Povreda prava na pravično suđenje i imovinu zbog neefikasnog izvršnog postupka

Kratak pregled

Ustavni sud je usvojio žalbu izvršnog poverioca, utvrdivši povredu prava na pravično suđenje, suđenje u razumnom roku i imovinu. Sud je poništio rešenje kojim je odbačen prigovor radi ubrzanja postupka i dosudio naknadu materijalne štete u visini neizmirenog potraživanja.

Tekst originalne odluke

Republika Srbija
USTAVNI SUD
Už-1686/2019
20.03.2025.
Beograd

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda Snežana Marković, predsednik Veća i sudije Miroslav Nikolić, dr Tamaš Korhec (Korhecz Tamás), Tatjana Đurkić, dr Milan Škulić, dr Nataša Plavšić, dr Dragana Kolarić i dr Vladan Petrov, članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalbi C. K. iz Milatovca kod Batočine, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi sa članom 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 20. marta 2025. godine, doneo je

O D L U K U

1. Usvaja se ustavna žalba C. K. i utvrđuje da je rešenjem Osnovnog suda u Kragujevcu R4.I. 383/18 od 18. januara 2019. godine podnosiocu ustavne žalbe povređeno pravo na pravično suđenje, zajemčeno članom 32. stav 1. Ustava Republike Srbije.

2. Poništava se rešenje Osnovnog suda u Kragujevcu R4.I. 383/18 od 18. januara 2019. godine.

3. Usvaja se ustavna žalba C. K. i utvrđuje se da su mu u izvršnom postupku koji je vođen pred Osnovnim sudom u Kragujevcu u predmetu I. 8054/14, a nastavljen pred javnim izvršiteljem Nebojšom Vujancem iz Kragujevca, povređena prava na suđenje u razumnom roku i na imovinu, zajemčena članom 32. stav 1. i članom 58. stav 1. Ustava.

4. Utvrđuje se pravo C. K. na naknadu materijalne štete u visini iznosa utvrđenog rešenjem o izvršenju Osnovnog suda u Kragujevcu I. 8054/14 od 18. decembra 2014. godine, umanjenog za iznose koji su mu po tom osnovu eventualno već isplaćeni ili na drugi način namireni. Naknada se isplaćuje na teret budžetskih sredstava – razdeo Ministarstva pravde, u roku od četiri meseca od dana dostavljanja ove odluke Ministarstvu.

O b r a z l o ž e nj e

1. C. K. iz Milatovca kod Batočine podneo je Ustavnom sudu, 19. februara 2019. godine, preko punomoćnika P. V, advokata iz Batočine, ustavnu žalbu protiv rešenja navedenog u tački 1. izreke, zbog povrede prava na pravično suđenje, prava na imovinu i prava na rad, zajemčenih odredbama člana 32. stav 1. i čl. 58. i 60. Ustava Republike Srbije. Podnosilac ustavne žalbe se istovremeno pozvao na povredu člana 6. stav 1. Evropske konvencije za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda i člana 1, Protokola 1 uz Evropsku konvenciju. Ustavni sud ukazuje da se označenim odredbama Konvencije i Protokola garantuju prava čiju zaštitu pruža i Ustav Republike Srbije, te se ocena eventualne povrede ili uskraćivanja ovih prava vrši u odnosu na odgovarajuće odredbe Ustava.

Podnosilac je u ustavnoj žalbi, pored ostalog, naveo da je osporenim rešenjem odbačen njegov prigovor radi ubrzavanja izvršnog postupka u predmetu Osnovnog suda u Kragujevcu I. 8054/14 zbog toga što je navedeni izvršni postupak okončan pre podnošenja predloga radi ubrzavanja postupka, iako je taj postupak nastavljen pred javnim izvršiteljem i nije okončan.

2. Saglasno odredbi člana 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu.

3. Ustavni sud jeu sprovedenom postupku, uvidom u osporeni akt i ostalu dokumentaciju dostavljenu uz ustavnu žalbu, utvrdio sledeće činjenice od značaja za odlučivanje u ovoj ustavnosudskoj stvari:

Podnosilac ustavne žalbe je, 19. novembra 2018. godine, Osnovnom sudu u Kragujevcu podneo prigovor radi ubrzavanja izvršnog postupka koji je vođen pred tim sudom u predmetu I. 8054/14, a nastavljen pred javnim izvršiteljem Nebojšom Vujancem iz Kragujevca.

Navedeni izvršni postupak pokrenut je podnošenjem predloga za izvršenje Osnovnom sudu u Kragujevcu 10. decembra 2014. godine, protiv izvršnog dužnika JKP „J.“ Batočina, radi namirenja novčanog potraživanja iz radnog odnosa. Rešenjem o izvršenju Osnovnog suda u Kragujevcu I. 8054/14 od 18. decembra 2014. godine, određeno je predloženo izvršenje.

Osporenim rešenjem Osnovnog suda u Kragujevcu R4.I. 383/18 od 18. januara 2019. godine sud se oglasio nenadležnim, te je odbačen kao nedozvoljen prigovor predlagača, ovde podnosioca ustavne žalbe, radi ubrzavanja izvršnog postupka u predmetu tog suda I. 8054/14, sa obrazloženjem da je u zakonskom roku doneto rešenje o izvršenju od 18. decembra 2014. godine, te da je, zatim, na predlog izvršnog poverioca, ovde podnosioca ustavne žalbe, 26. februara 2015. godine predmet prosleđen na dalji postupak pred privatnim izvršiteljem Nebojšom Vujancem iz Kragujevca, kao i da je rešenjem Osnovnog suda u Kragujevcu I. 8054/14 od 28. decembra 2015. godine odbijen kao neosnovan zahtev Fonda za uređenje građevinskog zemaišta, poljoprivrednog zemljišta, vodoprivredu šumarstvo, zaštitu životne sredine i komunalne delatnosti opštine Batočina, za otklanjanje nepravilnosti učinjenih u toku postupka sprovođenja izvršenja, da je navedeno rešenje potvrđeno rešenjem IPV. (I) 119/16 od 14. marta 2016. godine, te da je na taj način sporni izvršni postupak okončan pre podnošenja predloga radi ubrzavanja postupka.

4. Odredbama Ustava utvrđeno je: da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega (član 32. stav 1.); da se jemči mirno uživanje svojine i drugih imovinskih prava stečenih na osnovu zakona (član 58. stav 1.).

Odredbama Zakona o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku („Službeni glasnik RS“, broj 40/15) propisano je: da pravo na suđenje u razumnom roku ima svaka stranka u sudskom postupku, što uključuje i izvršni postupak, svaki učesnik po zakonu kojim se uređuje vanparnični postupak, a oštećeni u krivičnom postupku, privatni tužilac i oštećeni kao tužilac samo ako su istakli imovinsko-pravni zahtev (u daljem tekstu: stranka) (član 2. stav 1.); da prigovor sadrži podatke o predmetu suđenja koji ukazuju na to da sud nepotrebno kasni s odlučivanjem (član 6. stav 2. tač. 6)); da predsednik suda rešenjem odbacuje ili odbija prigovor bez ispitnog postupka, ili vodi ispitni postupak i da se prigovor odbacuje ako odsustvo nekog obaveznog elementa prigovora onemogućava da se po njemu postupa, zatim ako je prigovor podnelo neovlašćeno lice ili ako je preuranjen, te da protiv rešenja o odbacivanju prigovora nije dozvoljena žalba (član 8. st. 1. i 2.).

Odredbom člana 2. Zakona o izmeni i dopuni Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, broj 92/23) propisano je da se u članu 82. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS”, br. 109/07, 99/11, 18/13, 40/15, 103/15 i 10/23) dodaje stav 2. koji glasi: „Izuzetno od stava 1. ovog člana ustavna žalba može se izjaviti i ako nisu iscrpljena pravna sredstva, ako je podnosiocu ustavne žalbe povređeno pravo na suđenje u razumnom roku u stečajnim i izvršnim postupcima koji se vode radi namirenja priznatih ili utvrđenih potraživanja u kojima je stečajni, odnosno izvršni dužnik preduzeće sa većinskim društvenim ili državnim kapitalom.”

Odredbom člana 1. Zakona o izmenama i dopunama Zakona o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku („Službeni glasnik RS“, broj 92/23), koji je stupio na snagu 4. novembra 2023. godine, propisano je da se Zakon o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku ne primenjuje na stečajne i izvršne postupke koji se vode radi namirenja priznatih ili utvrđenih potraživanja u kojima je stečajni, odnosno izvršni dužnik preduzeće sa većinskim društvenim ili državnim kapitalom. Odredbom člana 16. stav 1. istog zakona propisano je da se prigovor radi ubrzavanja stečajnog ili izvršnog postupka iz člana 1. tog zakona po kojem nije doneta odluka do dana stupanja na snagu tog zakona, smatra ustavnom žalbom.

5. Ustavni sud podseća da se u više svojih odluka izjasnio o tome da su redovni sudovi u prvom redu pozvani da tumače i primenjuju merodavno pravo i da zadatak Ustavnog suda nije da ispituje pravilnost njihovih pravnih zaključaka i da na taj način postupa kao instancioni sud, ali da proizvoljna ili arbitrarna primena merodavnog procesnog ili materijalnog prava na štetu podnosioca može da dovede do povrede ustavnog prava na pravično suđenje, te da stoga, u određenim situacijama koje zavise od činjenica i okolnosti konkretnog slučaja i navedenih ustavnopravnih razloga, ima osnova da se povreda prava na pravično suđenje ceni i sa stanovišta primene merodavnog prava (videti, između ostalih, odluke Už-616/2008 od 2. decembra 2010. godine i Už-1038/2008 od 9. juna 2011. godine na: www.ustavni.sud.rs).

U vezi sa pravnim stanovištem iznetim u osporenom rešenju da je sporni izvršni postupak okončan pre nego što je podnet predlog radi ubrzavanja postupka iako se u tom trenutku vodio pred privatnim izvršiteljem, Ustavni sud ukazuje da je odredbom člana 75. Zakona o izvršenju i obezbeđenju („Službeni glasnik RS“, broj 31/11, 99/11, 109/13-Odluka US, 55/14, 139/14 i 106/15), koji se primenjivao u konkretnom slučaju, bilo propisano da se izvršni postupak okončava obustavom ili zaključenjem. Ustavni sud još jednom ukazuje da se faza sprovođenja izvršenja pred javnim izvršiteljem smatra sastavnim delom izvršnog postupka i da trajanje postupka pred javnim izvršiteljem može biti obuhvaćeno pravnim sredstvima iz Zakona o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku (videti o tome Odluku Ustavnog suda Už-7451/2016 od 25. oktobra 2018 godine, dostupna na internet stranici Ustavnog suda).

S obzirom na izloženo, Ustavni sud je ocenio da je osporenim rešenjem Osnovnog suda u Kragujevcu R4.I. 383/18 od 18. januara 2019. godine podnosiocu ustavne žalbe povređeno prava na pravično suđenje, zajemčeno članom 32. stav 1. Ustava. Ovakva odluka je utemeljena na razlozima datim u obrazloženju Odluke Ustavnog suda Už-7451/2016 od 25. oktobra 2018. godine. Imajući u vidu izneto, Ustavni sud je usvojio ustavnu žalbu i, saglasno odredbi člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, br. 109/07, 99/11, 18/13 – Odluka US, 40/15 – dr. zakon, 103/15, 10/23 i 92/23), odlučio kao u tački 1. izreke.

Ustavni sud je ocenio da se štetne posledice utvrđene povrede navedenog ustavnog prava, u konkretnom slučaju, mogu otkloniti poništajem osporenog rešenja, te je, saglasno odredbi člana 89. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu, odlučio kao u tački 2. izreke.

Međutim, imajući u vidu da je odredbom člana 1. Zakona o izmenama i dopunama Zakona o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku, koji je stupio na snagu 4. novembra 2023. godine, isključena nadležnost „redovnih“ sudova za zaštitu prava na suđenje u razumnom roku u odnosu na stečajne i izvršne postupke koji se vode radi namirenja priznatih ili utvrđenih potraživanja u kojima je stečajni, odnosno izvršni dužnik preduzeće sa većinskim društvenim ili državnim kapitalom, a što je ovde slučaj, Ustavni sud nije vratio predmet „redovnom“ sudu na ponovno odlučivanje o istaknutoj povredi prava na suđenje u razumnom roku.

6. Odlučujući o povredi prava na suđenje u razumnom roku u izvršnom postupku koji je vođen pred Osnovnim sudom u Kragujevcu u predmetu I. 8054/14, a nastavljen pred javnim izvršiteljem Nebojšom Vujancem iz Kragujevca, Ustavni sud je pošao od prakse Evropskog suda za ljudska prava (u daljem tekstu: Evropski sud) u vezi sa pitanjem odgovornosti države za neizvršenje sudskih odluka u kojima je dužnik preduzeće sa većinskim državnim, odnosno društvenim kapitalom.

U tom smislu, Ustavni sud posebno ukazuje da je u predmetu Lilić i drugi protiv Srbije (predstavke br. 16857/19 i 43001/19, od 14. januara 2021. godine, stav 11.) Evropski sud konstatovao da je još ranije isticao da je period neizvršenja pravnosnažne domaće odluke do godinu dana u skladu sa zahtevima Evropske konvencije, te da je utvrđivao povredu kada god je taj period bio duži od godinu dana, bez obzira na to da li se pravnosnažna domaća odluka izvršava kroz izvršni ili stečajni postupak. Dakle, svaki postupak koji se vodi radi namirenja pravnosnažno utvrđenog potraživanja (stečajni, izvršni ili neki drugi) prema preduzeću sa većinskim društvenim, odnosno državnim kapitalom, a koji traje duže od perioda koji se u praksi Evropskog suda smatra prihvatljivim, predstavlja osnov za utvrđenje povrede prava na suđenje u razumnom roku, pri čemu u tom slučaju nisu od isključivog ili odlučujućeg značaja okolnosti od uticaja na trajanje izvršnog, odnosno stečajnog postupka, kao što su složenost postupka i postupanje organa postupka i stranaka u postupku.

Polazeći od navedenog, a imajući u vidu da je predmetni izvršni postupak u trenutku podnošenja prigovora radi ubrzavanja postupka trajao skoro četiri godine, pri čemu u navedenom periodu utvrđena potraživanja podnosioca iz radnog odnosa nisu namirena, Ustavni sud je utvrdio da je podnosiocu povređeno pravo na suđenje u razumnom roku iz člana 32. stav 1. Ustava.

Ustavni sud je, stoga, saglasno odredbi člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu, usvojio ustavnu žalbu i utvrdio da je podnosiocu u izvršnom postupku koji je vođen pred Osnovnim sudom u Kragujevcu u predmetu I. 8054/14, a nastavljen pred javnim izvršiteljem Nebojšom Vujancem iz Kragujevca, povređeno pravo na suđenje u razumnom roku iz člana 32. stav 1. Ustava, odlučujući kao u tački 3. izreke.

7. Razmatrajući navode ustavne žalbe sa aspekta povrede prava na imovinu iz člana 58. stav 1. Ustava, Ustavni sud je pošao od svog stava da je u predmetima koji se tiču neizvršenja pravnosnažnih sudskih odluka donetih prema preduzećima sa većinskim državnim ili društvenim kapitalom, utvrđivanje povrede prava na suđenje u razumnom roku preduslov za utvrđivanje povrede prava na imovinu i usvajanje zahteva za naknadu materijalne štete u visini nenaplaćenog, odnosno nenamirenog potraživanja.

Polazeći od navedenog, a imajući u vidu da je prethodno utvrdio da je podnosiocu povređeno pravo na suđenje u razumnom roku u predmetnom izvršnom postupku, Ustavni sud je ocenio da propust organa izvršnog postupka da obezbedi namirenje potraživanja podnosioca koja potiču iz radnog odnosa, prema izvršnom dužniku sa pretežnim državnim, odnosno društvenim kapitalom, predstavlja povredu prava podnosioca na imovinu iz člana 58. stav 1. Ustava.

Stoga je Ustavni sud, saglasno odredbi člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu, usvojio ustavnu žalbu i utvrdio da je podnosiocu u izvršnom postupku koji je vođen pred Osnovnim sudom u Kragujevcu u predmetu I. 8054/14, a nastavljen pred javnim izvršiteljem Nebojšom Vujancem iz Kragujevca, povređeno pravo na imovinu iz člana 58. stav 1. Ustava, odlučujući kao u tački 3. izreke.

8. Imajući u vidu svrhu ustavnosudske zaštite u ovoj vrsti predmeta, kao i činjenicu da je nakon podnošenja ustavne žalbe stupio na snagu Zakon o izmenama i dopunama Zakona o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku („Službeni glasnik RS“, broj 92/23), usled čega je podnosilac ustavnie žalbe izgubio mogućnost da pred redovnim sudom zahteva naknadu imovinske štete usled povrede prava na suđenje u razumnom roku, Ustavni sud je u konkretnom slučaju odlučivao i o načinu otklanjanja štetnih posledica utvrđene povrede prava na imovinu, bez obzira na to što podnosilac nije postavio konkretan zahtev u ovom smislu.

Ustavni sud je, saglasno odredbi člana 89. stav 3. Zakona o Ustavnom sudu, u tački 4. izreke, utvrdio pravo podnosioca ustavne žalbe na naknadu materijalne štete u visini iznosa utvrđenog rešenjem o izvršenju Osnovnog suda u Kragujevcu I. 8054/14 od 18. decembra 2014. godine, umanjenog za iznose koji su joj po tom osnovu eventualno već isplaćeni ili na drugi način namireni. Naknada se isplaćuje na teret budžetskih sredstava – razdeo Ministarstva pravde, u roku od četiri meseca od dana dostavljanja ove odluke Ministarstvu.

S tim u vezi, Ustavni sud konstatuje da je Evropski sud u presudi Stevanović i drugi protiv Srbije (broj predstavke 43815/17 i 15 drugih, od 27. avgusta 2019. godine, stav 17.) prihvatio stanovište prema kome prilikom dosuđivanja materijalne štete zbog propusta da potraživanje podnosilaca bude namireno, podnosioci nemaju pravo na zakonsku zateznu kamatu za period nakon pokretanja stečajnog postupka.

9. Kako je Ustavni sud utvrdio povrede prava iz čl. 32. i 58. Ustava i odredio način otklanjanja štetnih posledica utvrđene povrede, nije posebno razmatrao istaknutu povredu prava na pravičnu naknadu za rad iz člana 60. stav 4. Ustava.

10. Polazeći od svega iznetog, Ustavni sud je, na osnovu odredaba člana 42b stav 1. tačka 1) i člana 45. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

Snežana Marković, s.r.

Povreda prava na pravično suđenje i imovinu zbog neefikasnog izvršnog postupka

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti