Usvajanje ustavne žalbe zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku

Kratak pregled

Ustavni sud usvaja ustavnu žalbu i utvrđuje povredu prava na suđenje u razumnom roku u krivičnom postupku koji je trajao skoro deset godina i okončan odbijajućom presudom zbog zastarelosti. Podnosiocu je dosuđena naknada nematerijalne štete od 1000 evra.

Tekst originalne odluke

Republika Srbija
USTAVNI SUD
Už-1710/2009
12.07.2012.
Beograd

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda dr Dragiša B. Slijepčević, predsednik Veća i sudije Vesna Ilić Prelić, dr Marija Draškić, dr Agneš Kartag Odri, dr Goran Ilić, Sabahudin Tahirović, dr Dragan Stojanović i mr Milan Marković, članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalbi Milana Pavlovića iz Uba, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 12. jula 2012. godine, doneo je

O D L U K U

1. Usvaja se ustavna žalba Milana Pavlovića i utvrđuje da je u postupku koji je vođen pred Opštinskim sudom u Ubu predmetu K.158/09 povređeno pravo podnosioca ustavne žalbe na suđenje u razumnom roku zajemčeno članom 32. stav 1. Ustava Republike Srbije .

2. Utvrđuje se pravo podnosioca ustavne žalbe na naknadu nematerijalne štete u iznosu od 1000 evra, u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate. Naknada se isplaćuje na teret budžetskih sredstava - razdeo Ministarstva pravde.

O b r a z l o ž e nj e

1. Milan Pavlović iz Uba podneo je 15. septembra 2009. godine, preko punomoćnika, advokata Radomira Spasojević iz Valjeva, Ustavnom sudu ustavnu žalbu, zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku zajemčenog članom 32. stav 1. Ustava Republike Srbije u krivičnom postupku koji se vodio pred Opštinskim sudom u Ubu u predmetu K.232/08.

U ustavnoj žalbi je navedeno: da je protiv podnosioca ustavne žalbe Opštinsko javno tužilaštvo 10. februara 2000. godine podiglo optužnicu Kt.134/99, zbog sumnje da je izvršio krivično delo teške telesne povrede iz člana 53. stav 1. Krivičnog Zakonika Republike Srbije; da je od podizanja optužnice do izjavljivanja ustavne žalbe donet veći broj oslobađajućih presuda, koje je Okružni sud ukidao uprkos jasnim dokazima o nevinosti optuženog; da sudski postupak koji traje više od deset godina i još uvek nije okončan u prvom stepenu ukazuje na povredu prava na suđenje u razumnom roku.

Podnosilac ustavne žalbe je istakao zahtev za naknadu nematerijalne štete.

2. Saglasno članu 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu.

Odredbom člana 82. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, broj 109/07 i 99/11) propisano je da se ustavna žalba može izjaviti i ako nisu iscrpljena pravna sredstva, u slučaju kada je podnosiocu žalbe povređeno pravo na suđenje u razumnom roku.

U postupku pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama istaknutog zahteva, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je u sprovedenom postupku izvršio uvid u dokumentaciju priloženu uz ustavnu žalbu, spise predmeta Opštinskog suda u Ubu K.158/09 i utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za rešavanje ove ustavnosudske stvari:

Postupajući po zahtevu za sprovođenje istrage Kt.134/99 Opštinskog javnog tužilaštva u Lajkovcu od 29. oktobra 1999. godine, istražni sudija Opštinskog suda u Ubu doneo je 1. decembra 1999. godine rešenje o sprovođenju istrage Ki.76/99 protiv podnosioca ustavne žalbe, zbog osnovane sumnje da je izvršio krivično delo teška telesna povreda iz člana 53. stav 1. KZ, čime je započeo predmetni krivični postupak. U toku istražnog postupka istražni sudija saslušao je okrivljenog, više svedoka, a izvršeno je i medicinsko veštačenje. Podnosilac ustavne žalbe podneo je 6. decembra 1999. godine Opštinskom sudu u Ubu privatnu tužbu protiv M.A. i D.A, zbog izvršenja krivičnog dela ugrožavanje sigurnosti iz člana 67. stav 1. KZ. Nakon sprovedene istrage Opštinsko javno tužilaštvo u Lajkovcu je 10. februara 2000. godine protiv podnosioca ustavne žalbe podiglo optužnicu Kt.134/99 pred Opštinskim sudom u Ubu, a 12. aprila 2000. godine ispravljenu optužnicu. Krivično vanraspravno veće Opštinskog suda u Ubu je rešenjem Kv.13/00 od 1. juna 2000. godine odbilo prigovor optuženog, ovde podnosioca ustavne žalbe, izjavljen protiv navedene optužnice.

Prvo ročište za glavni pretres u predmetu K.168/99, zbog krivičnog dela iz člana 67. stav 1, zakazano za 20. oktobar 2000. godine, odloženo je na zahtev OJT i branioca okrivljenih D.A. i M.A, iz razloga što su tek tog dana dobili krivičnu prijavu protiv D.A, odnosno privatnu tužbu protiv D.A. i M.A. Naredno ročište za glavni pretres održano je 18. juna 2001. godine. Glavni pretres zakazan za 7. decembar 2001. godine odložen je zbog nepristupanja uredno pozvanih svedoka. Ročištu zakazanom za 5. februar 2002. godine nisu pristupili OJT, kao ni okrivljeni, ovde podnosilac ustavne žalbe. Takođe, sud je doneo rešenje o obustavi postupka protiv okrivljenog D.A, zbog krivičnog dela laka telesna povreda iz člana 53. stav 2, uvrede iz člana 93. stav 1. i ugrožavanja sigurnosti iz člana 67. stav 1. KZ. Na glavnom pretresu održanom 28. februara 2002. godine, doneto je rešenje o razdvajanju spisa predmeta K.21/00 od spisa K.168/99 (zaveden kao K.30/02), kao i K.132/99 i K.5/01 radi vođenja posebnog krivičnog postupaka po privatnoj tužbi podnosioca ustavne žalbe.

Glavni pretres u postupku K. 30/02 okončan je 29. aprila 2002. godine, kada je doneta presuda Opštinskog suda u Ubu K.30/02, kojom je oslobođen optužbe da je izvršio krivično delo teška telesna povreda iz člana 53. stav 1. KZ. Postupajući po žalbi OJT u Lajkovcu izjavljenoj protiv navedene prvostepene presude, Okružni sud u Valjevu doneo je rešenje Kž. 304/02 od 5. septembra 2002. godine, kojim je ukinuo osporenu presudu i predmet vratio prvostepenom sudu na ponovno suđenje. U obrazloženju je navedeno da je činjenično stanje nepravilno i nepotpuno utvrđeno, te da je u ponovnom postupku potrebno saslušati veštaka sudske medicine.

Glavni pretres u predmetu K.168/99 zakazan za 19. mart 2003. godine odložen je zbog nepristupanja dvoje uredno pozvanih svedoka. Veštak sudske medicine nije pristupio ročištima za glavni pretres zakazanim za 12. avgust i 19. septembar 2003. godine. Nakon održanog ročišta za glavni pretres od 1. decembra 2003. godine, Opštinski sud u Ubu je presudom K.168/99 oslobodio optužbe podnosioca ustavne žalbe da je izvršio krivično delo teška telesna povreda iz člana 53. stav 1. KZ. U obrazloženju presude navedeno je da je shodno rešenju Kž. 304/02 Okružnog suda u Valjevu od 5. septembra 2002. godine, obavljeno novo veštačenje telesnih povreda oštećenog D.A, te je utvrđeno da se u ovom slučaju može jedino raditi o izvršenju krivičnog dela laka telesna povreda iz člana 54. stav 2. KZ, ali da okrivljeni ne može biti oglašen krivim, jer je za to delo nastupila apsolutna zastarelost krivičnog gonjenja.

Opštinsko javno tužilaštvo izjavilo je 22. decembra 2003. godine Okružnom sudu u Valjevu žalbu protiv presude Opštinskog suda u Ubu K.168/99 od 1. decembra 2003. godine. Okružni sud je rešenjem Kž.100/04 od 22. juna 2004. godine žalbu uvažio i predmet vratio prvostepenom sudu na ponovno suđenje, iz razloga što je mišljenje veštaka sudske medicine nepotpuno, te je naloženo prvostepenom sudu da se ponovno veštačenje poveri posebnoj ustanovi.

U ponovnom postupku pred Opštinskim sudom u Ubu (predmet je dobio oznaku K.173/04), ročište za glavni pretres zakazano je ukupno 20 puta od čega nije održano devet. Sudsko veće je van glavnog pretresa naredbom od 2. marta 2006. godine poverilo novo sudsko-medicinsko veštačenje povreda oštećenog sudsko-medicinskom odboru Instituta Medicinskog fakulteta u Beogradu, a naredbom od 4. jula 2007. godine sudsko-medicinskom odboru Medicinskog fakulteta u Nišu. Nalaz i mišljenje veštaka Medicinskog fakulteta u Nišu dostavljeni su sudu 12. novembra 2007. godine. Opštinski sud u Ubu doneo je 11. aprila 2008. godine presudu, kojom je okrivljeni, ovde podnosilac ustavne žalbe, oslobođen optužbe da je izvršio krivično delo teška telesna povreda iz člana 53. stav 1. KZ. Protiv navedene presude Opštinsko javno tužilaštvo u Lajkovcu izjavilo je 29. maja 2008. godine žalbu Okružnom sudu u Valjevu, koji je rešenjem Kž.100/04 od 22. juna 2004. godine žalbu uvažio i predmet vratio prvostepenom sudu na ponovno suđenje.

Nakon održanog jedinog ročišta za glavni pretres u ponovnom postupku Opštinski sud u Ubu doneo je oslobađajuću presudu K.232/08 od 25. novembra 2008. godine. Protiv navedenog rešenja Opštinsko javno tužilaštvo u Lakovcu izjavilo je žalbu, koja je usvojena rešenjem Okružnog suda u Valjevu Kž1.136/09 od 25. avgusta 2009. godine, a predmet vraćen prvostepenom sudu na ponovno suđenje.

Opštinski sud u Ubu je u predmetu K.158/09 održao dva ročišta za glavni pretres, 15. septembra i 14. oktobra 2009. godine, nakon čega je doneo odbijajuću presudu, zbog nastupanja apsolutne zastarelosti krivičnog gonjenja.

4. Odredbama člana 32. stav 1. Ustava na čiju povredu podnosilac ustavne žalbe ukazuje utvrđeno je da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega.

Zakonikom o krivičnom postupku Zakonikom o krivičnom postupku („Službeni list SRJ“, br. 70/01 i 68/02 i „Službeni glasnik RS“, br. 58/04, 85/05, 115/05, 46/06, 49/07, 122/08, 20/09, 72/09) bilo je propisano da je sud dužan da postupak sprovede bez odugovlačenja (član 16. stav 1.).

5. Ocenjujući razloge i navode iznete u ustavnoj žalbi o povredi prava na suđenje u razumnom roku iz člana 32. stav 1. Ustava, Ustavni sud je konstatovao da je period ocene razumne dužine trajanja predmetnog sudskog postupka koji spada u nadležnost Ustavnog suda, ratione temporis, počeo 8. novembra 2006. godine, kada je proglašen i stupio na snagu Ustav Republike Srbije, koji ustanovnjava ustavnu žalbu kao pravno sredstvo za zaštitu povređenih ili uskraćenih ljudskih prava i sloboda i svakome jemči pravo na javno raspravljanje i odlučivanje u razumnom roku o osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka.

Međutim, polazeći od toga da sudski postupak po svojoj prirodi predstavlja jedinstvenu celinu koja započinje pokretanjem postupka, a završava se donošenjem odluke kojom se postupak okončava, Ustavni sud je ocenio da su, u konkretnom slučaju, ispunjeni uslovi da se prilikom ocene razumnosti roka trajanja uzme u obzir celokupan period trajanja postupka.

Kada je reč o dužini trajanja predmetnog krivičnog postupka, saglasno praksi Ustavnog suda i Evropskog suda za ljudska prava, Ustavni sud je utvrdio da je u odnosu na podnosioca ustavne žalbe postupak započeo donošenjem rešenja o sprovođenju istrage Opštinskog suda u Ubu Ki. 76/99 od 1. decembra 1999. godine, a da je okončan 14. oktobra 2009. godine, donošenjem odbijajuće presude Opštinskog suda u Ubu. Navedeno trajanje krivičnog postupka od skoro deset godina, samo po sebi iza ziva sumnju u pogledu toga da postupak nije okončan u okviru razumnog roka. Međutim, polazeći od toga da je pojam razumnog trajanja sudskog postupka relativna kategorija koja zavisi od niza činilaca, a pre sve svega od složenosti činjeničnih i pravnih pitanja u konkretnom predmetu, ponašanja podnosioca ustavne žalbe kao stranke u postupku, postupanja nadležnih sudova koji vode postupak i prirode zahteva, odnosno značaja prava o kome se raspravlja za podnosioca, Ustavni sud je ispitivao i da li su i u kojoj meri navedeni kriterijumi uticali na trajanje konkretnog krivičnog postupka.

Ustavni sud je utvrdio da je navedeni krivični postupak pokrenut protiv podnosioca ustavne žalbe zbog osnovane sumnje da je izvršio krivično delo teška telesna povreda iz člana 53. stav 1. KZ, te da je u toku postupka saslušano više svedoka i sprovedeno više puta sudsko-medicinsko veštačenje povreda koje je zadobio oštećeni, ali je Sud mišljenja da relativna složenost činjeničnih i pravnih pitanja u predmetnoj pravnoj stvari ne opravdava ovako dugo trajanje postupka.

Ustavni sud je ocenio da je, s obzirom na to da je bio okrivljeni u osporenom krivičnom postupku, na strani podnosioca ustavne žalbe nesumnjivo postojao opravdani interes za efikasno odvijanje navedenog postupka i njegovo okončanje u što kraćem roku.

Ispitujući postupanje nadležnih sudova u ovoj pravnoj stvari, Ustavni sud je utvrdio da postupajući prvostepeni sud tokom osporenog krivičnog postupka nije preduzimao sve zakonske mere u cilju efikasnog i delotvornog vođenja postupka. Naime, u prvostepenom postupku glavni pretres zakazan je za 20. oktobar 2000. godine, a održan je prvi put 18. juna 2001. godine, odnosno nakon gotovo osam meseci, da bi nakon toga sledeće ročište za glavni pretres bilo zakazano tek za 7. decembar 2001. godine, koje je takođe odloženo, da bi ročište za glavni pretres bilo održano tek 28. februara 2002. godine. Isto tako, u ponovnom postupku pred prvostepenim sudom, prvo ročište za glavni pretres zakazano je za 12. januar 2005. godine, a održano je tek 2. septembra 2005. godine, odnosno nakon više od osam meseci. Opštinski sud u Ubu je preduzimao određene procesne radnje pokušavajući da obezbedi prisustvo učesnika u postupku na glavnom pretresu, kao što je dostavljanje poziva na glavni pretres. Međutim, te radnje suda ne mogu biti opravdanje za činjenicu da se za godinu i četiri meseca glavni pretres održi svega dva puta. Takođe, činjenica da je predmetni krivični postupak okončan zbog nastupanja apsolutne zastarelosti krivičnog gonjenja ukazuje na izuzetno neefikasno vođenje postupka. Dužnost suda je je da postupak sprovede bez odugovlačenja, da pravovremeno i efikasno reaguje i da blagovremeno preduzme sve zakonske mere u cilju razjašnjenja činjeničnog stanja i donošenja odluke. Ustavni sud naglašava da je u pravnoj državi od izuzetne važnosti donošenje odluka bez odlaganja, kako se ne bi ugrozila delotvornost sudske zaštite Ustavom garantovanih prava i sloboda i kako bi se održalo poverenje građana u sudove.

Na osnovu svega navedenog, Ustavni sud je s aglasno odredbi člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu, ustavnu žalbu usvojio i odlučio kao u tački 1. izreke.

6. Podnosilac ustavne žalbe je tražio da mu se dosudi naknada štete zbog dužine trajanja ovog krivičnog postupka. Na osnovu odredbe člana 89. stav 3. Zakona o Ustavnom sudu, Ustavni sud je u tački 2. izreke odlučio da se pravično zadovoljenje podnosioca ustavne žalbe zbog konstatovane povrede prava ostvari utvrđenjem prava na naknadu nematerijalne štete u iznosu od 1000 evra, u dinarskoj protivvrednosti obračunatoj po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate.

Prilikom odlučivanja o visini nematerijalne štete koju je pretrpeo podnosilac ustavne žalbe zbog utvrđene povrede prava na suđenje u razumnom roku, Ustavni sud je cenio sve okolnosti od značaja, a posebno dužinu trajanja predmetnog krivičnog postupka. Ustavni sud smatra da navedeni novčani iznos predstavlja adekvatnu pravičnu naknadu za povredu prava koju je podnosilac ustavne žalbe pretrpeo isključivo zbog neažurnog postupanja državnih organa. Odlučujući o visini naknade nematerijalne štete, Ustavni sud je imao u vidu postojeću praksu ovog suda, praksu Evropskog suda za ljudska prava u sličnim slučajevima, ekonomske i socijalne prilike u Republici Srbiji, kao i samu suštinu naknade nematerijalne štete kojom se oštećenom pruža odgovarajuće zadovoljenje.

7. Polazeći od iznetog, Ustavni sud je, na osnovu odredaba člana 42b. stav 1. tačka 1 ) i člana 45. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, odlučio kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

dr Dragiša B. Slijepčević

Usvajanje ustavne žalbe zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti