Usvajanje ustavne žalbe zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku

Kratak pregled

Ustavni sud usvojio je ustavnu žalbu i utvrdio povredu prava na suđenje u razumnom roku u izvršnom postupku koji traje preko pet godina. Zbog neefikasnog postupanja suda, što je dovelo do nemogućnosti naplate, dosuđena je naknada nematerijalne i materijalne štete.

Tekst originalne odluke

Republika Srbija
USTAVNI SUD
Už-1697/2010
23.05.2013.
Beograd

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda dr Dragiša B. Slijepčević, predsednik Veća i sudije Vesna Ilić Prelić, dr Marija Draškić, dr Agneš Kartag Odri, dr Goran Ilić, Sabahudin Tahirović, dr Dragan Stojanović i mr Milan Marković, članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalbi Svetislava Boškovića iz Batota, opština Brus, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 23. maja 2013. godine, doneo je

O D L U K U

1. Usvaja se ustavna žalba Svetislava Boškovića i utvrđuje da je u izvršnom postupku koji se vodio pred Opštinskim sudom u Guči u predmetu I. 237/07 povređeno pravo podnosioca ustavne žalbe na suđenje u razumnom roku, zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije.

2. Utvrđuje se pravo podnosioca ustavne žalbe na naknadu nematerijalne štete u iznosu od 500 evra, u dinarskoj protivvrednosti obračunatoj po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate, kao i pravo podnosioca na naknadu materijalne štete u visini iznosa opredeljenog rešenjem o izvršenju Opštinskog suda u Guči I. 237/07 od 4. jula 2007. godine. Naknada se isplaćuje na teret budžetskih sredstava - razdeo Ministarstva pravde i državne uprave.

3. Nalaže se Osnovnom sudu u Čačku - Sudska jedinica u Guči da preduzme mere kako bi se izvršni postupak iz tačke 1. okončao u skladu sa zakonom.

O b r a z l o ž e nj e

1. Svetislav Bošković iz Batota, opština Brus, je 25. marta 2010. godine, preko punomoćnika Bojana Lazarevića, advokata iz Brusa, podneo Ustavnom sudu ustavnu žalbu zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku, zajemčenog odredbom člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije, u izvršnom postupku koji se vodio pred Opštinskim sudom u Guči u predmetu I. 237/07.

U ustavnoj žalbi je, pored ostalog, navedeno: da je Opštinski sud u Guči 4. jula 2007. godine doneo rešenje o izvršenju I. 237/07; „da je nakon donošenja rešenja o izvršenju sud otpočeo sa opstrukcijom postupka tako što je u dugom vremenskom razdoblju odbijao da dostavi predmetno rešenje Narodnoj banci Srbije, radi sprovođenja prinudne naplate sa računa dužnika“; da je sud dostavio rešenje o izvršenju Narodnoj banci Srbije, tek kada je račun blokiran; da do dana podnošenja ustavne žalbe nije sprovedeno izvršenje.

Podnosilac ustavne žalbe je predložio da Ustavni sud usvoji ustavnu žalbu, utvrdi da mu je u postupku koji se vodio pred Opštinskim sudom u Guči u predmetu I. 237/07 povređeno pravo na suđenje u razumnom roku, naloži Osnovnom sudu u Čačku da sprovede predmetno izvršenje i odluku objavi u „Službenom glasniku Republike Srbije“.

Podnosilac ustavne žalbe je podneskom od 23. decembra 2011. godine istakao zahtev za naknadu nematerijalne i materijalne štete, kao i zahtev za naknadu troškova postupka pred Ustavnim sudom.

2. Saglasno odredbi člana 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu.

Prema odredbi člana 82. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, br. 109/07, 99/11 i 18/13 - Odluka US), ustavna žalba se može izjaviti i ako nisu iscrpljena pravna sredstva, u slučaju kada je podnosiocu žalbe povređeno pravo na suđenje u razumnom roku.

U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama zahteva istaknutog u njoj, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je u sprovedenom postupku izvršio uvid u spise predmeta Opštinskog suda u Guči I. 237/07 i celokupnu dokumentaciju priloženu uz ustavnu žalbu i utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za odlučivanje u ovoj ustavnosudskoj stvari:

Podnosilac ustavne žalbe je 4. jula 2007. godine podneo Opštinskom sudu u Guči predlog za izvršenje protiv izvršnog dužnika Preduzeće za proizvodnju i preradu plastičnih masa i ambalaže „Milan Blagojević - Hemija“ iz Lučana, na osnovu pravnosnažne i izvršne presude Opštinskog suda u Brusu P1. 20/07 od 22. maja 2007. godine, kojom je obavezan tuženi da tužiocu plati na ime duga iz radnog odnosa odgovarajući novčani iznos, sa pripadajućom zakonskom zateznom kamatom, kao i da mu naknadi troškove parničnog postupka. Predloženo je da se izvršenje sprovede zaplenom sredstava sa računa izvršnog dužnika.

Opštinski sud u Guči je 4. jul a 2007. godine doneo rešenje o izvršenju I. 237/07, kojim je usvojio predlog za izvršenje i odredio troškove izvršenja u odgovarajućem novčanom iznosu.

Punomoćnik izvršnog poverioca je podneskom od 16. aprila 2008. godine i urgencijom od 4. juna 2008. godine zahtevao da sud dostavi Narodnoj banci Srbije - Odsek za prinudnu naplatu u Kragujevcu rešenje o izvršenju I. 237/07 od 4. jula 2008. godine, radi sprovođenja izvršenja.

Predsednik Opštinskog suda u Guči je dopisom od 18. jula 2008. godine obavestio punomoćnika izvršnog poverioca da je njegova urgencija osnovana, te je naložio izvršnom sudiji i izvršnoj službi suda da hitno postupe po urgenciji i rešenje o izvršenju dostave Narodnoj banci Srbije - Odsek za prinudnu naplatu u Kragujevcu.

Opštinski sud u Guči je 22. septembra 2008. godine dostavio Narodnoj banci Srbije - Odsek za prinudnu naplatu u Kragujevcu rešenje o izvršenju I. 237/07 od 4. jula 2007. godine.

Izvršni poverilac je podneskom od 21. jula 2009. godine obavestio sud da postupak izvršenja nije sproveden, jer je račun izvršnog dužnika u blokadi, pa je predložio da se izvršenje sprovede popisom i prodajom pokretnih stvari, odnosno prodajom nepokretnosti izvršnog dužnika. U istom podnesku je navedeno da izvršni poverilac nema saznanja o imovini izvršnog dužnika, pa je predložio da sud donese rešenje kojim će naložiti izvršnom dužniku da dostavi izjavu o imovini, u skladu sa odredbama čl. 92. do 94. Zakona o izvršnom postupku.

Izvršni poverilac je podneskom od 8. decembra 2009. godine ponovo zahtevao da sud naloži izvršnom dužniku da dostavi izjavu o imovini u skladu sa navedenim odredbama Zakona o izvršnom postupku.

Privredni sud u Čačku je 11. aprila 2011. godine doneo rešenje St. 83/11, kojim je otvoren i zaključen stečajni postupak nad stečajnim dužnikom.

Izvršni dužnik je 23. avgusta 2011. godine brisan iz registra privrednih subjekata.

4. Odredbom člana 32. stav 1. Ustava, na čiju povredu ukazuje podnositeljka u ustavnoj žalbi, utvrđeno je da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega.

Odredbom člana 5. stav 1. Zakona o izvršnom postupku („Službeni glasnik RS“, broj 125/04), koji je bio na snazi u vreme pokretanja izvršnog postupka, bilo je propisano da je u postupku izvršenja i obezbeđenja sud dužan da postupa hitno.

Članom 6. stav 1. Zakona o izvršenju i obezbeđenju („Službeni glasnik RS", br. 31/11 i 99/11) propisano je da je postupak izvršenja i obezbeđenja hitan.

5. Ocenjujući osnovanost ustavne žalbe, a polazeći od utvrđenih činjenica i okolnosti, Ustavni sud konstatuje da je izvršni postupak pokrenut 4. jula 2007. godine podnošenjem predloga za izvršenje Opštinskom sudu u Guču i da još uvek nije okončan, jer izvršenje nije sprovedeno, niti je izvršni sud doneo odluku o obustavljanju predmetnog izvršnog postupka, iako je izvršni dužnik prestao da postoji, jer je brisan iz registra privrednih subjekata.

Ustavni sud i u ovom predmetu konstatuje da je dužnost sudova da postupak sprovedu bez odugovlačenja, da pravovremeno i efikasno reaguju i da blagovremeno preduzmu sve zakonske mere u cilju okončanja postupka. Ustavni sud naglašava da je u pravnoj državi od izuzetne važnosti donošenje odluka bez odlaganja, kako se ne bi ugrozila delotvornost sudske zaštite Ustavom zajemčenih prava i sloboda i kako bi se održalo poverenje građana u sudove.

Ustavni sud je utvrdio da je od podnošenja predloga za izvršenje do razmatranja ustavne žalbe proteklo preko pet godina i da izvršni postupak još uvek nije okončan.

Ustavni sud nalazi da podnosilac ustavne žalbe nije doprineo neopravdano dugom trajanju izvršnog postupka, već je, u cilju ubrzanja postupka, više puta podnosio urgencije kako bi se izvršenje sprovelo.

Nesprovođenje izvršenja u periodu od preko pet godina ima za posledicu da podnosilac ustavne žalbe neće moći da naplati potraživanje koje mu je pravnosnažno utvrđeno, jer je 23. avgusta 2011. godine izvršni dužnik brisan iz registra privrednih subjekata. Ustavni sud smatra da je tome u velikoj meri doprinelo nedelotvorno postupanje Opštinskog suda u Guči, koje se ogleda u sledećem: da iako je rešenje o izvršenju doneto u zakonom propisanom roku, izvršni sud ga je tek nakon jedne i po godine dostavio Narodnoj banci Srbije, radi sprovođenja izvršenja; da se podnosilac ustavne žalbe, kao izvršni poverilac, podnescima od 21. jula i 8. decembra 2009. godine obraćao sudu zahtevom da naloži izvršnom dužniku da dostavi podatke o pokretnoj i nepokretnoj imovini kako bi poverilac promenio sredstvo izvršenja, ali se sud oglušio o ove zahteve.

Imajući u vidu sve navedeno, Ustavni sud je utvrdio da je u izvršnom postupku koji se vodio pred Opštinskim sudom u Guči u predmetu I. 237/07 podnosiocu ustavne žalbe povređeno pravo na suđenje u razumnom roku, zajemčeno odredbom članom 32. stav 1. Ustava. Stoga je Ustavni sud, saglasno odredbi člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu, usvojio ustavnu žalbu, odlučujući kao u tački 1. izreke.

Imajući u vidu da je izvršni dužnik brisan iz registra privrednih subjekata, a da izvršni sud, saglasno odredbama člana 76. Zakona o izvršenju i obezbeđenju, nije doneo rešenje o obustavi predmetnog izvršnog postupka, Ustavni sud je, na osnovu odredbe člana 89. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu, u tački 3. izreke naložio Osnovnom sudu u Čačku - Sudska jedinica u Guči da preduzme mere kako bi se izvršni postupak iz tačke 1. izreke okončao u skladu sa zakonom.

6. Razmatrajući način pravičnog zadovoljenja podnosioca ustavne žalbe zbog utvrđene povrede prava, Ustavni sud je pošao od odredbe člana 89. stav 3. Zakona o Ustavnom sudu, kojom je propisano da će odlukom kojom se usvaja ustavna žalba Ustavni sud odlučiti i o zahtevu podnosioca ustavne žalbe za naknadu materijalne, odnosno nematerijalne štete, kada je takav zahtev postavljen.

Podnosilac ustavne žalbe je istakao zahtev za naknadu materijalne i nematerijalne štete u posebnom podnesku koji je dostavljen Ustavnom sudu nakon jedne godine i devet meseci od podnošenja ustavne žalbe. Međutim, Ustavni sud nije odbacio ovaj zahtev kao neblagovremen, imajući u vidu da izvršni postupak još uvek nije okončan, a da je podnosilac mogao da sazna za postojanje štete i njenu visinu tek nakon okončanja stečajnog postupka nad izvršnim dužnikom u toku 2011. godine.

Imajući u vidu navedeno, Ustavni sud je u tački 2. izreke (prvi deo) , na osnovu odredbe člana 89. stav 3. Zakona o Ustavnom sudu, odlučio da se pravično zadovoljenje podnosioca ustavne žalbe zbog konstatovane povrede prava ostvari utvrđenjem prava na naknadu nematerijalne štete u iznosu od 500 evra, u dinarskoj protivvrednosti obračunatoj po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate.

Prilikom odlučivanja o visini naknade nematerijalne štete koju je pretrpeo podnosilac ustavne žalbe zbog utvrđene povrede prava na suđenje u razumnom roku, Ustavni sud je cenio sve okolnosti od značaja u konkretnom slučaju, posebno predmet izvršnog postupka, postupanje suda i ukupnu dužinu trajanja izvršnog postupka. Odlučujući o visini naknade nematerijalne štete, Ustavni sud je imao u vidu sopstvenu praksu, kriterijume Evropskog suda za ljudska prava u sličnim slučajevima, ekonomske i socijalne prilike u Republici Srbiji, kao i samu suštinu naknade nematerijalne štete kojom se oštećenom licu pruža odgovarajuće zadovoljenje. Ustavni sud smatra da navedeni novčani iznos predstavlja adekvatnu naknadu za povredu prava koju je podnosilac ustavne žalbe pretrpeo prevashodno zbog neadekvatnog i neažurnog postupanja suda.

U pogledu zahteva podnosioca ustavne žalbe za naknadu materijalne štete, Ustavni sud je ocenio da se pravično zadovoljenje podnosioca ustavne žalbe zbog konstatovane povrede prava u potpunosti može ostvariti samo ako se usvoji ovaj zahtev podnosioca, odnosno utvrdi pravo podnosioca na naknadu materijalne štete u visini iznosa opredeljenog rešenjem o izvršenju Opštinskog suda u Guči I. 237/07 od 4. jula 2007. godine. Ustavni sud najpre konstatuje da se podnosilac u ustavnoj žalbi nije formalno pozvao na povredu prava na imovinu zajemčenog odredbama člana 58. Ustava. Međutim, Ustavni sud ukazuje da propust izvršnog suda da izvrši presudu izrečenu u korist podnosioca ustavne žalbe predstavlja i povredu prava podnosioca na mirno uživanje imovine koju predstavlja potraživanje utvrđeno tom presudom. Podnosilac ustavne žalbe je pružio dokaze da mu je neizvršenjem pravnosnažne sudske presude pričinjena materijalna šteta, čije postojanje i visina su utvrđeni u ustavnosudskom postupku na osnovu činjenica i okolnosti ovog slučaja. Naime, Ustavni sud još jednom ukazuje da upravo zbog propusta izvršnog suda podnosilac ustavne žalbe neće moći da naplati potraživanje koje mu je pravnosnažno utvrđeno, a koje proističe iz radnog odnosa, jer je 23. avgusta 2011. godine izvršni dužnik brisan iz registra privrednih subjekata. U konkretnom slučaju, Opštinski sud u Guči je rešenje o izvršenju dostavio na naplatu Narodnoj banci Srbije tek nakon jedne i po godine od donošenja. Polazeći od navedenog, a imajući u vidu i druge propuste izvršnog suda u postupku izvršenja, Ustavni sud nalazi da se pravično zadovoljenje podnosioca ustavne žalbe zbog povrede njegovog Ustavom zajemčenog prava, pored utvrđenja prava na naknadu nematerijalne štete , može u potpunosti ostvariti ako se podnosiocu utvrdi i pravo na naknadu pretrpljene materijalne štete. Imajući u vidu sve navedeno, Ustavni sud je, saglasno odredbi člana 89. stav 3. Zakona o Ustavnom sudu, u tački 2. izreke (drugi deo) utvrdio pravo podnosioca na naknadu materijalne štete u visini iznosa opredeljenog rešenjem o izvršenju Opštinskog suda u Guči I. 237/07 od 4. jula 2007. godine.

Ustavni sud je, u bitno sličnoj činjeničnoj i pravnoj situaciji, na sednici održanoj 13. marta 2013. godine doneo Odluku u predmetu Už–1484/2010.

7. Razmatrajući zahtev podnosioca ustavne žalbe za naknadu troškovapostupka pred Ustavnim sudom, Ustavni sud ukazuje da nema uslova za određivanjem tražene naknade troškova, u smislu odredbe člana 6. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu. Naime, navedenom odredbom Zakona je propisano da učesnici u postupku sami snose svoje troškove. S tim u vezi, odredbom člana 83. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu je propisano da svako ( poslovno sposobno) lice, uz ispunjenost i drugih uslova, može izjaviti ustavnu žalbu (i preduzimati druge radnje u postupku), što istovremeno znači i da nije obavezno da te radnje preduzima preko punomoćnika, uključujući i punomoćnika advokata. Pored toga, Ustavni sud ukazuje i da je odredbom člana 44. Poslovnika o radu Ustavnog suda („ Službeni glasnik RS“, br. 24/08, 27/08 i 76/11) predviđeno da se ne odbacuju podnesci kojima se pokreće postupak pred Ustavnim sudom i kada isti ne sadrže podatke neophodne za vođenje postupka ili imaju druge nedostatke koji onemogućavaju postupanje u predmetu, već se podnosiocu daje mogućnost da te nedostatke naknadno otkloni. Takođe, Ustavni sud licima koja žele da izjave ustavnu žalbu, pruža svojevrsnu pravnu pomoć kroz ustanovljeni obrazac ustavne žalbe i pisano uputstvo za popunjavanje obrasca ustavne žalbe, koji su dostupni preko internet stranice Ustavnog suda ili se na zahtev dostavljaju zainteresovanom licu.

8. Na osnovu svega navedenog i odredaba člana 42b stav 1. tačka 1) i člana 45. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, Ustavni sud je doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

dr Dragiša B. Slijepčević

Usvajanje ustavne žalbe zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti