Povreda prava na pravično suđenje zbog preteranog formalizma suda

Kratak pregled

Ustavni sud usvojio je ustavnu žalbu i poništio rešenje Privrednog suda, utvrdivši povredu prava na pravično suđenje. Odbacivanje predloga za izvršenje jer navodno nije precizirano ko sprovodi izvršenje, iako je navedeno da to učini sud, predstavlja preterani formalizam.

Tekst originalne odluke

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda Vesna Ilić Prelić, predsednik Veća i sudije dr Bosa Nenadić, Katarina Manojlović Andrić, dr Olivera Vučić, Predrag Ćetković, Milan Stanić, Bratislav Đokić i mr Tomislav Stojković, članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalbi „O . S .“ DOO, Beograd, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 11. juna 2015. godine, doneo je

O D L U K U

1. Usvaja se ustavna žalba „O. S .“ DOO i utvrđuje da je rešenjem Privrednog suda u Beogradu IPV (Iv). 1124/ 12 od 25. decembra 2012. godine podnosiocu ustavne žalbe povređeno pravo na pravično suđenje zajemčeno članom 32. stav 1. Ustava Republike Srbije , dok se u preostalom delu ustavna žalba odbacuje.

2. Poništava se rešenje Privrednog suda u Beogradu IPV (Iv). 1124/12 od 25. decembra 2012. godine i određuje da isti sud donese novu odluku o prigovoru koji je podnosilac ustavne žalbe izjavio protiv rešenja Privrednog suda u Beogradu Iv. 17138/12 od 26. novembra 2012. godine.

O b r a z l o ž e nj e

1. „O. S .“ DOO, Beograd, podneo je 28. februara 2013. godine, Ustavnom sudu ustavnu žalbu protiv rešenja Privrednog suda u Beogradu IPV (Iv) . 1124/12 od 25. decembra 2012. godine , zbog povrede prava na pravično suđenje zajemčenog članom 32. stav 1. Ustava Republike Srbije i prava na jednaku zaštitu prava zajemčenog članom 36. stav 1. Ustava .

Podnosilac je, u ustavnoj žalbi, između ostalog istakao: da mu je kao izvršnom poveriocu, prvostepenim rešenjem odbačen kao neuredan predlog za izvršenje na osnovu verodostojne isprave, jer navodno u prelogu nije odredio da li će izvršenje sprovesti sud ili izvršitelj; da je izvršni sud nepotpuno utvrdio činjenice od značaja za ovu pravnu stvar i pogrešno primenio materijalno i procesno pravo na štetu podnosioca; da je odlučujući o prigovoru, veće prvostepenog suda potvrdilo rešenje kojim je odbačen kao neuredan predlog za izvršenje; da u osporenom rešenju nisu sa dovoljnom preciznošću navedeni razlozi na kojima se zasniva odluka; da sud nije u dovoljnoj meri utvrdio, niti obrazložio ključne argumente za donošenje odluke na štetu izvršnog poverioca, a što je jedan od sastavnih elemenata prava iz 32. stav 1. Ustava; da je obrazloženje osporenog rešenja protivrečno izreci i datim razlozima odluke; da je podnosilac u prigovoru istakao da je u predlogu za izvršenje naznačeno da „Privredni sud u Beogradu, po sprovedenom postupku i izvedenim dokazima donese i zatim sprovede sledeće rešenje o izvršenju“, iz čega se jasno utvrđuje, da je izvršni poverilac, već u predlogu za izvršenje odredio da će izvršenje u ovom predmetu sprovesti sud; da veće prvostepenog suda nalazi da na drugačiju odluku suda nisu od uticaja navodi izvršnog poverioca da je opredeljen način izvršenja, tako što je u predlogu naznačeno da sud sprovede izvršenje, budući da se takav navod ne može smatrati opredeljenjem od strane koga će biti sprovedeno izvršenje, odnosno od strane suda ili izvršitelja i da mu je povređeno i pravo iz člana 36. stav 1. Ustava, jer je istom sudu u drugim predmetima izvršenja, podnosio predloge za izvršenje identične sadržine, koji su pravilno smatran i urednim predlo zima za izvršenje. Predložio je da Ustavni sud usvoji ustavnu žalbu, a istakao je i zahtev za naknadu materijalne štete.

2. Saglasno članu 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu.

U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama istaknutog zahteva, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je, u sprovedenom prethodnom postupku, uvidom u priloženu dokumentaciju, utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za odlučivanje:

Izvršni poverilac, ovde podnosilac ustavne žalbe, podneo je 21. novembra 2012. godine, preko punomoćnika, predlog za izvršenje na osnovu verodostojne isprave Privrednom sudu u Beogradu protiv izvršnog dužnika N. i . „K. S .” AD, Beograd, radi namirenja novčanog potraživanja u iznosu od 202.883,59 dinara na ime glavnog duga, sa zakonskom zateznom kamatom i troškovima izvršnog postupka. U predlogu za izvršenje je, pored ostalog, navedeno, da “izvršni poverilac predlaže da Privredni sud u Beogradu, po sprovedenom postupku i izvedenim doazima donese i zatim sprovede sledeće ...”.

Privredni sud u Beogradu je rešenjem Iv. 17138/12 od 2 6. novembra 2012. godine odbacio kao neuredan predlog za izvršenje, jer izvršni poverilac nije odredio da li će izvršenje sprovesti sud ili izvršitelj.

Rešavajući o prigovoru izvršnog poveri oca, Privredni sud u Beogradu je osporenim rešenjem IPV (Iv). 1124/12 od 25. decembra 2012. godine odbio prigovor izvršnog poverioca i potvrdio prvostepeno rešenje. Iz obrazloženja osporenog rešenja proizlazi: da je prvostepeni sud doneo pobijano rešenje pravilnom primenom člana 35. stav 6. Zakona o izvršenju i obezbeđenju kojim je propisano da je u predlogu za izvršenje izvršni poverilac dužan da naznači da li će izvršenje sprovesti sud ili izvršitelj; da je izvršni poverilac bio u obavezi da već u predlogu za izvršenje opredeli način na koji će se u konkretnom slučaju sprovesti izvršenje radi namirenja predmetnog potraživanja; da kako izvršni poverilac nije postupio u skladu sa navedenom obavezom, a imajući u vidu da je isti zastupan od strane punomoćnika iz reda advokata, to je, prema mišljenju veća, pobijanim rešenjem pravilno utvrđeno da predlog za izvršenje izvršnog poverioca od 21. novembra 2012. godine, ne sadrži sve što je potrebno da bi se po njemu moglo postupati i da na eventualno drugačiju odluku suda nisu od uticaja navodi izvršnog poverioca da je opredeljen način izvršenja, tako što je u predlogu naznačeno da sud sprovede rešenje, budući da se takav navod ne može smatrati opredeljenim od strane koga će biti sprovedeno izvršenje, odnosno od strane suda ili izvršitelja.

4. Odredbama Ustava na čije se povrede ustavnom žalbom ukazuje je utvrđeno da se svakom jemči pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega (član 32. stav 1.) i da se jemči jednaka zaštita prava pred sudovima i drugim državnim organima, imaocima javnih ovlašćenja i organima autonomne pokrajine i jedinica lokalne samouprave (član 36. stav 1.).

Zakonom o izvršenju i obezbeđenju („Službeni glasnik RS“, br. 31/11, 99/11 i 109/13 – Odluka US) propisano je: da je sud isključivo nadležan za sprovođenje izvršenja odluka u vezi sa porodičnim odnosima i za izvršenje radi vraćanja zaposlenog na rad (član 3. stav 1.); da u predlogu za izvršenje, kao i u predlogu za sprovođenje izvršenja moraju biti naznačeni izvršni poverilac i izvršni dužnik, sa adresama propisanim članom 29. st. 1. i 2. ovog zakona, izvršna ili verodostojna isprava i obaveza izvršnog dužnika, da u predlogu za izvršenje izvršni poverilac navodi i sredstva i predmete izvršenja, odnosno zahtev da se izvršenje sprovede na celokupnoj imovini izvršnog dužnika, kao i druge podatke koji su potrebni za sprovođenje izvršenja, da u privrednim stvarima kada je izvršni dužnik pravno lice, preduzetnik ili fizičko lice koje obavlja delatnost radi sticanja dobiti i ima otvoren račun u skladu sa propisima o platnom prometu, u predlogu za izvršenje ili za sprovođenje izvršenja, pored obavezne sadržine propisane u stavu 1. ovog člana, moraju biti navedeni i sledeći podaci: matični broj stranaka, odnosno poreski identifikacioni broj ili za strana pravna lica odgovarajući identifikacioni broj i brojevi računa izvršnog poverioca i dužnika kod poslovnih banaka sa nazivima ovih banaka, da predlog za izvršenje na osnovu verodostojne isprave mora da sadrži zahtev da sud obaveže dužnika da namiri potraživanje zajedno sa odmerenim troškovima, da je uz predlog za izvršenje, izvršni poverilac dužan da priloži izvršnu ispravu ili verodostojnu ispravu u originalu ili overenoj kopiji ili prepisu, kao i druge isprave kada je to ovim zakonom predviđeno i da izvršna isprava mora biti snabdevena klauzulom pravnosnažnosti, izuzev kada je zakonom dozvoljeno izvršenje nepravnosnažnih odluka, da se strana verodostojna isprava na kojoj se zasniva predlog mora priložiti prevedena od sudskog prevodioca na jezik koji je u službenoj upotrebi u sudu, da se u predlogu za izvršenje mora naznačiti da li će izvršenje sprovoditi sud ili izvršitelj i da se pre dlog za izvršenje podnosi u najmanje četiri primerka (član 35. st. 1, 2, 3, 4, 5, 6. i 7.) ; da se predlog za izvršenje na osnovu verodostojne isprave radi ostvarenja novčanog potraživanja po osnovu izvršenih komunalnih i sličnih usluga podnosi izvršitelju na čijem području se nalazi sedište izvršnog poverioca (član 252. stav 1.) .

5. Razmatrajući ustavnu žalbu sa aspekta istaknute povrede prava na pravično suđenje iz člana 32. stav 1. Ustava, Ustavni sud je utvrdio da je podnosilac ustavne žalbe, kao izvršni poverilac, preko punomoćnika podneo predlog za izvršenje na osnovu verodostojne isprave u kome je naveo da kako izvršni dužnik ni po isteku roka plaćanja nije izmirio obaveze iz faktura, to je predložio da Privredni sud u Beogradu po sprovedenom postupku i izvedenim dokazima donese i zatim sprovede predloženo izvršenje. Izvršni sud je osporenim rešenjem odbio kao neosnovan prigovor podnosioca ustavne žalbe i potvrdio rešenje kojim je odbačen njihov predlog za izvršenje kao neuredan, jer izvršni poverilac nije odredio da li će izvršenje sprovesti sud ili izvršitelj.

Ustavni sud, pre svega , ističe da postoje dve faze izvršnog postupka, i to prva faza u kojoj se rešava o predlogu za izvršenje koja obuhvata prijem predloga za izvršenje, postupak ocene dokaza – u izvršnom postupku sud postupa na osnovu podnesaka i drugih pismena, a ročište održava samo kad smatra da je to celishodno , i zatim donošenje rešenja o izvršenju, dok druga faza predstavlja samo sprovođenje izvršenja preko suda - sud izdaje nalog (zaključak) sudskom izvršitelju da pristupi izvršnim radnjama i zakazuje mesto, dan i čas izvršenja, i preko izvršitelja koji neposredno sprovodi izvršenje.

Odredbom člana 35. stav 6. Zakona o izvršenju i obezbeđenju je propisano da se u predlogu za izvršenje mora naznačiti da li će izvršenje sprovoditi sud ili izvršitelj. Izbor izvršnog poverioca u pogledu načina sprovođenja izvršenja je isključen u onim oblastima gde je Zakon o izvršenju i obezbeđenju predvideo zadržavanje isključive nadležnosti suda, odnosno uveo isključivu nadležnost izvršitelja , a u isključivoj nadležnosti suda je sprovođenje izvršenja odluka donetih u oblasti porodičnih odnosa, kao i izvršenje odluke o vraćanju zaposlenog na rad, dok je u isključivoj nadležnosti izvršitelja sprovođenje izvršenja radi namirenja potraživanja po osnovu komunalnih i sličnih usluga (računi za telefon, struju, grejanje, info stan, parking i sl.).

Imajući u vidu napred navedeno i činjenicu da je predlog za izvršenje izvršnog poverioca, ovde podnosioca ustavne žalbe, podnet na osnovu verodostojne isprave, odnosno fakture za isporučeni kancelarijski materijal, to se u konkretnom slučaju ne radi ni o isključivoj nadležnosti suda, niti izvršitelja u sprovođenju izvršenja. Izvršni poverilac, odnosno podnosilac je u predlogu za izvršenje istakao da izvršni sud odluči o predlogu za izvršenje, a nakon toga i da sprovede izvršenje, a da izvršni sud smatra da se tako opredeljen način izvršenja ne može smatrati opredeljenjem od strane koga će biti sprovedeno izvršenje - da li od strane suda ili izvršitelja .

Ustavni sud ukazuje na praksu Evropskog suda za ljudska prava u kojoj je izražen stav da su sudovi obavezni da primene pravila postupka izbegavajući i preterani formalizam koji bi ugrozio pravičnost postupka i preteranu fleksibilnost koja bi učinila bezvrednim (ništavim, beznačajnim) proceduralne zahteve predviđene zakonima (videti presudu Eşim v. Turkey, 59601/09 od 17. septembra 2013. godine). Odbacivanje predloga za izvršenje na osnovu verodostojne isprave za čije sprovođenje nije predviđena isključiva nadležnost ni suda ni izvršitelja, a u kom predlogu je naznačeno da izvršni sud odluči o predlogu, a zatim sprovede rešenje o izvršenju, svakako ne predstavlja preteranu fleksibilnost. Međutim, Ustavni sud ocenjuje da je odbacivanje kao neurednog predloga za izvršenje na osnovu verodostojne isprave, u kome je, između ostalog, naznačeno da sud sprovede izvršenje, uz obrazloženje da, se takav predlog “ne može smatrati opredeljenim načinom izvršenja od strane koga će biti sprovedeno izvršenje odnosno od strane suda ili izvršitelja”, predstavlja preterani formalizam izvršnog suda , koji je imao za posledicu povredu prava podnosioca ustavne žalbe na pravično suđenje iz člana 32. stav 1. Ustava, i to prava na pristup sudu.

Polazeći od izloženog, a saglasno odredbi člana 89. stav. 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS", br. 109/07, 99/11 i 18/13 –Odluka US), Ustavni sud je ustavnu žalbu usvojio, te je utvrdio da je osporenim rešenjem Privrednog suda u Beogradu IPV (Iv). 1124/12 od 25. decembra 2012. godine povređeno pravo podnosioca ustavne žalbe na pravično suđenje , zajemčeno članom 32. stav 1. Ustava , odlučujući kao u tački 1. izreke , prvi deo.

6. Ustavni sud je ocenio da se štetne posledice učinjene povrede navedenog prava mogu otkloniti samo poništajem ospo renog rešenja Privrednog suda u Beogradu IPV (Iv). 1124/12 od 25. decembra 2012. godine i određivanjem da nadležni sud ponovo odluči o izjavljenom prigovoru podnosioca ustavne žalbe protiv rešenja Privrednog suda u Beogradu I v. 17138/12 od 26. novembra 2012. godine, pa je, saglasno odredbi člana 89. stav 2. Zakona, odlučio kao u tački 2. izreke.

7. U odnosu na istaknutu povredu prava iz člana 36. stav 1. Ustava, koji garantuje jednaku zaštitu prava pred sudovima i drugim državnim organima, imaocima javnih ovlašćenja i organima autonomne pokrajine i jedinica lokalne samouprave, Ustavni sud ukazuje da iz sadržine zajemčenog prava iz člana 36. stav 1. Ustava sledi da do uskraćivanja jednake zaštite prava pred sudovima, odnosno drugim organima i organizacijama čije se radnje i akti mogu osporavati ustavnom žalbom, može doći pre svega nejednakim postupanjem u istim činjeničnim i pravnim situacijama. Međutim, podnosilac ustavne žalbe nije za svoje tvrdnje priložio odgovarajuće dokaze, što predstavlja pretpostavku za utvrđivanje povrede prava na jednaku zaštitu prava pred sudovima. Stoga je Ustavni sud ocenio da ustavna žalba ne sadrži ustavnopravne razloge kojima bi bila potkrepljena tvrdnja o povredi označenog prava iz člana 36. stav 1.Ustava.

Stoga je Ustavni sud, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 7) Zakona o Ustavnom sudu, u ovom delu odbacio ustavnu žalbu, jer nisu ispunjene Ustavom utvrđene pretpostavke za vođenje postupka, kao u drugom delu tačke 1. izreke.

8. Takođe, Ustavni sud je, saglasno odredbi člana 49. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu, odlučio da ovu odluku objavi u “Službenom glasniku Republike Srbije”, imajući u vidu širi značaj koji ima za zaštitu Ustavom garantovanih ljudskih prava i građanskih sloboda.

9. Ustavni sud je, na osnovu svega iznetog i odredaba člana 42b stav 1. tačka 1), člana 45. tačka 9) i člana 46. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, kao i člana 89. Poslovnika o radu Ustavnog suda („Službeni glasnik RS“, broj 103/13), doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

Vesna Ilić Prelić, s.r.

Povreda prava na pravično suđenje zbog preteranog formalizma suda

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti