Odluka Ustavnog suda o povredi prava na suđenje u razumnom roku

Kratak pregled

Ustavni sud je utvrdio povredu prava na suđenje u razumnom roku u izvršnom postupku koji je trajao skoro pet godina bez donošenja rešenja o izvršenju. Sudu je naloženo da hitno okonča postupak, a podnositeljki je priznato pravo na naknadu štete.

Tekst originalne odluke

Republika Srbija
USTAVNI SUD
Už-1685/2009
05.11.2009.
Beograd

Ustavni sud u sastavu: predsednik suda dr Bosa Nenadić i sudije dr Olivera Vučić, dr Marija Draškić, Vesna Ilić Prelić, dr Agneš Kartag Odri, Katarina Manojlović Andrić, dr Dragiša Slijepčević, dr Dragan Stojanović i Predrag Ćetković, u postupku po ustavnoj žalbi Iljane Milosavljević iz Kruševca, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije na sednici održanoj 5. novembra 2009. godine, doneo je

O D L U K U

1. Usvaja se ustavna žalba Iljane Milosavljević i utvrđuje da je u postupku koji se pred Opštinskim sudom u Kruševcu vodi u predmetu I. 720/04 povređeno pravo podnositeljke ustavne žalbe na suđenje u razumnom roku zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije, dok se u preostalom delu ustavna žalba odbija kao neosnovana.
2. Utvrđuje se pravo podnositeljke ustavne žalbe na naknadu nematerijalne štete, koju može ostvariti na način predviđen odredbama člana 90. Zakona o Ustavnom sudu.
3. Nalaže se Opštinskom sudu u Kruševcu da preduzme sve neophodne mere kako bi se izvršni postupak po predlogu za izvršenje podnositeljke ustavne žalbe okončao u najkraćem mogućem roku.

O b r a z l o ž e nj e

1. Iljana Milosavljević iz Kruševca podnela je Ustavnom sudu 2. septembra 2008. godine ustavnu žalbu zbog povrede prava na pravično suđenje u razumnom roku, zajemčenog odredbom člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije, u parničnom postupku koji se pred Opštinskim sudom u Kruševcu vodi u predmetu P. 1769/03, kao i u izvršnom postupku koji se pred Opštinskim sudom u Kruševcu vodi u predmetu I. 720/04. Takođe, istakla je da joj je u navedenom izvršnom postupku povređeno pravo na imovinu zajemčeno odredbama člana 58. Ustava.
S obzirom na to da se u ustavnoj žalbi zahteva utvrđenje povrede prava u dva sudska postupka koja nisu međusobno povezana, Ustavni sud je, saglasno odredbi člana 42. stav 3. Poslovnika o radu Ustavnog suda («Službeni glasnik RS», br. 24/08 i 27/08), razdvojio postupak po ustavnoj žalbi koja je zavedena pod brojem Už-1047/08, i u tom predmetu odlučivao o povredi prava podnositeljke u parničnom postupku koji se pred Opštinskim sudom u Kruševcu vodi pod brojem P. 1769/03.
Podnositeljka ustavne žalbe navodi da je u oktobru 2004. godine Opštinskom sudu u Kruševcu podnela predlog za izvršenje na osnovu sudske presude, a da je posle tri godine sud doneo zaključak I. 720/04 od 2. marta 2007. godine, kojim je poveriocu naloženo da uredi predlog za izvršenje. Podnositeljka ustavne žalbe ističe da ni posle četiri godine od podnošenja predloga za izvršenje još uvek nije doneto rešenje o izvršenju, iako je u toku postupka «više puta zahtevala da se otklone nepravilnosti i podnela prigovor protiv odugovlačenja postupka».
U ustavnoj žalbi se predlaže da Ustavni sud utvrdi da je u predmetnom postupku povređeno pravo podnositeljke na pravično i nepristrasno suđenje u razumnom roku, te da joj pripada pravo na naknadu štete.
Ustavni sud je dopisom od 11. juna 2009. godine, na osnovu odredaba člana 31. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu («Službeni glasnik RS», broj 109/07) i člana 72. stav 3. Poslovnika o radu Ustavnog suda, tražio od Opštinskog suda u Kruševcu na uvid spise predmeta I. 720/04, kao i odgovor na navode iz ustavne žalbe. Opštinski sud u Kruševcu je 1. jula 2009. godine Ustavnom sudu dostavio spise navedenog predmeta i odgovor na ustavnu žalbu, u kome se navodi: da je podnositeljka ustavne žalbe podnela predlog za izvršenje na osnovu izvršne isprave, radi naplate novčanog potraživanja; da izvršna isprava nije sadržala potvrdu o izvršnosti, pa je postupajući sudija naložio da se združe spisi predmeta P. 4333/90 iz kog potiče izvršna isprava: da je u omotu spisa navedenog predmeta konstatovano da su spisi uništeni zbog proteka roka za njihovo čuvanje; da je sud 28. januara 2005. godine uputio poziv punomoćniku poverioca da odmah dođe u sud, ali se punomoćnik poverioca nije odazvao pozivu; da je sud zaključkom od 2. marta 2007. godine naložio poveriocu da dostavi izvršnu ispravu u izvorniku ili overenom prepisu na koju je stavljena potvrda o izvršnosti, te da uredi predlog za izvršenje u skladu sa izvršnom ispravom; da je poverilac u podnesku od 13. marta 2007. godine uredila predlog za izvršenje i obavestila sud da ne poseduje izvršnu ispravu na koju je stavljena klauzula o izvršnosti. Opštinski sud u Kruševcu smatra da je do odugovlačenja izvršnog postupka došlo iz razloga što poverilac nije postupao po nalozima suda i dostavio presudu P. 4333/90 od 25. decembra 1990. godine koja sadrži potvrdu o izvršnosti.
3. Saglasno odredbi člana 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava ili slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu.
Prema odredbi člana 82. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu, ustavna žalba se može izjaviti i ako nisu iscrpljena pravna sredstva, u slučaju kada je podnosiocu žalbe povređeno pravo na suđenje u razumnom roku.
U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama istaknutog zahteva, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.
4. Ustavni sud je u sprovedenom postupku izvršio uvid u spise predmeta Opštinskog suda u Kruševcu I. 720/04 i utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za donošenje odluke u ovoj ustavnosudskoj stvari:
Podnositeljka ustavne žalbe je 7. oktobra 2004. godine, u svojstvu poverioca, Opštinskom sudu u Kruševcu podnela predlog za dozvolu izvršenja protiv dužnika Zorana Bojovića iz Kruševca, na osnovu presude Opštinskog suda u Kruševcu P. 4333/90 od 25. decembra 1990. godine.
Podneskom od 28. aprila 2005. godine poverilac je zahtevala da sud odluči o predlogu za izvršenje, jer ni posle više meseci nije doneto rešenje o izvršenju.
Podneskom od 14. oktobra 2005. godine poverilac - podnositeljka ustavne žalbe je obavestila sud da postupa po njegovom «usmenom nalogu» da dostavi izvršnu ispravu, iako je Zakon o izvršnom postupku na to ne obavezuje. Poverilac je navela da nije uspela da pribavi primerak izvršne isprave sa potvrdom o izvršnosti, s obzirom na to da ju je u postupku iz koga potiče isprava zastupao advokat koji je u međuvremenu preminuo, a ni preuzimatelj njegove advokatske kancelarije ne poseduje primerak presude Opštinskog suda u Kruševcu P. 4333/90 od 25. decembra 1990. godine sa potvrdom izvršnosti. U podnesku je navedeno i to da poverilac nema saznanja o pravnosnažnosti navedene odluke, ali da je dužnik «delimično i sa docnjom ispunjavao novčanu obavezu» iz te presude. Stoga predlaže da se izvrši veštačenje, radi utvrđivanja dela obaveze koju dužnik nije ispunio, imajući u vidu da izvršna isprava glasi na dinare pre izvršene denominacije 1994. godine.
U podnescima upućenim sudu 28. avgusta, 4. novembra i 26. decembra 2006. godine, poverilac je zahtevala da sud ubrza postupak, da se «otklone nepravilnosti u postupku i da se ukloni nerazumno odugovlačenje postupka».
Zaključkom suda od 2. marta 2007. godine naloženo je poveriocu da dostavi izvršnu ispravu u izvorniku ili overenom prepisu na koju je stavljena potvrda o izvršnosti, te da uredi predlog za izvršenje u skladu sa izvršnom ispravom.
Podneskom od 13. marta 2007. godine poverilac je uredila predlog za izvršenje i ponovila razloge zbog kojih nije u mogućnosti da dostavi izvršnu ispravu na koju je stavljena klauzula o izvršnosti.
Postupajući po nalogu sudije od 14. marta 2007. godine, kojim je zatraženo dostavljanje spisa predmeta P. 4333/90, upravitelj sudske pisarnice je obavestio sudiju da su navedeni spisi uništeni po proteku roka od 10 godina za njihovo čuvanje, a da je presuda Opštinskog suda u Kruševcu P. 4333/90 od 25. decembra 1990. godine postala pravnosnažna 20. marta 1991. godine.
Podnositeljka ustavne žalbe je 22. maja 2008. godine podnela pritužbu predsedniku Opštinskog suda u Kruševcu, sa predlogom za oslobađanje od plaćanja troškova postupka i predlogom da se dužniku postavi privremeni zastupnik.
Podneskom od 9. juna 2008. godine poverilac - podnositeljka ustavne žalbe je predložila da sud po službenoj dužnosti pribavi ispravu kojom se potvrđuje da se dužnik vodi kao nestalo lice od 7. marta 2005. godine, budući da je tu tvrdnju iznela njegova supruga u postupku koji se pred tim sudom vodi u predmetu P. 2783/07.
Poverilac je 10. februara 2009. godine uputila sudu podnesak u kome moli da se «rezimira trenutni status izvršnog postupka I. 720/04», u vezi sa nalogom Evropskog suda za ljudska prava povodom predstavke koju je podnela.
5. Odredbom člana 32. stav 1. Ustava, na čiju povredu se podnositeljka ustavne žalbe poziva, utvrđeno je da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega.
Odredbama člana 58. Ustava utvrđeno je da se jemči mirno uživanje svojine i drugih imovinskih prava stečenih na osnovu zakona (stav 1.), da pravo svojine može biti oduzeto ili ograničeno samo u javnom interesu utvrđenom na osnovu zakona, uz naknadu koja ne može biti niža od tržišne (stav 2.), da se zakonom može ograničiti način korišćenja imovine (stav 3.), kao i da je oduzimanje ili ograničenje imovine radi naplate poreza i drugih dažbina ili kazni, dozvoljeno samo u skladu sa zakonom (stav 4.).
Za ocenu navoda i razloga ustavne žalbe sa stanovišta Ustavom zajemčenih prava, od značaja su i odredbe Zakona o izvršnom postupku («Službeni list SRJ», br. 28/00, 73/00 i 71/01), kojima je bilo propisano: da je u postupku izvršenja i obezbeđenja sud dužan da postupa hitno (član 4. stav 1.); da je o predlogu za izvršenje sud dužan da odluči u roku od tri dana od dana podnošenja predloga (član 10. stav 1.); da u predlogu za izvršenje moraju biti naznačeni: poverilac i dužnik, izvršna ili verodostojna isprava, obaveza dužnika, sredstvo i predmet izvršenja, kao i drugi podaci koji su potrebni za sprovođenje izvršenja (član 36. stav 1.); da ako se predlog za izvršenje podnosi sudu koji o potraživanju nije odlučivao u prvom stepenu, uz predlog se podnosi izvršna isprava, u izvorniku ili overenom prepisu, na koju je stavljena potvrda o izvršnosti, odnosno podnosi se verodostojna isprava (član 37. stav 1.).
Odredbom člana 304. Zakona o izvršnom postupku («Službeni glasnik RS», broj 125/04), koji je stupio na snagu 23. februara 2005. godine, propisano je da će se postupci izvršenja i obezbeđenja započeti do dana stupanja na snagu ovog zakona okončati po odredbama Zakona o izvršnom postupku («Službeni list SRJ», br. 28/00, 73/00 i 71/01).
6. Ocenjujući razloge i navode iznete u ustavnoj žalbi sa stanovišta Ustavom zajemčenog prava na suđenje u razumnom roku, Ustavni sud je utvrdio da je postupak pred Opštinskim sudom u Kruševcu u predmetu I. 720/04 pokrenut 7. oktobra 2004. godine, podnošenjem predloga za dozvolu izvršenja, a da 1. jula 2009. godine, kada su Ustavnom sudu dostavljeni spisi predmeta, još uvek nije bilo odlučeno o podnetom predlogu.
S druge strane, period u odnosu na koji je Ustavni sud nadležan da ispituje povredu prava na suđenje u razumnom roku započeo je 8. novembra 2006. godine, kada je stupio na snagu Ustav Republike Srbije, koji ustanovljava ustavnu žalbu kao pravno sredstvo za zaštitu Ustavom zajemčenih ljudskih ili manjinskih prava i sloboda, među kojima je i pravo svakoga da sud o njegovim pravima i obavezama odluči u razumnom roku. Međutim, polazeći od toga da sudski postupak predstavlja jedinstvenu celinu, Ustavni sud je na stanovištu da je za ocenu postojanja povrede prava na suđenje u razumnom roku relevantno ukupno vreme trajanja postupka. Stoga se pri ispitivanju opravdanosti trajanja postupka koji se vodi pred Opštinskim sudom u Kruševcu u predmetu I. 720/04 mora uzeti u obzir i stanje predmeta na dan 8. novembra 2006. godine. Imajući u vidu da ocena o razumnom trajanju sudskog postupka, u konkretnom slučaju, prevashodno zavisi od ponašanja podnositeljke ustavne žalbe kao stranke u postupku i ponašanja suda koji vodi postupak, Ustavni sud je ispitivao da li su i u kojoj meri navedeni kriterijumi uticali na dugo trajanje postupka.
Ispitujući ponašanje podnositeljke ustavne žalbe, Ustavni sud je našao da ona, kao izvršni poverilac, nije doprinela produžavanju trajanja postupka, već je u podnescima upućenim sudu insistirala na tome da se prekine odugovlačenje izvršnog postupka, a podnela je i pritužbu predsedniku suda na rad sudije. Takođe, podnositeljka ustavne žalbe je u roku od 10 dana postupila po nalogu suda za uređivanje predloga za izvršenje.
Ocenjujući opravdanost dužine sudskog postupka u konkretnom slučaju, Ustavni sud je našao da je za neprimereno dugo trajanje postupka od isključivog uticaja bilo postupanje Opštinskog suda u Kruševcu, koji posle pet godina od podnošenja predloga za izvršenje, ne samo što nije okončao izvršni postupak, nego još uvek nije ni odlučio o podnetom predlogu. Naime, iako je predlog za dozvolu izvršenja podnet na osnovu izvršne isprave koja je doneta u postupku koji je vođen pred Opštinskim sudom u Kruševcu, taj sud je od poverioca zahtevao da dostavi izvršnu ispravu na koju je stavljena klauzula o izvršnosti, iako je prema tada važećem Zakonu o izvršnom postupku poverilac imao tu obavezu samo ako je predlog za izvršenje podneo sudu koji o potraživanju nije odlučivao u prvom stepenu (član 37. stav 1.). Umesto da odmah po prijemu predloga za izvršenje zatraži od sudske pisarnice obaveštenje o tome da li je i kada postala pravnosnažna presuda P. 4333/90, postupajući sudija je tek 14. marta 2007. godine uputio nalog sudskoj pisarnici da združi spise navedenog predmeta tog suda, posle čega je obavešten o datumu pravnosnažnosti presude i o tome da su spisi predmeta uništeni po proteku zakonskog roka za njihovo čuvanje.
Odlučujući o povredi prava na suđenje u razumnom roku u predmetnom izvršnom postupku, Ustavni sud je pošao od toga da se izvršenje sudskih odluka smatra sastavnim delom suđenja. Takav stav izrazio je i Evropski sud za ljudska prava u predmetima Hornsby protiv Grčke i Jeličić protiv Bosne i Hercegovine. S obzirom na to, neizvršenje presude u razumnom roku posebno se kvalifikuje kao povreda prava na pravično suđenje zajemčenog članom 32. stav 1. Ustava, jer je obaveza države da propiše i organizuje efikasan sistem za izvršenje presuda (videti, npr. predmet Fukley protiv Ukrajine). Imajući to u vidu, na osnovu prakse Ustavnog suda, kao i prakse i kriterijuma Evropskog suda za ljudska prava, Ustavni sud je utvrdio da je u postupku koji se pred Opštinskim sudom u Kruševcu vodi u predmetu I. 720/04 povređeno pravo podnositeljke ustavne žalbe na suđenje u razumnom roku, zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava. Stoga je Sud, saglasno odredbi člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu, odlučio kao u tački 1. izreke.
7. Razmatrajući navode i razloge ustavne žalbe sa stanovišta odredbe člana 58. stav 1. Ustava, Ustavni sud ocenjuje preuranjenim zahtev podnositeljke ustavne žalbe da se utvrdi povreda prava na imovinu u postupku koji se vodi pred Opštinskim sudom u Kruševcu u predmetu I. 720/04, iz sledećih razloga:
Odredbama Zakona o visini stope zatezne kamate („Službeni list SRJ", broj 9/01) propisano je: da dužnik koji zadocni sa ispunjenjem novčane obaveze plaća zateznu kamatu na iznos duga do dana isplate, po stopi utvrđenoj ovom zakonom (član 1); da se stopa zatezne kamate sastoji od mesečne stope rasta cena na malo i fiksne stope od 0,5% mesečno (član 2. tač. 1. i 2.); da se obračun duga uvećanog za zateznu kamatu vrši tako da se fiksna stopa od 0,5% množi iznosom glavnog duga uvećanog za kamatu po stopi iz člana 2. tačka 1. ovog zakona, primenom konformne metode (član 3).
Navedene odredbe ukazuju na zakonsku intenciju da se ugradnjom stope rasta cena na malo u stopu zatezne kamate očuva stvarna vrednost novčanog potraživanja, kao i da se na utvrđenu stvarnu vrednost dugovanog iznosa obračuna fiksna kamatna stopa od 0,5% mesečno. Polazeći od toga da zatezna kamata obezbeđuje poveriocu naknadu štete za koju se pretpostavlja da ju je pretrpeo neblagovremenim izmirenjem duga, a imajući u vidu da predmetni izvršni postupak još nije okončan, Ustavni sud ocenjuje da se za sada ne može utvrditi da je podnositeljki povređeno pravo na imovinu u tom postupku.
8. Na osnovu odredbe člana 89. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu, Ustavni sud je odlučio da se pravično zadovoljenje podnositeljke ustavne žalbe zbog konstatovane povrede prava u ovom slučaju ostvari utvrđenjem prava na naknadu nematerijalne štete, na način predviđen odredbama člana 90. Zakona o Ustavnom sudu, kao i davanjem naloga nadležnom sudu da preduzme sve neophodne mere kako bi se izvršni postupak po predlogu za izvršenje podnositeljke ustavne žalbe okončao u najkraćem mogućem roku.
9. Polazeći od iznetog, Ustavni sud je, na osnovu odredbe člana 45. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK
USTAVNOG SUDA

dr Bosa Nenadić

Odluka Ustavnog suda o povredi prava na suđenje u razumnom roku

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti