Odluka Ustavnog suda o povredi prava na suđenje u razumnom roku u parničnom postupku dužem od 26 godina

Kratak pregled

Ustavni sud usvaja ustavnu žalbu, utvrđujući povredu prava na suđenje u razumnom roku u parničnom postupku koji traje preko 26 godina. Podnosiocu je utvrđeno pravo na naknadu nematerijalne štete od 2500 evra i naloženo je hitno okončanje postupka.

Tekst originalne odluke

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda dr Dragiša B. Slijepčević, predsednik Veća i sudije dr Bosa Nenadić, Katarina Manojlović Andrić, dr Olivera Vučić, Predrag Ćetković, Milan Stanić, Bratislav Đokić i mr Tomislav Stojković, članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalbi Đorđa Popovića iz Vognja , na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 12. decembra 2012. godine, doneo je

O D L U K U

1. Usvaja se ustavna žalba Đorđa Popovića i utvrđuje da je u postupku koji se vodio pred Opštinskim sudom u Rumi u predmetu P. 694/86, zatim pod brojem P. 422/92, a sada se vodi pred Osnovnim sudom u Sremskoj Mitrovici u predmetu P. 1045/12 , povređeno prava podnosioca ustavne žalbe na suđenje u razumnom roku zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. U stava Republike Srbije.

2. Utvrđuje se pravo podnosioca ustavne žalbe na naknadu nematerijalne štete u iznosu od 2500 evra, u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate. Naknada se isplaćuje na teret budžetskih sredstava – razdeo Ministarstva pravde i državne uprave.

3. Nalaže se Osnovnom sudu u Sremskoj Mitrovici da preduzme sve neophodne mere kako bi se postupak iz tačke 1. okončao u najkraćem roku.

O b r a z l o ž e nj e

1. Đorđe Popović iz Vognja je, preko punomoćnika Miroslava Miloševića, advokata iz Rume , 25. marta 2010. godine podneo Ustavnom sudu ustavnu žalbu zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku iz člana 32. stav 1. Ustava i člana 6. Evropske konvencije za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda, u postupku koji se vodio pred Opštinskim sudom u Rumi u predmetu P. 694/86.

Podnosilac ustavne žalbe je naveo da se postupak u kome je on tužen i vodi pred Opštinskim sudom u Rumi još od 1986. godine u predmetu koji je prvo imao broj P. 694/86, a zatim broj P. 422/92 , da su se u postupku menjale postupajuće sudije i da za više od 24 godine nije doneta ni prvostepena odluka. Zahteva od Ustavnog da usvoji ustavnu žalbu i da naloži sudu da preduzme sve mere da se parnični postupak okonča , a traži i naknadu štete.

2. Saglasno odredbi člana 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu.

Postupak po ustavnoj žalbi se, u smislu člana 175. stav 3. Ustava, uređuje zakonom.

Član 82. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, br. 109/07 i 99/11) sadrži odredbu koja je istovetna odredbi člana 170. Ustava, a stavom 2. tog člana propisano je da se ustavna žalba može izjaviti i ako nisu iscrpljena pravna sredstva, u slučaju kada je podnosiocu ustavne žalbe povređeno pravo na suđenje u razumnom roku.

U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama istaknutog zahteva, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je u sprovedenom prethodnom postupku, uvidom u spise predmeta Opštinskog suda u Rumi P. 694/86, zatim P. 422/92, a sada Osnovnog suda u Sremskoj Mitrovici P. 1045/12 utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za donošenje odluke u ovom ustavnosudskom sporu:

RO UPI "Agroruma" iz Rume OOUR "1. maj" iz Rume je 24. septembra 1986. godine podne la tužbu Opštinskom sudu u Rumi protiv tuženog - ovde podnosioca ustavne žalbe , radi predaje dela parcele , dok je tuženi 5. novembra 1986. godine podneo protivtužbu za utvrđenje prava svojine na spornoj parceli . Pred Opštinskim sudom u Rumi pripremno ročište je održano 13. oktobra 1986. godine, a zatim prvo ročište za glavnu raspravu zakazano za 6. novembar 1986. godine nije održano zbog nedolaska pozvanog svedoka, dok su sledeća ročišta održana 24. novembra 1986. godine, 18. marta 1987. godine, 19. februara i 14. marta 1988. godine, 28. februara i 14. avgusta 1990. godine.

Na ročištima su izvedeni dokazi saslušanjem svedoka i veštačenjem od strane veštaka geometra, a ročišta su odlagana zbog pribavljanja podataka iz zemljišnih knjiga i katastra zemljišta za spornu parcelu.

Rešenjem Opštinskog suda u Rumi P. 694/86 od 21. maja 1991. godine prekinut je postupak u ovoj pravnoj stvari zbog prestanka postojanja tužioca kao pravnog lica i određeno je da će se postupak nastaviti stupanjem u parnicu pravnog sledbenika tužioca. U obrazloženju je navedeno da je tužilac brisan iz sudskog registra usled podele. Tuženi protiv ovog rešenja nije izjavljivao žalbu.

Punoćnik tuženog je u podnesku od 11. decembra 1991. godine označio PIDD "Agroruma" iz Rume kao pravnog sledbenika prvobitno označenog tužioca i predložio da sud zakaže raspravu u ovoj pravnoj stvari u što kraćem roku. U podnesku dostavljenom Opštinskom sudu u Rumi 7. aprila 1993. godine punomoćnik tužioca je ponovio molbu za zakazivanje rasprave, podsećajući sud da je od održavanja poslednjeg ročišta prošlo više od dve ipo godine.

Ročište za glavnu raspravu je zakazano tek za 20. jun 1994. godine. Punomoćnik novooznačenog tužioca je na ovom ročištu predložio da se odredi novo geodetsko veštačenje, obrazloživši ovaj predlog time da je preminuo veštak koji je obavio prvo veštačenje u ovom predmetu. Punomoćnik tuženog se nije protivio novom dokaznom predlogu i pored činjenice da parnične stranke nisu imale primedbe na nalaz i mišljenje prvog veštaka. Za veštaka je određena S. R. zaposlena u Službi katastra iz Rume.

Opštinski sud u Rumi do 25. marta 1997. godine nije preduzeo nijednu procesnu radnju u postupku (izuzev naplate takse za tužbu), pa tako nije izradio rešenje o veštačenju kojim bi opredelio predmet veštačenja, niti je pozvao određenog sudskog veštaka da se upozna sa predmetom spora i da obavi veštačenje. Na ročištu održanom 7. aprila 1997. godine, ponovo je određeno da veštačenje obavi S. R, a rasprava je odložena na neodređeno vreme, uz konstataciju da će se nakon uplate od strane tužioca odrediti izlazak na lice mesta sa veštakom, pri čemu nije određena suma koju treba uplatiti. U naredne tri godine sud nije preduzimao radnje radi izvođenja dokaza veštačenjem i uviđajem, niti su parnične stranke urgirale da se dokazni postupak nastavi.

Prvostepeni sud je 23. maja 2000. godine izradio pisano rešenje o određivanju veštačenja u kome je dat nalog veštaku u pogledu predmeta veštačenja, ali ne i rok u kome će obaviti veštačenje. Pisani ot pravak rešenja je dostavljen punomoćnicima stranaka i veštaku 31. maja 2000. godine. Sledeće ročište zakazano je za 26. decembar 2001. godine, a da u međuvremenu veštačenje nije obavljeno, niti postoje dokazi u spisima da je veštak pozivan da postupi po nalogu suda. Punomoćnik tuženog se na ročištu saglasio sa tim da se umesto veštaka S. R, imenuje novi veštak B. V. kome je pisani otpravak rešenja o veštačenju od 8. januara 2002. godine dostavljen 16. januara 2002. godine, dok je tuženom naloženo da u roku od deset dana uplati predujam za veštačenje, što je on i učinio.

Opštinski sud u Rumi je 20. juna 2002. godine doneo rešenje o prekidu postupka zbog nastupanja pravnih posledica otvaranja stečajnog postupka nad tužiocem.

Narednih sedam godina u predmetu nisu preduzimane procesne radnje. U spisima postoji podnesak punomoćnika tuženog od 3. novembra 2009. godine u kome traži da se predmet hitno uzme u rad i sprovede veštačenje, navodeći da je stečajni postupak nad tužiocem okončan, te da se tuženi više puta u toku 2005. i 2006. godine obraćao sudu podnescima u kojima je zahtevao zakazivanje ročišta. Podnesci od 4. januara, 5. apri la i 30. avgusta 2005. godine, kao i podnesci od 18. januara, 25. maja, 28. avgusta i 9. oktobra 2006. godine, na koje se pozvao punomoćnik tuženog, nisu združeni spisima predmeta. Nakon toga, punomoćnik tuženog je u podnescima od 30. januara i 12. marta 2012. godine, ponovo zahtevao od Osnovnog suda u Sremskoj Mitrovici – Sudska jed inica u Rumi, koji je od 2010. godine nadležan za postupanje u predmetu, nastavak započete parnice, s tim što je kao tužioca – protivtuženog označio ZZ "Voganj" iz Vognja, kao pravnog sledbenika A.D. "Agroruma" iz Rume.

Na ročištu održanom 25. jula 2012. godine, sud je opozvao rešenje o veštačenju od 8. januara 2002. godine i naložio da se od Zemljoradničke zadruge "Voganj" iz Vognja zatraži izjašnjenje o tome da li je saglasna sa stupanjem u parnicu, pa je ročište odloženo za 31. oktobar 2012. godine.

4. Za ocenu navoda i razloga iz ustavne žalbe od značaja su sledeće odredbe Ustava i zakona:

Odredbom člana 32. stav 1. Ustava utvrđeno je da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega.

Zakonom o parničnom postupku („Službeni list SFRJ", br. 4/77, 36/77, 6/80, 36/80, 43/82, 69/82, 58/84, 74/87, 57/89, 20/90, 27/90 I 35/91 I „Službeni list SRJ“, br. 27/92, 31/93, 24/94, 12/98, 15/98 i 3/02), koji je bio na snazi u vreme pokretanja osporenog parničnog postupka, bilo je propisano da je sud dužan da nastoji da se postupak sprovede bez odugovlačenja i sa što manje troškova i da onemogući svaku zloupotrebu prava koja strankama pripadaju u postupku (član 10.).

Zakonom o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, br. 125/04 i 111/09), koji je stupio na snagu 23. februara 2005. godine i koji se primenjivao u toku postupka, bilo je propisano da stranka ima pravo da sud odluči o njenim zahtevima i predlozima u razumnom roku (član 10. stav 1.); da je sud dužan da nastoji da se postupak sprovede bez odugovlačenja i sa što manje troškova (član 10. stav 2.); da je sud dužan da se stara da predmet spora svestrano pretrese, da se postupak na odugovlači i da se rasprava po mogućnosti dovrši na jednom ročištu (član 312. stav 2.).

5. Period ocene razumne dužine trajanja osporenog parničnog postupka koji spada u nadležnost Ustavnog suda, ratione temporis, počeo je dana 8. novembra 2006. godine, kada je proglašen i stupio na snagu Ustav Republike Srbije, koji ustanovljava ustavnu žalbu kao pravno sredstvo za zaštitu povređenih ili uskraćenih ljudskih prava i sloboda i svakome jemči pravo na javno raspravljanje i odlučivanje o njegovim pravima i obavezama u razumnom roku. Međutim, Ustavni sud smatra da se radi utvrđivanja opravdanosti dužine trajanja postupka mora uzeti u obzir i stanje predmeta na dan 8. novembra 2006. godine, do kada je predmet bio nerešen dvadeset godina, tako da je za ocenu eventualnog postojanja povrede prava podnosioca ustavne žalbe na suđenje u razumnom roku u postupku relevantan ceo protekli period, od dana podnošenja tužbe sudu 24. septembra 1986. godine pa nadalje .

Razumna dužina sudskog postupka je relativna kategorija koja zavisi od niza činilaca i mora se proceniti u svakom pojedinačnom slučaju prema njegovim specifičnim okolnostima. Složenost činjeničnih i pravnih pitanja u konkretnom predmetu, ponašanje podnosioca ustavne žalbe kao stranke u postupku, postupanje nadležnih sudova koji vode postupak i priroda zahteva, odnosno značaj predmeta spora za podnosioca, osnovni su činioci koji utiču i na ocenu dužine sudskog postupka.

Ocenjujući do sada sprovedeni postupak u predmetnoj građanskopravnoj stvari, uvažavajući pri tome sudsku praksu i kriterijume Ustavnog suda, kao i međunarodnih institucija za zaštitu ljudskih prava, Ustavni sud je utvrdio da je podnosiocu ustavne žalbe povređeno pravo na suđenje u razumnom roku, zajemčeno članom 32. stav 1. Ustava, u parničnom postupku koji se vodio pred Opštinskim sudom u Rumi u predmetu P. 694/86, zatim pod brojem P. 422/02, a sada se vodi pred Osnovnim sudom u Sremskoj Mitrovici pod brojem P. 1045/12.

Naime, od podnošenja tužbe 24. septembra 1986. godine do dana odlučivanja o ustavnoj žalbi prošlo je 26 godina, a da nije doneta ni prvostepena odluka, što je nerazumno dug period koji se ničim ne može opravdati.

Iako je predmet bio relativno složen zbog postojanja tužbenog i protivtužbenog zahteva koji su iziskivali izvođenje većeg broja dokaza, među kojima je i obimno geodetsko veštačnje, nedopustivo je da postupak pred prvostepenim sudom traje 26 godina.

Ustavni sud je utvrdio da je u periodu od podnošenja tužbe do 1990. godine Opštinski sud u Rumi redovno zakazivao ročišta i izveo sve predložene dokaze, uključujući i veštačenje. Postupak je prekinut maja 1991. godine zbog brisanja tužioca iz registra, ali ni na predlog tuženog nije nastavljen krajem te godine, već tek juna 1994. godine. Iako stranke nisu stavile primedbe na nalaz i mišljenje sudskog veštaka, sud je prihvatio predlog tužicoa da se izvede dokaz novim veštačenjem koje do 2012. godine nije obavljeno, niti je izveden bilo koji drugi dokaz. Prvostep eni sud je u periodu od 18 godina bio potpuno neaktivan, jer je zakazao samo tri ročišta za glavnu raspravu da bi imenovano novog veštaka, a da pri tome nije preduzeo radnje kako bi prethodno imenovani veštak postupio po nalogu suda i obavio veštačenje. Postupak je drugi put bio u prekidu deset godina (od 2002. do 2012. godine) i pored toga što je tuženi od početka 2005. godine predlagao njegov nastavak i označio pravnog sledbenika tužioca.

Podnosilac ustavne žalbe nije doprineo dužini trajanja postupka, jer se uredno odazivao pozivima, nije zloupotrebljavao svoja procesna ovlašćenja , a više puta je urgirao da se prekinuti postupak nastavi ili ubrza.

Polazeći od svega navedenog, Ustavni sud je ocenio da je u konkretnom slučaju povređeno pravo podnosioca na suđenje u razumnom roku zajemčeno članom 32. stav 1. Ustava, u postupku koji se vodio pred Opštinskim sudom u Rumi u predmetu P. 694/86, te je usvojio ustavnu žalbu u tački 1. izreke na osnovu člana 89. st. 1. i 2. Zakona o Ustavnom sudu, a u tački 3. izreke kao način otklanjanja štetnih posledic a zbog utvrđene povrede ustavnog prava naloži o Osnovnom sudu u Sremskoj Mitrovici da preduzme sve neophodne mere da se predmetni parnični postupak okonča u najkraćem roku.

U pogledu navođenja podnosioca da mu je povređeno i pravo iz člana 6. Evropske konvencije za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda, Ustavni sud ukazuje da je navedeno pravo sadržinski isto kao i pravo iz člana 32. stav 1. Ustava, te je povredu navedenog prava cenio kroz ustavne odredbe.

6. Na osnovu odredbe člana 89. stav 3. Zakona o Ustavnom sudu, Ustavni sud je u tački 2. izreke odlučio da se pravično zadovoljenje podnosioca ustavne žalbe zbog konstatovane povrede prava ostvari utvrđivanjem prava na naknadu nematerijalne štete u iznosu od 2500 evra, u dinarskoj protivvrednosti obračunatoj po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate.

Prilikom odlučivanja o visini nematerijalne štete koju je pretrpeo podnosilac ustavne žalbe zbog utvrđene povrede prava na suđenje u razumnom roku, Ustavni sud je cenio sve okolnosti od značaja u konkretnom postupku, a posebno dužinu njegovog trajanja koja je posledica dugogodišnje neaktivnosti suda, osim perioda od tri godine kada je parnični postupak morao biti prekinut. Ustavni sud smatra da navedeni novčani iznos predstavlja pravičnu i adekvatnu naknadu za povredu prava koju je podnosilac ustavne žalbe pretrpeo zbog postupanja nadležnog suda. Odlučujući o visini naknade nematerijalne štete, Ustavni sud je imao u vidu postojeću praksu ovog suda, praksu Evropskog suda za ljudska prava u sličnim slučajevima, ekonomske i socijalne prilike u Republici Srbiji, kao i samu suštinu naknade nematerijalne štete koja oštećenom treba da pruži odgovarajuće pravično zadovoljenje.

8. Na osnovu izloženog i odredaba člana 42b stav 1. tačka 1) i člana 45. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, Ustavni sud je odlučio kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

dr Dragiša B. Slijepčević

Odluka Ustavnog suda o povredi prava na suđenje u razumnom roku u parničnom postupku dužem od 26 godina

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti