Odbacivanje ustavne žalbe zbog upotrebe latiničnog pisma u sudskom postupku

Kratak pregled

Ustavni sud odbacuje ustavnu žalbu kojom se osporavaju sudske odluke zbog toga što su pisane latinicom. Žalba ne sadrži ustavnopravne razloge koji bi ukazivali na povredu prava na pravično suđenje ili drugih ustavnih prava.

Tekst originalne odluke

Ustavni sud u sastavu: predsednik dr Bosa Nenadić i sudije dr Olivera Vučić, Vesna Ilić Prelić, dr Agneš Kartag Odri, Katarina Manojlović Andrić, dr Dragiša Slijepčević, dr Dragan Stojanović i Predrag Ćetković, u postupku po ustavnoj žalbi Milenka Savića iz Sombora, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici održanoj 22. oktobra 2009. godine, doneo je

 

R E Š E Nj E

Odbacuje se ustavna žalba Milenka Savića izjavljena protiv presude Opštinskog suda u Subotici P.1 181/07 od 13. oktobra 2008. godine i presude Okružnog suda u Subotici Gž. 287/08 od 22. decembra 2008. godine.

O b r a z l o ž e nj e

1. Milenko Savić iz Sombora je, preko punomoćnika Olivere Jovanić, advokata iz Subotice, 14. septembra 2009. godine Ustavnom sudu podneo ustavnu žalbu protiv presude Opštinskog suda u Subotici P.1 181/07 od 13. oktobra 2008. godine i presude Okružnog suda u Subotici Gž. 287/08 od 22. decembra 2008. godine, zbog povrede načela zaštite ljudskih i manjinskih prava iz člana 22. Ustava Republike Srbije, prava na pravično suđenje iz člana 32. stav 1. Ustava i prava na jednaku zaštitu prava i na pravno sredstvo iz člana 36. Ustava.
Podnosilac ustavne žalbe osporava navedene presude isključivo iz razloga što su ''zapisnici, pozivi, rešenja i prvostepena presuda, pisani latinicom, iako je za jezik postupka bio određen srpski jezik shodno čl. 10. st. 1 Ustava RS''.
2. Prema članu 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu. Postupak po ustavnoj žalbi se, u smislu člana 175. stav 3. Ustava, uređuje zakonom.
Odredbom člana 82. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu (''Službeni glasnik RS'', broj 109/07) propisano je da se ustavna žalba može izjaviti protiv pojedinačnog akta ili radnje državnog organa ili organizacije kojoj je povereno javno ovlašćenje, a kojom se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva ili je zakonom isključeno pravo na njihovu sudsku zaštitu.
3. Po oceni Ustavnog suda, predmetna ustavna žalba ne sadrži ustavnopravne razloge koji bi ukazivali na postojanje povreda navedenih ustavnih prava podnosioca ustavne žalbe. Naime, u postupku ustavnosudske zaštite Ustavom zajemčenih ljudskih i manjinskih prava i sloboda, Ustavni sud utvrđuje da li je pojedinačnim aktom ili radnjom državnog organa ili organizacije kojoj je povereno javno ovlašćenje došlo do povrede ili uskraćivanja ljudskih ili manjinskih prava i sloboda zajemčenih Ustavom, odnosno u konkretnom slučaju ispituje da li je postupak koji je prethodio podnošenju ustavne žalbe u celini bio pravičan na način utvrđen članom 32. stav 1. Ustava, kao i da li su osporenim presudama Opštinskog i Okružnog suda u Subotici podnosiocu ustavne žalbe uskraćena druga ustavna prava na koja se poziva - u ovom slučaju pravo na jednaku zaštitu prava i na pravno sredstvo.
Imajući u vidu navedeno, Ustavni sud je utvrdio da u ustavnoj žalbi nije navedeno od kakvog je uticaja na povredu prava na pravično suđenje činjenica da je podnosiocu ustavne žalbe osporena prvostepena presuda dostavljena na latinici, niti je podnosilac ustavne žalbe naveo razloge koji bi se mogli dovesti u vezu sa njegovom tvrdnjom da mu je osporenim presudama povređeno Ustavom zajemčeno pravo na jednaku zaštitu prava i na pravno sredstvo. Ovo naročito imajući u vidu to što podnosilac ustavne žalbe navedeni razlog nije isticao ni u žalbi na osporenu prvostepenu presudu, niti u izjavljenoj reviziji.
Polazeći od izloženog, Ustavni sud je ustavnu žalbu odbacio, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 4) Zakona o Ustavnom sudu, jer ne postoje pretpostavke utvrđene Ustavom i Zakonom za vođenje postupka.
4. Na osnovu iznetog i odredbe člana 46. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, rešeno je kao u izreci.

PREDSEDNIK USTAVNOG SUDA dr Bosa Nenadić