Rešenje Ustavnog suda o odbacivanju ustavne žalbe kao neblagovremene i neosnovane

Kratak pregled

Ustavni sud odbacuje ustavnu žalbu. Deo žalbe protiv prvostepenog i drugostepenog rešenja odbačen je kao neblagovremen jer je rok počeo teći od drugostepene odluke. Deo protiv rešenja Vrhovnog suda odbačen je jer nema ustavnopravnih razloga za tvrdnju o povredi prava.

Tekst originalne odluke

Ustavni sud u sastavu: predsednik dr Bosa Nenadić i sudije dr Olivera Vučić, dr Marija Draškić, Bratislav Đokić, Vesna Ilić Prelić, dr Goran Ilić, dr Agneš Kartag Odri, Katarina Manojlović Andrić, mr Milan Marković, dr Dragiša Slijepčević, Milan Stanić, dr Dragan Stojanović i Predrag Ćetković u postupku po ustavnoj žalbi Vladimira Šafara iz Beograda, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici održanoj 28. maja 2010. godine, doneo je

R E Š E Nj E

Odbacuje se ustavna žalba Vladimira Šafara izjavljena protiv rešenja Prvog opštinskog suda u Beogradu P. 8170/06 od 26. decembra 2007. godine, rešenja Okružnog suda u Beogradu Gž. 4863/08 od 28. maja 2009. godine i rešenja Vrhovnog suda Srbije Rev. 3425/09 od 12. novembra 2009. godine.

O b r a z l o ž e nj e

1. Vladimir Šafar iz Beograda podneo je Ustavnom sudu 26. marta 2010. godine ustavnu žalbu protiv sudskih odluka navedenih u izreci, zbog „povrede osnovnog ljudskog prava na pravično suđenje i diskriminacije socijalno ugroženog lica pred zakonom“.

2. Odredbom člana 170. Ustava Republike Srbije utvrđeno je da se ustavna žalba može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu.

Odredba člana 82. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu (''Službeni glasnik RS'', broj 109/07) je po svojoj sadržini istovetna odredbi člana 170. Ustava.

Odredbom člana 84. stav 1. istog Zakona propisano je da se ustavna žalba može izjaviti u roku od 30 dana od dana dostavljanja pojedinačnog akta, odnosno od dana preduzimanja radnje kojom se povređuje ili uskraćuje ljudsko ili manjinsko pravo i sloboda zajemčena Ustavom.

3. U postupku prethodnog ispitivanja ustavne žalbe, Ustavni sud je utvrdio da je rešenjem Prvog opštinskog suda u Beogradu P. 8170/06 od 22. oktobra 2007. godine utvrđeno da se tužba podnosioca ustavne žalbe smatra povučenom, a da osporenim rešenjem Prvog opštinskog suda u Beogradu P. 8170/06 od 26. decembra 2007. godine nije dozvoljen predlog za povraćaj u pređašnje stanje u navedenom predmetu. Odlučujući o žalbi podnosioca ustavne žalbe, Okružni sud u Beogradu je osporenim rešenjem Gž. 4863/08 od 28. maja 2009. godine potvrdio navedena prvostepena rešenja.

Vrhovni sud Srbije je osporenim rešenjem Rev. 3425/09 od 12. novembra 2009. godine odbacio kao nedozvoljenu reviziju podnosioca ustavne žalbe izjavljenu protiv osporenog drugostepenog rešenja, jer je izjavljena protiv odluke drugostepenog suda u sporu male vrednosti i odluke kojom se postupak pravnosnažno ne završava, kao i zbog toga što reviziju nije izjavio advokat.

4. Podnosilac ustavne žalbe, u prilog tvrdnje da su mu osporenim rešenjem Vrhovnog suda Srbije Rev. 3425/09 od 12. novembra 2009. godine povređena označena ustavna prava, navodi da kao socijalno ugroženo lice nije u mogućnosti da angažuje advokata za podnošenje revizije i da je njenim odbacivanjem doveden u neravnopravni položaj pred zakonom.

Zakonom o parničnom postupku (u daljem tekstu: ZPP) („Službeni glasnik RS", br. 125/04 i 111/09) propisano je da stranku mora zastupati advokat u postupku po reviziji i zahtevu za zaštitu zakonitosti (član 84. stav 2.). Odredbama čl. 394. do 412. ZPP uređena je revizija, kao jedan od vanrednih pravnih lekova, pri čemu Zakon u odredbama čl. 394. i 395. i člana 401. stav 2. propisuje u kojim slučajevima revizija nije dozvoljena, odnosno kada je dozvoljena. Jedan od slučajeva u kome je revizija nedozvoljena je ako je reviziju izjavilo lice koje nije advokat, što je predviđeno odredbom člana 401. stav 2. tačka 2) ZPP. Prema odredbama ZPP, pravna posledica izjavljivanja nedozvoljene revizije je njen odbačaj.

Polazeći od navedenih zakonskih odredaba, Ustavni sud je utvrdio da Zakon o parničnom postupku kao jedan od uslova za dozvoljenost izjavljivanja revizije propisuje da je reviziju izjavilo lice koje je advokat. Prema tome, izjavljivanje revizije lično, od strane parnične stranke koja nije advokat, predstavlja nedostatak koji izjavljeni vanredni pravni lek čini nedozvoljenim, u skladu sa članom 401. stav 2. tačka 2) Zakona. Na osnovu navedenog, Ustavni sud je ocenio da osporenim rešenjem Vrhovnog suda Srbije Rev. 3425/09 od 12. novembra 2009. godine kojim je revizija odbačena, a što je zakonska posledica izjavljivanja nedozvoljene revizije, nisu povređena Ustavom garantovana prava podnosioca ustavne žalbe.

U vezi sa navedenim, Ustavni sud konstatuje da je ovaj Sud u svojoj Odluci broj IU-181/2005 od 28. septembra 2006. godine, ocenjujući ustavnost odredaba člana 84. stav 2. i člana 401. stav 2. tačka 2) Zakona o parničnom postupku, stao na stanovište da se takvim propisivanjem ne ograničavaju građani u zaštiti svojih prava, već se zahtevom za stručnim zastupanjem, zbog složenosti postupka i ograničavanja raspravljanja isključivo na pravna pitanja, važnosti spora i efikasnosti suđenja pred najvišim sudom u Republici, u postupku po vanrednim pravnim lekovima štite prava stranaka, za čiju je zaštitu neophodno stručno pravno znanje i iskustvo. Takođe, Ustavni sud ukazuje da je revizija u konkretnom slučaju odbačena i iz drugih procesnih razloga, jer se ne može izjaviti u sporovima male vrednosti, kao ni protiv rešenja kojim se postupak formalno ne okončava.

Imajući u vidu navedeno, Ustavni sud nalazi da se navod iznet u ustavnoj žalbi ne može smatrati ustavnopravnim razlogom za tvrdnju o učinjenoj povredi ustavnog prava podnosioca ustavne žalbe.

Polazeći od navedenog, Ustavni sud je odbacio ustavnu žalbu u delu koji se odnosi na osporeno revizijsko rešenje, na osnovu odredbe člana 36. stav 1. tačka 4) Zakona o Ustavnom sudu, jer nisu ispunjene Ustavom i Zakonom utvrđene pretpostavke za vođenje postupka.

5. Prema stavu Ustavnog suda, donošenjem odluke po reviziji smatraće se da su u parničnom postupku iscrpljena pravna sredstva pre podnošenja ustavne žalbe, ali samo kada je izjavljivanje ovog vanrednog pravnog sredstva, prema Zakonu o parničnom postupku dozvoljeno, i kada je izjavljeno na način propisan tim zakonom. U suprotnom će se smatrati da su pravna sredstva iscrpljena izjavljivanjem žalbe na prvostepenu sudsku odluku, te će se blagovremenost ustavne žalbe ceniti u odnosu na dan dostavljanja odluke suda donete po žalbi.

S obzirom na navedeno, a imajući u vidu da je u konkretnom slučaju revizija koju je izjavio podnosilac ustavne žalbe odbačena jer je bila nedozvoljena, Ustavni sud je ocenio da se Zakonom o Ustavnom sudu propisani rok za izjavljivanje ustavne žalbe, u delu koji se odnosi na osporeno rešenje Prvog opštinskog suda u Beogradu P. 8170/06 od 26. decembra 2007. godine i osporeno rešenje Okružnog suda u Beogradu Gž. 4863/08 od 28. maja 2009. godine, računa od dana dostavljanja drugostepene odluke podnosiocu ustavne žalbe, a ne od dana kada je podnosilac ustavne žalbe primio rešenje po vanrednom pravnom sredstvu. S obzirom na to da je podnosilac ustavne žalbe osporeno drugostepeno rešenje primio pre 12. novembra 2009. godine, što nesumnjivo proističe iz priložene dokumentacije, a da je ustavna žalba izjavljena 26. marta 2010. godine, dakle po isteku roka propisanog odredbom člana 84. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu, Ustavni sud je odbacio ustavnu žalbu u delu koji se odnosi na osporeno prvostepeno i drugostepeno rešenje kao neblagovremenu, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 2) navedenog Zakona.

6. Polazeći od izloženog, Ustavni sud je, na osnovu odredbe člana 46. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, rešio kao u izreci.

PREDSEDNIK

USTAVNOG SUDA

dr Bosa Nenadić

Rešenje Ustavnog suda o odbacivanju ustavne žalbe kao neblagovremene i neosnovane

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti