Rešenje Ustavnog suda o odbacivanju ustavne žalbe zbog troškova postupka

Kratak pregled

Ustavni sud odbacuje ustavnu žalbu izjavljenu protiv rešenja Višeg suda u Užicu kojim je odbijen zahtev za naknadu troškova žalbenog postupka. Sud utvrđuje da žalba ne sadrži ustavnopravne razloge, već zahteva ispitivanje zakonitosti sudske odluke.

Tekst originalne odluke

Republika Srbija
USTAVNI SUD
Už-1695/2010
28.05.2010.
Beograd

Ustavni sud u sastavu: predsednik dr Bosa Nenadić i sudije dr Olivera Vučić, dr Marija Draškić, Bratislav Đokić, Vesna Ilić Prelić, dr Goran Ilić, dr Agneš Kartag Odri, Katarina Manojlović Andrić, mr Milan Marković, dr Dragiša Slijepčević, Milan Stanić, dr Dragan Stojanović i Predrag Ćetković, u postupku po ustavnoj žalbi Srećka Smiljanića iz Čajetine, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici održanoj 28. maja 2010. godine, doneo je

R E Š E Nj E

Odbacuje se ustavna žalba Srećka Smiljanića izjavljena protiv dopunskog rešenja Višeg suda u Užicu Gž. 262/10 od 24. februara 2010. godine.

O b r a z l o ž e nj e

1. Srećko Smiljanić iz Čajetine je, preko punomoćnika - advokata Dragane Obrenović iz Užica, podneo Ustavnom sudu 25. marta 2010. godine ustavnu žalbu protiv dopunskog rešenja Višeg suda u Užicu Gž. 262/10 od 24. februara 2010. godine, zbog povrede prava na pravično suđenje zajemčenog odredbom člana 32. stav 1. Ustava, povrede prava na pravnu pomoć iz člana 67. Ustava i povrede prava na imovinu iz člana 58. Ustava.

2. Saglasno odredbi člana 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se, pored ostalog, može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu. Postupak po ustavnoj žalbi se, u smislu odredbe člana 175. stav 3. Ustava, uređuje zakonom.

Prema članu 85. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS", broj 109/07), ustavna žalba, pored ostalog, mora da sadrži ime i prezime, jedinstveni matični broj građana, prebivalište ili boravište, odnosno naziv i sedište podnosioca ustavne žalbe, ime i prezime njegovog punomoćnika, broj i datum akta protiv koga je žalba izjavljena i naziv organa koji ga je doneo, naznaku ljudskog ili manjinskog prava ili slobode zajemčene Ustavom za koje se tvrdi da je povređeno sa oznakom odredbe Ustava kojom se to pravo, odnosno sloboda jemči, razloge žalbe i navode u čemu se sastoji povreda ili uskraćivanje, zahtev o kome sud treba da odluči i potpis podnosioca ustavne žalbe.

3. Osporenim dopunskim rešenjem Višeg suda u Užicu Gž. 262/10 od 24. februara 2010. godine odbijen je kao neosnovan zahtev naslednog učesnika, ovde podnosioca ustavne žalbe, kojim je tražio da mu nasledni učesnici Milan Terzić, Milovan Terzić i Milena Brajković na ime troškova žalbenog postupka pred Okružnim sudom u Užicu Gž. 2131/09 isplate iznos od 12.000,00 dinara.

Ustavni sud je iz navoda iznetih u ustavnoj žalbi ustanovio da podnosilac ustavne žalbe isključivo osporava dopunsko rešenje Višeg suda u Užicu Gž. 262/10 od 24. februara 2010. godine kojim mu nisu priznati troškovi koje je imao po osnovu nagrade za rad advokata, jer je sud ocenio da isti nisu bili potrebni za vođenje postupka, s obzirom na to da odgovor na žalbu po zakonu nije obavezna procesna radnja. Po njegovom mišljenju, „sud neosnovano naslednom učesniku, ovde podnosiocu ustavne žalbe, nije priznao troškove po osnovu nagrade za rad advokata, jer naknadno pronađenu imovinu nije mogao dobiti bez pokretanja sudskog postupka, a naročito bez angažovanja odabranog advokata".

4. Polazeći od izloženog, Ustavni sud je utvrdio da se u ustavnoj žalbi ne navode ustavnopravni razlozi koji bi ukazivali na postojanje povreda Ustavom zajemčenih prava podnosioca ustavne žalbe koja su u žalbi označena, već punomoćnik podnosioca, u suštini, zahteva da Ustavni sud kao instancioni sud ispita zakonitost osporenog akata, smatrajući da nisu postojali razlozi da se odbije zahtev za naknadu troškova žalbenog postupka.

Ustavni sud konstatuje da se ustavna žalba ne može smatrati pravnim sredstvom kojim se ispituje zakonitost odluka redovnih sudova. U postupku ustavnosudske zaštite po ustavnoj žalbi, Ustavni sud utvrđuje da li je pojedinačnim aktom ili radnjom državnog organa ili organizacije kojoj je povereno javno ovlašćenje došlo do povrede ili uskraćivanja ljudskih ili manjinskih prava i sloboda zajemčenih Ustavom. Zadatak ovog suda je da ispita da li je postupak koji je prethodio podnošenju ustavne žalbe u celini bio pravičan na način utvrđen članom 32. stav 1. Ustava, kao i da li su osporenim aktom podnosiocu ustavne žalbe uskraćena druga ustavna prava - u konkretnom slučaju - pravo na pravnu pomoć i pravo na imovinu. U vezi s tim, Sud konstatuje da u ustavnoj žalbi nisu navedeni razlozi koji bi se mogli dovesti u vezu sa tvrdnjom podnosioca ustavne žalbe da su mu osporenim dopunskim rešenjem Višeg suda u Užicu povređena navedena Ustavom zajemčena prava.

Imajući u vidu da ustavna žalba ne sadrži ustavnopravne razloge koji su Zakonom o Ustavnom sudu propisani za njeno podnošenje, Ustavni sud je, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 4) Zakona, ustavnu žalbu odbacio, jer nisu ispunjene pretpostavke utvrđene Ustavom i Zakonom za vođenje postupka i odlučivanje.

5. Na osnovu iznetog i odredbe člana 46. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, Ustavni sud je rešio kao u izreci.

PREDSEDNIK

USTAVNOG SUDA

dr Bosa Nenadić

Rešenje Ustavnog suda o odbacivanju ustavne žalbe zbog troškova postupka

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti