Odluka Ustavnog suda o neadekvatnoj naknadi štete za povredu prava

Kratak pregled

Ustavni sud usvaja ustavnu žalbu, utvrđujući da je presudom Višeg suda povređeno pravo na pravično suđenje. Dosuđeni iznos naknade nematerijalne štete od 500 evra za povredu prava na suđenje u razumnom roku ocenjen je kao neadekvatan i povišen.

Tekst originalne odluke

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda Snežana Marković, predsednik Veća i sudije Miroslav Nikolić, dr Tijana Šurlan, Tatjana Đurkić, dr Milan Škulić, dr Nataša Plavšić, dr Dragana Kolarić i dr Vladan Petrov, članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalbi D. J. iz Radonjice kod Leskovca, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi sa članom 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 29. maja 2025. godine, doneo je

O D L U K U

1. Usvaja se ustavna žalba D. J. i utvrđuje da je presudom Višeg suda u Leskovcu Gžrr. 11/21 od 19. januara 2021. godine povređeno pravo podnosioca ustavne žalbe pravo na pravično suđenje iz člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije, dok se u preostalom delu ustavna žalba odbacuje.

2. Utvrđuje se pravo D. J. na naknadu nematerijalne štete u iznosu od 700 evra u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate, umanjenom za iznose isplaćene po osnovu presude Višeg suda u Leskovcu Gžrr. 11/21 od 19. januara 2021. godine, kao i za ostale iznose koji su podnosiocu eventualno već isplaćeni po osnovu utvrđene povrede prava na suđenje u razumnom roku u stečajnom postupku koji se vodio pred Privrednim sudom u Leskovcu u predmetu St. 38/10. Naknada se isplaćuje na teret budžetskih sredstava – razdeo Ministarstva pravde, u roku od četiri meseca od dana dostavljanja ove odluke Ministarstvu.

3. Odbacuje se zahtev podnosioca ustavne žalbe za naknadu troškova postupka pred Ustavnim sudom.

O b r a z l o ž e nj e

1. D. J. iz Radonjice kod Leskovca, podneo je 10. februara 2021. godine, preko punomoćnika I. P, advokata iz Leskovca, ustavnu žalbu protiv presude Višeg suda u Leskovcu Gžrr. 11/21 od 19. januara 2021. godine, zbog povrede prava na pravično suđenje, prava na jednaku zaštitu prava i prava na imovinu, iz člana 32. stav 1, člana 36. stav 1. i člana 58. Ustava Republike Srbije. Podnosilac ustavne žalbe je istovremeno istakao povredu prava na suđenje u razumnom roku i prava na imovinu iz člana 32. stav 1. i člana 58. Ustava u stečajnom postupku koji se vodio pred Privrednim sudom u Leskovcu u predmetu St. 38/10.

U ustavnoj žalbi je, pored ostalog, navedeno: da je osporenom presudom podnosiocu dosuđeno 500 evra na ime novčanog obeštećenja za nematerijalnu štetu zbog utvrđene povrede prava na suđenje u razumnom roku u stečajnom postupku koji se vodio pred Privrednim sudom u Leskovcu u predmetu St. 38/10, dok je odbijen kao neosnovan njegov tužbeni zahtev preko dosuđenog iznosa; da je iznos, koji je podnosiocu ustavne žalbe dosuđen, nedovoljan i neadekvatan. Podnosilac ustavne žalbe predlaže da Ustavni sud usvoji ustavnu žalbu, utvrdi podnosiocu pravo na naknadu nematerijalne štete u iznosu od 700 evra i pravo na naknadu materijalne štete, te da mu dosudi troškove na ime sastava ustavne žalbe.

2. Saglasno odredbi člana 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu.

U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama zahteva istaknutog u njoj, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je u sprovedenom postupku uvidom u dokumentaciju priloženu uz ustavnu žalbu utvrdio sledeće činjenice i okolnosti koje su od značaja za odlučivanje u ovoj ustavnopravnoj stvari:

Rešenjem Privrednog suda u Leskovcu St. 38/10 od 2. jula 2010. godine je otvoren stečajni postupak nad stečajnim dužnikom DP „Z.“ Leskovac. Podnosilac ustavne žalbe je prijavio svoja potraživanja iz radnog odnosa u stečajnom postupku, koja su mu i priznata.

Rešenjem Privrednog suda u Leskovcu R4 St. 5148/19 od 26. septembra 2019. godine je utvrđena povreda prava predlagača, ovde podnosioca ustavne žalbe, na suđenje u razumnom roku u navedenom stečajnom postupku. Podnosilac ustavne žalbe je na osnovu navedenog rešenja podneo tužbe protiv tužene Republike Srbije – Privredni sud u Leskovcu, radi novčanog obeštećenja za neimovinsku štetu i naknade imovinske štete zbog utvrđene povrede prava na suđenje u razumnom roku.

Presudom Osnovnog suda u Leskovcu Prr. 111/20 od 15. oktobra 2020. godine je delimično usvojen tužbeni zahtev tužioca, ovde podnosioca ustavne žalbe, pa je obavezana tužena da mu na ime novčanog obeštećenja isplati iznos od 500 evra u dinarskoj protivvrednosti, dok je odbijen kao neosnovan tužbeni zahtev preko dosuđenog iznosa, a do traženog iznosa od 700 evra.

Odlučujući o žalbi tužioca, Viši sud u Leskovcu je osporenom presudom Gžrr. 11/21 od 19. januara 2021. godine odbio kao neosnovanu žalbu i potvrdio navedenu prvostepenu presudu, nalazeći da se dosuđeni iznos zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku može smatrati razumnim.

Presudom Osnovnog suda u Leskovcu Prr1. 115/20 od 9. septembra 2021. godine usvojen je tužbeni zahtev tužioca, ovde podnosioca ustavne žalbe, pa je obavezana tužena da mu na ime naknade imovinske štete isplati 341.721,63 dinara, a što predstavlja iznos nenaplaćenog potraživanja u stečajnom postupku, kao i da mu na iznos glavnog duga od 228.306,00 dinara plati zakonsku zateznu kamatu od dana podnošenja tužbe.

Odlučujući o žalbama parničnih stranaka, Viši sud u Leskovcu je presudom Gžrr. 151/22 od 12. aprila 2022. godine preinačio prvostepenu presudu u delu u kome je odlučeno o troškovima postupak, dok je potvrdio ožalbenu presudu u preostalom delu.

4. Ispitujući navode podnosioca ustavne žalbe o povredi prava na pravično suđenje u predmetnom parničnom postupku, Ustavni sud je najpre zaključio da podnosilac osporava drugostepenu presudu u delu u kome je delimično odbijen kao neosnovan njegov tužbeni zahtev za isplatu novčanog obeštećenja zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku u stečajnom postupku koji se vodio pred Privrednim sudom u Leskovcu u predmetu St. 38/10, a koja mu je prethodno utvrđena u postupku po prigovoru radi ubrzavanja postupka. U konkretnom slučaju, Viši sud u Leskovcu je osporenom presudom Gžrr. 11/21 od 19. januara 2021. godine odbio kao neosnovan tužbeni zahtev podnosioca ustavne žalbe preko dosuđenog iznosa od 500 evra, a do traženog iznosa od 700 evra u dinarskoj protivvrednosti. U tom smislu, Ustavni sud je utvrdio da se navodi podnosioca ustavne žalbe o povredi prava iz člana 32. stav 1. Ustava zasnivaju na tvrdnjama da je visina novčanog obeštećenja, koja mu je dosuđena, nedovoljna i nepravična.

Polazeći od iznetog, Ustavni sud upućuje na stavove i ocene koji su detaljno izneti u Odluci Už-7309/18 od 17. decembra 2020. godine, a koji se primenjuju i u konkretnom slučaju. Ustavni sud smatra da su za odlučivanje u ovoj ustavnopravnoj stvari od značaja stavovi Evropskog suda za ljudska prava izraženi u predmetu Stanković protiv Srbije (predstavka broj 41285/19, odluka od 19. decembra 2019. godine). Naime, Evropski sud za ljudska prava se u toj odluci prvi put izjašnjavao o tome da li je visina naknade neimovinske štete koja je dosuđena od strane „redovnih“ sudova na osnovu Zakona o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku (zbog neizvršenja/kašnjenja u izvršenju sudskih odluka u kojima je dužnik preduzeće sa isključivim ili većinskim državnim ili društvenim kapitalom), dovoljna i adekvatna. Razmatrajući prigovor tužene države o gubitku statusa „žrtve“, Evropski sud za ljudska prava je primetio da je iznos naknade nematerijalne štete od 800 evra koji su domaći sudovi dosudili podnositeljki predstavke, niži od iznosa koje taj sud dosuđuje u sličnim predmetima, ali je naglasio da se pitanje adekvatnosti dosuđenog iznosa naknade mora ceniti u svetlu svih okolnosti slučaja, što uključuje ne samo trajanje konkretnog postupka, već i vrednost naknade koja se ocenjuje u kontekstu životnog standarda u određenoj državi, kao i činjenicu da će u okviru nacionalnog sistema ova naknada u principu biti dosuđena i isplaćena brže i ranije nego da o tome odlučuje Evropski sud (stav 23.). Zaključujući da se dosuđeni iznos naknade nematerijalne štete od 800 evra može smatrati dovoljnim i adekvatnim za pretrpljenu povredu prava na suđenje u razumnom roku, te da je, posledično, podnositeljka predstavke izgubila status „žrtve“ u smislu člana 34. Evropske konvencije za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda, to je Evropski sud za ljudska prava odbacio tu predstavku.

Ustavni sud nalazi da se, u situaciji kada se ustavnom žalbom sa stanovišta odredbe člana 32. stav 1. Ustava, osporava presuda kojom je podnosiocu dosuđeno novčano obeštećenje za neimovinsku štetu koja mu je izazvana povredom prava na suđenje u razumnom roku, a koja je utvrđena zbog nemogućnosti da u primerenom roku naplati dosuđeno potraživanje iz radnog odnosa od poslodavca – dužnika koji je preduzeće sa isključivim ili većinskim društvenim ili državnim kapitalom, istaknuta povreda prava na pravično suđenje mora ispitivati primenom stavova Evropskog suda za ljudska prava izraženih u odluci Stanković protiv Srbije. U tom smislu, Ustavni sud ukazuje da ocena dosuđene visine naknade neimovinske štete u ovoj ustavnopravnoj stvari nema karakter instancionog postupanja Ustavnog suda, već predstavlja mehanizam kojim se obezbeđuje da se zajemčena prava tumače u skladu sa praksom Evropskog suda za ljudska prava kao međunarodne institucije koja nadzire njihovo sprovođenje. Ustavni sud ističe da je, u cilju usklađivanja svoje prakse sa jedinstvenim pristupom Evropskog suda u rešavanju ovog spornog pitanja, doneo Odluku Už- 277/2017 od 4. juna 2020. godine (koja je objavljena na internet stranici Ustavnog suda www.ustavni.sud.rs i u „Službenom glasniku Republike Srbije“, broj 104/20), kojom je usvojio ustavnu žalbu M.K, D.M. i S.J. i utvrdio da je osporenim rešenjima, kojima im je dosuđena naknada nematerijalne štete primenom odredaba Zakona o izmenama i dopunama Zakona o uređenju sudova, povređeno pravo podnosilaca na suđenje u razumnom roku, jer dosuđena visina nije predstavljala dovoljnu i adekvatnu naknadu za pretrpljenu povredu navedenog ustavnog prava, pa je Sud ocenio da se ne može smatrati da su njenim dosuđivanjem podnosioci izgubili status „žrtve“. Istom Odlukom je podnosiocima ustavne žalbe utvrđeno pravo na naknadu nematerijalne štete u iznosu od po 800 evra u dinarskoj protivvrednosti, umanjenom za iznose koji su im već isplaćeni po istom osnovu.

Primenjujući izloženo na konkretan slučaj, a imajući u vidu i da je podnosiocu ustavne žalbe pre pokretanja parničnog postupka radi isplate novčanog obeštećenja na ime naknade nematerijalne štete utvrđena povreda prava na suđenje u razumnom roku u stečajnom postupku zbog nemogućnosti da u primerenom roku naplati svoje potraživanje iz radnog odnosa od poslodavca koji je preduzeće u društvenoj svojini – DP „Z.“ Leskovac, Ustavni sud je ocenio da je podnosiocu osporenom drugostepenom presudom, kojom mu je dosuđen iznos od 500 evra u dinarskoj protivvrednosti, povređeno pravo na pravično suđenje. Iz tih razloga, Ustavni sud je usvojio ustavnu žalbu u ovom delu, saglasno odredbi člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, br. 109/07, 99/11, 18/13 – Odluka US, 40/15 – dr. zakon, 103/15, 10/23 i 92/23), pa je odlučio kao u prvom delu tačke 1. izreke.

Budući da je utvrdio povredu prava na pravično suđenje, to Ustavni sud nije posebno razmatrao tvrdnje podnosioca ustavne žalbe o povredi prava na jednaku zaštitu prava iz člana 36. stav 1. Ustava i prava na imovinu iz člana 58. Ustava u predmetnom parničnom postupku.

5. Razmatrajući način otklanjanja štetnih posledica zbog utvrđene povrede prava na pravično suđenje, Ustavni sud je takođe uzeo u obzir stavove iznete u Odluci Už-7309/2018 od 17. decembra 2020. godine.

U tom kontekstu, Ustavni sud je ocenio da je utvrđivanje prava podnosioca ustavne žalbe na naknadu nematerijalne štete u visini koju Evropski sud smatra dovoljnom i adekvatnom novčanom satisfakcijom zbog nemogućnosti naplate potraživanja u razumnom roku najdelotvorniji način otklanjanja štetnih posledica utvrđene povrede prava.

Međutim, krećući se u granicama zahteva ustavne žalbe, Ustavni sud je, na osnovu člana 89. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu, u tački 2. izreke utvrdio podnosiocu pravo na naknadu nematerijalne štete u iznosu od 700 evra u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate, umanjenom za iznose isplaćene po osnovu osporene presude Višeg suda u Leskovcu Gžrr. 11/21 od 19. januara 2021. godine, kao i za sve ostale iznose koji su mu eventualno već isplaćeni po osnovu utvrđene povrede prava na suđenje u razumnom roku u stečajnom postupku koji se vodio pred Privrednim sudom u Leskovcu u predmetu St. 38/10. Naknada nematerijalne štete se isplaćuje na teret budžetskih sredstava – razdeo Ministarstva pravde, u roku od četiri meseca od dana dostavljanja ove odluke Ministarstvu.

6. Ispitujući postojanje procesnih pretpostavki za postupanje po ustavnoj žalbi u delu u kome podnosilac ističe povredu prava na suđenje u razumnom roku i prava na imovinu u stečajnom postupku koji se vodio pred Privrednim sudom u Leskovcu u predmetu St. 38/10, Ustavni sud je pre svega konstatovao da je podnosilac zaštitu prava iz člana 32. stav 1. Ustava ostvario u redovnom sudskom postupku po prigovoru radi ubrzavanja postupka, o čemu svedoči i rešenje Privrednog suda u Leskovcu Leskovcu R4 St. 5148/19 od 26. septembra 2019. godine. Ustavni sud nalazi da je dosuđenjem naknade nematerijalne štete podnosiocu ustavne žalbe u ovom ustavnosudskom postupku, a u visini koju je on tražio i u parnici radi isplate novčanog obeštećenja, postignuto pravično zadovoljenje za podnosioca zbog utvrđene povrede prava na suđenje u razumnom roku. Ustavni sud dalje ukazuje da je podnosilac ustavne žalbe nakon donošenja navedenog rešenja na osnovu odredbe člana 31. stav 1. Zakona o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku podneo tužbu protiv Republike Srbije radi naknade imovinske štete izazvane povredom prava na suđenje u razumnom roku, a što je sve rezultiralo donošenjem pravnosnažne presude Višeg suda u Leskovcu Gžrr. 151/22 od 12. aprila 2022. godine kojom je tužena obavezana da isplati podnosiocu iznose priznatih potraživanja u stečajnom postupku, sa zakonskom zateznom kamatom od dana podnošenja tužbe. S tim u vezi, Ustavni sud konstatuje da je Evropski sud u presudi Stevanović i drugi protiv Srbije (broj predstavke 43815/17 i 15 drugih, od 27. avgusta 2019. godine, stav 17.) prihvatio stanovište prema kome prilikom dosuđivanja materijalne štete zbog propusta da potraživanje podnosilaca bude namireno, podnosioci nemaju pravo na zakonsku zateznu kamatu za period nakon pokretanja stečajnog postupka.

Polazeći od navedenog, a imajući u vidu da je podnosilac ustavne žalbe u redovnom sudskom postupku i u ovoj ustavnopravnoj stvari izgubio status žrtve povrede prava na suđenje u razumnom roku i prava na imovinu, to je Ustavni sud odbacio ustavnu žalbu u ovom delu, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 7) Zakona o Ustavnom sudu, jer nisu ispunjene Ustavom utvrđene pretpostavke za vođenje postupka i odlučivanje, rešavajući kao u drugom delu tačke 1. izreke.

7. U pogledu zahteva podnosioca ustavne žalbe za naknadu troškova na ime sastava ustavne žalbe, Ustavni sud podseća da je u svojoj dosadašnjoj praksi više puta razmatrao navedeno pitanje, te da je zauzeo načelan stav da, u smislu člana 6. Zakona o Ustavnom sudu, nema osnova za naknadu troškova postupka pred Ustavnim sudom, a da u konkretnom slučaju ne postoje bilo kakve izuzetne i posebne okolnosti koje bi opravdale drugačiju primenu člana 6. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu (videti presudu u predmetu Evropskog suda za ljudska prava Dragan Kovačević protiv Hrvatske, broj predstavke 49281/15 od 12. maja 2022. godine, stav 83.). Stoga je Sud, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 7) Zakona o Ustavnom sudu, odbacio ovaj zahtev, rešavajući kao u tački 3. izreke.

8. Na osnovu svega navedenog i odredaba člana 42b stav 1. tačka 1), člana 45. tačka 9), člana 46. tačka 9) i člana 47. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu, kao i člana 89. Poslovnika o radu Ustavnog suda („Službeni glasnik RS“, broj 103/13), Ustavni sud je doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

Snežana Marković, s.r.

Odluka Ustavnog suda o neadekvatnoj naknadi štete za povredu prava

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti