Povreda prava na pravično suđenje u izvršnom postupku protiv Grada Niša

Kratak pregled

Ustavni sud usvaja ustavnu žalbu, utvrđuje povredu prava na pravično suđenje i poništava osporeno rešenje. Obaveza Grada Niša da isplati naknadu za oduzeto zemljište proizlazi direktno iz zakona kada prvobitni dužnik to ne može, te nije potreban poseban dokaz o prelazu obaveze.

Tekst originalne odluke

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda Snežana Marković, predsednik Veća, i sudije Miroslav Nikolić, dr Tijana Šurlan, Tatjana Đurkić, dr Milan Škulić, Lidija Đukić, dr Nataša Plavšić i dr Tamaš Korhec (Korhecz Tamás), članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalbi Z. N . iz G . kod Niša, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi sa članom 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 15. oktobra 2020. godine, doneo je

O D L U K U

1. Usvaja se ustavna žalba Z. N . i utvrđuje da je rešenjem Višeg suda u Nišu Gž. 4958/16 od 11. januara 2017. godine povređeno pravo podnosioca ustavne žalbe na pravično suđenje, zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije.

2. Poništava se rešenje Višeg suda u Nišu Gž. 4958/16 od 11. januara 2017. godine i određuje da isti sud donese novu odluku o žalbi izjavljenoj protiv rešenja Osnovnog suda u Nišu Ii. 13213/16 od 9. septembra 2016. godine.

3. Odbacuje se zahtev podnosioca ustavne žalbe za naknadu materijalne štete.

O b r a z l o ž e nj e

1. Z. N . iz G . kod Niša podne o je Ustavnom sudu, 2 8. februara 2017. godine, preko punomoćnika G. G, advokata iz Niša, ustavnu žalbu protiv rešenja Višeg suda u Nišu Gž. 4958/16 od 11. januara 2017. godine, zbog povrede prava na pravično suđenje i prava na imovinu, zajemčenih odredbama člana 32. stav 1 . i član a 58. Ustava Republike Srbije.

Prema navodima podnosioca ustavne žalbe, osporenim rešenjem je preinačeno prvostepeno rešenje o izvršenju i odbijen je njegov predlog za izvršenje, kojim je tražio da se dozvoli izvršenje protiv Grada Niša, radi naplate naknade za eksproprisane nepokretnosti, na osnovu izvršne isprave u kojoj je kao obveznik plaćanja označen P. „N .“. Podnosilac je osporio pravnu ocenu suda da nije bilo osnova da se, u konkretnom slučaju, odredi izvršenje protiv Grada Niša, ističući da je nastupio uslov iz člana 12. stav 3. Zakona o načinu i uslovima priznavanja prava na zemljištu koje je prešlo u društvenu svojinu po osnovu poljoprivrednog zemljišnog fonda i konfiskacijom zbog neizvršenih obaveza iz obaveznog otkupa poljoprivrednih proizvoda, te da je obaveza isplate naknade određena izvršnom ispravom prešla na Grad Niš, a u smislu odredaba Zakona o izvršenju i obezbeđenju. Predložio je da Ustavni sud usvoji ustavnu žalbu, utvrdi povredu označenih prava i poništi osporeno rešenje, a istakao je i zahtev za naknadu materijalne štete.

2. Saglasno članu 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu.

U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama istaknutog zahteva, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je, u sprovedenom postupku, izvršio uvid u dokumentaciju dostavljenu uz ustavnu žalbu, te je utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za odlučivanje u ovoj ustavnopravnoj stvari:

Rešenjem Opštinskog suda u Nišu R. 500/05 od 26. januara 200 6. godine određena je naknada za zemljište koje se ne može vratiti, a oduzeto je kao zemljišni maksimum, za deo predmetne katastarske parcele, pa je obavezan P. „N .“ da predlagačima, među kojima je i podnosilac ustavne žalbe, isplati označeni novčani iznos naknade , sa zakonskom zateznom kamatom , kao i troškove postupka.

Rešenjem Opštinskog suda u Nišu I. 5237/06 od 25. oktobra 200 6. godine određeno je izvršenje protiv izvršnog dužnika DP P. „N .“, Niš, radi naplate novčanog potraživanja izvršnih poverilaca, među kojima je i podnosilac ustavne žalbe, na osnovu rešenja Opštinskog suda u Nišu R. 500/05 od 26. januara 2006. godine, i to prodajom nepokretnosti izvršnog dužnika.

Opštinski sud u Nišu je rešenjem I. 5237/06 od 19. novembra 2009. godine prekinuo postupak izvršenja određen rešenjem istog suda I. 5237/06 od 25. oktobra 2006. godine, zbog otvaranja stečajnog postupka nad izvršnim dužnikom P. „N .“, rešenjem Trgovinskog suda u Nišu St. 10/09 od 3. juna 2009. godine.

Rešenjem Osnovnog suda u Nišu Ii. 13213/16 od 9. septembra 2016. godine usvojen je predlog za izvršenje izvršnog poverioca, ovde podnosioca ustavne žalbe, protiv Grada Niša, na osnovu izvršne isprave (rešenja Opštinskog suda u Nišu R. 500/05 od 26. januara 2006. godine) i određeno je izvršenje protiv navedenog izvršnog dužnika radi naplate novčanog potraživanja u iznosu od 13.678.952,00 dinara , sa zakonskom zateznom kamatom počev od 10. februara 200 5. godine do isplate, kao i radi naplate troškova izvršenja.

Osporenim rešenjem Višeg suda u Nišu Gž. 4958/16 od 11. januara 2017. godine, u stavu prvom izreke, usvojena je žalba Grada Niša i obustavljen je izvršni postupak. U stavu drugom izreke osporenog rešenja, preinačeno je rešenje o izvršenju Osnovnog suda u Nišu Ii. 13213/16 od 9. septembra 2016. godine i odbijen je predlog za izvršenje izvršnog poverioca kojim je tražio da se dozvoli izvršenje protiv izvršnog dužnika Grada Niša, radi naplate naknade za eksproprisane nepokretnosti, na osnovu izvršne isprave – rešenja Opštinskog suda u Nišu R. 500/05 od 26. januara 2006. godine, dok su u stavu trećem izreke ukinute sve sprovedene izvršne radnje. U obrazloženju osporenog rešenja je navedeno da je Viši sud u Nišu, polazeći od odredbi člana 48. Zakona o izvršenju i obezbeđenju, koji je strogo formalan zakon, našao da u konkretnom slučaju nije bilo mesta donošenju pobijanog rešenja kojim će se dozvoliti izvršenje protiv Grada Niša kao izvršnog dužnika, s obzirom na to da se izvršenje traži na osnovu izvršne isprave u kojoj je kao obveznik plaćanja naknade označen P. „N .“, ali ne i Grad Niš protiv koga je podnet predlog za izvršenje. Pored toga, navedeno je da izvršni poverilac prelaz dugovanja iz izvršne isprave sa P. „N .“ na Grad Niš nije dokazao javnom ili po zakonu overenom ispravom, niti eventualno pravnosnažnom ili konačnom presudom donetom u parničnom postupku, a na šta je obavezan shodno odredbama napred navedenog člana 48. istog zakona.

Ustavni sud je uvidom u presudu Evropskog suda za ljudska prava Nikolić i drugi protiv Srbije (predstavka broj 9235/11, od 24. januara 2017. godine) utvrdio da je ovde podnosiocu ustavne žalbe, Z. N , kao i drugim označenim podnosiocima, utvrđena povreda člana 6. stav 1. Evropske konvencije za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda i člana 1. Protokola 1 uz Evropsku konvenciju. Takođe u presudi je utvrđeno da je tužena država dužna da obezbedi izvršenje rešenja od 26. januara 2006. godine isplatom podnosiocima, iz sopstvenih sredstava i u roku od tri meseca, iznosa dosuđenih tim rešenjem, umanjeno za iznose koji su možda već isplaćeni po ovom osnovu, kao i da po isteku gore navedena tri meseca do isplate, treba platiti običnu kamatu na gore navedene iznose po stopi koja je jednaka najnižoj kamatnoj stopi Evropske centralne banke u zakonskom periodu uz dodatak od tri procentna poena.

Ministarstvo pravde je uz dopis broj 120-010-00-00083/2011-17, od 30. januara 2020. godine, dostavilo Ustavnom sudu odgovor Državnog pravobranilaštva – Odeljenj a za zastupanje Republike Srbije pred Evropskim sudom za ljudska prava , broj: Eip-3/17 od 20. januara 2020. godine, a u vezi sa izvršenjem navedene presude Evropskog suda za ljudska prava Nikolić i drugi protiv Srbije. U odgovoru je, pored ostalog, navedeno da Republika Srbija nije isplatila materijalnu štetu podnosi ocu Z. N , s obzirom na to da je utvrđeno da je ovaj podnosi lac isplaćen u izvršnom postupku na osnovu rešenja Osnovnog suda u Nišu II. 1 3213/16 od 9. septembra 2016. godine. Međutim, imajući u vidu da je Grad Niš kao izvršni poverilac naknadno podneo predlog za protivizvršenje u navedenom izvršnom postupku, to je Državno pravobranilaštvo zatražilo informaciju od Osnovnog suda u Nišu o daljem toku izvršnog postupka, odnosno da li je proti vizvršenje eventualno sprovedeno, budući da od toga zavisi da li će Republika Srbija izvršiti i splatu materijalne štete podnosiocu.

4. Odredbama Ustava, na čije se povrede poziva podnosilac ustavne žalbe, zajemčena su prava na pravično suđenje (član 32. stav 1.) i na imovinu (član 58.). Odredbom člana 32. stav 1. Ustava utvrđeno je da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega.

Zakonom o načinu i uslovima priznavanja prava i vraćanju zemljišta koje je prešlo u društvenu svojinu po osnovu poljoprivrednog zemljišnog fonda i konfiskacijom zbog neizvršenih obaveza iz obaveznog otkupa poljoprivrednih proizvoda („Službeni glasnik RS“, br. 18/91, 20/92 i 42/98) ( u daljem tekstu: Zakon o načinu i uslovima priznavanja prava i vraćanju zemljišta) propisano je: da se strankama, u smislu ovog zakona, smatraju raniji sopstvenik s jedne strane, i opština i poljoprivredna, odnosno druga organizacija kod koje se oduzeto zemljište nalazi, odnosno koja je otuđila to zemljište iz društvene svojine (u daljem tekstu: organizacija), s druge strane (član 5.); da kad komisija nađe da je zahtev osnovan, a da nisu ispunjeni uslovi za vraćanje oduzetog zemljišta, niti da postoji mogućnost za davanje drugog odgovarajućeg zemljišta, rešenjem će utvrditi da podnosiocu zahteva pripada pravo na novčanu naknadu (član 7. stav 1.); da ako nije postignut sporazum o obliku i visini naknade, odmah po pravosnažnosti rešenja iz člana 7. ovog zakona organ će sve spise predmeta dostaviti mesno nadležnom opštinskom sudu, koji će u vanparničnom postupku odlučiti o naknadi, da je postupak pred sudom hitan, a da će se naknada odrediti na način i po propisima za utvrđivanje naknade za eksproprisanu nepokretnost (član 9.); da u slučaju kad ranijem sopstveniku po odredbama ovog zakona pripada pravo na novčanu naknadu za oduzeto zemljište, isplata naknade pada na teret organizacije koja koristi zemljište u momentu određivanja naknade; da u slučaju kad se oduzeto zemljište nalazi u privatnoj svojini, naknadu snosi organizacija koja je to zemljište otuđila iz društvene svojine i da će u slučaju kad organizacija nije u mogućnosti da isplati novčanu naknadu iz stava 1. ovog člana, obavezu isplate te naknade izvršiti opština, a ako i ona to nije u mogućnosti, ovu obavezu izvršiće Republika Srbija (član 12.).

Zakonom o izvršenju i obezbeđenju („Službeni glasnik RS“, br. 106/15, 106/16 i 113/17) je propisano da se izvršni postupak vodi na predlog i u korist lica koje kao izvršni poverilac nije označeno u izvršnoj ili verodostojnoj ispravi, ako javnom ili po zakonu overenom ispravom dokaže da je potraživanje iz izvršne ili verodostojne isprave prešlo na njega, a ako takav dokaz nije moguć - ako prelaz potraživanja dokaže pravnosnažnom ili konačnom odlukom donetom u parničnom, prekršajnom ili upravnom postupku; da kad posle donošenja rešenja o izvršenju na osnovu izvršne ili verodostojne isprave potraživanje pređe sa izvršnog poverioca na drugo lice, na predlog sticaoca zaključkom se utvrđuje da je on stupio na mesto izvršnog poverioca, ako prelaz dokaže javnom ili po zakonu overenom ispravom i da se odredbe st. 1. i 2. ovog člana shodno primenjuju i kad se izvršni postupak vodi prema licu koje u izvršnoj ili verodostojnoj ispravi nije označeno kao dužnik, kao i kada posle donošenja rešenja o izvršenju na osnovu izvršne ili verodostojne isprave obaveza izvršnog dužnika pređe na drugo lice, kao sticaoca obaveze (član 48. stav 1, 2. i 3.) .

5. Razmatrajući navode ustavne žalbe sa stanovišta istaknute povrede prava na pravično suđenje iz člana 32. stav 1. Us tava, Ustavni sud najpre konstatuje da je pravilnu primenu materijalnog i procesnog prava, pre svega, nadležan da ceni viši sud, u zakonom propisanom postupku kontrole zakonitosti odluka nižestepenih sudova. Međutim, Ustavni sud nalazi da i proizvoljna ili arbitrerna primena prava može dovesti do povrede prava na pravično suđenje, te da u određenim situacijama, koje prvenstveno zavise od činjenica i okolnosti konkretnog slučaja i od utemeljenosti ustavnopravnih razloga navedenih u ustavnoj žalbi, ima osnova da se u postupku po ustavnoj žalbi povreda prava iz člana 32. stav 1. Ustava, ceni i sa stanovišta pravilne primene prava .

U konkretnom slučaju, podnosilac ustavne žalbe je osporio rešenje Višeg suda u Nišu Gž. 4958/16 od 11. januara 2017. godine zbog pravne ocene suda da nije bilo osnova da se, u konkretnom slučaju, odredi izvršenje protiv Grada Niša. Podnosilac smatra da je nastupio uslov iz člana 12. stav 3. Zakona o načinu i uslovima priznavanja prava i vraćanju zemljišta, te da je obaveza isplate naknade određena izvršnom ispravom prešla na Grad Niš, a u smislu odredaba Zakona o izvršenju i obezbeđenju.

Ocenjujući osnovanost navoda podnosi oca na kojima temelji tvrdnju o povredi prava na pravično suđenje , Ustavni sud je imao u vidu i stavove iznete u svojoj Odluci Už-1065/2017 od 13. februara 2020. godine (videti na: www.ustavni.sud.rs), a koji se primenjuju i u konkretnom slučaju.

Ustavni sud ukazuje da je obaveza na isplatu već određene novčane naknade od strane opštine, odnosno Republike Srbije, kada organizacija nije u mogućnosti da to učini, utvrđena Zakonom o načinu i uslovima priznavanja prava i vraćanju zemljišta . Ustavni sud nalazi da bi dokazivanje prelaza obaveze sa obveznika naknade P. „N .“ na Grad Niš pribavljanjem izvršne isprave, bilo izlišno, jer je ta obaveza izvesna, jasna i proizlazi neposredno iz samog zakona. Po oceni Ustavnog suda, stanovište izraženo u osporenom drugostepenom rešenju, prema kome nije bilo mesta donošenju rešenja o izvršenju kojim će se dozvoliti izvršenj e protiv Grada Niša kao izvršnog dužnika, s obzirom na to da se izvršenje traži na osnovu izvršne isprave u kojoj je kao obveznik plaćanja naknade označen P. „N .“, ali ne i Grad Niš protiv koga je podnet predlog za izvršenje, nije zasnovano na ustavnopravno prihvatljivom tumačenju merodavnog prava. Ovakva odluka utemeljena je na razlozima detaljno iznetim u obrazloženju Odluke Ustavnog suda Už-1065/17 od 13. februara 2020. godine.

Pored toga, Ustavni sud nalazi da podnosilac ima pravni interes za utvrđivanje povrede prava iz člana 32. stav 1. Ustava u odnosu na osporeno rešenje, iako mu je navedenom presudom Evropskog suda za ljudska prava Nikolić i drugi protiv Srbije, utvrđena povreda člana 6. stav 1. Evropske konvencije za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda i člana 1. Protokola 1 uz ovu konvenciju, zbog neizvršenja rešenja Opštinskog suda u Nišu R. 500/05 od 26. januara 2006. godine. Naime, prema informacijama dobijenim od Državnog pravobranilaštva, podnosiocu nije izvršena isplata materijalne štete utvrđena navedenom presudom Evropskog suda za ljudska prava, i to iz razloga što je predmetno prvostepeno rešenje o izvršenju sprovedeno, a postupak protivizvršenja je u toku, te isplata materijalne štete podnosiocu zavisi od ishoda tog postupka . Takav stav Ustavni sud je zauzeo i u Odluci Už-1064/2017 od 2. jula 2020. godine.

6. Polazeći od navedenog, Ustavni sud je, saglasno odredbi člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, br. 109/07, 99/11, 18/13 – Odluka US, 40/15 – dr. zakon i 103/15), ustavnu žalbu usvo jio i utvrdio da je podnosiocu ustavne žalbe rešenjem Višeg suda u Nišu Gž. 4958/16 od 11. januara 2017. godine povređeno pravo na pravično suđenje, zajemčeno članom 32. stav 1. Ustava, pa je odlučio kao u tački 1. izreke.

7. Ustavni sud je ocenio da se štetne posledice utvrđene povrede navedenog prava mogu otkloniti samo poništajem rešenja Višeg suda u Nišu Gž. 4958/16 od 11. januara 2017. godine i određivanjem da nadležni sud ponovo odluči o žalbi izvršnog dužnika izjavljenoj protiv rešenja Osnovnog suda u Nišu Ii. 13213/16 od 9. septembra 2016. godine, pa je, saglasno odredbi člana 89. stav 2. Zakona, odlučio kao u tački 2. izreke.

8. Ustavni sud nije posebno razmatrao navode o povredi prava na imovinu, iz člana 58. Ustava, imajući u vidu da je utvrdio povredu prava na pravično suđenje i naložio otklanjanje štetnih posledica.

9. Razmatrajući zahtev podnosioca za naknadu materijalne štete, Ustavni sud je ocenio da ne postoje procesne pretpostavke za odlučivanje o tom zahtevu, budući da ga podnosilac nije opredelio, niti je pak naveo bilo kakve razloge na kojima temelji takav zahtev (postojanje štete, visina štete, uzročna veza između eventualne štete i radnje državnog organa kojom je ta šteta prouzrokovana). Stoga je Ustavni sud takav zahtev podnosioca odbacio, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 7) Zakona o Ustavnom sudu, rešavajući kao u tački 3. izreke.

10. Polazeći od svega izloženog, Ustavni sud je, na osnovu odredaba člana 42b stav 1. tačka 1), člana 45. tačka 9) i člana 47. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu, kao i člana 89. Poslovnika o radu Ustavnog suda („Službeni glasnik RS“, broj 103/13), doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

Snežana Marković, s.r.

Povreda prava na pravično suđenje u izvršnom postupku protiv Grada Niša

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti