Sudska praksa

Odbacivanje ustavne žalbe protiv rešenja o izuzeću sudije i prigovoru na optužnicu

Kratak pregled

Ustavni sud je odbacio ustavnu žalbu izjavljenu protiv rešenja kojim je odbačen zahtev za izuzeće sudija i odbijen prigovor na optužnicu. Sud je utvrdio da osporeni akt ne predstavlja pojedinačni akt protiv kojeg se može izjaviti ustavna žalba.

Tekst originalne odluke

Ustavni sud u sastavu: predsednik dr Bosa Nenadić i sudije dr Olivera Vučić, Vesna Ilić Prelić, dr Agneš Kartag Odri, Katarina Manojlović Andrić, dr Dragiša Slijepčević, dr Dragan Stojanović i Predrag Ćetković, u postupku po ustavnoj žalbi Branislava Lalića iz Novog Sada, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici održanoj 22. oktobra 2009. godine, doneo je

 

R E Š E Nj E

Odbacuje se ustavna žalba Branislava Lalića izjavljena protiv rešenja Okružnog suda u Subotici Kv. 169/09 od 4. avgusta 2009. godine.

O b r a z l o ž e nj e

1. Branislav Lalić iz Novog Sada je, preko punomoćnika Olivere Jovanić, advokata iz Subotice, 14. septembra 2009. godine Ustavnom sudu podneo ustavnu žalbu protiv rešenja Okružnog suda u Subotici Kv. 169/09 od 4. avgusta 2009. godine, zbog povrede prava iz čl. 21. do 23. i člana 32, čl. 34. do 36. i člana 199. Ustava Republike Srbije.
2. Prema članu 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu. Postupak po ustavnoj žalbi se, u smislu člana 175. stav 3. Ustava, uređuje zakonom.
Odredbom člana 82. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu (''Službeni glasnik RS'', broj 109/07) propisano je da se ustavna žalba može izjaviti protiv pojedinačnog akta ili radnje državnog organa ili organizacija kojoj je povereno javno ovlašćenje, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva ili je zakonom isključeno pravo na njihovu sudsku zaštitu.
3. Ustavni sud je u sprovedenom postupku utvrdio da je osporenim rešenjem Okružnog suda u Somboru Kv. 169/09 od 4. avgusta 2009. godine, u stavu jedan izreke odbačen zahtev podnosioca ustavne žalbe za izuzeće sudija Okružnog suda u Subotici. U stavu dva izreke odbijen je kao neosnovan prigovor branioca okrivljenog (ovde podnosioca ustavne žalbe) podnet protiv optužnice Okružnog javnog tužioca u Subotici Kt. 139/08 od 24. juna 2009. godine.
Zakonikom o krivičnom postupku (''Službeni list SRJ'', br. 70/02 i 68/02 i ''Službeni glasnik RS'', br. 58/04, 85/05, 115/05 i 49/07) propisano je: da izuzeće sudije ili sudije porotnika mogu tražiti stranke i branilac (član 42. stav 1.); da stranke i branilac mogu tražiti izuzeće samo poimenično određenog sudije ili sudije-porotnika koji u predmetu postupa (član 42. stav 5.); da ako je zahtev za izuzeće podnesen protivno odredbi člana 42. st. 3, 5. i 6. ovog zakonika ili ako je očigledno upravljen na odugovlačenje postupka, zahtev će se odbaciti u celini, odnosno delimično, da protiv rešenja kojim se zahtev odbacuje nije dozvoljena žalba, da rešenje kojim se zahtev odbacuje donosi predsednik suda, a od otvaranja zasedanja - veće i da u donošenju tog rešenja od otvaranja zasedanja može učestvovati sudija čije se izuzeće traži (član 43. stav 5.); da se presuda može pobijati zbog bitne povrede odredaba krivičnog postupka (član 367. stav 1. tačka 1)); da bitna povreda odredaba krivičnog postupka postoji ako je sud bio nepropisno sastavljen ili ako je u izricanju presude učestvovao sudija ili sudija porotnik koji nije sudelovao na glavnom pretresu ili koji je pravosnažnom odlukom izuzet od suđenja, odnosno ako je na glavnom pretresu sudelovao sudija ili sudija porotnik koji se morao izuzeti (član 40. tač. 1) do 5)) ( član 368. stav 1. tač. 1) i 2)).
Iz navedenih odredaba Ustava i zakona proizlazi da institut izuzeća sudije treba da obezbedi da će postupak biti vođen i okončan od strane nadležnog, nezavisnog i nepristrasnog suda, obrazovanog na osnovu zakona. Međutim o krivičnoj odgovornosti okrivljenog u krivičnom postupku sud odlučuje presudom, a ne rešenjem o izuzeću. Rešenje o izuzeću je jedno od procesnih rešenja koje sud donosi u krivičnom postupku i koje se, posle podignute optužbe, može pobijati samo žalbom na presudu. Učestvovanje sudije koji je po zakonu morao biti izuzet u donošenju presude predstavlja apsolutno bitnu povredu odredaba krivičnog postupka, zbog koje se može izjaviti žalba protiv presude, a po iscrpljivanju ovog pravnog sredstva i ustavna žalba, u slučaju da je navedena povreda pravila krivičnog postupka dovela do povrede prava na pravično suđenje.
Takođe, Ustavni sud je utvrdio da osporeno rešenje u delu u kome je odbijen kao neosnovan prigovor branioca okrivljenog (ovde podnosioca ustavne žalbe) podnet protiv optužnice Okružnog javnog tužioca u Subotici Kt. 139/08 od 24. juna 2009. godine, nije pojedinačni akt protiv koga se, u smislu odredaba Ustava i Zakona o Ustavnom sudu, može izjaviti ustavna žalba. Naime, Ustavni sud smatra da je za podizanje optužnice, kao stepen izvesnosti da je okrivljeni izvršio krivično delo, dovoljna i osnovana sumnja koja proizlazi iz do tada prikupljenih dokaza. Rešenjem kojim se odlučuje o prigovoru protiv optužnice ceni se da li iz spisa predmeta proizlazi osnovana sumnja da je okrivljeni izvršio krivično delo koje mu se stavlja na teret, a sve činjenice će se razjasniti na glavnom pretresu, kada će sud, po potrebi, izvesti i druge dokaze radi utvrđivanja da li je okrivljeni, i ako jeste, na koji način izvršio krivično delo koje mu je optužnicom stavljeno na teret i da li je krivično odgovoran. Sudska kontrola optužnice predstavlja postupak stavljanja okrivljenog pod optužbu, kao posebna faza prethodnog krivičnog postupka. Imajući u vidu navedeno, Ustavni sud je ocenio da osporenim aktom nije odlučivano o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe, već da će podnosilac, kao okrivljeni, u daljem toku krivičnog postupka, imati pravo i mogućnost da osporava, kako postojanje dokaza u pogledu krivičnog dela čije izvršenje mu se optužnicom stavlja na teret, tako i svoju krivičnu odgovornost (navedeni stav Ustavni sud je izrazio i u rešenju Už. 347/08 od 12. februara 2009. godine).
Polazeći od izloženog, Ustavni sud je ustavnu žalbu odbacio, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 4) Zakona o Ustavnom sudu, jer ne postoje pretpostavke utvrđene Ustavom i Zakonom za vođenje postupka.
4. Na osnovu iznetog i odredbe člana 46. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, rešeno je kao u izreci.

 

 

PREDSEDNIK
USTAVNOG SUDA

dr Bosa Nenadić

Slični dokumenti

Semantička pretraga sudske prakse

Pronađite relevantne pravne dokumente koristeći veštačku inteligenciju.

Započni pretragu