Kratak pregled

Ustavni sud usvaja ustavne žalbe i utvrđuje povredu prava na pravično suđenje. Sud je zauzeo stav da se dužina trajanja izvršnog postupka može osporavati prigovorom radi ubrzanja postupka i kada izvršenje sprovodi javni izvršitelj, a ne samo sud.

Tekst originalne odluke

Republika Srbija
USTAVNI SUD
Už-16914/2021
29.05.2025.
Beograd

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda Snežana Marković, predsednik Veća i sudije Vesna Ilić Prelić, dr Dragana Kolarić, dr Tamaš Korhec (Korhecz Tamás), Gordana Ajnšpiler Popović, dr Vladan Petrov, Tatjana Đurkić i dr Milan Škulić, članovi Veća, u postupku po ustavnim žalbama „E. D.“ a.d. Beograd, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi sa članom 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 29. maja 2025. godine, doneo je

 

O D L U K U

 

1. Usvajaju se ustavne žalbe „E. D.“ a.d. Beograd i utvrđuje da je rešenjima Višeg suda u Čačku Ržg. 114/21 od 25. oktobra 2021. godine, Ržg. 5/22 od 8. februara 2022. godine, Ržg. 6/22 od 8. februara 2022. godine, Ržg. 44/22 od 26. aprila 2022. godine i Ržg. 50/22 od 6. maja 2022. godine, podnosiocu ustavnih žalbi povređeno pravo na pravično suđenje iz člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije.

2. Poništavaju se rešenja Višeg suda u Čačku Ržg. 114/21 od 25. oktobra 2021. godine, Ržg. 5/22 od 8. februara 2022. godine, Ržg. 6/22 od 8. februara 2022. godine, Ržg. 44/22 od 26. aprila 2022. godine i Ržg. 50/22 od 6. maja 2022. godine i određuje da isti sud donese nove odluke o žalbama podnosioca ustavnih žalbi izjavljenim protiv rešenja Osnovnog suda u Čačku R4I. 42/21 od 10. septembra 2021. godine, R4I. 94/21 od 18. januara 2022. godine, R4I. 86/21 od 18. januara 2022. godine, R4I. 109/21 od 26. januara 2022. godine i R4I. 89/21 od 26. januara 2022. godine.

3. Odbacuju se zahtevi podnosioca ustavnih žalbi za naknadu troškova postupka pred Ustavnim sudom.

 

 

O b r a z l o ž e nj e

 

1. „E. D.“ a.d. Beograd podnela je Ustavnom sudu, 7. decembra 2021. godine, 21. marta, 16. i 27. juna 2022. godine, preko punomoćnika S. A. – M, advokata iz Beograda, ustavne žalbe protiv rešenja Višeg suda u Čačku označenih u tački 1. izreke, zbog povrede prava na pravično suđenje iz člana 32. stav 1. Ustava.

Ustavni sud je, u skladu sa odredbama člana 43. st. 1. i 3. Poslovnika o radu Ustavnog suda („Službeni glasnik RS“, broj 103/13), ustavne žalbe spojio radi jedinstvenog postupanja.

Podnosilac u ustavnim žalbama, pored ostalog, navodi: da su mu osporenim rešenjima pravnosnažno odbijeni kao neosnovani prigovori radi ubrzavanja izvršnih postupaka koje je u svojstvu izvršnog poverioca pokrenuo pred Osnovnim sudom u Čačku; da je bez pravnog osnova ocena Višeg suda u Čačku da se u postupku po navedenoj vrsti prigovora ne može ceniti postupanje javnog izvršitelja, kome je predmet ustupljen radi daljeg sprovođenja izvršenja.

Predloženo je da Ustavni sud usvoji ustavne žalbe, poništi osporena rešenja i podnosiocu prizna pravo na naknadu troškova postupka po ustavnim žalbama.

2. Saglasno odredbi člana 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu.

U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama istaknutog zahteva, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je u sprovedenom postupku izvršio uvid u dokumentaciju priloženu uz ustavnu žalbu, pa je utvrdio sledeće činjenice i okolnosti koje su od značaja za odlučivanje u ovoj ustavnopravnoj stvari:

Podnosilac ustavne žalbe je, u svojstvu predlagača, podneo Osnovnom sudu u Čačku prigovore radi ubrzavanja izvršnih postupaka koji se vode pred tim sudom u predmetima Iv. 5814/11, Iv. 2207/13, Iv. 1502/14, Iv. 1907/13 i Iv. 6464/12.

Osnovni sud u Čačku je rešenjima R4I. 42/21 od 10. septembra 2021. godine, R4I. 94/21 od 18. januara 2022. godine, R4I. 86/21 od 18. januara 2022. godine, R4I. 109/21 od 26. januara 2022. godine i R4I. 89/21 od 26. januara 2022. godine odbio kao neosnovane prigovore radi ubrzavanja navedenih izvršnih postupaka.

Odlučujući o žalbama predlagača, Viši sud u Čačku je osporenim rešenjima Ržg. 114/21 od 25. oktobra 2021. godine, Ržg. 5/22 od 8. februara 2022. godine, Ržg. 6/22 od 8. februara 2022. godine, Ržg. 44/22 od 26. aprila 2022. godine i Ržg. 50/22 od 6. maja 2022. godine odbio žalbe kao neosnovane, te su označena prvostepena rešenja u celini potvrđena.

U obrazloženju osporenih rešenja je, pored ostalog, navedeno: da se izvršenje u svim predmetima sada sprovodi pred javnim izvršiteljima, čije postupanje se ne može ceniti prema merilima propisanim članom 4. Zakona o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku, niti se javnim izvršiteljima od strane suda može naložiti preduzimanje određenih radnji koje delotvorno ubrzavaju postupak izvršenja; da sprovođenje izvršenja od strane javnog izvršitelja nije u sudskoj nadležnosti, te predsednik suda nema ovlašćenja da prema javnom izvršitelju postupi na isti način kao i prema sudiji.

4. Odredbom člana 32. stav 1. Ustava, na čiju se povredu ukazuje u ustavnoj žalbi, utvrđeno je da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega.

 

Odredbama Zakona o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku („Službeni glasnik RS“, broj 40/15) bilo je propisano: da pravo na suđenje u razumnom roku ima svaka stranka u sudskom postupku, što uključuje i izvršni postupak, svaki učesnik po zakonu kojim se uređuje vanparnični postupak, a oštećeni u krivičnom postupku, privatni tužilac i oštećeni kao tužilac samo ako su istakli imovinsko-pravni zahtev (u daljem tekstu: stranka) (član 2. stav 1.); da su pravna sredstva kojima se štiti pravo na suđenje u razumnom roku prigovor radi ubrzavanja postupka (u daljem tekstu: prigovor), žalba i zahtev za pravično zadovoljenje (član 3. stav 1.); da se prigovor i žalba mogu podneti dok se postupak ne okonča (član 5. stav 1.).

5. Razmatrajući navode ustavnih žalbi sa stanovišta istaknute povrede prava na pravično suđenje, Ustavni sud podseća da u postupku po ustavnoj žalbi nije nadležan da ocenjuje pravilnost činjeničnih i pravnih zaključaka redovnih sudova, jer bi u tom slučaju, postupajući kao instancioni sud, izašao iz granica svojih ovlašćenja. Jedini izuzetak od navedenog pravila postoji u situaciji kada su zaključci redovnih sudova očigledno proizvoljni i arbitrerni u toj meri da za posledicu imaju povredu ustavnih prava i sloboda. S tim u vezi, Ustavni sud ukazuje i na stav Evropskog suda za ljudska prava prema kojem greška u primeni prava ili utvrđivanju činjenica učinjena od strane suda, koja je tako primetna da se može okarakterisati kao „očigledna greška“, može narušiti pravičnost postupka (videti presudu Velikog veća Evropskog suda za ljudska prava u predmetu Bochan protiv Ukrajine, od 5. februara 2015. godine, broj predstavke 22251/08, stav 62.).

Ustavni sud, pre svega, konstatuje da su osporenim rešenjima pravnosnažno odbijeni kao neosnovani prigovori podnosioca ustavnih žalbi radi ubrzavanja izvršnih postupaka koji su se najpre vodili pred Osnovnim sudom u Čačku u predmetima Iv. 5814/11, Iv. 2207/13, Iv. 1502/14, Iv. 1907/13 i Iv. 6464/12, a potom su ustupljeni javnim izvršiteljima imenovanim za područje tog suda. Osporeni akti, suštinski, zasnovani su na oceni da sud, u smislu odredaba Zakona o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku, ne može da ceni razumnost dužine trajanja izvršnog postupka kada se predmet nalazi u fazi sprovođenja izvršenja pred javnim izvršiteljem.

S tim u vezi, Ustavni sud napominje da je odredbom člana 75. Zakona o izvršenju i obezbeđenju („Službeni glasnik RS“, broj 31/11, 99/11, 109/13 – Odluka US, 55/14 i 139/14), koji se primenjuje na predmetne izvršne postupke, bilo propisano da se izvršni postupak okončava obustavom ili zaključenjem. Iz sadržine osporenih rešenja proizlazi da predmetni izvršni postupak nije okončan ni na jedan od navedena dva zakonom propisana načina. Ustavni sud i u ovom predmetu ukazuje na to da se faza sprovođenja izvršenja pred javnim izvršiteljem smatra sastavnim delom izvršnog postupka i da trajanje postupka pred javnim izvršiteljem može biti obuhvaćeno pravnim sredstvima iz Zakona o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku (videti, pored ostalih, Odluku Ustavnog suda Už-7451/2016 od 25. oktobra 2018 godine, dostupna na internet stranici Ustavnog suda: www.ustavni.sud.rs). Imajući u vidu navedeno, Ustavni sud smatra da je Viši sud u Čačku izveo ustavnopravno neprihvatljiv zaključak da se prigovorom radi ubrzavanja ne može osporavati dužina trajanja izvršnog postupka koji se vodi pred javnim izvršiteljem. Stoga je Sud ocenio da je osporenim rešenjima povređeno pravo podnosioca ustavnih žalbi na pravično suđenje, te je ustavne žalbe usvojio, saglasno odredbi člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, br. 109/07, 99/11, 18/13 – Odluka US, 40/15 – dr. zakon, 103/15, 10/23 i 92/23), odlučujući kao u tački 1. izreke.

6. Ustavni sud nalazi da se štetne posledice nastale povredom prava na pravično suđenje mogu otkloniti jedino poništajem osporenih rešenja Višeg suda u Čačku Ržg. 114/21 od 25. oktobra 2021. godine, Ržg. 5/22 od 8. februara 2022. godine, Ržg. 6/22 od 8. februara 2022. godine, Ržg. 44/22 od 26. aprila 2022. godine i Ržg. 50/22 od 6. maja 2022. godine i određivanjem da taj sud donese nove odluke o žalbama podnosioca ustavnih žalbi izjavljenim protiv rešenja Osnovnog suda u Čačku R4I. 42/21 od 10. septembra 2021. godine, R4I. 94/21 od 18. januara 2022. godine, R4I. 86/21 od 18. januara 2022. godine, R4I. 109/21 od 26. januara 2022. godine i R4I. 89/21 od 26. januara 2022. godine, pa je, saglasno odredbi člana 89. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu, odlučeno kao u tački 2. izreke.

7. U pogledu zahteva podnosioca ustavnih žalbi za naknadu troškova na ime sastava ustavne žalbe, Ustavni sud podseća da je u svojoj dosadašnjoj praksi više puta razmatrao navedeno pitanje, te da je zauzeo načelan stav da, u smislu člana 6. Zakona o Ustavnom sudu, nema osnova za naknadu troškova postupka pred Ustavnim sudom, a da u konkretnom slučaju ne postoje bilo kakve izuzetne i posebne okolnosti koje bi opravdale drugačiju primenu člana 6. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu (videti presudu u predmetu Evropskog suda za ljudska prava Dragan Kovačević protiv Hrvatske, broj predstavke 49281/15 od 12. maja 2022. godine, stav 83.). Stoga je Sud, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 7) Zakona o Ustavnom sudu, odbacio ove zahteve, rešavajući kao u tački 3. izreke.

8. Na osnovu iznetog i odredaba člana 42b stav 1. tačka 1), člana 45. tačka 9) i člana 47. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu, kao i člana 89. Poslovnika o radu Ustavnog suda, Sud je doneo Odluku kao u izreci.

 

 

PREDSEDNIK VEĆA

Snežana Marković, s.r.

 

Slični dokumenti

• Už 16055/2021: Dozvoljenost prigovora radi ubrzavanja postupka pred javnim izvršiteljem
• Už 13948/2022: Povreda prava na pravično suđenje u postupku zaštite suđenja u razumnom roku
• Už 370/2022: Odluka Ustavnog suda o povredi prava na pravično suđenje u izvršnom postupku
• Už 4566/2021: Usvajanje ustavne žalbe zbog arbitrarnog odbacivanja prigovora za suđenje u razumnom roku u izvršnom postupku pred javnim izvršiteljem
• Už 11111/2022: Odluka Ustavnog suda o povredi prava na pravično suđenje u izvršnom postupku
• Už 15606/2021: Usvajanje ustavne žalbe zbog povrede prava na pravično suđenje u postupku izvršenja
• Už 1026/2024: Odluka Ustavnog suda Srbije o povredi prava na pravično suđenje