Odluka Ustavnog suda o povredi prava na suđenje u razumnom roku i na imovinu u izvršnom postupku

Kratak pregled

Ustavni sud je usvojio ustavnu žalbu, utvrdivši povredu prava na suđenje u razumnom roku i prava na imovinu. Nesprovođenje izvršenja pravnosnažne presude duže od šest godina, zbog prekida postupka usled restrukturiranja dužnika, predstavlja povredu Ustavom zajemčenih prava.

Tekst originalne odluke

Republika Srbija
USTAVNI SUD
Už-1702/2010
12.12.2012.
Beograd

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda dr Dragiša B. Slijepčević, predsednik Veća i sudije dr Bosa Nenadić, Katarina Manojlović Andrić, dr Olivera Vučić, Predrag Ćetković, Milan Stanić, Bratislav Đokić i mr Tomislav Stojković, članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalbi Nadežde Simović iz Preljine, kao i Slavice Vićović i Vesne Popović, obe iz Čačka, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 12. decembra 2012. godine, doneo je

O D L U K U

1. Usvaja se ustavna žalba Nadežde Simović, Slavice Vićović i Vesne Popović i utvrđuje da su u izvršnom postupku koji se vodio pred Opštinskim sudom u Čačku u predmetu I. 3075/06 povređena prava podnosi teljki ustavne žalbe na suđenje u razumnom roku i na imovinu, zajemčena članom 32. stav 1. i članom 58. stav 1. Ustava Republike Srbije.

2. Utvrđuje se pravo podnositeljki ustavne žalbe na naknadu nema terijalne štete u iznosu od po 600 evra, u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate. Naknada se isplaćuje na teret budžetskih sredstava – razdeo Ministarstvo pravde i državne uprave .

3. Nalaže se nadležnim sudovima da preduzme sve neophodne mere kako bi se izvršni postupak iz tačke 1. okončao u najkraćem roku.

O b r a z l o ž e nj e

1. Nadežda Simović iz Preljine, kao i Slavic a Vićović i Vesn a Popović, obe iz Čačka , preko punomoćnika Snežane Jokić, advokata iz Čačka, podnele su 2 6. marta 2010. godine Ustavnom sudu ustavnu žalbu zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku iz člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije i prava na imovinu iz člana 58. stav 1. Ustava, u izvršnom postupku koji se vodio pred Opštinskim sudom u Čačku u predmetu I. 3075/06.

U ustavnoj žalbi je navedeno: da su podnositeljke, kao izvršni poverioci, podnele 21. avgusta 200 6. godine Opštinskom sudu u Čačku predlog za izvršenje protiv izvršnog dužnika Kompanije „Sloboda“ a.d. „Sloboda aparati“, Čačak; da su prvobitno bila predložena dva sredstva izvršenja – prenos sredstava sa računa dužnika na račun poverioca i popis i prodaju pokretnih stvari dužnika , ali da su se podnositeljke podneskom od 9. septembra 2006. godine opredelile za prodaju pokretnih stvari kao sredstvo izvršenja; da je izvršni sud tek krajem 2008. godine izvršio popis i procenu pokretnih stvari izvršnog dužnika, nakon čega su održane dve javne prodaje tih stvari, ali da zainteresovanih kupaca nije bilo; da su podnositeljke nameravale da kao sredstvo izvršenja predlože i prodaju nepokretnosti izvršnog dužnika, ali je Opštinski sud u Čačku 20. oktobra 2009. godine, na predlog izvršnog dužnika, doneo rešenje o prekidu postupka izvršenja , s obzirom na to da je nad dužnikom pokrenut postupak restrukturiranja . Podnositeljke smatraju da su im ovakvim postupanjem izvršnog suda povređena označena prava, jer ni posle četiri godine nisu uspele da naplate svoja potraživanja utvrđena pravnosnažnom i izvršnom presudom, kao i da prekid postupka nema utemelj enja u Zakonu o izvršnom postupku, te da su Agenciji za privatizaciju faktički data ovlašćenja da upravlja izvršnim postupkom. Od Ustavnog suda je traženo da usvoji ustavnu žalbi i utvrdi povredu označenih prava, da naloži Osnovnom sudu u Čačku da hitno okonča postupak izvršenja, kao i naknadu nematerijalne i materijalne štete prouzrokovane nesprovođenjem izvršenja.

2. Saglasno članu 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu. Postupak po ustavnoj žalbi se, u smislu člana 175. stav 3. Ustava uređuje zakonom.

Odredba člana 82. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, br. 109/07 i 99/11) je po sadržini identična odredbi člana 170. Ustava. Odredbom člana 82. stav 2. Zakona propisano je da se ustavna žalba može izjaviti i ako nisu iscrpljena pravna sredstva, u slučaju kada je podnosiocu ustavne žalbe povređeno pravo na suđenje u razumnom roku.

U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama istaknutog zahteva, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je u sprovedenom postupku, uvidom u spise predmeta Opštinskog suda u Čačku I. 3075/06, kao i u drugu dostavljenu i prikupljenu dokumentaciju, utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za odlučivanje u ovoj ustavnosudskoj stvari:

Podnositeljke ustavne žalbe , kao izvršni poverioci, su 21. avgusta 2006. godine, na osnovu pravnosnažne i izvršne presude Opštinskog suda u Čačku P1. 1308/05 od 20. marta 2006 . godine, podnele Opštinskom sudu u Čačku predlog za izvršenje protiv izvršnog dužnika Kompanije „Sloboda“ a.d. „Sloboda Aparati“, Čačak radi naplate novčanih potraživanja – razlike zarade za ozna čeni period, prodajom pokretnih stvari dužnika ili prenosom novčanih sredstava dužnika na račune poverilaca. Opštinski sud u Čačku je 25. avgusta 2006. godine doneo rešenje o izvršenju I. 3075/06, kojim je usvojio predlog izvršnih poverilaca. Podneskom od 5. septembra 2006. godine izvršni poverioci su obavestili sud da se opredeljuju da se izvršenje sprovede popisom, procenom i prodajom navedenih motornih vozila.

Izvršni dužnik je podneskom od 11. oktobra 2007. godine zatražio da se odloži izvršenje određeno rešenjem od 25. avgusta 2006. godine, a do okončanja postupka privatizacije. Opštinski sud u Čačku, nakon ročišta održanog 30. oktobra 2007. godine, doneo je rešenje I. 3075/06 od 30. oktobra 2007. godine, kojim je odbio kao neosnovan ovaj predlog izvršnog dužnika.

Izvršni poverioci su podneskom od 24. decembra 2007. godine zatražili od suda da, s obzirom na to da izvršenje još nije ni započeto, donese zaključak kojim bi dao nalog Narodnoj banci Srbije da sprovede izvršenje prenosom novčavnih sredstava sa računa izvršnog dužnika na račun izvršnih poverilaca, obavestivši sud da se računi izvršnih dužnika na sajtu prinudne naplate pojavljuju kao prohodan.

Rešenjem Opštinskog suda u Čačku I. 3075/06 od 20. oktobra 2009. godine prekinut je postupak izvršenja u predmetu tog suda I. 3075/06 , zbog otvaranja postupka restrukturiranja nad izvršnim dužnikom Kompanija Sloboda a.d. „Sloboda Aparati“, Čačak. U obrazloženju ovog rešenja navedeno je: da se prema odredbi čl. 31. stav 1. Zakona o izmenama i dopunama Zakona o privatizaciji („Službeni glasnik RS“, broj 45/05), protiv subjekta privatizacije, odnosno nad njegovom imovinom, za koju je do dana stupanja na snagu ovog zakona doneta odluka o restrukturiranju ne može odrediti ili sprovesti prinudno izvršenje niti bilo koja mera postupka izvršenja, radi namirenja potraživanja u roku od godinu dana od dana njegovog stupanja na snagu; da je odredbom člana 31. stav 2. tog zakona propisano da ako odluka o restrukturiranju subjekta nije doneta do dana stupanja na snagu ovog zakona protiv subjekta privatizacije, odnosno nad njegovom imovinom, prinudno izvršenje ne može se odrediti ni sprovesti u roku od dve godine od dana donošenja odluke o restrukturiranju; da prema odredbi člana 20ž stav 1. Zakona o izmenama i dopunama Zakona o privatizaciji („Službeni glasnik RS“, broj 123/07) od dana donošenja odluke o restrukturiranju do dana donošenja odluke o okončanju restrukturiranja ne može se protiv subjekta privatizacije, odnosno nad njegovom imovinom odrediti ili sprovesti prinudno izvršenje niti bilo koja mera postupka izvršenja, radi namirenja potraživanja; da je članom 20ž stav 7. istog zakona propisano da se postupak izvršenja koji je u toku prekida.

Protiv ovog rešenja izvršni poverioci su izjavili žalbu, koja je rešenjem Višeg suda u Čačku Gž. 187/10 od 18. februara 2010. godine odbijena kao neosnovana, te je rešenje Opštinskog suda u Čačku I. 3075/06 od 20. oktobra 2010. godine potvrđeno.

Izvršni sud je 17. maja 2010. godine dao nalog da se spisi arhiviraju.

4. Odredbama Ustava na čiju povredu se podnositeljke pozivaju, utvrđeno je: da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega (č lan 32. stav 1.); da se jemči mirno uživanje svojine i drugih imovinskih prava stečenih na osnovu zakona (član 58. stav 1.).

Zakonom o izvršnom postupku („Službeni glasnik RS“, broj 125/04), koji je važio u vreme podnošenja predloga za izvršenje u ovoj pravnoj stvari, bilo je propisano: da je u postupku izvršenja i obezbeđenja sud dužan da postupa hitno i da je sud dužan da o predlogu za izvršenje odluči u roku od tri dana od dana podnošenja predloga (član 5. st. 1. i 2.); da rokovi koje određuje sud za preduzimanje određenih radnji ne mogu biti duži od tri dana, osim ako ovim zakonom nije drugačije predviđeno (član 5. stav 3.); da se postupanje protivno odredbama st. 1. i 2. ovog člana smatra nesavesnim i nestručnim postupanjem sudije, u smislu odredaba Zakona o sudijama (član 5. stav 5.);

Odredbom člana 358. stav 1. Zakona o izvršenju i obezbeđenju („Služeni glasnik RS“, broj 31/11), koji se primenjuje od 17. septembra 2011. godine, propisano je da će se postupak izvršenja i obezbeđenja u kojima je do dana početka primene ovog zakona započeto sprovođenje izvršenja okončati po odredbama ovog zakona. Takođe, i odredbom člana 6. stav 1. ovog zakona propisano je da je postupak izvršenja i obezbeđenja hitan.

Zakonom o privatizaciji („Službeni glasnik RS“, br. 38/01, 18/03, 45/05 i 123/07) uređuju se uslovi i postupak promene vlasništva društvenog, odnosno državnog kapitala (u daljem tekstu: privatizacija) (član 1.). Istim zakonom je propisano: da je predmet privatizacije društveni, odnosno državni kapital (u daljem tekstu: kapital), u preduzećima i drugim pravnim licima (u daljem tekstu: subjekti privatizacije), ako posebnim propisima nije drugačije određeno, da je predmet privatizacije i državni kapital koji je iskazan u akcijama ili udelima, ako uslovi i postupak prodaje tog kapitala nisu drugačije uređeni posebnim propisom, da se u postupku privatizacije može prodati imovina ili deo imovine subjekta privatizacije, odnosno pojedini delovi subjekta privatizacije (član 3. st. 1. do 3.); da su subjekti nadležni za sprovođenje privatizacije - 1) Agencija za privatizaciju, 2) Akcijski fond i 3) Centralni registar za hartije od vrednosti, kao i da se u postupku privatizacije vodi Privatizacioni registar (član 4.); da je Agencija za privatizaciju (u daljem tekstu: Agencija) pravno lice koje prodaje kapital, odnosno imovinu i promoviše, inicira, sprovodi i kontroliše postupak privatizacije, u skladu sa zakonom (član 5. stav 1.).

Odredbama člana 14. st. 1. i 2. Zakona o privatizacijije propisano da se za privatizaciju neprivatizovanog društvenog kapitala javni poziv za učešće na javnom tenderu, odnosno javnoj aukciji, mora objaviti najkasnije do 31. decembra 2008. godine, kao i da ako se javni poziv ne objavi u roku iz stava 1. ovog člana, Agencija donosi rešenje o pokretanju prinudne likvidacije subjekta privatizacije.

Odredbama člana 19. Zakona o privatizaciji je propisano: da ako Agencija proceni da kapital ili imovina subjekta privatizacije ne mogu biti prodati metodom javnog tendera ili javne aukcije bez prethodnog restrukturiranja, Agencija donosi odluku o restrukturiranju u postupku privatizacije, u skladu sa ovim zakonom (stav 1.); da restrukturiranje u postupku privatizacije (u daljem tekstu: restrukturiranje), u smislu ovog zakona, jesu promene koje se odnose na subjekt privatizacije i njegova zavisna preduzeća, koje omogućavaju prodaju njegovog kapitala ili imovine, a naročito - 1) statusne promene, promene pravne forme, promene unutrašnje organizacije i druge organizacione promene, 2) otpis glavnice duga, pripadajuće kamate ili drugih potraživanja, u celini ili delimično, 3) otpuštanje duga u celini ili delimično radi namirivanja poverilaca iz sredstava ostvarenih od prodaje kapitala subjekta privatizacije (stav 2.); da u subjektima privatizacije u kojima je sprovedeno restrukturiranje, Agencija prodaje kapital, odnosno imovinu, metodom javnog tendera ili javne aukcije (stav 3.).

Odredbama člana 20ž Zakona o privatizaciji je propisano: da se od dana donošenja odluke o restrukturiranju do dana donošenja odluke o okončanju restrukturiranja, protiv subjekta privatizacije, odnosno nad njegovom imovinom, ne može odrediti ili sprovesti prinudno izvršenje niti bilo koja mera postupka izvršenja radi namirenja potraživanja (stav 1.); da odluka o restrukturiranju ima snagu izvršne isprave (stav 2.); da odluku o restrukturiranju Agencija, u roku od pet dana od dana njenog donošenja, dostavlja organu nadležnom za sprovođenje prinudne naplate, sudovima i drugim organima nadležnim za donošenje osnova i naloga za prinudnu naplatu (stav 3.); da na osnovu odluke o restrukturiranju organ nadležan za sprovođenje prinudne naplate obustavlja izvršavanje evidentiranih osnova i naloga, a sudovi i drugi organi nadležni za donošenje osnova i naloga za prinudnu naplatu ne donose nove osnove i naloge za prinudnu naplatu (stav 4.); da se prekida postupak prinudnog izvršenja koji je u toku (stav 7.); da po okončanju restrukturiranja, odnosno posle prodaje javnim tenderom ili javnom aukcijom, Agencija obaveštava sudove i organe iz stava 4. ovog člana o uplati prodajne cene i o poveriocima koji svoje potraživanje namiruju iz te cene (stav 8.).

5. Ocenjujući navode i razloge iz ustavne žalbe sa stanovišta Ustavom zajemčenog prava na suđenje u razumnom roku, a polazeći od utvrđenih činjenica, Ustavni sud je, pre svega, konstatovao da postupak čije se trajanje osporava ustavnom žalbom od podnošenja predloga za izvršenje 21. avgusta 2006. godine Opštinskom sudu u Čačku, do dana odlučivanja o ustavnoj žalbi traje šest godina i četiri meseca, kao i da taj postupak još nije okončan.

Razumna dužina trajanja sudskog postupka je relativna kategorija, koja zavisi od niza činilaca, koji se moraju uzeti u obzir u svakom pojedinačnom slučaju prema njegovim specifičnim okolnostima. Složenost činjeničnih i pravnih pitanja u konkretnom predmetu, ponašanje podnosioca ustavne žalbe kao stranke u postupku, postupanje nadležnih sudova koji vode postupak, kao i priroda postavljenog zahteva, odnosno značaj raspravljanog prava za podnosioca ustavne žalbe su kriterijumi koji utiču na ocenu dužine trajanja postupka i određuju da li je postupak okončan u okviru razumnog roka ili ne.

Analizirajući navedene kriterijume, Ustavni sud je ocenio da je postavljeni zahtev za podnositeljke ustavne žalbe bio od velikog značaja, s obzirom na to da je izvršni postupak pokrenut radi naplate razlike isplaćene i pripadajuće zarade, kao i da podnositeljke nisu ničim uticali na navedenu dužinu trajanja postupka.

Sa druge strane, analizirajući postupanje redovnih sudova, Ustavni sud je ocenio da u postupku, koji je po svojoj prirodi hitan, a koji, u konkretnom slučaju, nije bio složen, izvršni sud nije preduzimao sve radnje koje treba da dovedu do sprovođenja izvršenja i okončanja izvršnog postupka u najkraćem roku da bi se izvršni poverioci namirili. Naprotiv, iz vršni sud do donošenja rešenja od 20. oktobra 2009. godine, kojim je prekinut postupak izvršenja, nije preduzeo nijednu radnju usmerenu na izvršenje po donetom rešenju, a nakon što je to rešenje postalo pravnosnažno, arhivirao je predmet, iako izvršenje nije sprovedeno . Ustavni sud ocenjuje da, bez obzira na to da li je izvršni dužnik fizičko lice, privatno pravno lice ili pravno lice u većinskom državnom vlasništvu, na državi je da preduzme sve mere da se pravnosnažna sudska presuda izvrši, kao i da, pri tome, obezbedi delotvorno učešće njenog aparata (videti presudu u predmetu „Pini i drugi protiv Rumunije“, broj aplikacije 78028/01 i 78029/01 i presudu u predmetu „Kačapor i drugi protiv Srbije“, stav 108.). Ustavni sud je ovakav pravni stav već zauzeo u svojoj Odluci Už-2008/2009 od 2. juna 2011. godine.

Ustavni sud nalazi da je za odlučivanje o ovoj ustavnoj žalbi, pored postupanja redovnih sudova u Čačku, bitno i postupanje Agencije za privatizaciju, kao zakonom ovlašćene organizacije za sprovođenje privatizacije, pa i postupka restrukturiranja nad subjektom privatizacije, jer je izvršni dužnik, na osnovu odluke Agencije za privatizaciju broj 10-4453/09-351-1/01 od 8. oktobra 2009. godine, u postupku restrukturiranja, s obzirom na to da su radnje te organizacije uticale na tok izvršnog postupka i njegovu dužinu trajanja (videti, pored drugih, Odluku Ustavnog suda Už–315/2008 od 13. novembra 2008. godine). Naime, nakon donošenja odluke Agencije za privatizaciju o pokretanju postupka restrukturiranja izvršnog dužnika broj sudovi su, imajući u vidu sadržinu odredbe člana 20ž stav 1. Zakona o privatizaciji, doneli rešenje kojim su prekinuli postupak izvršenja zbog pokretanja postupka restrukturiranja nad izvršnim dužnikom. Međutim, Ustavni sud ističe da je u predmetu IUz-98/2009, na sednici održanoj 23. juna 2011. godine, doneo Rešenje kojim nije prihvatio inicijative za pokretanje postupka za utvrđivanje neustavnosti osporenih odredaba člana 20ž Zakona o privatizaciji. U obrazloženju ovog rešenja Ustavnog suda, u oceni navoda inicijative kojima se poziva na nesaglasnost osporenih odredaba Zakona sa članom 32. stav 1. Ustava, kojima se jemči pravo na suđenje u razumnom roku, pored ostalog, navedeno je: da Ustavni sud ukazuje da se odredba člana 20ž Zakona nužno mora tumačiti u vezi sa odredbom člana 14. Zakona, koja izričito određuje krajnji rok (31. decembar 2008. godine) u kome je, u postupku privatizacije neprivatizovanog društvenog kapitala javni poziv za učešće na javnom tenderu, odnosno javnoj aukciji morao biti objavljen, a u suprotnom Agencija je bila dužna da donese rešenje o pokretanju prinudne likvidacije subjekta privatizacije; da kako je cilj restrukturiranja subjekta privatizacije, saglasno članu 19. Zakona o privatizaciji, da nakon sprovedenog restrukturiranja Agencija proda kapital, odnosno imovinu metodom javnog tendera ili javne aukcije, a prema članu 14. Zakona, javni tender ili javna aukcija su morali da se objave najkasnije do 31. decembra 2008. godine, to po stanovištu Ustavnog suda, nakon navedenog datuma više nije moguće sprovoditi restrukturiranje, već je Agencija za privatizaciju morala da pokrene postupak prinudne likvidacije za sve neprivatizvovane privredne subjekte. Iz izloženog sledi da se subjekti privatizacije nakon 31. decembra 2008. godine više ne mogu nalaziti u postupku restrukturiranja. Takođe, Ustavni sud ukazuje da se i prema načelnom pravnom shvatanju Vrhovnog kasacionog suda od 24. februara 2011. godine izvršni postupci koji se odnose na naplatu novčanog potraživanja iz radnog odnosa utvrđenih izvršnim ispravama dužnika, subjekta privatizacije u restrukturiranju, neće prekidati, a prekinuti postupci će se nastaviti i okončati.

Polazeći od navedenog, Ustavni sud je odlučujući o ovoj ustavnoj žalbi, utvrdio da su nadležni sudovi pred kojima se vodio konkretan postupak izvršenja, kao i drugi državni organi koji su preduzimali pojedine radnje u vezi sa postupkom, a koji su doneli odluku o restrukturiranju preduzeća posle 31. decembra 2008. godine, odgovorni što postupak izvršenja ni posle više od šest godina nije okončan.

Na osnovu svega izloženog, Ustavni sud je utvrdio da je podnositeljkama ustavne žalbe povređeno pravo na suđenje u razumnom roku zajemčeno članom 32. stav 1. Ustava.

6. Ocenjujući navode ustavne žalbe koji se odnose na povredu prava na imovinu, Ustavni sud je ocenio da je neizvršavanjem pravnosnažne i izvršne odluke suda, i to u periodu od šest godina i četiri meseca, povređeno pravo podnositeljkama ustavne žalbe i na mirno uživanje imovine, zajemčeno članom 58. stav 1. Ustava. Naime, prema stavu Ustavnog suda, svako novčano potraživanje dosuđeno pravnosnažnom sudskom odlukom ulazi u imovinu poverioca. Stoga nesprovođenje izvršenja sudske odluke kojom je to potraživanje dosuđeno, predstavlja povredu prava na mirno uživanje imovine zajemčenog članom 58. stav 1. Ustava (videti , pored drugih, Odluku Ustavnog suda Už-1499/ 2008 od 16. jula 2009. godine). Ustavni sud ukazuje da i prema stavu Evropskog suda za ljudska prava, propust države da izvrši pravnosnažnu presudu izrečenu u korist podnosioca, predstavlja mešanje u njegovo pravo na mirno uživanje imovine (videti odluke u predmetima ''Kačapor i drugi protiv Srbije'', '' Burdov protiv Rusije'' ).

7. Imajući u vidu sve navedeno, Ustavni sud je, saglasno odredbama člana 89. st. 1. i 2. Zakona o Ustavnom sudu, u tački 1. izreke usvojio ustavnu žalbu, a u tački 3. izreke, kao način otklanjanja štetnih posledica zbog utvrđene povrede ustavnih prava naložio nadležnom sudu da preduzme sve neophodne mere da se postupak iz tačke 1. okonča u najkraćem roku.

Na osnovu odredbe člana 89. stav 3. Zakona o Ustavnom sudu, Ustavni sud je u tački 2. izreke odlučio da se pravično zadovoljenje podnosilaca ustavne žalbe zbog konstatovane povrede prava ostvari utvrđenjem prava na naknadu nematerijalne štete u iznosu od po 600 evra, obračunatom u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate. Prilikom odlučivanja o visini nematerijalne štete, Ustavni sud je cenio sve okolnosti od značaja za njeno određivanje, a posebno dužinu trajanja predmetnog izvršnog postupka. Ustavni sud smatra da navedeni novčani iznos predstavlja adekvatnu i pravičnu naknadu za utvrđenu povredu Ustavom zajemčenog prava, učinjenu neefikasnim i nedelotvornim postupanjem nadležnih organa i organizacija. Odlučujući o visini naknade nematerijalne štete, Ustavni sud je imao u vidu praksu Ustavnog suda i Evropskog suda za ljudska prava u sličnim slučajevima, ekonomske i socijalne prilike u Republici Srbiji, kao i samu suštinu naknade nematerijalne štete kojom se oštećenom pruža odgovarajuće zadovoljenje.

U vezi sa zahtevom za naknadu materijalne štete, Ustavni sud je utvrdio da se iznos naknade materijalne štete istaknut u ustavnoj žalbi odnosi na isplatu novčanog potraživanja – razlike u zaradi, utvrđenog pravnosnažnom presudom Opštinskog suda u Čačku P1. 1308/05 od 20. marta 200 6. godine. S obzirom na to da je postupak izvršenja nastavljen , Ustavni sud smatra da podnosioci ustavne žalbe ima ju mogućnost da svoje potraživanje naplati u izvršnom postupku i da zbog toga, u konkretnom slučaju, nema osnova za određivanje naknade materijalne štete (videti npr. Odluku Ustavnog suda Už-1768/2009 od 15. decembra 2011. godine).

8. S obzirom na izneto, Ustavni sud je na osnovu odredaba člana 42b stav 1. tačka 1) i člana 45. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

dr Dragiša B. Slijepčević

Odluka Ustavnog suda o povredi prava na suđenje u razumnom roku i na imovinu u izvršnom postupku

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti