom u Novom Sadu u predmetu P. 3060/06.

U ustavnoj žalbi je, pored ostalog, navedeno: da predmetni parnični postupak traje od 14. jula 1992. godine, da je prvostepena presuda doneta nakon petnaest godina, deset meseci i šest dana i da je žalbeni postupak započeo podnošenjem žalbe 14. jula 2008. godine i da isti još uvek traje pred Apelacionim sudom u Novom Sadu u predmetu Gž. 1470/10. Predložio da Ustavni sud utvrdi da mu je u parničnom postupku koji se vodio pred Opštinskim sudom u Novom Sadu u predmetu P. 3060/06 povređeno Ustavom zajemčeno pravo na suđenje u razumnom roku i da mu se utvrdi pravo na naknadu štete u smislu člana 90. Zakona o Ustavnom sudu.

2. Saglasno odredbi člana 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu.

Odredbom člana 32. stav 1. Ustava je zajemčeno svakom pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega.

U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama istaknutog zahteva, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je u sprovedenom postupku izvršio uvid u spise predmeta Osnovnog suda u Novom Sadu P. 13623/10, i utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za odlučivanje:

Tužilac, ovde podnosilac ustavne žalbe, podneo je 14. jula 1992. godine Opštinskom sudu u Novom Sadu tužbu protiv tuženog M. K. i M. K. radi isplate, kojom je tražio da se obavežu tuženi da mu na ime duga isplate iznos od 305.861 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom počev od 31. maja 1992. godine do isplate.

Pripremno ročište u parnici P. 7578/92 je održano 27. avgusta 1992. godine, a zatim su održana ročišta 14. septembra i 22. septembra 1992. godine.

Prvostepeni sud je rešenjem van ročišta od 22. decembra 1992. godine odredio izvođenje dokaza veštačenjem, a rešenjem P. 7578/92 od 23. decembra 1992. godine je obavezan tužilac da uplati predujam na ime troškova veštačenja. Nalaz i mišljenje sudskog veštaka je dostavljen sudu 9. decembra 1994. godine, nakon dve godine od dana donošenja rešenja o izvođenju dokaza veštačenjem.

Po sprovedenom veštačenju je održano ročište 23. marta 1995. godine, a na ročištu od 16. maja 1995. godine je izveden dokaz saslušanjem sudskog veštaka i predloženo je veštačenje preko komisije za procenu nepokretnosti grada Novog Sada. Rešenjem suda od 22. juna 1995. godine je obavezan tužilac da predujmi troškove za predloženo veštačenje.

Na ročištu održanom 5. novembra 1996. godine je određeno izvođenje dokaza veštačenjem preko sudskog veštaka građevinske struke, a nalaz i mišljenje su dostavljen i sudu 25. novembra 1996. godine.

Na ročištu održanom 28. novembra 1996. godine je određeno mirovanje postupka.

Tužilac je podneskom od 26. decembra 1996. godine predložio nastavak postupka, a na ročištu od 24. marta 1997. godine je sud doneo rešenje kojim se dozvoljava povraćaj u pređašnje stanje i ukinuo je rešenje o mirovanju postupka od 28. novembra 1996. godine, nakon čega je održano ročište 22. maja 1997. godine . Ročište zakazano za 10. jun 1997. godine nije održano, a nakon toga su održana ročišta 14. oktobra 1997. godine, 20. januara i 12. marta 1998. godine - na kome je određeno dopunsko veštačenje, 24. aprila, 25. maja i 15. juna 1998. godine - na kome je izveden dokaz saslušanjem sudskog veštaka.

Rešenjem donetim van ročišta 15. juna 1998. godine je određeno izvođenje dokaza dopunskim veštačenjem, a nakon dostavljanja sudu dopunskog nalaza 10. septembra 1998. godine, održano je ročište zakazano za 15. oktobar 1998. godine.

Rešenjem Opštinskog suda u Novom Sadu P. 7578/92 od 5. februara 1999. godine je dozvoljeno praspravljanje po protivtužbi u ovoj pravnoj stvari, s tim da se postupak po protivtužbi vodi pod brojem P. 39/99, a istim rešenjem je izvršeno spajanje postupka po tužbi tužioca pod brojem P. 7578/92 i postupka po protivtužbi tuženih P. 39/99, pa je konstatovano da će se ubuduće voditi jedinstveni postupak pod brojem P. 7578/92.

Nakon spajanja tužbe i protivtužbe, održana su ročišta 16. marta 1999. godine, a na ročištu od 1. oktobra 1999. godine je određeno izvođenje dokaza veštačenjem preko sudskog veštaka ekonomsko-finansijske struke, a nalaz i mišljenje su dostavljen i sudu 5. novembra 1999. godine. Ročište zakazano za 18. novembar 1999. godine nije održano, zbog nestanka električne energije.

Rešenjem P. 7578/92 od 23. decembra 1999. godine je određeno dopunsko veštačenje, a dopunski nalaz je dostavljen sudu 31. januara 2000. godine. Na ročištu održanom 23. februara 2000. godine je izveden dokaz saslušanjem sudskog veštaka, a zatim je na ročištu od 18. aprila 2000. godine ponovo određeno dopunsko veštačenje, a dopunski nalaz je dostavljen sudu 22. maja 2000. godine. Nakon toga je održano ročište 6. juna 2000. godine.

Ročište zakazano za 22. jun 2000. godine nije održano.

Zatim su održana ročišta zakazana za 14. februar i 29. mart 2001. godine, a na ročištu od 9. novembar 2001. godine je zaključena glavna rasprava.

Presudom Opštinskog suda u Novom Sadu P. 7578/92 od 9. novembra 2001. godine je, u stavu prvom izreke, obavezan tuženi-protivtužilac da tužiocu-protivtuženom isplati dinarsku protivvrednost 3,02m2 stana broj 112, površine 63,10m2, koji se nalazi na prvom spratu višespratne zgrade broj 27 na Bulevaru Jovana Dučića u Novom Sadu i da mu isplati troškove parničnog postupka. Stavom drugim izreke presude je odbijen kao neosnovan tužbeni zahtev u delu koji se odnosi na isplatu dinarske protivvrednosti za traženih 5,65m2 stana do dosuđenih 3,02m2 . Stavom trećim izreke presude je o dbijen kao neosnovan protivtužbeni zahtev tuženih-protivtužilaca kojim su tražili da se obaveže tužilac-protivtuženi da tuženima-protivtužiocima isplati tržišnu vrednost 5,23m2 stambenog prostora u Novom Sadu u Bulevaru Jovana Dučića bro 27, stan broj 112, po tržišnim cenama na dan isplate i troškove parničnog postupka.

Odlučujući o žalbi tuženih-protivtužilaca, Okružni sud u Novom Sadu je rešenjem Gž. 1120/02 od 26. juna 2002. godine, ukinuo presudu Opštinskog suda u Novom Sadu P. 7578/92 od 9. novembra 2001. godine u pobijanom usvajajućem delu (stavu prvom izreke) i u pobijanom odbijajućem delu (stavu trećem izreke) i predmet vratio prvostepenom sudu na ponovno suđenje u tom delu.

U ponovnom postupku je održano ročište 9. oktobra 2002. godine, a na ročištu održanom 20. decembra 2002. godine je na saglasan predlog punomoćnika parničnih stranaka određen prekid postupka u ovoj pravnoj stvari koji će biti nastavljen na predlog bilo koje od parničnih stranaka.

Tuženi-protivtužioci su podneskom od 5. septembra 2005. godine predložili nastavak postupka u ovoj parnici, a zatim su održana ročišta 24. novembra i 22. decembra 2005. godine, 19. januara 2006. godine, a na ročištu od 24. februara 2006. godine sud je doneo rešenje kojim je odredio nastavak postupka u ovoj pravnoj stvari i predmetu je dat nov broj P. 3060/06

Nakon toga su održana ročišta 21. marta i 19. aprila 2006. godine - na kome je određeno izvođenje dokaza veštačenjem preko sudskog veštaka ekonomsko-finansijske struke. Po održanom ročištu od 14. juna 2006. godine, sudu je dostavljen nalaz i mišljenje sudskog veštaka 27. juna 2006. godine , a po dostavljanju nalaza sudskog veštaka je održano ročište 6. jula 2006. godine.

Rešenjem Opštinskog suda u Novom Sadu P. 3060/06 od 30. avgusta 2006. godine je određen zastoj postupka u ovoj pravnoj stvari do zauzimanja stava po spornom pravnom pitanju od strane Vrhovnog suda Srbije i konstatovano je da će sud nastaviti postupak po službenoj dužnosti nakon dostavljanja traženog stava od strane Vrhovnog suda.

Na ročištu održanom 31. januara 2007. godine je određen nastavak postupka u ovoj pravnoj stvari u kojem je bio određen zastoj postupka od 30. avgusta 2006. godine, a zatim su održana ročišta 7. marta, 11. aprila i 15. maja 2007. godine na kome je izveden dokaz saslušanjem sudskog veštaka, a na ročištu od 28. juna 2007. godine je zaključena glavna rasprava.

Rešenjem Opštinskog suda u Novom Sadu P. 3060/06 od 28. juna 2007. godine je otvorena glavna rasprava radi dopune dokaznog postupka i određeno je dopunsko veštačenje. Potom su održana ročišta 4. oktobra i 6. novembra 2007. godine, a na ročištu od 13. decembra 2007. godine je ponovo određeno dopunsko veštačenje, s tim da će sud zadatak veštačenja odrediti van ročišta. Dopunski nalaza i mišljenje je dostavljen sudu 8. januara 2008. godine.

Po dostavljanju dopunskog nalaza su održana ročišta 13. februara i 8. aprila 2008. godine, a na ročištu od 20. maja 2008. godine je zaključena glavna rasprava.

Presudom Opštinskog suda u Novom Sadu P. 3060/06 od 20. maja 2008. godine, u stavu prvom izreke je odbijen kao neosnovan glavni tužbeni zahtev tužioca-protivtuženog kojim je tražio da se obavežu tuženi-protivtužioci da tužiocu isplate iznos od 307.446,85 dinara , sa zakonskom zateznom kamatom počev od 31. januara 2000. godine, što predstavlja 5,65m2 dvosobnog stana broj 112, površine 63,10m2, sagrađeno g na prvom spratu , višespratne zgrade u ulici Bačkopalanačkog odreda broj 27, kao i zahtev tužioca za naknadu troškova parničnog postupka ; stavom drugim izreke presude odbijen je kao neosnovan eventualni tužbeni zahtev tužioca-protivtuženog kojim je tražio da se obavežu tuženi-protivtužioci da tužiocu solidarno isplate dug u iznosu od 28.180,00 dinara za neplaćenih 5,12m2 stana koji se nalazi u Novom Sadu u Bulevaru Jovana Dučića broj 27, sa zakonskom zateznom kamatom počev od 12. marta 1998. godine do isplate, kao i da isplate prouzrokovane parnične troškove , sa zakonskom zateznom kamat om od dana presuđenja do isplate; stavom trećim izreke je delimično usvojen protivtužbeni zahtev tuženih-protivtužilaca i obavezan je tužilac-protivtuženi da tuženima-protivtužiocima isplati iznos od 47.520,00 dinara, kao utvrđenu vrednost 0,66m2 stana, sa zakonskom zateznom kamatom počev od 27. marta 2008. godine do isplate, kao i troškove parničnog postupka ; stavom četvrtim izreke je odbijen kao neosnovan deo protivtužbenog zahteva kojim tuženi-protivtužioci od tužioca-protivtuženog potražuju zakonsku zateznu kamatu na iznos od 47.520,00 dinara od 31. decembra 2007. godine do 26. marta 2008. godine.

Odlučujući o žalbi tužioca-protivtuženog, Apelacioni sud u Novom Sadu je presudom Gž. 1470/10 od 16. septembra 2010. godine potvrdio presudu Opštinskog suda u Novom Sadu P. 3060/06 od 20. maja 2008. godine u delu kome je odbijen primarni i eventualni tužbeni zahtev, u delu u kome je usvojen protivtužbeni zahtev i u delu odluke o troškovima postupka.

4. Za ocenu navoda i razloga ustavne žalbe sa stanovišta Ustavom zajemčenih prava, na čiju povredu se podnosilac ustavne žalbe poziva, bitne su sledeće odredbe Ustava i zakona:

Odredbom člana 32. stav 1. Ustava je zajemčeno svakom pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega.

Odredbama Zakona o parničnom postupku "Službeni list SFRJ", br. 4/77, 36/77, (6/80), 36/80, (43/82 i 72/82), 69/82, 58 /84, 74/87, 57/89, 20/90, 27/90 i 35/91 i "Službeni list SRJ", br. 27/92, 31/93, 24/94, 12/98, 15/98 i 3/02) bilo je propisano : da je sud dužan da nastoji da se postupak sprovede bez odugovlačenja i sa što manje troškova i da onemogući svaku zloupotrebu prava koja strankama pripadaju u postupku (član 10.) ; da sud može kazniti novčano do 30.000 novih dinara veštaka koji ne dođe na ročište iako je uredno pozvan a izostanak ne opravda, kao i veštaka koji bez opravdanog razloga odbije da vrši veštačenje (član 255. stav 1.) ; da će sud odrediti da li će veštak izneti svoj nalaz i mišljenje samo usmeno na raspravi ili će ih podneti i pismeno pre rasprave i da će sud odrediti rok za pismeno podnošenje nalaza i mišljenja (član 260. stav 1 .).

Odredbama Zakona o parničnom postupku ("Službeni glasnik RS", br. 125/04, 111/09 i 36/11 ) je propisano : da stranka ima pravo da sud odluči o njenim zahtevima i predlozima u razumnom roku i da je sud dužan da nastoji da se postupak sprovede bez odugovlačenja i sa što manje troškova (član 10.); kad veće smatra da je predmet raspravljen tako da se može doneti odluka, sud će saopštiti da je glavna rasprava zaključena (član 305. stav 1.); da sud može u toku većanja i glasanja odlučiti da se zaključena glavna rasprava ponovo otvori ako je to potrebno radi dopune postupka ili razjašnjenja pojedinih važnijih pitanja.(član 306.).

5. Ocenjujući najpre navode i razloge ustavne žalbe sa stanovišta Ustavom zajemčenog prava na suđenje u razumnom roku, na čiju se povredu podnosilac ustavne žalbe poziva, a polazeći od utvrđenih činjenica i okolnosti, Ustavni sud je utvrdio da je parnični postupak pokrenut 14. jula 1992. godine, podnošenjem tužbe Opštinskom sudu u Novom Sadu i da je pravnosnažno okončan donošenjem presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž. 1470/10 od 16. septembra 2010. godine. Iako je period u kojem se građanima Republike Srbije jemče prava i slobode utvrđene Ustavom i obezbeđuje ustavnosudska zaštita u postupku po ustavnoj žalbi počeo da teče 8. novembra 2006. godine, danom proglašenja Ustava Republike Srbije, Ustavni sud je, polazeći od toga da sudski postupak po svojoj prirodi predstavlja jedinstvenu celinu, stao na stanovište da su, u konkretnom slučaju, ispunjeni uslovi da se prilikom ocene razumnog roka uzme u obzir celokupan period trajanja parničnog postupka.

Kada je reč o dužini trajanja parničnog postupka, Ustavni sud je utvrdio da postupak traje sedamnaest godina i dva meseca od podnošenja tužbe do pravnosnažnog okončanja parničnog postupka, što samo po sebi ukazuje na njegovo nerazumno dugo trajanje.

Međutim, polazeći od toga da je pojam razumnog trajanja sudskog postupka relativna kategorija koja zavisi od niza činilaca, a pre svega od složenosti pravnih pitanja i činjeničnog stanja u konkretnom sporu, ponašanja podnosioca ustavne žalbe, postupanja sudova koji su vodili postupak, kao i od značaja prava o kome ce u postupku odlučuje za podnosioca ustavne žalbe, Ustavni sud je ispitivao da li su i u kojoj meri navedeni kriterijumi uticali na dužinu trajanja konkretnog parničnog postupka.

U tom smislu, Ustavni sud je ocenio da predmet spora nije u tolikoj meri bio činjenično i pravno složen da bi mogao opravdati sedamnaestogodišnje trajanje postupka.

Ocenjujući značaj predmeta spora za podnosioca ustavne žalbe, Ustavni sud je zaključio da je podnosilac imao legitiman pravni interes da ce o njegovom tužbenom zahtevu odluči u razumnom roku.

Ispitujući ponašanje podnosioca ustavne žalbe, Ustavni sud je ocenio da je podnosilac, kao tužilac, u određenoj meri doprineo dugom trajanju parničnog postupka. Naime, nakon ukidanja prvostepene presude, na ročištu od 20. decembra 2002. godine je na saglasan predlog punomoćnika parničnih stranaka određen prekid postupka, a tužilac ni nakon dve godine i devet meseci nije podneo predlog za nastavak postupka u ovoj parnici, već je isti nastavljen na predlog protivne strane.

Ipak, osnovni razlog dugom trajanju parničnog postupka je postupanje sudova, koji nisu preduzimali sve zakonom predviđene procesne mere koje su im stajale na raspolaganju da se postupak efikasno okonča i da se o podnetoj tužbi, odnosno istaknutim tužbenim zahtevima odluči bez nepotrebnog odugovlačenja. U prilog navedenoj činjenici govori i to da je nakon donošenja rešenja prvostepenog suda o izvođenju dokaza veštačenjem od 22. decembra 1992. godine, nalaz se mišljenje m sudskog veštaka dostavljen tek nakon dve godine , i to 9. decembra 1994. godine. Nakon ročišta od 23. marta 1995. godine, prvostepeni sud do 5. novembra 1996. godine, kada je zakazao naredno ročište, godinu dana i pet meseci nije preduzimao nikakve radnje. Pored toga, Okružni sud je jednom ukinuo presudu Opštinskog suda i predmet vra tio na ponovni postupak, što je svakako uslovilo da parnica traje više . Ustavni sud ukazuje na stav Evropskog suda izražen u presudi od 6. septembra 2005. godine u predmetu ''Pavlyulynets protiv Ukrajine'' ( broj aplikacije 70767/01, stav 51.), u kome je konstatovano da ponovno razmatranje jednog predmeta posle vraćanja na nižu instancu može, samo po sebi, otkriti ozbiljan nedostatak u pravnom sistemu tužene države. Po zaključenju glavne rasprave 28. juna 2007. godine, prvostepeni sud je rešenjem od istog datuma ponovno otvorio glavnu raspravu, radi dopune dokaznog postupka, odnosno izvođenja dokaza dopunskim veštačenjem i nakon nepunih godinu dana 20. maja 2008. godine ponovno zaključio glavnu raspravu.

Ustavni sud konstatuje da je dužnost sudova da postupak sprovedu bez odugovlačenja, da pravovremeno i efikasno reaguju i da blagovremeno preduzmu sve zakonske mere u cilju razjašnjenja činjeničnog stanja i donošenja odluke. Ustavni sud naglašava da je u pravnoj državi od izuzetne važnosti donošenje odluka bez odlaganja, kako se ne bi ugrozila delotvornost sudske zaštite Ustavom garantovanih prava i sloboda i kako bi se održalo poverenje građana u sudove.

Ustavnopravna ocena sprovedenog postupka u ovoj građanskopravnoj stvari, zasnovana na praksi Ustavnog suda, kao i Evropskog suda za ljudska prava, potvrđuje da je u konkretnom slučaju povređeno pravo podnosioca ustavne žalbe na suđenje u razumnom roku iz člana 32. stav 1. Ustava. Ustavni sud je stoga, saglasno odredbi člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu, ustavnu žalbu usvojio u tački 1. izreke.

6. Na osnovu odredbe člana 89. stav 3. Zakona o Ustavnom sudu, Ustavni sud je u tački 2. izreke odlučio da se pravično zadovoljenje podnosioca ustavne žalbe zbog konstatovane povrede prava ostvari utvrđenjem prava na naknadu nematerijalne štete u iznosu od 1.500 evra, u dinarskoj protivvrednosti obračunatoj po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate. Naknada se isplaćuje na teret budžetskih sredstava - razdeo Ministarstva pravde i državne uprave.

Prilikom odlučivanja o visini nematerijalne štete koju je podnosilac ustavne žalbe pretrpeo zbog utvrđene povrede prava, Ustavni sud je cenio sve okolnosti od značaja za njeno utvrđenje, u konkretnom slučaju, a posebno dužinu trajanja parničnog postupka, kao i doprinos podnosioca ustavne žalbe. Ustavni sud smatra da navedeni novčani iznos predstavlja pravičnu i adekvatnu naknadu za povredu prava koju je podnosilac ustavne žalbe pretrpeo zbog neažurnog postupanja sudova. Odlučujući o visini naknade nematerijalne štete, Ustavni sud je imao u vidu postojeću praksu ovog suda, praksu Evropskog suda za ljudska prava u sličnim slučajevima, ekonomsko-socijalne prilike u Republici Srbiji, kao i samu suštinu naknade nematerijalne štete kojom se oštećenom pruža odgovarajuće zadovoljenje.

7. Na osnovu svega iznetog i na osnovu odredaba člana 42b stav 1. tačka 1) i člana 45. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, Ustavni sud je doneo Odluku kao u izreci.

ZAMENICA

PREDSEDNIKA VEĆA


dr Marija Draškić