Odluka Ustavnog suda o naknadi štete zbog neizvršenja u stečajnom postupku

Kratak pregled

Ustavni sud usvaja žalbu i utvrđuje povredu prava na imovinu zbog nenaplaćenog potraživanja u dugotrajnom stečajnom postupku. Takođe, utvrđuje povredu prava na suđenje u razumnom roku, smatrajući dosuđenu naknadu od strane redovnih sudova neadekvatnom, te dosuđuje naknadu materijalne i nematerijalne štete.

Tekst originalne odluke

Republika Srbija
USTAVNI SUD
Už-1695/2017
19.11.2020.
Beograd

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda Snežana Marković, predsednik Veća i sudije Miroslav Nikolić, dr Tijana Šurlan, Tatjana Đurkić, dr Milan Škulić, Lidija Đukić, dr Nataša Plavšić i dr Dragana Kolarić, članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalbi V. R . iz Čačka , na osnovu člana 167. stav 4. u vezi sa članom 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 19. novembra 20 20. godine, doneo je

O D L U K U

1. Usvaja se ustavna žalba V. R . i utvrđuje da je u stečajnom postupku koji je vođen pred Privrednim sudom u Čačku u predmetu St. 42/10 podnositeljki ustavne žalbe povređeno pravo na imovinu iz člana 58. Ustava Republike Srbije, dok se u preostalom delu ustavna žalba odbacuje.

2. Utvrđuje se pravo podnositeljke ustavne žalbe na naknadu materijalne š tete u visini iznosa utvrđenih u stečajnom postupku iz tačke 1, umanjenih za iznose koji su joj po tom osnovu eventualn o već isplaćeni. Naknada se isplaćuje na teret budžetskih sredstava – razdeo Ministarstva pravde , u roku od četiri meseca od dana dostavljanja ove odluke Ministarstvu.

3. Usvaja se ustavna žalba V. R . i utvrđuje da je rešenjem Vrhovnog kasacionog suda Rž Gp. 1232/16 od 27. oktobra 2016. godine i rešenjem Privrednog apelacionog suda R4 St. 3235/15 od 30. juna 2016. godine povređeno pravo podnositeljke ustavne žalbe na suđenje u razumnom roku , iz člana 32. stav 1. Ustava.

4. Utvrđuje se pravo podnositeljke ustavne žalbe na naknadu nematerijalne štete u iznosu od 800 evra, u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate, umanjenom za iznose koji su po osnovu utvrđene povrede prava na suđenje u razumnom roku u stečajnom postupku Privrednog suda u Čačku St. 42/10 eventualno već isplaćeni. Naknada se isplaćuje na teret budžetskih sredstava – razdeo Ministarstva pravde, u roku od četiri meseca od dana dostavljanja odluke tom ministarstvu .

O b r a z l o ž e nj e

1. V. R . iz Čačka je , 28. februara 2017. godine, preko punomoćnika R . G, advokata iz Čačka, Ustavnom sudu podnela ustavnu žalbu zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku i prava na imovinu, zajemčenih odredbama člana 32. stav 1. i člana 58. Ustava, u postupku stečaja koji se vodi pred Privrednim sudom u Čačku u predmetu St. 42/10, kao i protiv rešenja Vrhovnog kasacionog suda Rž Gp. 1232/16 od 27. oktobra 2016. godine i rešenja Privrednog apelacionog suda R4 St. 3235/15 od 30. juna 2016. godine, zbog povrede prava na pravično suđenje i prava na jednaku zaštitu prava, zajemčenih odredbama člana 32. stav 1. i člana 36. stav 1. Ustava.

Ustavnom žalbom je istaknuta povreda prava na suđenje u razumnom roku i na imovinu u postupku stečaja u vezi kojeg su Privredni apelacioni sud i Vrhovni kasacioni sud pravnosnažno utvrdili povredu prava podnosi teljke ustavne žalbe na suđenje u razumnom roku iz člana 32. stav 1. Ustava. Ustavnom žalbom su takođe osporena rešenja navedenih sudova u pogledu dosuđene visine naknade nematerijalne štete, kao vida pravičnog zadovoljenja podnosi teljke ustavne žalbe zbog utvrđene povrede prava na suđenje u razumnom roku.

2. Saglasno odredbi člana 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu. Postupak po ustavnoj žalbi se, u smislu člana 175. stav 3. Ustava, uređuje zakonom.

U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama istaknutog zahteva, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je, u sprovedenom postupku, izvršio uvid u dostavljenu dokumentaciju, kao i pretragu podataka objavljenih na internet sajtu Agencije za privredne registre, pa je utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za odlučivanje:

Osporenim rešenjem Privrednog apelacionog suda R4 St. 3235/15 od 30. juna 2016. godine, u stavu I izreke, usvojen je zahtev predlagača V. R, ovde podnositeljke ustavne žalbe, za zaštitu prava na suđenje u razumnom roku i utvrđeno da je predlagaču u postupku stečaja koji se vodi pred Privrednim sudom u Čačku u predmetu St. 42/10 povređeno pravo na suđenje u razumnom roku iz člana 32. stav 1. Ustava; u stavu II izreke je naloženo Privrednom sudu u Čačku da preduzme sve mere kako bi se predmetni stečajni postupak što pre okončao; u stavu III izreke je utvrđeno pravo predlagača na primerenu naknadu u iznosu od 10.000 dinara; u stavu IV izreke je odbijen zahtev predlagača za primerenu naknadu, preko dosuđenog do traženog iznosa od 1.000 evra.

Vrhovni kasacioni sud je osporenim rešenjem Rž Gp. 1232/16 od 27. oktobra 2016. godine odbio žalbu predlagača i ožalbeno rešenje Privrednog apelacionog suda potvrdio u st. III i IV izreke.

Pravnosnažnim rešenjem Privrednog suda u Čačku St. 42/10 od 9. juna 2017. godine osporeni stečajni postupak je obustavljen, usled prodaje stečajnog dužnika A. d . „N . Čačak“ u stečaju , kao pravnog lica, te je određeno da će se postupak nastaviti prema stečajnoj masi.

4. Analizirajući najpre navode o povredi prava na imovinu iz člana 58. stav 1. Ustava , Ustavni sud je ocenio da propust nadležnog suda da obezbedi namirenje potraživanja iz radnog odnosa utvrđeno g u stečajnom postupku, a protiv dužnika koji je u vreme nastanka obaveze imao državni kapital, u konkretnom slučaju, predstavlja i povredu prava podnositeljke ustavne žalbe na mirno uživanje imovine zajemčenog odredbom člana 58. Ustava, koju čini potraživanje utvrđeno sudskom odlukom (sličan stav izražen je i u Odluci Ustavnog suda Už-1712/2010 od 21. marta 2013. godine).

Stoga je Ustavni sud ustavnu žalbu u tom delu usvojio, saglasno odredbi člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, br. 109/07, 99/11, 18/13 – Odluka US, 40/15 – dr. zakon i 103/15), odluč ujući kao u tačk i 1. izreke.

5. Polazeći od iznetog, a uzimajući u obzir da prilikom odlučivanja u postupku po ustavnoj žalbi uvažava i praksu međunarodnih institucija za zaštitu ljudskih prava, Sud je, saglasno članu 89. stav 3. Zakona o Ustavnom sudu, u tački 2. izreke utvrdio pravo podnositeljke ustavne žalbe na naknadu materijalne štete u visini iznosa potraživanja utvrđenih u stečajnom postupku Privrednog suda u Čačku u predmetu St. 42/10, umanjenih za iznose koji su po tom osnovu eventualno isplaćeni. Naknada se isplaćuje na teret budžetskih sredstava – razdeo Ministarstva pravde, u roku od četiri meseca od dana dostavljanja ove odluke Ministarstvu, saglasno odredbama člana 1. Zakona o dopuni Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, broj 103/15).

6. Razmatrajući navode ustavne žalbe u delu u kome se osporavaju rešenja Vrhovnog kasacionog suda Rž Gp. 1232/16 od 27. oktobra 2016. godine i Privrednog apelacionog suda R4 St. 3235/15 od 30. juna 2016. godine, Ustavni sud je konstatovao da podnosi teljka ustavne žalbe smatra da je visina primerene naknade koja joj je dosuđena osporenim rešenjima, zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku, nedovoljna i nepravična, odnosno da nije adekvatna.

U vezi osnovanosti ovih pritužbi i tvrdnji podnositeljke ustavne žalbe, a koje se odnose na osporena rešenja, Ustavni sud upućuje na stavove i ocene koji su detaljno izneti u Odluci Už-277/2017 od 4. juna 2020. godine, a koji se primenjuju i u konkretnom slučaju.

Ustavni sud posebno ukazuje na praksu i jedinstven pristup Evropskog suda u odlučivanju o visini naknade nematerijalne štete u predmetima neizvršenja/kašnjenja u izvršenju sudskih odluka u kojima je dužnik preduzeće sa većinskim državnim/društvenim kapitalom, kao i ocenu Evropskog suda iz odluke Stanković protiv Srbije (predstavka broj 41285/19, odluka od 19. decembra 2019. godine). Ustavni sud i u ovom predmetu prihvata da jedinstven pristup u odlučivanju o pitanju visine naknade nematerijalne štete u ovoj vrsti predmeta ima svoje opravdanje zbog postojanja većeg broja istovrsnih predmeta. Pored toga, Ustavni sud smatra da je neophodno imati u vidu i sledeće elemente, od kojih su većina primenjena u odluci u predmetu Stanković protiv Srbije: suštinu naknade nematerijalne štete koja se dosuđuje u ovoj vrsti predmeta; činjenicu da li je ili ne sporna sudska odluka izvršena; trajanje postupka izvršenja i potpunog namirenja podnosioca (koji može uključivati i kasniji stečajni postupak) i ekonomsko-socijalne prilike u Republici Srbiji.

Primenjujući napred navedeno na konkretan slučaj, Ustavni sud najpre naglašava da naknada nematerijalne štete zbog utvrđene povrede prava na suđenje u razumnom roku mora biti odgovarajuća, odnosno dovoljna i adekvatna, i to shodno okolnostima konkretnog slučaja. U pogledu okolnosti, Ustavni sud je konstatovao da je osporenom stečajnom postupku prethodio izvršni postupak u kome je rešenje o izvršenju doneto 18. septembra 2007. godine. Izvršnom postupku je, pak, prethodio parnični postupak pokrenut tužbom od 6. marta 2006. godine, u kome je doneta izvršna isprava, a kojom je podnositeljki ustavne žalbe utvrđeno potraživanje na ime učešća u dobiti. Iz sadržine obrazloženja osporenih rešenja proizlazi da su postupajući sudovi cenili i dužinu trajanja izvršnog i parničnog postupka, sagledavajući ih kao jedinstvenu celinu sa osporenim stečajnim postupkom. Ustavni sud je dalje utvrdio da je podnositeljki ustavne žalbe osporenim rešenjima dosuđena primerena naknada zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku u visini od 10.000,00 dinara. S udovi se u osporenim rešenjima nisu pozivali na praksu Evropskog suda i/ili Ustavnog suda, niti iz osporenih rešenja proizlazi da je za određivanje visine primerene naknade od značaja bila činjenica da su u pitanju predmeti koji se tiču neizvršenja/kašnjenja u izvršenju sudskih odluka u kojima je dužnik preduzeće sa većinskim državnim/društvenim kapitalom.

Ustavni sud smatra da su sudovi prilikom određivanja visine naknade nematerijalne štete morali imati u vidu vrstu predmeta, tj. da je u pitanju predmet tzv. dugovanja društvenog preduzeća, da je do momenta njihovog odlučivanja postupak podnositeljke ustavne žalbe trajao više od 10 godina, te da se iznos dosuđene naknade od po 10.000,00 dinara ne može smatrati razumnim, odnosno dovoljnim i adekvatnim, kao i da se visina iznosa ne može opravdati ni diskrecionim ovlašćenjem suda, niti ekonomsko-socijalnim prilikama u Republici Srbiji. Pored toga, Ustavni sud ukazuje da je za ovakvu ocenu od posebnog značaja vrsta predmeta, kao i činjenica da će predmetno potraživanj e podnosi teljke ustavne žalbe i nj ena imovina biti suštinski namireni izvršenjem ove odluke Ustavnog suda, a čime će podnositeljka ustavne žalbe u potpunosti delotvorno ostvariti svoja prava.

Stoga Ustavni sud smatra da primerena naknada koja je osporenim rešenjima dosuđena podnositeljki ustavne žalbe zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku, a na osnovu Zakona o izmenama i dopunama Zakona o uređenju sudova, ne predstavlja dovoljnu i adekvatnu naknadu zbog pretrpljene povrede prava na suđenje u razumnom roku i da podnosi teljka ustavne žalbe ni je izgubil a status „žrtve“ povrede prava na suđenje u razumnom roku iz člana 32. stav 1. Ustava. Ovakva ocena Ustavnog suda zasnovana je, pre svega, na prekomernom trajanju stečajnog postupka i potrebi potpunog namirenja podositeljke ustavne žalbe, ekonomsko-socijalnim prilikama u Republici Srbiji, ranijoj praksi Ustavnog suda u bitno sličnim predmetima, kao i jedinstvenom pristupu Evropskog suda u rešavanju ovog spornog pitanja.

Imajući u vidu sve iznete razloge, Ustavni sud je zaključio da je osporenim rešenjima Vrhovnog kasacionog suda Rž Gp. 1232/16 od 27. oktobra 2016. godine i Privrednog apelacionog suda R4 St. 3235/15 od 30. juna 2016. godine povređeno pravo podnositeljke ustavne žalbe na suđenje u razumnom roku iz člana 32. stav 1. Ustava, pa je usvojio ustavnu žalbu i u ovom delu, saglasno odredbi čl ana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu, odlučujući kao u tački 3. izreke.

7. Po oceni Ustavnog suda, posledice učinjene povrede prava na suđenje u razumnom roku su takve prirode da se mogu otkloniti utvrđivanjem prava podnositeljke ustavne žalbe na naknadu nematerijalne štete u iznosu od 800 evra , u dinarskoj protivvrednosti obračunatoj po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate, umanjenom za iznose koji su po osnovu utvrđene povrede prava na suđenje u razumnom roku u stečajnom postupku Privrednog suda u Čačku St. 42/10 eventualno već isplaćeni, zbog čega je odlučeno kao u tački 4. izreke. Naknada nematerijalne štete se isplaćuje na teret budžetskih sredstava – razdeo Ministarstva pravde, u roku od četiri meseca od dostavljanja ove odluke Ministarstvu.

Prilikom odlučivanja o visini naknade nematerijalne štete koju je podnositeljka ustavne žalbe pretrpela zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku, Ustavni sud je cenio sve okolnosti od značaja za njeno utvrđenje u konkretnom slučaju. Ustavni sud je posebno cenio dužinu trajanja osporenog postupka, ekonomsko-socijalne prilike u Republici Srbiji, raniju praksu Ustavnog suda u bitno sličnim predmetima, praksu Evropskog suda donetu u odnosu na Srbiju, iz kog razloga je Sud zaključio da dosuđeni iznos iz tačke 4. izreke ove odluke predstavlja adekvatan iznos naknade nematerijalne štete.

Ustavni sud posebno ukazuje na to da je pored osporenih rešenja, podnositeljki ustavne žalbe presudom Višeg suda u Čačku Gžrr. 102/20 od 25. juna 2020. godine još jednom utvrđeno pravo na naknadu nematerijalne štete u iznosu od 450 evra, u dinarskoj protivvrednosti , po osnovu utvrđene povrede prava na suđenje u razumnom roku u istom stečajnom postupku, te da se to mora imati u vidu prilikom konačnog obračuna naknade koja se isplaćuje.

U pogledu zahteva podnositeljke ustavne žalbe za naknadu troškova postupka po ustavnoj žalbi, Ustavni sud podseća da je u svojoj dosadašnjoj praksi više puta razmatrao navedeno pitanje, te da je zauzeo stav da u smislu člana 6. Zakona o Ustavnom sudu nema osnova za naknadu troškova postupka pred Ustavnim sudom (videti , pored drugih, Odluku Už-633/2011 od 8. maja 2013. godine).

8. Na osnovu svega iznetog i odredaba člana 42b stav 1. tačka 1) i člana 45. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, Ustavni sud je doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

Snežana Marković, s.r.

Odluka Ustavnog suda o naknadi štete zbog neizvršenja u stečajnom postupku

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti