Odluka Ustavnog suda o povredi prava na suđenje u razumnom roku u krivičnom postupku

Kratak pregled

Ustavni sud usvaja ustavnu žalbu i utvrđuje povredu prava na suđenje u razumnom roku u krivičnom postupku koji je trajao osam i po godina. Podnositeljki je dosuđena naknada nematerijalne štete, umanjena zbog njenog doprinosa dužini trajanja postupka.

Tekst originalne odluke

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda Vesna Ilić Prelić, predsednik Veća, i sudije dr Dragiša B. Slijepčević, dr Marija Draškić, Katarina Manojlović Andrić, Predrag Ćetković, Sabahudin Tahirović, dr Dragan Stojanović i dr Milan Marković, članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalbi Ivanke Rakonjac iz Topole , na osnovu člana 167. stav 4. u vezi sa članom 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 8. decembra 2016. godine, doneo je

O D L U K U

1. Usvaja se ustavna žalba Ivanke Rakonjac i utvrđuje da je u postupku koji je vođen pred Osnovnim sudom u Kragujevcu u predmetu K. 1949/10 (ranije pred Opštinskim sudom u Aranđelovcu u predmetu K. 84/07) podnositeljki ustavne žalbe povređeno pravo na suđenje u razumnom roku, zajemčeno članom 32. stav 1. Ustava Republike Srbije.

2. Utvrđuje se pravo podnositeljke ustavne žalbe na naknadu n ematerijalne štete u iznosu od 400 evra, u dinarskoj protivvrednosti obračunatoj po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate. Naknada se isplaćuje na teret budžetskih sredstava - razdeo Ministarstva pravde, u roku od četiri meseca od dana dostavljanja ove odluke Ministarstvu.

O b r a z l o ž e nj e

1. Ivanka Rakonjac iz Topole je, 31. decembra 2014. godine, preko punomoćnika Dragana M. Svorcana, advokata iz Aranđelovca, Ustavnom sudu podnela ustavnu žalbu, zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku iz člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije u postupku koji je vođen pred Osnovnim sudom u Kragujevcu u predmetu K. 1949/10 (ranije pred Opštinskim sudom u Aranđelovcu u predmetu K. 84/07).

Podnositeljka ustavne žalbe je predložila da Ustavni sud usvoji ustavnu žalbu i utvrdi povredu označenog ustavn og prava, a traži la je i naknadu materijalne i nematerijalne štete.

2. Saglasno odredbi člana 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu.

U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama istaknutog zahteva, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je, u sprovedenom postupku , izvršio uvid u dokumentaciju priloženu uz ustavnu žalbu i spise predmeta Osnovnog sud a u Kragujevcu K. 1949/10, te je utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za odlučivanje:

Istražni sudija Opštinskog suda u Aranđelovcu je 15. aprila 2005. godine doneo rešenje Ki. 12/05 o sprovođenju istrage protiv okrivljene Ivanke Rakonjac, ovde podnositeljke ustavne žalbe, zbog osnovane sumnje da je izvršila krivično delo izbegavanje plaćanja poreza iz člana 172. stav 2. u vezi stava 1. Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji.

Opštinsko javno tužilaštvo u Aranđelovcu podnelo je 4. aprila 2007. godine optužnicu Opštinskom sudu u Aranđelovcu protiv okrivljenih Miloša Vukosavljevića, Radosava Jankovića i Ivanke Rakonjac, ovde podnositeljke ustavne žalbe, zbog osnovane sumnje da je Miloš Vukosavljević izvršio krivično delo poreska utaja iz člana 229. stav 2. u vezi stava 1. KZ, krivično delo falsifikovanje službene isprave iz člana 248. stav 1. KZRS, krivično falsifikovanje službene isprave iz člana 357. st. 2. i 3. u vezi stava 1. KZ, zbog osnovane sumnje da je Radosav Janković izvršio krivično delo poreska utaja u pomaganju iz člana 229. stav 2. u vezi stava 1. u vezi člana 35. KZ, krivično delo falsifikovanje službene isprave iz člana 248. stav 1. KZRS, zbog osnovane sumnje da je Ivanka Rakonjac izvršila krivično delo poreska utaja iz člana 229. stav 2. u vezi stava 1. KZ.

Opštinski sud u Aranđelovcu je rešenjima Kv. 58/07, 59/07, 60/07 od 19. jula 2007. godine vratio optužnicu Opštinskom javnom tužilaštvu u Aranđelovcu, radi boljeg razjašnjenja stanja stvari, te mu je naložio da podnese zahtev za dopunu istrage kako bi se okrivljeni upoznali sa nalazom i mišljenjem sudskog veštaka ekonomsko-finansijke struke.

Opštinsko javno tužilaštvo u Aranđelovcu je 31. jula 2007. godine podnelo predlog za dopunu istrage, a veštak ekonomsko-finansijke struke se 12. septembra 2007. godine izjasnio povodom navoda okrivljenih.

Opštinski sud u Aranđelovcu je rešenjima Kv. 58/07, 59/07, 60/07 od 26. septembra 2007. godine odbio kao neosnovane prigovore okrivljenih i potvrdio optužnicu. Po optužnici je formiran predmet K. 84/07. Glavni pretres je zakazan za 15. januar 2008. godine.

Nalaz sa mišljenjem sudskog veštaka je dostavljen sudu 10. avgusta 2008. godine.

U vremenskom periodu od 8. septembra 2008. do 26. februara 2009. godine sud nije preduzeo nijednu procesnu aktivnost.

U vremenskom periodu od 24. septembra 2009. do 5. februara 2010. godine sud nije preduzeo nijednu procesnu aktivnost.

Nakon uspostavljanja nove mreže sudova, postupak je nastavljen pred Osnovnim sudom u Kragujevcu u predmetu K. 1949/10.

U vremenskom periodu od 16. septembra 2011. godine do 23. maja 2012. godine sud nije preduzeo nijednu procesnu aktivnost.

Do donošenja prvostepene krivične presude, glavni pretres je zakazan 20 puta, pri čemu 14 puta nije održan (glavni pretres jedanput nije održan na zahtev Opštinskog javnog tužilaštva , kao i na zahtev sudskog veštaka, zbog obimnosti materijala potrebnog za veštačenje, ali na tom glavnom pretresu nisu bili prisutni okrivljeni, zatim glavni pretres jedanput nije održan zbog podnositeljke ustavne žalbe, te glavni pretres pet put nije održan zbog to što uredno pozvani svi okrivljeni nisu pristupili glavnom pretresu).

Osnovni sud u Kragujevcu je presudom K. 1949/10 od 27. maja 2013. godine istovremeno oslobodio od optužbe okrivljena lica za bliže navedena krivična dela i odbio optužbu za bliže navedena krivična dela.

Apelacioni sud u Kragujevcu je presudom Kž1. 4745/13 od 22. oktobra 2013. godine potvrdio prvostepenu krivičnu presudu. Drgugostepena presuda je dostavljena podnositeljki ustavne žalbe 6. decembra 2013. godine.

4. Odredbom člana 32. stav 1. Ustava utvrdđeno je da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega.

5. Period ocene razumne dužine trajanja sudskog postupka koji spada u nadležnost Ustavnog suda, ratione temporis, počeo je 8. novembra 2006. godine, kada je stupio na snagu Ustav Republike Srbije koji ustanovljava ustavnu žalbu kao pravno sredstvo za zaštitu ljudskih prava i sloboda i svakome jemči pravo na javnu i nepristrasnu raspravu i odlučivanje u razumnom roku. Međutim, polazeći od toga da sudski postupak po svojoj prirodi predstavlja jedinstvenu celinu, Ustavni sud je na stanovištu da prilikom ocene da li je konkretni sudski postupak okončan u okviru razumnog roka, treba uzeti u obzir celokupni period trajanja krivičnog postupka, od 15. aprila 2005. godine , kada je donošenjem rešenja o sprovođenju istrage krivični postupak pokrenut protiv podnositeljke ustavne žalbe , do 22. oktobra 2013. godine, kada je doneta presuda Apelacionog suda u Kragujevcu Kž1. 4745/13, kojom je postupak pravnosnažno okončan. Dakle, krivični postupak je trajao osam godina i šest meseci.

Navedeno trajanje krivičnog postupka, samo po sebi , može ukazivati na to da predmetni postupak nije okončan u okviru razumnog roka. Pri tom, pojam razumne dužine trajanja jednog sudskog postupka je relativna kategorija koja zavisi od niza činilaca - složenosti činjeničnih i pravnih pitanja u konkretnom predmetu, ponašanja podnosioca ustavne žalbe kao stranke u postupku, postupanja nadležnih sudova koji vode postupak i značaja prava o kome se u postupku raspravlja za podnosioca.

Ocenjujući složenost konkretnog krivičnog predmeta, Ustavni sud je ocenio da je krivični postupak bio činjenično i pravno složen. Naime, krivični postupak je vođen protiv troje okrivljenih lica kojima je stavljeno na teret izvršenje različitih krivičnih dela.

Iako bi podnositeljka ustavne žalbe trebalo da ima interes da se krivični postupak što pre okonča, kako bi se odlučilo da li je odgovorna za krivično delo koj e je njoj stavljeno na teret , Ustavni sud je utvrdio ona zajedno sa ostalim saokrivljenima značajno doprinela dužini trajanja postupka, jer glavni pretres jedanput nije održan zbog nje , te glavni pretres pet put nije održan zbog to što uredno pozvani okrivljeni (među kojima je podnositeljka) nisu pristupili glavnom pretresu .

Ocenjujući postupanje sudova, Ustavni sud ocenjuje da je neefikasno postupanje suda predstavljalo glavni razlog dugog trajanja predmetnog postupka . Ustavni sud najpre ukazuje da je optužnica protiv podnositeljke ustavne žalbe i drugih okrivljenih podneta 4. aprila 2007. godine , a prvostepeni krivični sud je prvi put zakazao glavni pretres tek 15. januara 2008. godine, dakle nakon devet meseci od podnošenja optužnice, zato što je nakon podizanje, sud vratio optužnicu javnom tužiocu, te je zbog toga vršena dopuna istrage. Zatim, Ustavni sud je utvrdio da u vremenskom periodu od 8. septembra 2008. do 26. februara 2009. (pet meseci), zatim u vremenskom periodu od 24. septembra 2009. godine do 5. februara 2010. godine (skor pet meseci), te u vremenskom periodu od 16. septembra 2011. do 23. maja 2012. godine (osam meseci) sud nije preduzeo nijednu procesnu aktivnost.

Polazeći od iznetog, Ustavni sud je utvrdio da je podnosi teljki ustavne žalbe povređeno pravo na suđenje u razumnom roku, zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava, te je ustavnu žalbu usvojio, saglasno odredbi člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, br. 109/07, 99/11, 18/13 – Odluka US, 40/15 – dr. zakon i 103/15), odlučujući kao tački 1. izreke.

6. Na osnovu odredbe člana 89. stav 3. Zakona o Ustavnom sudu, Ustavni sud je u tački 2. izreke odlučio da se pravično zadovoljenje podnositeljke ustavne žalbe zbog konstatovane povrede prava na suđenje u razumnom roku ostvari utvrđenjem prava na naknadu n ematerijalne štete u iznosu od 400 evra, u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate, na teret budžetskih sredstava - razdeo Ministarstvo pravde, u roku od četiri meseca od dana dostavljanja ove odluke Ministarstvu. Prilikom odlučivanja o visini naknade nematerijalne štete, Ustavni sud je cenio sve okolnosti od značaja za njeno određivanje, a posebno dužinu trajanja postupka, zatim činjeničnu i pravnu složenost postupka , kao i značajan doprinos podnositeljke dužini trajanja postupka, te smatra da navedeni novčani iznos predstavlja adekvatnu pravičnu naknadu za utvrđenu povredu Ustavom zajemčenog prava. Odlučujući o visini naknade nematerijalne štete, Ustavni sud je, prvenstveno imao u vidu, sopstvenu praksu, kriterijume Evropskog suda za ljudska prava u sličnim slučajevima, ekonomske i socijalne prilike u Republici Srbiji, kao i samu suštinu naknade nematerijalne štete kojom se oštećenom licu pruža odgovarajuće zadovoljenje.

7. U vezi sa zahtevom podnositeljke ustavne žalbe da joj Ustavni sud dosudi naknadu materijalne štete, Ustavni sud ocenjuje da podnositeljka ustavne žalbe nije dostavi la dokaze o uzročnoj-posledičnoj vezi između povrede prava na suđenje u razumnom roku i eventualno nastale materijalne štete , pa stoga ovaj zahtev nije razmatran.

8. S obzirom na izloženo, Ustavni sud je, na osnovu odredaba člana 42b stav 1. tačka 1) i člana 45. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

Vesna Ilić Prelić