Odbacivanje ustavne žalbe protiv rešenja o izuzeću sudije kao nedozvoljene

Kratak pregled

Ustavni sud je odbacio ustavnu žalbu izjavljenu protiv rešenja kojim je odbačen zahtev za izuzeće predsednika suda. Sud je zauzeo stav da rešenje o izuzeću nije pojedinačni akt protiv koga se može podneti ustavna žalba.

Tekst originalne odluke

Ustavni sud u sastavu: sudija dr Agneš Kartag Odri, koja zamenjuje predsednika, i sudije dr Olivera Vučić, dr Marija Draškić, Vesna Ilić Prelić, Katarina Manojlović Andrić, dr Dragiša Slijepčević, dr Dragan Stojanović i Predrag Ćetković, u postupku po ustavnoj žalbi Milice Aksentijević iz Kragujevca, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici održanoj 15. oktobra 2009. godine, doneo je

 

R E Š E Nj E

Odbacuje se ustavna žalba Milice Aksentijević izjavljena protiv rešenja Okružnog suda u Kragujevcu Su. 53/09 od 30. jula 2009. godine.

O b r a z l o ž e nj e

1. Milica Aksentijević iz Kragujevca je 10. septembra 2009. godine Ustavnom sudu podnela ustavnu žalbu protiv rešenja Okružnog suda u Kragujevcu Su. 53/09 od 30. jula 2009. godine, zbog povrede prava na pravično suđenje iz člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije i prava na jednaku zaštitu prava i na pravno sredstvo iz člana 36. Ustava.
2. Prema članu 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu. Postupak po ustavnoj žalbi se, u smislu člana 175. stav 3. Ustava, uređuje zakonom.
Odredbom člana 82. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu (''Službeni glasnik RS'', broj 109/07) propisano je da se ustavna žalba može izjaviti protiv pojedinačnog akta ili radnje državnog organa ili organizacija kojoj je povereno javno ovlašćenje, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva ili je zakonom isključeno pravo na njihovu sudsku zaštitu.
3. Ustavni sud je u sprovedenom postupku utvrdio da je osporenim rešenjem Okružnog suda u Kragujevcu Su. 53/09 od 30. jula 2009. godine odbačen kao nedozvoljen zahtev podnositeljke ustavne žalbe za izuzeće predsednika Opštinskog suda u Kragujevcu Ž.S. od postupanja u predmetu Opštinskog suda u Kragujevcu P. 2102/07.
Zakonom o parničnom postupku (''Službeni gralnik RS'', broj 125/04) propisano je: da sudija može biti izuzet ako postoje okolnosti koje dovode u sumnju njegovu nepristrasnost (član 66. stav 2.); da nije dopušten zahtev za isključenje ili izuzeće o kome je već odlučeno (član 69. stav 1.tačka 2)); da o isključenju i izuzeću predsednika suda odlučuje predsednik neposredno višeg suda (član 70. stav 2.); da se presuda može pobijati zbog bitne povrede parničnog postupka (član 360. stav 1. tačka 1)); da bitna povreda odredaba parničnog postupaka uvek postoji ako je sud bio nepropisno sastavljen, ili ako je sudio sudija koji je po zakonu morao biti isključen ili izuzet, ili ako je u donošenju presude učestvovao sudija koji nije sudelovao na glavnoj raspravi (član 361. stav 2. tačka 1)); da se revizija može izjaviti zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka iz člana 361. stav 2, osim tačke 4) (član 398. stav 1. tačka 1)).
4. Iz navedenih odredaba Zakona o parničnom postupku proizlazi da institut izuzeća sudije treba da obezbedi svakome da o njegovim pravima i obavezama odlučuje nepristrasan sud, što je jedna od garancija prava na pravično suđenje zajemčenih članom 32. stav 1. Ustava. Međutim, o pravima i obavezama stranaka u parničnom postupku sud odlučuje presudom, a ne rešenjem o izuzeću. Rešenje o izuzeću je jedno od procesnih rešenja koje sud donosi u parničnom postupku i protiv koga nije dozvoljena posebna žalba. Učestvovanje sudije koji je po zakonu morao biti izuzet u donošenju presude predstavlja apsolutno bitnu povredu odredaba parničnog postupka, zbog koje se mogu izjaviti žalba i revizija protiv presude, a po iscrpljivanju ovih pravih sredstava i ustavna žalba, u slučaju da je navedena povreda pravila parničnog postupka dovela do povrede prava na pravično suđenje. Polazeći od iznetog, Ustavni sud je ocenio da rešenje o izuzeću sudije ne predstavlja pojedinačni akt državnog organa protiv koga se može izjaviti ustavna žalba, pa je ustavnu žalbu odbacio, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 4) Zakona o Ustavnom sudu, jer ne postoje pretpostavke utvrđene Ustavom i Zakonom za vođenje postupka.
5. S obzirom na navedeno, Ustavni sud je, na osnovu odredbe člana 46. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, rešio kao u izreci.

 

ZAMENjUJE PREDSEDNIKA USTAVNOG SUDA S u d i j a, dr Agneš Kartag Odri