Odluka Ustavnog suda o povredi prava na suđenje u razumnom roku

Kratak pregled

Ustavni sud usvaja ustavnu žalbu i utvrđuje povredu prava na suđenje u razumnom roku u izvršnom postupku koji je trajao skoro deset godina. Podnosiocu je dosuđena naknada nematerijalne štete zbog neažurnog postupanja suda i dugih perioda neaktivnosti.

Tekst originalne odluke

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda dr Dragiša B. Slijepčević, predsednik Veća i sudije Vesna Ilić Prelić, dr Marija Draškić , dr Agneš Kartag Odri, dr Goran Ilić, Sabahudin Tahirović, dr Dragan Stojanović i mr Milan Marković, članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalbi Petra Petrovića iz Beograda, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 18. oktobra 2012. godine, doneo je

O D L U K U

1. Usvaja se ustavna žalba Petra Petrovića i utvrđuje se da je u izvršnom postupku koji je vođen pred Četvr tim opštinskim sudom u Beogradu u predmetu I. 261/2000 i okončan pred Prvim osnovnim sudom u Beogradu u predmetu I. 8301/ 2010 povređeno pravo podnosioca na suđenje u ra zumnom roku, zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije

2. Utvrđuje se pravo podnosioca ustavne žalbe na naknadu nematerijalne štete u iznosu od 1000 evra, u dinarskoj protivvrednosti obračunatoj po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate. Naknada se isplaćuje na teret budžetskih sredstava – razdeo Ministarstva pravde i državne uprave.

O b r a z l o ž e nj e

1. Petar Petrović iz Beograda je , 11. septembra 2009. godine, preko punomoćnika dr Ivana D. Jankovića, advokata iz Beograda , podneo Ustavnom sudu ustavnu žalbu zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku zajemčenog članom 32. stav 1. Ustava Republike Srbije, u izvršnom postup ku koji je vođen pred Četvrtim opštinskim sud om u Beograd u, u predmetu I. 261/2000.

Podnosilac ustavne žalbe je naveo da je sa R. M. iz Beograda 30. marta 2000. godine zaključio poravnanje pred Prvim opštinskim sudom u Beogradu pod brojem 3R – 232/200 kojim je R. M. iz Beograda obavezan da mu plati iznos od 25.000,00 nemačkih maraka do 1. juna 2000. godine. Kako dužnik nije izvršio svoju obavezu u navedenom roku, 12. oktobra 2000. godine podneo je Četvrtom opštinskom sudu u Beogradu predlog za izvršenje na nepokretnosti izvršnog dužnika, a radi naplate svog potraživanja. Četvrti opštinski sud u Beogradu je 16. februara 2001. godine doneo rešenje o izvršenju I. 261/2000 kojim je odredio izvrše nje. Do dana podnošenja ustavne žalbe, 11. septembra 2009. godine, postupak izvršenja nije okončan.

Na osnovu navedenog, podnosilac ustavne žalbe predlaže da Ustavni sud utvrdi povredu prava na suđenje u razumnom roku u izvršnom postupku koji je vođen pred Četvrtim opštinskim sudom u Beogradu u predmetu I. 261/2000, da naloži n adležnom sudu da preduzme sve neophodne mere kako bi se izvršni postupak okončao u najkraćem roku i da utvrdi pravo na naknadu štete .

2. Saglasno odredbi člana 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu. Postupak po ustavnoj žalbi se, u smislu člana 175. stav 3. Ustava, uređuje zakonom.

Odredbom člana 82. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu (''Službeni glasnik RS'', br. 109/07 i 99/11 ) propisano je da se ustavna žalba može izjaviti i ako nisu iscrpljena pravna sredstva, u slučaju kada je podnosiocu ustavne žalbe povređeno pravo na suđenje u razumnom roku.

U postupku pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama istaknutog zahteva, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je u sprovedenom postupku izvršio uvid u spise izvršnog predmeta Četvrtog opštinsk og sud a u Beogradu I. 261/2000 , dokumentaciju priloženu uz ustavnu žalbu i utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za odlučivanje u ovoj ustavnosudskoj stvari:

Petar Petrović iz Beograda, ovde podnosilac ustavne žalbe, je 12. ok tobra 2000. godine podneo Četvrtom opštinskom sudu u Beogradu predlog za izvršenje.

Dopisom suda od 17. novembra 2000. godine punomoćniku izvršnog pover ioca je naloženo da dostavi nov uređen predlog za izvršenje.

Izvršni poverilac je postupio po nalogu suda i 8. januara 2001. godine dostavio sudu nov predlog za izvršenje protiv izvršnog dužnika R. M. iz Beograda kojim je tražio da sud, na osnovu pravnosnažnog i izvršnog porav nanja zaključenog pred Prvim opštinskim sudom u Beogradu pod brojem 3R 232/2000 od 30. marta 2000. godine, radi naplate novčanog po traživanja u iznosu od 25.000 nemačkih maraka, dozvoli izvršenje na nepokretnosti izvršnog dužnika – stanu, bliže opisanom u predlogu, i to utvrđivanjem vrednosti nepokretnosti, prodajom nepokretnosti i namirenjem poverioca iz iznosa dobijenog prodajom. Uz predlog za izvršenje je priložio sudsko poravnanje na koje se pozvao i ugovor o otkupu stana izvršnog dužnika .

Četvrti opštinski sud u Beogradu je 16. februara 2001. godine doneo rešenje I. 261/2000, kojim je odredio predloženo izvršenje.

Protiv navedenog rešenja izvršni dužnik je podneo prigovor koji je kao neosnovan odbijen rešenjem Četvrtog opštinskog suda u Beogradu IPV 415/2001 od 7. maja 2001. godine.

Izvršni sud je sproveo veštačenje na predlog izvršnog poverioca.

Nalaz i mišljenje veštaka o proceni vrednosti predmetne nepokretnosti su 1. novembra 2001. godine dostavljeni sudu.

Podnescima od 14. novembra i 7. decembra 2001. godine izvršni poverilac i izvršni dužnik su se izjasnili o obavljenom veštačenju.

Dopisom od 1. avgusta 2002. godine izvršni sud je tražio, od Zemljišnoknjižnog odeljenja Drugog opštinskog suda, izjašnjenje da li je zgrada, a posebno stan koji je predmet izvršenja, upisana u zemljišne knjige i da se dostavi najnoviji original izvoda iz zemljišnoknjižnog uloška.

Dopisom suda od 22. oktobra 2002. godine naloženo je izvršnom poveriocu da dostavi zbirku isprava podobnu za upis prava svojine u korist izvršnog dužnika u odnosu na predmetnu nepokretnost, imajući u vidu da je stan upisan u zemljišnoj knjizi na drugog vlasnika.

Izvršni poverilac je dostavio ugovor o otkupu stana izvršnog dužnika koji je izvršni sud prosledio Drugom opštinskom sudu u Beogradu – Zemljišnoknjižnom odeljenju.

Drugi opštinski sud u Beogradu, kao zemljišnoknjižni sud, rešenjem Dn. 1367/03 od 5. februara 2003. godine odbio je predlog predlagača – Četvrtog opštinskog suda u Beogradu I. 261/2000 od 30. januara 2003. godine radi uknjižbe prava vlasništva i to na predmetnoj nepokretnosti – stanu , bliže opisanom u izreci rešenja, a u korist izvršnog dužnika. U obrazloženju rešenja je, između ostalog, navedeno da predlagač uz predlog nije dostavio original isprave – ugovor o otkupu stana, niti se u predlog u za upis traženog prava pozvao na broj predmeta suda gde se nalazi izvornik isprave .

Navedeno rešenje je dostavljeno izvršnom poveriocu 20. marta 2003. godine, uz dopis suda u kojem je poverilac upozoren na posledice propuštanja.

Drugi opštinski sud u Beogradu je , kao zemljišnoknjižni sud, rešenjem Dn. 17491/03 od 19. marta 2004. godine , dozvolio uknjižbu prava vlasništva na predmetnom stanu u korist izvršnog dužnika .

U daljem postupku, pred Četvrtim opštinskim sudom u Beogradu, kao izvršnim sudom je , od jula do decembra 2004. godine , sprovedeno veštačenje, dodatno veštačenje vrednosti nepokretnosti i izvršni poverilac i izvršni dužnik su se izjasnili na nalaz i mišljenje veštaka.

Rešenjem Četvrtog opštinskog suda u Beogradu I. 261/2000 od 25. februara 2005. godine utvrđena je tržišna vrednost nepokretnosti na predmetnom stanu. Protiv navedenog rešenja izvršni dužnik je podneo prigovor, koji je odbijen kao neosnovan rešenjem IPV. 1463/05 od 16. septembra 2005. godine.

Izvršni sud je 7. novembra 2005. godine u predmetu I. 261/00 doneo zaključak o prodaji predmetne nepokretnosti javnim nadmetanjem.

Isti sud je dozvolio da se r očišta za javnu prodaju, zakazana za 7. decembar 2005. godine , 11. januar, 21. februara, 5. maj, 5. juli i 21. septembar 2006. godine , odlože, po predlogu izvršnog dužnika. Na ročištu od 31. oktobra 2006. godine sud je, nakon sprovedenog postupka prodaje javnim nadmetanjem , doneo rešenje kojim je predmet na nepokretnost dosuđena kupcu G. R. iz Beograda.

Rešenjem Četvrtog opštinskog suda u Beogradu I. 261/00 od 26. decembra 2006. godine stavom prvim izreke konstatovano je da se predmetna nepokretnost predaje kupcu, a stavom drugim izreke je naloženo ZK odeljenju Drugog opštinskog suda u Beogradu, da po pravnosnažnosti ovog rešenja upiše pravo svojine u korist kupca.

Izvršni dužnik je podneo prigovor protiv navedenog rešenja koji je odbijen kao neosnovan rešenjem IPV. 99/2007 od 16. jula 2007. godine, a osporeno prvostepeno rešenje je potvrđeno.

Dopisom od 22. oktobra 2007. godine izvršni sud je naložio kupcu predmetne nepokretnosti da se, u ostavljenom roku, izjasni da li predlaže nastavak postupka izvršenja za kazivanjem prinudne predaje nepokretnosti i iseljenjem dužnika.

Ročišta zakazana za 25. mart i 9. maj 2008. godine su odložena , a na ročištu od 5. juna 2008. godine namirenje je zaključeno.

Drugi opštinski sud u Beogradu, kao zemljišnoknjižni sud, je rešenjem Dn. 3183/07 od 26. juna 2008. godine o dbio predlog predlagača – iz vršnog suda za uknjižbu prava vlasništva na predmetnoj nepokretnosti u korist kupca . U obrazloženju rešenja je navedeno da je sud našao da nisu ispunjeni uslovi za uknjižbu traženog prava iz razloga što je izvršni dužnik predmetnu nepokretnost otuđio rešenjem ovog suda Dn. 3797/05, a na osnovu ugovora o poklonu overenog kod Trećeg opštinskog suda u Beogradu od 6. marta 2001. godine pod brojem Ov. 1438/01.

Izvršni sud je dopisom od 4. septembra 2008. godine dostavio Zemljišnoknjižnom odeljenju Drugog opštinskog suda u Beogradu rešenje o izvršenju I. 261/00 od 16. februara 2001. godine da izvrše zabeležbu tog rešenja u z emljišnoknjižni uložak.

Četvrti opštinski sud u Beogradu je 27. oktobra 2008. godine doneo rešenje I. 261/00 kojim j e konstatovano da se iz iznosa dobijenog javnom prodajom nepokret nosti namiruje izvršni poverilac u celosti.

Protiv navedenog rešenja izvršni dužnik je podneo prigovor.

Četvrti opštinski sud u Beogradu je rešenjem IPV. 36/2009 od 23. marta 2009. godine usvojio prigovor dužnika, ukinuo rešenje I. 261/2000 od 27. oktobra 2008. godine i predmet vratio istom sudu na ponovni postupak. U obrazloženju rešenja je, između ostalog, navedeno da je prilikom obračuna troškova postupka sud pogrešno uzeo za osnov iznos po kome je prodata i dosuđena nepokretnost, što je kontradiktorno odredbi člana 29. ZPP- a, prema kojoj se kao vrednost predmeta spora uzima vrednost glavnog zahteva.

Nakon što je dostavio nove troškove spora, postupajući prema navedenom rešenju i još dve urgencije sudu (od 5. maja i 10. avgusta 2009. godine), izvršni poverilac je 10. septembra 2009. godine podneo i pritužbu predsedniku Četrvtog opštinskog suda, na koju mu je odgovoreno da će se preduzeti sve zakonske mere radi što skorijeg okončanja izvršnog postupka.

Rešenjem Četvrtog opštinskog suda u Beogradu I. 261/2000 od 9. novembra 2009. godine je konstatovano da se iz iznosa dobijenog prodajom predmetne nepokretnosti namiruje izvršni poverilac za iznos glavnog duga i za troškove postupka izvršenja.

Prigovor j e 28. novembra 2009. godine protiv navedenog rešenja podneo izvršni dužnik.

Predmetu je nakon 1. januara 2010. godine dodeljen novi brij I. 8301/2010.

Prvi osnovni sud u Beogradu je rešenjem IPV. 64/2010 od 25. juna 2010. godine odbio kao neosnovan prigovor izvršnog dužnika izjavlje n protiv rešenja istog suda I. 261/2000 od 9. novembra 2009. godine .

Podneskom od 22. jula 2007. godine izvršni poverilac je tražio od suda da izvrši uplatu dugovanog iznosa na njegov tekući račun.

Dopisom od 29. jula 2010. godine Prvi osnovni sud u Beogradu je tražio izveštaj od Zemljišnoknjižnog odeljenja da li je postup ljeno po zahtevu Četrvtog opštinskog suda u Beogradu I. 261/2000 od 4. septembra 2008. godine da se izvrši zabeležba rešenja o izvršenju I. 261/2000 od 16. februara 2001. godine u zemljišnoknjižni uložak..

Drugi opštinski sud u Beogradu je rešenjem Dn. 18616/2008 od 5. oktobra 2009. godine odbio predlog predlagača – Četvrtog opštinskog suda u Beogradu radi zabeležbe rešenja o izvršenju na predmetnoj nepokretnosti. U obrazloženju rešenja je navedeno da je sud našao da nisu ispunjeni uslovi za uknjižbu traženog prava iz razloga što je izvršni dužnik M. R. iz Beograda predmetnu nepokretnost otuđio u korist D. M. iz Beograda rešenjem ovog suda Dn. 3797/2005, a na osnovu ugovora o poklonu overenog kod Trećeg opštinskog suda u Beogradu Ov. 1438/2001 od 6. marta 2001. godine.

Izvršni poverilac je dopisima od 9. avgusta i 3. septembra 2010. godine urgirao sudu da mu se i zvrši uplata dosuđenog novčanog iznosa na tekući račun.

Rešenjem Prvog osnovnog suda u Beogradu I. 8301/2010 od 10. septembra 2010. godine naloženo je računovodstvu ovog suda da opredeljeni novčani iznos koji je uplaćen na račun suda prenese na račun izvršnog poverioca, čime je navedeni izvršni postupak okončan.

4. Članom 32. stav 1. Ustava utvrđeno je da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega .

Za odlučivanje o ustavnoj žalbi od značaja su odredbe Zakona o izvršnom postupku ("Službeni list SRJ", br. 28/2000, 73/2000 i 71/01) kojima je bilo propisano: da se postupak izvršenja i postupak obezbeđenja pokreću na predlog poverioca (član 2. stav 1.); da izvršenje i obezbeđenje određuje i sprovodi sud (član 3.); da je u postupku izvršenja i obezbeđenja sud dužan da postupa hitno (član 4. stav 1.); da će se izvršenje radi ostvarenja novčanog potraživanja i obezbeđenja takvog potraživanja odrediti i sprovesti u obimu koji je potreban za namirenje, odnosno obezbeđenje tog potraživanja (član 5. stav 1.); da je o predlogu za izvršenje sud dužan da odluči u roku od tri dana od dana podnošenja predloga (član 10. stav 1.) . da se u postupku izvršenja i obezbeđenja shodno primenjuju odredbe Zakona o parničnom postupku, ako ovim ili drugim zakonom nije drukčije određeno(član 14.) .

Odredbama čl. 134. do 168. Zakona bilo je propisano izvršenje na nepokretnosti.

Novi Zakon o izvršnom postupku („Službeni glasnik RS“, broj 125/04) je stupio na snagu 23. februara 2005. godine, a članom 304. ovog zakona je propisano da će se postupci izvršenja i obezbeđenja započeti do dana stupanja na snagu ovog zakona okončati po odredbama Zakona o izvršnom postupku ("Službeni list SRJ", br. 28/ 2000, 73/2000 i 71/01).

5. U pogledu perioda u odnosu na koji je Ustavni sud nadležan da ispituje povredu prava na suđenje u razumnom roku, Sud je utvrdio da se period u kome se građanima Srbije jemče prava i slobode utvrđene Ustavom i obezbeđuje ustavnosudska zaštita u postupku po ustavnoj žalbi počeo da teče 8. novembra 2006. godine, danom stupanja na snagu Ustava Republike Srbije. Međutim, s obzirom na to da izvršni postupak predstavlja jedinstvenu celinu, Ustavni sud je stao na stanovište da ocena suđenja u razumnom roku mora da obuhvati celokupni period trajanja postupka od momenta podnošenja predloga za izvršenje.

Analizirajući dužinu trajanja predmetnog izvršnog postupka, Ustavni sud je utvrdio da je podnosilac usta vne žalbe, kao izvršni poverilac, podneo 12. oktobra 2000. godine Četvrtom opštinskom sudu u Beogradu predlog za izvršenje, a da je izvršenje sprovedeno polovinom septembra 2010. godine, što znači da je postupak izvršenja trajao više od devet godina.

Navedeno trajanje izvršnog postupka samo po sebi ukazuje da postupak nije okončan u okviru razumnog roka. Međutim, razumna dužina trajanja sudskog postupka je relativna kategorija, koja zavisi od niza činilaca koji se moraju uzeti u obzir u svakom pojedinom slučaju prema njegovim specifičnim okolnostima. Složenost činjeničnih i pravnih pitanja u konkretnom predmetu, ponašanje podnosioca ustavne žalbe kao stranke u postupku, postupanje nadležnih sudova koji vode postupak, kao i priroda postavljenog zahteva, odnosno značaj prava o kome se odlučuje za podnosioca ustavne žalbe su kriterijumi koji utiču na ocenu dužine trajanja postupka i određuju da li je postupak okončan u okviru razumnog roka ili ne.

Ispitujući navedene kriterijume za utvrđivanje postojanja povrede prava na suđenje u razumnom roku u konkretnom slučaju, Ustavni sud je ocenio da u ovom predmetu nije bilo posebno složenih činjeničnih i pravnih pitanja o kojima bi se sud izjašnjavao. N aime, podnosilac ustavne žalbe, kao izvršni poverilac, je podneo predlog za izvršenje na nepokretnosti izvršnog dužnika. Sud je trebalo da odluči o podnetom predlogu i da sprovede odgovarajuće radnje propisane Zakonom o izvršnom postupku, kojima je uređeno izvršenje na nepokretnosti , kako bi izvršni poverilac namirio svoje potra živanje.

Ispitujući ponašanje podnosioca ustavne žalbe, Ustavni sud je ocenio da je kao izvršni poverilac podneo neuredan predlog za izvršenje zbog čega je postupak produžen za tri meseca, ali da doprinos podnosioca u vidu navedenog nije posebno uticao na dužinu trajanja postupka , kao i da je namirenje potraživanja u izvršnom postupku za podnosioca ustavne žalbe bilo od značaja imajući u vidu da je potraživao značajna novčana sredstva. Poverilac je izvršavao naloge suda i više puta podnescima urgirao sudu da preduzima radnje u cilju okonča nja postupka izvršenja .

Ocenjujući postupanje suda u izvršnom postupku, Ustavni sud je našao da izvršni sud, u konkretnom slučaju, nije preduzeo sve mere i radnje kako bi se izvršenje sprovelo, odnosno izvršni poverilac namirio u razumnom roku. Četvrti opštinski sud u Beograd u, kao izvršni sud , je zakazivao ročišta i preduzimao procesne radnje u periodima od po nekoliko meseci, iako je postupak izvršenja hitan. Isti sud je ročišta za prodaju nepokretno sti odlagao čak šest puta, iako je postupak izvršenja do tada trajao preko četiri godine. Navedeni sud je rešenjem o namirenju I. 261/2000 od 27. oktobra 2008. godine pogrešno odredio troškove izvršnog postupka, pa je i to doprinel o produženju postupka za još nekoliko meseci, jer je rešenje ukinuto , pa je moralo ponovo da se donosi rešenje o namirenju .

Ustavni sud je ocenio da Četvrti opštinski sud u Beogradu, kao izvršni sud , nije postupao u rokovima propi sanim zakonom i nije koristio procesna ovlašćenja koja su mu bila na raspolaganju, što je dovelo da postupak izvršenja u predmetu I. 261/2000 neopravdano dugo traje .

6. Na osnovu izloženog, Ustavni sud je ocenio da je podnosiocu ustavne žalbe u izvršnom postupku koji je vođen pred Četrvtim o pštinskim sudom u Beogradu u predmetu I. 261/2000, a okončan pred Prvim osnovnim sudom u Beogradu u predmetu I. 8301/2010 povređeno pravo na suđenje u razumnom roku zajemčeno članom 32. stav 1. Ustava, pa je, na osnovu odredbe člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu, ustavnu žalbu usvojio i odlučio kao u tački 1. izreke.

7. Na osnovu člana 89. stav 3. Zakona o Ustavnom sudu, Ustavni sud je u tački 2. izreke odlučio da se pravično zadovoljenje podnosioca ustavne žalbe zbog utvrđene povrede prava na suđenje u razumnom roku iz člana 32. stav 1. Ustava, ostvari dosuđivanjem naknade nematerijalne štete u iznosu od 1000 evra, u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate.

Prilikom odlučivanja o visini naknade nematerijalne štete koju je pretrpeo podnosilac ustavne žalbe zbog utvrđene povrede prava na suđenje u razumnom roku, Ustavni sud je cenio sve okolnosti od značaja u konkretnom slučaju, posebno značaj koji je predmet spora imao za podnosioca ustavne žalbe, njegov doprinos i ukupnu dužinu trajanja izvršnog postupka. Odlučujući o visini naknade nematerijalne štete, Ustavni sud je imao u vidu postojeću praksu Ustavnog suda, praksu Evropskog suda za ljudska prava u sličnim slučajevima, ekonomske i socijalne prilike u Republici Srbiji, kao i samu suštinu naknade nematerijalne štete kojom se oštećenom pruža odgovarajuće zadovoljenje. Ustavni sud smatra da navedeni novčani iznos predstavlja pravičnu i adekvatnu naknadu za povredu prava koju je podnosilac ustavne žalbe pretrpeo prevashodno zbog neažurnog postupanja suda.

8. Saglasno odredbama člana 42b stav 1. tačka 1) i člana 45. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, Ustavni sud je doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

dr Dragiša B. Slijepčević

Odluka Ustavnog suda o povredi prava na suđenje u razumnom roku

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti