Povreda prava na pravno sredstvo zbog proizvoljnog odbacivanja revizije u radnom sporu

Kratak pregled

Ustavni sud je utvrdio povredu prava na pravno sredstvo jer je Vrhovni kasacioni sud proizvoljno odbacio reviziju u radnom sporu. Sud je pojasnio da je revizija dozvoljena kada drugostepeni sud preinači presudu, čak i u radnim sporovima koji se ne odnose na prestanak radnog odnosa.

Tekst originalne odluke

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda Snežana Marković, predsednik Veća i sudije Miroslav Nikolić, dr Dragana Kolarić, Tatjana Đurkić, dr Milan Škulić, dr Nataša Plavšić, Vesna Ilić Prelić i dr Vladan Petrov, članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalbi O. Valjevo , na osnovu člana 167. stav 4. u vezi sa članom 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 7. marta 2024. godine, doneo je

O D L U K U

1. Usvaja se ustavna žalba O. Valjevo i utvrđuje da je stavom drugim izreke rešenja Vrhovnog kasacionog suda Rev2. 2033/20 od 9. septembra 20 20. godine podnosiocu ustavne žalbe povređeno prav o na pravno sredstvo, zajemčeno odredbom člana 3 6. stav 2. Ustava Republike Srbije .

2. Poništava se rešenje Vrhovnog kasacionog suda Rev2. 2033/20 od 9. septembra 2020. godine, u stavu drugom izreke, i određuje da Vrhovni sud ponovo odluči o reviziji podnosi oca ustavne žalbe izjavljenoj protiv stava prvog izreke presude Apelacionog suda u Beogradu Gž1. 245/20 od 10. februara 2020. godine.

O b r a z l o ž e nj e

1. O. Valjevo je , 11. februara 2021. godine, preko punomoćnika S. D, advokata iz Valjeva , Ustavnom sudu podnela ustavnu žalbu protiv stava drug og izreke rešenja Vrhovnog kasacionog suda Rev2. 2033/20 od 9. septembra 2020. godine , zbog povrede prava na jednaku zaštitu prava i prava na pravno sredstvo, zajemčenih odredbama člana 3 6. Ustava.

Podnosilac ustavne žalbe, između ostalog, osporava pravnu ocenu Vrhovnog kasacionog suda o nedozvoljenosti revizije. Ističe da je odbacivanjem revizije kao nedozvoljene došlo do očigledno proizvoljne primene Zakona o parničnom postupku, čime mu je učinjena povreda prava na pravno sredstvo iz člana 36. stav 2. Ustava, a kako je Vrhovni kasacioni sud u drugoj parnici, u kojoj je takođe preinačena prvostepena presuda, a ne radi se o sporu o zasnivanju, postojanju ili prestanku radnog odnosa, meritorno odlučio o izjavljenoj reviziji, podnosilac smatra da postoji i povreda prava na jednaku zaštitu pra va iz člana 36. stav 1. Ustava.

Predloženo je da Ustavni sud usvoji ustavnu žalbu i poništi osporeno revizijsko rešenje u označenom delu .

2. Saglasno članu 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može podneti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu.

U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama zahteva istaknutog u njoj, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je, u sprovedenom postupku , uvidom u dokumentaciju priloženu uz ustavnu žalbu, utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za odlučivanje:

Presudom Osnovnog suda u Valjevu P1. 287/18 od 26. novembra 201 9. godine, u stavu prvom izreke, odbijen je kao neosnovan eventualni tužbeni zahtev tužilaca da se poništ i u celini ugovor o radu od 29. novembra 2017. godine, koji su zaključili sa tuženim, ovde podnosiocem ustavne žalbe.

Presudom Apelacionog suda u Beogradu Gž1 . 245/20 od 10. februara 20 20. godine, u stavu prvom izreke, žalba tužilaca je delimično usvojena , pa je prvostepena presuda delimično preinačena, tako što je usvojen tužbeni zahtev tužilaca, pa je navedeni ugovor o radu poništen u članu 5. tač. 5) i 6), dok je u pre ostalom delu (ostatak navedenog ugovora i preostali tužbeni zahtevi, u pogledu kojih je tužba tužilaca odbačena kao neblagovremena) žalba tužilaca odbijena i prvostepena presuda potvrđena.

Osporenim rešenjem Vrhovnog kasacionog suda Rev2. 2033/20 od 9. septembra 2020. godine, u stavu prvom izreke, nije prihvaćeno odlučivanje o reviziji tuženog kao posebnoj (izuzetno dozvoljenoj) , a u stavu drugom izreke revizija je odbačena kao nedozvoljena. U obrazloženju osporenog revizijskog rešenja je, pored ostalog, navedeno: da je ispitujući revizij u, na osnovu člana 410. stav 2. tačka 5) Zakona o parničnom postupku, Vrhovni kasacioni sud našao da revizija nije dozvoljena; da je tužba u predmetnoj pravnoj stvari podneta 26. januara 2018. godine ; da se tužbeni zahtev odnosi na poništaj odredaba ugovora o radu kojima je određen način računanja osnovne plate i dodataka na platu, te prema prirodi tražene pravne zaštite, ova parnica spada u parnice iz radnih sporova; da se, međutim, tužbeni zahtev ne odnosi na zasnivanje, postojanje ili prestanak radnog odnosa, u smislu članu 441. Zakona o parničnom postupku, zbog čega revizija nije dozvoljena; da u konkretnom slučaju nema mesta ni primeni odredbe člana 403. stav 2. tačka 2) Zakona o parničnom postupku, jer ona važi samo za opšti režim dopuštenosti ovog pravnog leka, prema vrednosti predmeta spora, odnosno, u slučaju kada se radi o reviziji izjavljenoj protiv pravnosnažne presude u kojoj je pobijani deo ili označena vrednost predmeta spora ispod granične vrednosti za dozvoljenost revizije, ali ne i u sporovima u kojima je posebnom odredbom Zakona o parničnom postupku ili posebnim zakonom određeno da revizija nije dozvoljena.

4. Odredbama člana 3 6. Ustava, na čije se povred e ukazuje u ustavn oj žalb i, utvrđeno je : da se svakome jemči jednaka zaštita prava pred sudovima i drugim državnim organima, imaocima javnih ovlašćenja i organima autonomne pokrajine i jedinica lokalne samouprave (stav 1.); da svako ima pravo na žalbu ili drugo pravno sredstvo protiv odluke kojom se odlučuje o njegovom pravu, obavezi ili na zakonu zasnovanom interesu (stav 2.) .

Odredbama člana 403. Zakonom o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, br. 72/11, 49/13 – Odluka US , 74/13 – Odluka US, 55/14 i 87/18 ) (u daljem tekstu: ZPP) je propisano da protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, stranke mogu da izjave reviziju u roku od 30 dana od da na dostavljanja presude (stav 1.), da je revizija uvek dozvoljena ako je drugostepeni sud preinačio presudu i odlučio o zahtev ima stranaka (stav 2. tačka 2) ), da revizija nije dozvoljena u imovinskopravnim sporovima ako vrednost predmeta spora pobijenog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe (stav 3.).

ZPP u XXIX glav i uređuje postupak u parnicama iz radnih odnosa na način da je , pored ostalog, odredbom člana 436. Zakona, kao opšte pravilo, predviđeno da će se u parnicama iz radnih odnosa, ako u ovoj glavi Zakona ne postoje posebne odredbe, primenjivati ostale odredbe ovog zakona , dok je poslednjom odredbom ove glave, članom 4 41. Zakona, propisano da je r evizija dozvoljena u parnicama o sporovima o zasnivanju, postojanju i prestanku radnog odnosa.

Za odlučivanje u ovom ustavnosudskom predmetu od značaja su i odredbe ZPP, a koje su navedene u odlukama Ustavnog suda Už-5083/2016 od 5. jula 2018. godine i Už-4885/2017 od 21. marta 2019. godine (videti na veb-stranici Ustavnog suda: www.ustavni.sud.rs). Ustavni sud, pri tome, i u ovom ustavnosudskom predmetu posebno ukazuje na odredbu člana 476. ZPP, kojom je izričito propisano da se sporovi iz radnog odnosa ne smatraju sporovima male vrednosti (u kojima , saglasno odredbi člana 479. stav 6. ovog zakona, nije dozvoljena revizija).

5. Razmatrajući navode ustavne žalbe sa stanovišta istaknute povrede prava na pravno sredstvo , Ustavni sud konstatuje da podnosilac ove navode zasniva na tvrdnji da je Vrhovni kasacioni sud proizvoljno primenio odredbe merodavnog procesnog prava prilikom odlučivanja o dozvoljenosti revizije u predmetnoj parnici iz radn og odnosa . Zadatak Ustavnog sud a jeste da ispit a da li su razlozi zbog kojih je revizija podnosioca ustavne žalbe odbačena kao nedozvoljena prihvatljivi sa stanovišta prava zajemčenog odredbom člana 36. stav 2. Ustava .

Ustavni sud ukazuje da ZPP predviđa u kojim parnicama iz radnog odnosa je revizija uvek dozvoljena, ali ne isključuje pravo stranke da i u drugim sporovima iz radnog odnosa u kojima se odlučuje o nekom pravu ili obavezi zaposlenog, izjavi reviziju, ako su za to ispunjeni zakonski uslovi. Ovakva ocena Ustavnog suda utemeljena je na odredbi člana 436. ZPP, kojom je predviđeno da će se u parnicama iz radnog odnosa, ako u delu ZPP kojim je uređen ovaj poseban parnični postupak ne postoje posebne odredbe, primenjivati ostale odredbe ovog zakona. U tom smislu, i zmenama ZPP, koje su stupile na snagu 31. maja 2014. godine, dakle pre podnošenja tužbe u konkretnom slučaju , dopunjena je odredba člana 403. stav 2. ZPP, tako što je predviđeno da je revizija uvek dozvoljena i u situaciji kada je drugostepeni sud preinačio presudu i odlučio o zahtevima stranaka, odnosno kada je taj sud usvojio žalbu, ukinuo presudu i odlučio o zahtevima stranaka (odredbe tač. 2) i 3) stava 2. člana 403. ZPP ). Prema pravnom stavu Ustavnog suda, izraženom u Odluci Už-7147/2015 od 19. jula 2018. godine, od ovog pravila postoji izuzetak, a koji se odnosi na sporove male vrednosti, budući da je odredbom člana 479. stav 6. ZPP izričito propisano da revizija nije dozvoljena u post upku u sporovima male vrednosti. S obzirom na to da se, prema odredbi člana 469. ZPP, sporovi iz radnih odnosa ne smatraju sporovima male vrednosti, Ustavni sud, s obzirom na prethodno izloženo, nalazi da stanovište Vrhovnog kasacionog suda o nedozvoljenosti revizije izjavljene protiv drugostepene presude kojom je delimično preinačena prvostepena presuda, tako što je delimično usvojen tužbeni zahtev tužilaca u parnici u sporu iz radnog odnosa, nije zasnovano na ustavnopravno prihvatljivom tumačenju procesnog zakona. Ovakvo stanovište Ustavni sud je već iskazao u svojim odlukama Už-5083/2016 od 5. jula 2018. godine i Už-4885/2017 od 21. marta 2019. godine.

Polazeći od svega iznetog, Ustavni sud je utvrdio da je podnosiocu ustavne žalbe stavom drugim izreke osporen og rešenj a Vrhovnog kasacionog suda Rev2. 2033/20 od 9. septembra 2020. godine povređeno pravo na pravno sredstvo, zajemčeno odredbom člana 36. stav 2. Ustava, te je, saglasno odredbi člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, br. 109/07, 99/11, 18/13 – Odluka US, 40/15 – dr. zakon, 103/15 , 10/23 i 92/23), usvojio ustavnu žalbu, odlučujući kao u tački 1. izreke.

6. Ustavni sud je ocenio da su, u konkretnom slučaju, posledice utvrđene povrede prava takve prirode da se mogu otkloniti poništajem osporenog rešenja , u označenom delu, i određivanjem da Vrhovni sud ponov o odluči o reviziji tužilaca izjavljenoj protiv stava prvog izreke presude Apelacionog suda u Beogradu Gž1. 245/20 od 10. februara 2020. godine, pa je, saglasno odredbi člana 89. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu, odlučio kao u tački 2. izreke.

Ustavni sud nije posebno razmatrao navode podnosioca ustavne žalbe o povredi prava na jednaku zaštitu prava iz člana 36. stav 1. Ustava, imajući u vidu da je utvrdio povredu prava na pravno s redstvo iz člana 3 6. stav 2. Ustava i odredio način otklanjanja štetnih posledica.

7. Na osnovu svega iznetog i odredaba člana 42b stav 1. tačka 1) i člana 45. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, Ustavni sud je doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

Snežana Marković, s.r.