Odbacivanje ustavne žalbe zbog nenavođenja ustavnopravnih razloga za povredu prava

Kratak pregled

Ustavni sud odbacuje ustavnu žalbu izjavljenu protiv presude Višeg suda u Prokuplju. Podnosilac je tvrdio povredu prava na pravično suđenje, ali Sud je utvrdio da žalba suštinski traži ispitivanje zakonitosti sudskih odluka, što nije u nadležnosti Ustavnog suda.

Tekst originalne odluke

Republika Srbija
USTAVNI SUD
Už-1686/2010
07.07.2010.
Beograd

Ustavni sud u sastavu: predsednik dr Bosa Nenadić i sudije dr Marija Draškić, Bratislav Đokić, Vesna Ilić Prelić, dr Goran Ilić, dr Agneš Kartag Odri, Katarina Manojlović Andrić, dr Dragiša Slijepčević, Milan Stanić i Predrag Ćetković, u postupku po ustavnoj žalbi Zorana Miladinovića iz sela Sagonjevo, opština Kuršumlija, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici održanoj 7. jula 2010. godine, doneo je

R E Š E Nj E

Odbacuje se ustavna žalba Zorana Miladinovića izjavljena protiv presude Višeg suda u Prokuplju Gž. 69/10 od 10. februara 2010. godine.

O b r a z l o ž e nj e

1. Zoran Miladinović iz sela Sagonjevo, opština Kuršumlija, je 23. marta 2010. godine izjavio ustavnu žalbu, koju je uredio podneskom od 7. juna 2010. godine, protiv presude Višeg suda u Prokuplju Gž. 69/10 od 10. februara 2010. godine, zbog povrede prava na pravično suđenje i prava na suđenje u razumnom roku zajemčenih odredbom člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije i povrede prava na jednaku zaštitu prava i na pravno sredstvo zajemčenih odredbom člana 36. Ustava.

Podnosilac ustavne žalbe je naveo da je osporenom presudom odbijena njegova žalba i potvrđena presuda Opštinskog suda u Kuršumliji P. 441/08 u stavu prvom izreke, a u stavu drugom preinačena je prvostepena presuda u pogledu troškova postupka. Istakao je da su obe presude zasnovane na bitnoj povredi odredaba člana 361. stav 1. i stav 2. tačka 12) i člana 2. Zakona o parničnom postupku, koje garantuju strankama u parničnom postupku pravo na zakonitu, jednaku i pravičnu zaštitu svojih prava. U parnici koja je vođena pred prvostepenim sudom nisu izvedeni predloženi dokazi, niti je ocenjen prigovor podeljene odgovornosti, kao ni prigovor prebijanja, pa je na taj način podnosiocu povređeno pravo na pravično suđenje, na jednaku sudsku zaštitu i na suđenje u razumnom roku. Predložio je da Ustavni sud poništi prvostepenu i drugostepenu presudu i "da nalog" za jednovremeno suđenje i odlučivanje u parnicama P. 441/08 i P. 595/08 koje se sada vode pred Osnovnim sudom u Prokuplju - Sudska jedinica u Kuršumliji.

2. Saglasno članu 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu. Postupak po ustavnoj žalbi se, u smislu člana 175. stav 3. Ustava, uređuje zakonom.

Članom 82. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, broj 109/07) je propisano: da se ustavna žalba može izjaviti protiv pojedinačnog akta ili radnje državnog organa ili organizacije kojoj je povereno javno ovlašćenje, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva ili je zakonom isključeno pravo na njihovu sudsku zaštitu (stav 1.); da se ustavna žalba može izjaviti i ako nisu iscrpljena pravna sredstva, u slučaju kada je podnosiocu žalbe povređeno pravo na suđenje u razumnom roku (stav 2.).

Prema članu 85. stav 1. navedenog Zakona, ustavna žalba, pored ostalog, mora da sadrži i razloge žalbe i navode u čemu se sastoji povreda ili uskraćivanje zajemčenog prava za koje se tvrdi da je povređeno.

3. U sprovedenom prethodnom postupku, Ustavni sud je utvrdio da se u ustavnoj žalbi ne navode ustavnopravni razlozi koji bi ukazivali na postojanje povrede Ustavom zajemčenih prava na koja se žalbom ukazuje. Prvostepenom presudom Opštinskog suda u Kuršumliji P. 441/08 od 9. decembra 2009. godine delimično je usvojen tužbeni zahtev tužioca Radomira Mijajlovića i obavezan tuženi, ovde podnosilac ustavne žalbe da tužiocu na ime naknade nematerijalne štete zbog pretrpljenih fizičkih bolova i straha isplati ukupan iznos od 300.000,00 dinara, sa zakonksnom zateznom kamatom od presuđenja do isplate, kao i da mu naknadi troškove parničnog postupka. Osporenom drugostepenom presudom Višeg suda u Prokuplju Gž. 69/10 od 10. februara 2010. godine odbijena je kao neosnovana žalba tuženog i potvrđena presuda Opštinskog suda u Kuršumliji P. 441/08 od 9. decembra 2009. godine, a rešenje o troškovima sadržano u stavu drugom izreke prvostepene presude je preinačeno tako što je obavezan tuženi da tužiocu umesto iznosa od 72.930,00 dinara isplati iznos od 61.030,00 dinara. Osnov za naknadu nematerijalne štete na koju je obavezan podnosilac ustavne žalbe zasniva se na presudi Opštinskog suda u Kuršumliji K. 180/07 od 28. novembra 2007. godine, kojom je podnosilac oglašen krivim za krivično delo teške telesne povrede iz člana 121. stav 1. KZ.

Nezadovoljan ishodom parničnog postupka i osporavajući pravilnost primenjenog materijalnog prava, podnosilac ustavne žalbe od Ustavnog suda u suštini zahteva da ispita zakonitost odluka redovnih sudova. Pri tome, povredu prava na pravično suđenje i na jednaku sudsku zaštitu prava, podnosilac ustavne žalbe, pre svega, nalazi u činjenici da prvostepeni sud nije cenio njegove prigovore podeljene odgovornosti stranaka i kompenzacije potraživanja. Međutim, iz osporenih presuda proističe da prebojni prigovor podnosilac tokom parnice nije ni postavio, dok je neosnovanost njegovog prigovora podeljene odgovornosti za nastupanje štetnog događaja jasno i dovoljno obrazložio drugostepeni sud u svojoj odluci i time otklonio propust prvostepenog suda da se o ovom prigovoru i formalno izjasni. Podnosilac ustavne žalbe ne obrazlaže u čemu se sastoji navodna povreda prava na suđenje u razumnom roku, ali je iz dostavljene dokumentacije očigledno da takve povrede prava nema, jer je predmetna parnica za naknadu štete pravnosnažno okončana u obe sudske instance za svega 15 meseci.

Ustavni sud konstatuje da se ustavna žalba ne može smatrati pravnim sredstvom kojim se ispituje zakonitost odluka redovnih sudova. U postupku ustavnosudske zaštite Ustavom zajemčenih ljudskih i manjinskih prava i sloboda Ustavni sud jedino utvrđuje da li je pojedinačnim aktom ili radnjom državnog organa ili organizacije kojoj je povereno javno ovlašćenje došlo do povrede ili uskraćivanja ljudskih ili manjinskih prava ili sloboda zajemčenih Ustavom. Formalno pozivanje na pojedine odredbe Ustava ne čini samo po sebi ustavnu žalbu dopuštenim pravnim sredstvom.

Imajući u vidu da se u ustavnoj žalbi ne navode razlozi koji se mogu dovesti u vezu sa povredom ili uskraćivanjem Ustavom zajemčenih prava ili sloboda, već se od Ustavnog suda traži da ocenjujući zakonitost osporene parnične presude, postupa kao instancioni sud u odnosu na Viši sud u Prokuplju, Ustavni sud je odbacio ustavnu žalbu, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 4) Zakona o Ustavnom sudu, jer nisu ispunjene Ustavom i Zakonom utvrđene pretpostavke za vođenje postupka i odlučivanje.

4. Polazeći od navedenog, Ustavni sud je, na osnovu odredbe člana 46. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, rešio kao u izreci.

PREDSEDNIK

USTAVNOG SUDA

dr Bosa Nenadić

Odbacivanje ustavne žalbe zbog nenavođenja ustavnopravnih razloga za povredu prava

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti