Povreda prava na suđenje u razumnom roku u parničnom postupku

Kratak pregled

Ustavni sud usvojio je ustavnu žalbu zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku u parničnom postupku za naknadu štete koji je trajao sedam godina. Podnositeljki je dosuđena naknada nematerijalne štete u iznosu od 900 evra.

Tekst originalne odluke

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda Vesna Ilić Prelić, predsednik Veća i sudije Snežana Marković, dr Dragana Kolarić, Tatjana Đurkić, dr Jovan Ćirić, Gordana Ajnšpiler Popović, dr Vladan Petrov i dr Nataša Plavšić, članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalb i D . V . iz Inđije, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi sa članom 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 26. decembra 2019. godine, doneo je

O D L U K U

1. Usvaja se ustavna žalba D. V . i utvrđuje da je u parničnom postupku koji je vođen pred Osnovnim sudom u Staroj Pazovi – Sudska jedinica u Inđiji u predmetu P. 743/11 (ranije predmet Opštinskog suda u Inđiji P. 625/09) povređeno pravo podnosioca ustavne žalbe na suđenje u razumnom roku, zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije.

2. Utvrđuje se pravo podnositeljke ustavne žalbe na naknadu nematerijalne štete u iznosu od 900 evra, u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate. Naknada se isplaćuje na teret budžetskih sredstava – razdeo Ministarstva pravde, u roku od četiri meseca od dana dostavljanja ove odluke Ministarstvu.

O b r a z l o ž e nj e

1. D. V . iz Inđije je , 27. februara 2017. godine, preko punomoćnika N . J , advokata iz Inđije, Ustavnom sudu podnela ustavnu žalbu, zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku, zajemčenog odredbom člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije, u parničnom postupku koji je vođen pred Osnovnim sudom u Staroj Pazovi – Sudska jedinica u Inđiji u predmetu P. 743/11 (ranije predmet Opštinskog suda u Inđiji P. 625/09).

Podnositeljka ustavne žalbe je navela da je 30. novembra 2009. godine podnela tužbu Opštinskom sudu u Inđiji radi naknade štete, da je postupak pravnosnažno okončan presudom Višeg suda u Sremskoj Mitrovici Gž. 1045/16 od 28. decembra 2016. godine, te joj je zbog dužine trajanja postupka od sedam godina, a koji nije bio složen i čijoj dužini trajanja podnositeljka nije doprinela, povređeno pravo na suđenje u razumnom roku.

Zahtevala je naknadu nematerijalne štete kao i naknadu troškova postupka pred Ustavnim sudom.

2. Saglasno odredbi člana 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu.

U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama istaknutog zahteva, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je, u sprovedenom postupku, uvidom u spise predmeta Osnovnog suda u Staroj Pazovi – Sudska jedinica u Inđiji P. 743/11, utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za odlučivanje u ovoj ustavnosudskoj stvari:

Podnositeljka ustavne žalbe je 30. novembra 2009. godine podnela tužbu Opštinskog sudu u Inđiji protiv tužene V. S, radi naknade štete. U tužbi je navedeno da je tužena 21. novembra 2009. godine napala tužilju upućujući joj uvredljive reči, izgrebala je po licu i vratu nanevši joj lake telesne povrede i tužbom je tražena naknada nematerijalne štete zbog pretrpljenih fizičkih bolova, z a pretrp ljeni strah i za pretrpljene duševne bolove zbog povrede ugleda i časti. Predmet je dobio broj P. 625/09.

Prvo ročište pred prvostepenim sudom je bilo zakazano tek za 29. april 2010. godine i predmet je tada vođen pred nadležnim Osnovnim sudom u Sremskoj Mitrovici – Sudska jedinica u Inđiji pod brojem P. 1484/10.

Na ročištu od 29. aprila 2010. godine tužena nije prisustvovala, a uredno je obaveštena i nije osporila tužbu , te je punomoćnik tužioca predložio donošenje presude zbog izostanka.

Presudom zbog izostanka Osnovnog suda u Sremskoj Mitrovici – Sudska jedinica u Inđiji P. 1484/10 od 29. aprila 2010. godine obavezana je tužena da tužilji isplati na ime naknade neimovinske štete za pretrpljene fizičke bolove iznos od 80.000,00 dinara, za pretrpljeni strah iznos od 80.000,00 dinara i za pretrpljene duševne bolove zbog povrede ugleda i časti iznos od 80.000,00 dinara i obavezana je tužena da tužilji naknadi troškove parničnog postupka u iznosu od 30.900,00 dinara.

Tužena je protiv navedene presude zbog izostanka podnela žalbu i rešenjem Osnovnog suda u Sremskoj Mitrovici – Sudska jedinica u Inđiji P. 1484/10 od 7. marta 2011. godine određeno je da će o podnetoj žalbi sud postupiti kao po predlogu za vraćanje u pređašnje stane, dozvoljen je povraćaj u pređašnje stanje i stavljena je van snage presuda zbog izostanka P. 1484/10 od 29. aprila 2010. godine.

Zatim je predmet dalje vođen pod brojem P. 743/11 i prvo sledeće ročište bilo je zakazano za 20. septembar 2012. godine.

Pred prvostepenim sudom bilo je održano sedam ročišta na kojima je u više navrata saslušana tužilja u svojstvu parnične stranke, saslušani su svedoci, izvršeno je veštačenje od strane veštaka medicinske struke za oblast ortopedije i traumatologije, na okolnost stepena intenziteta i dužine trajanja fizičkog bola i težine povrede kod tužilje, saslušan je veštak, izvršen je uvid u određenu dokumentaciju, između ostalog, izveštaje lekara specijalista, krivični predmet K. 3307/10 koji se vodio po privatnoj tužbi podnositeljke protiv okrivljene tužene u kome je zbog privremene nesposobnosti okrivljene da prisustvuje postupku i pristupi na glavni pretres, odlučeno da glavni pretres bude nastavljen po prestanku privremene nesposobnosti okrivljene, dok sedam ročišta nisu bila održana, i to: tri zbog odsustva tužene, dva iz procesnih razloga, jedno zbog nedolaska pozvanog svedoka, a jedno zbog obustave rada advokata.

Sud je tokom postupka odlučio da neće saslušavati tuženu s obzirom na to da je tokom postupka više puta pozivao, a da se ona nije odazivala pozivima suda, imajući u vidu da je mogao odlučiti o tužbenom zahtevu i bez saslušanja tužene.

Presudom Osnovnog suda u Staroj Pazovi – Sudska jedinica u Inđiji P. 743/11 od 7. oktobra 2016. godine, u stavu prvom izreke, delimično je usvojen tužbeni zahtev, pa je obavezana tužen a da tužilji isplati na ime naknade nematerijalne štete ukupan iznos od 70.000,00 dinara , sa zakonskom zateznom kamatom , i to: na ime naknade za pretrpljene fizičke bolove iznos od 20.000,00 dinara, na ime naknade za pretrpljeni strah iznos od 30.000,00 dinara, na ime naknade za pretrpljene duševne bolove zbog povrede ugleda i časti iznos od 20.000,00 dinara; u stavu drugom izreke odbijen je kao neosnovan p reostali deo zahteva kojim je tužilja tražila da joj tužena isplati na ime naknade nematerijalne štete za pretrpljene fizičke bolove iznos od još 60.000,00 dinara, na ime pretrpljenog straha iznos od još 50.000,00 dinara, na i me povrede časti i ugleda iznos od još 60.000,00 dinara; u stavu trećem izreke, obavezana je tužena da tužilji naknadi troškove parničnog postupka u iznosu od 190.800,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom.

Podnositeljka je 9. novembra 2016. godine izjavila žalbu protiv navedene prvostepene presude, a tužena 15. novembra 2016. godine.

Presudom Višeg suda u Sremskoj Mitrovici Gž. 1045/16 od 28. decembra 2016. godine, žalba tužilje je odbijena, a žalba tužene je delimično usvojena, pa je presuda Osnovnog suda u Staroj Pazovi – Sudska jedinica u Inđiji P. 743/11 od 7. oktobra 2016. godine potvrđena u usvajajućem delu odluke o glavnom zahtevu (st. 1. i 2. izreke), dok je ista preinačena u pobijanom obavezujućem delu odluke o troškovima (st av 3. izreke), tako što je dosuđeni iznos troškova postupka snižen, pa je obavezena tužena da naknadi tužilji troškove parničnog postupka u iznosu od 150.300,00 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom, a u preostalom delu i to za iznos od 56.900,00 dinara sa traženom zakonskom zateznom kamatom , zahtev tužilje za naknadu troškova postupka je odbijen kao neosnovan.

4. Za odlučivanje Ustavnog suda o predmetnoj ustavnoj žalbi od značaja su sledeće odredbe Ustava i zakona:

Odredbom člana 32. stav 1. Ustava utvrđeno je da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega.

Zakonom o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, br. 125/04 i 111/09) bilo je propisano: da stranka ima pravo da sud odluči o njenim zahtevima i predlozima u razumnom roku; da je sud dužan da nastoji da se postupak sprovede bez odugovlačenja i sa što manje troškova (član 10. st. 1. i 2.); da je sud dužan da se stara da se predmet spora svestrano pretrese, da se postupak ne odugovlači i da se rasprava po mogućnosti dovrši na jednom ročištu (član 312. stav 2.).

5. Razumna dužina sudskog postupka je relativna kategorija koja zavisi od niza činilaca i mora se proceniti u svakom pojedinačnom slučaju prema njegovim specifičnim okolnostima. Složenost činjeničnih i pravnih pitanja u konkretnom predmetu, ponašanje podnosioca ustavne žalbe kao stranke u postupku, postupanje nadležnih sudova i priroda zahteva, odnosno značaj predmeta spora za podnosioca, osnovni su činioci koji utiču na ocenu razumne dužine sudskog postupka.

Ustavni sud i u ovom predmetu konstatuje da je primarna dužnost sudova da postupak sprovedu bez odugovlačenja, da pravovremeno i efikasno reaguju u vršenju svojih procesnih ovlašćenja i da blagovremeno preduzmu sve raspoložive zakonske mere u cilju okončanja svakog pokrenutog postupka. Ustavni sud naglašava da je u pravnoj državi od izuzetne važnosti donošenje, a zatim i sprovođenje sudskih odluka bez odlaganja, kako se ne bi ugrozila delotvornost sudske zaštite Ustavom zajemčenih prava i sloboda i kako bi se održalo poverenje građana u sudove kao nezavisne organe državne vlasti.

Ocenjujući sprovedeni postupak u predmetnoj građanskopravnoj stvari, polazeći pri tome od prakse i kriterijuma Ustavnog suda, kao i međunarodnih institucija za zaštitu ljudskih prava, Ustavni sud je utvrdio da nadležni sudovi nisu efikasno i delotvorno postupali kako bi se predmetni parnični postupak okončao u razumnom roku i da bi se o tužbi podnositeljke odlučilo bez nepotrebnog odugovlačenja.

Naime, ukupno trajanje parničnog postupka od sedam godina predstavlja njegovo nerazumno dugo trajanje kako po praksi ovoga suda, tako i po kriterijumima i merilima međunarodnih organizacija za zaštitu ljudskih prava i prekoračuje standard suđenja u razumnom roku.

Ustavni sud nalazi da je pretežan doprinos nerazumno dugom trajanju postupka dao prvostepeni sud koji je meritorno odlučio nakon pet i po godina od kada je presudu zbog izostanka stavio van snage.

Takođe, taj sud je nakon stavljanja van snage presude zbog izostanka, rešenjem od 7. marta 2011. godine, prvo sledeće ročište zakazao , tek za 20. septembar 2012. godine, dakle posle godinu i po dana.

Međutim, drugostepeni sud je efikasno postupao jer je žalbeni postupak trajao samo mesec dana.

Ustavni sud nalazi da je predmet spora bio od materijalnog značaja za podnositeljku i podnositeljka je imala legitiman interes da se postupak okonča u razumnom roku. Ispitujući ponašanje podnositeljke, Sud ukazuje da podnositeljka ustavne žalbe nije doprinela dužini trajanja postupka, jer je prisustvovala svim ročištima i pri tome nije zloupotrebljavala svoja procesna ovlašćenja.

Ustavni sud nalazi da predmetni postupak nije bio složen jer tokom njegovog trajanja nije bilo složenih činjeničnih i pravnih pitanja koje je postupajući sud trebalo da razjasni pre odlučivanja.

Imajući u vidu navedeno, Ustavni sud nalazi da je podnositeljki ustavne žalbe povređeno pravo na suđenje u razumnom roku, zajemčeno članom 32. stav 1. Ustava, u postupku koji je vođen pred Osnovnim sudom u Staroj Pazovi – Sudska jedinica u Inđiji u predmetu P. 743/11 (ranije predmet Opštinskog suda u Inđiji P. 6 25/09). te je, saglasno odredbi člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, br. 109/07, 99/11, 18/13-Odluka US, 40/15-dr. zakon i 103/15), u tački 1. izreke usvojio ustavnu žalbu.

6. Na osnovu odredbe člana 89. stav 3. Zakona o Ustavnom sudu, Ustavni sud je odlučio da se pravično zadovoljenje podnositeljke ustavne žalbe zbog konstatovane povrede prava ostvari utvrđenjem prava na naknadu nematerijalne štete u iznosu od 900 evra, u dinarskoj protivvrednosti obračunatoj po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate. Naknada se isplaćuje na teret budžetskih sredstava – razdeo Ministarstva pravde, u roku od četiri meseca od dana dostavljanja ove odluke Ministarstvu.

Prilikom odlučivanja o visini naknade nematerijalne štete koju je podnositeljka ustavne žalbe pretrpela zbog učinjene povrede prava, Ustavni sud je cenio sve okolnosti od značaja za njeno utvrđenje u konkretnom slučaju. Ustavni sud je posebno cenio dužinu trajanja parničnog postupka, kao i životni standard u državi, te činjenicu da će dosuđena naknada biti mnogo brže isplaćena na nacionalnom nivou, nego što je to slučaj ako o predmetu odlučuje Evropski sud za ljudska prava.

Pored toga, Ustavni sud je uzeo u obzir i noviju praksu Evropskog suda za ljudska prava izraženu u presudi Savić i drugi protiv Srbije (predstavke broj 22080/09, 56465/13, 73656/14, 75791/14, 626/15, 629/15, 634/15 i 1906/15, od 5. aprila 2016. godine), kao i više presuda donetih nakon toga, a koje se odnose na pitanje visine naknade nematerijalne štete dosuđene zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku. Usklađujući svoju dosadašnju praksu sa navedenim stavovima Evropskog suda za ljudska prava, Ustavni sud smatra da dosuđeni novčani iznos predstavlja pravičnu i adekvatnu kompenzaciju za povredu prava koju je podnositeljka ustavne žalbe pretrpela.

7. U pogledu zahteva podnosioca za naknadu troškova postupka pred Ustavnim sudom, Ustavni sud podseća da je u svojoj dosadašnjoj praksi više puta razmatrao navedeno pitanje, te da je zauzeo stav da, u smislu člana 6. Zakona o Ustavnom sudu, nema osnova za naknadu troškova postupka pred Ustavnim sudom. S tim u vezi, Ustavni sud se poziva na obrazloženje koje je dato , pored mnogih drugih, u Odluci Už-633/2011 od 8. maja 2013. godine (videti internet stranicu Ustavnog suda na : www.ustavni.sud.rs).

8. Polazeći od svega iznetog, Ustavni sud je, na osnovu odredaba člana 42b stav 1. tačka 1) i člana 45. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

Vesna Ilić Prelić, s.r.

Povreda prava na suđenje u razumnom roku u parničnom postupku

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti