Kratak pregled

Ustavni sud usvojio je ustavnu žalbu i utvrdio povredu prava na suđenje u razumnom roku u upravnom postupku za dodelu stana, koji traje preko 14 godina. Naložena je hitna akcija nadležnih organa i utvrđeno je pravo na naknadu štete.

Tekst originalne odluke

Republika Srbija
USTAVNI SUD
Už-1712/2009
05.05.2011.
Beograd

Ustavni sud u sastavu: predsednik dr Dragiša Slijepčević i sudije dr Olivera Vučić, dr Marija Draškić, Bratislav Đokić, Vesna Ilić Prelić, dr Goran Ilić, dr Agneš Kartag Odri, Katarina Manojlović Andrić, Milan Stanić, dr Dragan Stojanović, mr Tomislav Stojković, Sabahudin Tahirović i Predrag Ćetković, u postupku po ustavnoj žalbi Miloja Đekića iz Beograda, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici održanoj 5. maja 2011. godine, doneo je

 

O D L U K U

 

1. Usvaja se ustavna žalba Miloja Đekića i utvrđuje da je u postupku koji se vodi pred Ministarstvom odbrane – Sektor za ljudske resurse – Uprava za kadrove – Odeljenje za stambene poslove – Stambena komisija u predmetu Up1. broj 19245/98 povređeno pravo podnosioca ustavne žalbe na suđenje u razumnom roku, zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije.

2. Utvrđuje se pravo podnosioca ustavne žalbe na naknadu nematerijalne štete, koje može ostvariti na način predviđen odredbama člana 90. Zakona o Ustavnom sudu.

3. Nalaže se nadležnim organima da preduzmu sve neophodne mere kako bi se postupak iz tačke 1. okončao u najkraćem roku.

 

O b r a z l o ž e nj e

 

1. Miloje Đekić iz Beograda je 16. septembra 2009. godine podneo Ustavnom sudu ustavnu žalbu zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku zajemečenog odredbom člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije, u postupku dodele troiposobnog stana koji se vodi pred Ministarstvom odbrane – Sektor za ljudske resurse – Uprava za kadrove – Odeljenje za stambene poslove – Stambena komisija od 27. septembra 1996. godine i ona je zavedena pod brojem Už - 1712/2009.

Podnosilac ustavne žalbe je podneskom od 11. marta 2010. godine dopunio ustavnu žalbu. Predložio je da Ustavni sud usvoji ustavnu žalbu, utvrdi povredu prava na suđenje u razumnom roku i utvrdi pravo na naknadu štete, koje može ostvariti na način predviđen odredbama člana 90. Zakona o Ustavnom sudu.

2. Miloje Đekić iz Beograda je 9. oktobra 2009. godine podneo Ustavnom sudu ustavnu žalbu zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku zajemčenog odredbom člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije, u postupku dodele troiposobnih stanova u zakup koji se vodi pred Ministarstvom odbrane – Sektor za ljudske resurse – Uprava za kadrove – Odeljenje za stambene poslove – Stambena komisija od 22. oktobra 1997. godine i ona je zavedena pod brojem Už - 1861/2009.

Podnosilac ustavne žalbe je podneskom od 11. marta 2010. godine dopunio ustavnu žalbu. Predložio je da Ustavni sud usvoji ustavnu žalbu, utvrdi povredu prava na suđenje u razumnom roku i utvrdi pravo na naknadu štete, koje može ostavriti na način predviđen odredbama člana 90. Zakona o Ustavnom sudu.

3. Ustavni sud je, na osnovu odredaba člana 42. Poslovnika o radu Ustavnog suda („Službeni glasnik RS“, br. 24/08 i 27/08), spojio postupak po podnetim ustavnim žalbama i jedinstveno odlučio o obe ustavne žalbe u ranije formiranom predmetu Už-1712/2009.

4. Saglasno odredbi člana 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena dru­ga pravna sredstva za njihovu zaštitu.

Prema odredbi člana 82. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, broj 109/07), ustavna žalba se može izjaviti i ako nisu iscrpljena pravna sredstva, u slučaju kada je podnosiocu žalbe povređeno pravo na suđenje u ra­zum­nom roku.

U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osno­va­no­sti ustavne žalbe u granicama istaknutog zahteva, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno nje­govo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

5. Ustavni sud je u sprovedenom postupku izvršio uvid u spise predmeta Ministarstva odbrane – Sektor za ljudske resurse – Uprava za kadrove – Odeljenje za stambene poslove – Stambena komisija Up-1 broj 19245/98 i dokumentaciju priloženu uz ustavnu žalbu i utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za odlučivanje u ovoj ustavnosud­s­koj stvari:

Podnosilac ustavne žalbe je 11. oktobra 1996. godine izjavio žalbu protiv rešenja Stambene komisije Uprave za stambene poslove Generalštaba Vojske Jugoslavije broj 8-1914/85 od 13. septembra 1996. godine o dodeli troiposobnog stana u zakup S. R.

Viša stambena komisija Vojne pošte 1313 Beograd je 25. oktobra 1996. godine, rešavajući o žalbi podnosioca izjavljenoj protiv rešenja Stambene komisije Uprave za stambene poslove Generalštaba Vojske Jugoslavije broj 8-1914/85 od 13. septembra 1996. godine, donela rešenje Up-2 broj 217-2/96 kojim je odbila žalbu podnosioca kao neosnovanu.

Vrhovni vojni sud je 30. septembra 1997. godine, rešavajući o tužbi podnosioca izjavljenoj protiv rešenja Više stambene komisije Vojne pošte 1313 Beograd Up-2 broj 217-2/96 od 25. oktobra 1996. godine, doneo presudu Up. 1461/96 kojom je uvažio tužbu i poništio rešenje Više stambene komisije Vojne pošte 1313 Beograd Up-2 broj 217-2/96 od 25. oktobra 1996. godine.

Podnosilac ustavne žalbe je 3. novembra 1997. godine izjavio žalbu protiv rešenja Stambene komisije Uprave za stambene poslove Generalštaba Vojske Jugoslavije broj 1931-3/86 od 18. septembra 1997. godine o dodeli stana Z. B. i rešenja broj 8-1914/85 od 18. septembra 1997. godine o dodeli stana S. R.

Viša stambena komisija Vojne pošte 1313 Beograd je 6. novembra 1997. godine, rešavajući povodom presude Vrhovnog vojnog suda Up. 1461/96 od 30. septembra 1997. godine, donela rešenje Up-2 broj 217-6/96 kojim je usvojila žalbu podnosioca i poništila rešenje Stambene komisije Uprave za stambene poslove Generalštaba Vojske Jugoslavije broj 8-1914/85 od 13. septembra 1996. godine o dodeli troiposobnog stana u zakup S. R, te je predmet vratila na ponovni postupak i odlučivanje Stambenoj komisiji.

Viša stambena komisija Vojne pošte 1313 Beograd je 5. decembra 1997 godine, rešavajući o žalbi podnosioca izjavljenoj protiv rešenja Stambene komisije Uprave za stambene poslove Generalštaba Vojske Jugoslavije broj 1931-3/86 i 8-1914/85, oba od 18. septembra 1997. godine, donela rešenje Up-2 broj 397-2/97 kojim je odbila kao neosnovanu žalbu podnosioca izjavljenu protiv odluke o dodeli troiposobnog stana S. R. i Z. B.

Stambena komisija Vojne pošte 1313 Beograd je 24. decembra 1997. godine, rešavajući u ponovnom postupku po rešenju Više stambene komisije Up-2 broj 217-6/96 od 6. novembra 1997. godine, donela rešenje broj 11365-1/97 kojim je odbila zahtev podnosioca ustavne žalbe za dodelu troiposobnog stana po rešenju Više stambene komisije Up-2 broj 217-6/96 od 6. novembra 1997. godine.

Viša stambena komisija Vojne pošte 1313 Beograd je 5. februara 1998. godine, rešavajući o žalbi podnosioca izjavljenoj protiv rešenja Stambene komisije broj 11365-1/97 od 24. decembra 1997. godine, donela rešenje Up-2 broj 162-2/98 kojim je odbila žalbu podnosioca izjavljenu protiv rešenja Stambene komisije broj 11365-1/97 od 24. decembra 1997. godine.

Vrhovni vojni sud je 25. februara 1999. godine, rešavajući o tužbi podnosioca izjavljenoj protiv rešenja Više stambene komisije Vojne pošte 1313 Beograd Up-2 broj 162-2/98 od 5. februara 1998. godine, doneo presudu Up. 381/98 kojom je uvažio tužbu i poništio rešenje Više stambene komisije Vojne pošte 1313 Beograd Up-2 broj 162-2/98 od 5. februara 1998. godine.

Vrhovni vojni sud je 29. septembra 1999. godine, rešavajući o tužbi podnosioca podnetoj protiv rešenja Više stambene komisije Vojne pošte 1313 Beograd Up-2 broj 397-2/97 od 5. decembra 1997 godine, doneo presudu Up. 27/98 kojom je uvažio tužbu i poništio rešenje Više stambene komisije Vojne pošte 1313 Beograd Up-2 broj 397-2/97 od 5. decembra 1997 godine.

Viša stambena komisija Vojne pošte 1313 Beograd je 11. novembra 1999. godine, rešavajući povodom presude Vrhovnog vojnog suda Up. 27/98 od 29. septembra 1999. godine, donela rešenje Up-2 broj 214-2/99 kojim je usvojila žalbu podnosioca i poništila rešenje Stambene komisije Uprave za stambene poslove Generalštaba Vojske Jugoslavije broj 1931-3/86 od 18. septembra 1997. godine o dodeli stana Z. B. i rešenje broj 8-1914/85 od 18. septembra 1997. godine o dodeli stana S. R, te je predmet vratila na ponovni postupak i odlučivanje Stambenoj komisiji.

Stambena komisija Vojne pošte 1313 Beograd je 3. decembra 1999. godine, rešavajući u ponovnom postupku po rešenju Više stambene komisije Up-2 broj 214-2/99 od 11. novembra 1999. godine, donela rešenje broj 19245-9/98 kojim je odbila zahtev podnosioca za dodelu troiposobnih stanova po rešenju Više stambene komisije Up-2 broj 214-2/99 od 11. novembra 1999. godine.

Viša stambena komisija Vojne pošte 1313 Beograd je 11. februara 2000. godine, rešavajući povodom donete presude Vrhovnog vojnog suda Up. 381/98 od 25. februara 1999. godine, donela rešenje Up-2 broj 4-2/2000 kojim je usvojila žalbu podnosioca i poništila rešenje Stambene komisije broj 11365-1/97 od 24. decembra 1997. godine, te je predmet vratila na ponovni postupak i oddlučivanje Stambenoj komisiji.

Viša stambena komisija Vojne pošte 1313 Beograd je 11. februara 2000. godine, rešavajući o žalbi podnosioca izjavljenoj protiv rešenja Stambene komisije broj 19245-9/98 od 3. decembra 1999. godine, donela rešenje Up-2 broj 20-2/2000 kojim je odbila žalbu podnosioca podnetu protiv rešenja Stambene komisije broj 19245-9/98 od 3. decembra 1999. godine.

Stambena komisija Vojne pošte 1313 Beograd je 9. marta 2000. godine, rešavajući u ponovnom postupku po rešenju Više stambene komisije Vojne pošte 1313 Beograd Up-2 broj 4-2/2000 od 11. februara 2000. godine, donela rešenje broj 19245-18/98 kojim je odbila zahtev podnosioca ustavne žalbe za dodelu troiposobnog stana po rešenju Više stambene komisije Vojne pošte 1313 Beograd Up-2 broj 4-2/2000 od 11. februara 2000. godine.

Viša stambena komisija Vojne pošte 1313 Beograd je 11. maja 2000. godine, rešavajući o žalbi podnosioca izjavljenoj protiv rešenja Stambene komisije broj 19245-18/98 od 9. marta 2000. godine, donela rešenje Up-2 65-2/2000 kojim je odbila žalbu podnosioca izjavljenu protiv rešenja Stambene komisije broj 19245-18/98 od 9. marta 2000. godine.

Vrhovni vojni sud je 25. oktobra 2001. godine, rešavajući o tužbi podnosioca podnetoj protiv rešenja Više stambene komisije Vojne pošte 1313 Beograd Up-2 broj 65-2/2000 od 11. maja 2000. godine, doneo presudu Up. 875/2000 kojom je uvažio tužbu i poništio rešenje Više stambene komisije Vojne pošte 1313 Beograd Up-2 broj 65-2/2000 od 11. maja 2000. godine.

Vrhovni vojni sud je 25. oktobra 2001. godine, rešavajući o tužbi podnosioca podnetoj protiv rešenja Više stambene komisije Vojne pošte 1313 Beograd Up-2 broj 20-2/2000 od 11. februara 2000. godine, doneo presudu Up. 427/2000 kojom je uvažio tužbu i poništio rešenje Više stambene komisije Vojne pošte 1313 Beograd Up-2 broj 20-2/2000 od 11. februara 2000. godine.

Viša stambena komisija Vojne pošte 1313 Beograd je 27. decembra 2001. godine, rešavajući povodom donete presude Vrhovnog vojnog suda Up. 427/2000 od 25. oktobra 2001. godine, donela rešenje Up-2 broj 250-6/99 kojim je usvojila žalbu podnosioca i poništila rešenje Stambene komisije broj 19245-9/98 od 3. decembra 1999. godine.

Stambena komisija Vojne pošte 1313 Beograd je 17. januara 2002. godine, rešavajući u ponovnom postupku po rešenju Više stambene komisije Vojne pošte 1313 Beograd Up-2 broj 250-6/99 od 27. decembra 2001. godine, donela rešenje Up-1 broj 19245-36/98 kojim je odbila zahtev podnosioca za dodelu troiposobnih stanova po rešenju Više stambene komisije Vojne pošte 1313 Beograd Up-2 broj 250-6/99 od 27. decembra 2001. godine.

Viša stambena komisija Vojne pošte 1313 Beograd je 29. januara 2002. godine, rešavajući povodom presude Vrhovnog vojnog suda Up. 427/2000 od 25. oktobra 2001. godine, donela rešenje Up-2 broj 20-6/2000 kojim je usvojila žalbu podnosioca i poništila rešenje Stambene komisije broj 19245-9/98 od 3. decembra 1999. godine, te je predmet vratila Stambenoj komisiji na ponovni postupak i odlučivanje.

Viša stambena komisija Vojne pošte 1313 Beograd je 29. januara 2002. godine, rešavajući povodom presude Vrhovnog vojnog suda Up. 875/2000 od 25. oktobra 2001. godine, donela rešenje Up-2 broj 65-6/2000 kojim je usvojila žalbu podnosioca i poništila rešenje Stambene komisije broj 19245-18/98 od 9. marta 2000. godine, te je predmet vratila Stambenoj komisiji na ponovni postupak i odlučivanje.

Stambena komisija Vojne pošte 1313 Beograd je 6. marta 2002. godine, u vezi sa rešenjima Više stambene komisije Up-2 broj 20-6/2000 i Up-2 broj 65-6/2000, oba od 29. januara 2002. godine, donela akt Up-1 broj 19245-40/98 kojim je obavestila podnosioca da neće postupati po navedenim rešenjima Više stambene komisije, kojim je vraćena na ponovni postupak podela troiposobnih stanova, prethodno dodeljenih Z. B. i S. R, jer je u identičnoj pravnoj stvari već donela rešenje broj 19245-36/98 od 17. januara 2002. godine.

Viša stambena komisija Vojne pošte 1313 Beograd je 2. decembra 2003. godine donela rešenje Up-2 broj 72-8/02 kojim je odbila žalbu podnosioca izjavljenu protiv akta Stambene komisije Vojne pošte 1313 Beograd Up-1 broj 19245-40/98 od 6. marta 2002. godine.

Ministarstvo odbrane – Sektor za ljudske resurse – Uprava za kadrove – Odeljenje za stambene poslove – Viša stambena komisija je 24. juna 2008. godine, rešavajući o žalbi podnosioca izjavljenoj protiv rešenja Stambene komisije Up-1 broj 19245-36/98 od 17. januara 2002. godine, donelo rešenje Up-2 broj 59-8/02 kojim je usvojilo žalbu i poništilo rešenje Stambene komisije Up-1 broj 19245-36/98 od 17. januara 2002. godine, te je predmet vratilo na ponovni postupak i odlučivanje.

Vrhovni sud Srbije je 21. jula 2008. godine doneo presudu U-V 795/06 kojim je uvažio tužbu i poništio rešenje Više stambene komisije Vojne pošte 1313 Beograd Up-2 broj 72-8/02 od 2. decembra 2003. godine.

Ministarstvo odbrane – Sektor za ljudske resurse – Uprava za kadrove – Odeljenje za stambene poslove – Stambena komisija je 3. oktobra 2008. godine, rešavajući u ponovnom postupku po rešenju Više stambene komisije Up-2 broj 59-8/02 od 24. juna 2008. godine, donelo rešenje Up-1 broj 19245-74/98 kojim je odbilo zahtev podnosioca za dodelu troiposobnog stana u zakup na neodređeno vreme u garnizonu Beograd.

Ministarstvo odbrane – Sektor za ljudske resurse – Uprava za kadrove – Odeljenje za stambene poslove – Viša stambena komisija je 10. septembra 2009. godine donelo rešenje Up-2 broj 72-16/02 kojim je usvojilo žalbu podnosioca i obavezalo Stambenu komisiju da postupi po rešenjima Više stambene komisije Up-2 broj 20-6/2000 i Up-2 broj 65-6/2000, oba rešenja od 29. januara 2002. godine.

Ministarstvo odbrane – Sektor za ljudske resurse – Uprava za kadrove – Odeljenje za stambene poslove – Stambena komisija je, postupajući u ponovnom postupku po rešenju Više stambene komisije Up-2 broj 72-16/02 od 10. septembra 2009. godine, dopisom Up-1 broj 19245/98 od 25. novembra 2009. godine obavestilo podnosioca ustavne žalbe da mu priznaje pravo na rešavanje stambenog pitanja dodelom troiposobnog stana.

Ministarstvo odbrane – Sektor za ljudske resurse – Uprava za kadrove – Odeljenje za stambene poslove – Viša stambena komisija je dopisom Up-1 broj 19245-100/98 od 23. februara 2010. godine obavestilo podnosioca ustavne žalbe da postupanje Stambene komisije isključivo zavisi od ukupnog broja troiposobnih stanova koje prijavi nadležna organizaciona jedinica Ministarstva za infrastrukturu stambenom organu, te da ne mogu da mu saopšte u kom vremenskom roku može očekivati rešenje stambenog pitanja.

6. Za ocenu navoda i razloga ustavne žalbe sa stanovišta Ustavom zajemčenog prava na suđenje u razumnom roku, na čiju povredu se podnosilac ustavne žalbe poziva, relevantne su sledeće ustavne i zakonske odredbe:

Odredbom člana 32. stav 1. Ustava je utvrđeno da svako ima pra­vo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega.

Zakonom o opštem upravnom postupku („Službeni list SRJ“, br. 33/97 i 31/01) propisano je: da su pri vođenju postupka i rešavanju u upravnim stvarima, organi dužni da strankama omoguće da što lakše zaštite i ostvare svoja prava i pravne interese, vodeći računa da ostvarivanje njihovih prava i pravnih interesa ne bude na štetu prava i pravnih interesa drugih lica, niti u suprotnosti sa zakonom utvrđenim javnim interesima (član 6. stav 1.); da se postupak mora voditi bez odugovlačenja i sa što manje troškova za stranku i druge učesnike u postupku, ali tako da se pribave svi dokazi potrebni za pravilno i potpuno utvrđivanje činjeničnog stanja i za donošenje zakonitog i pravilnog rešenja (član 14.); da se pre donošenja rešenja moraju utvrditi sve odlučne činjenice i okolnosti koje su od značaja za donošenje rešenja i strankama omogućiti da ostvare i zaštite svoja prava i pravne interese (član 125. stav 1.).

Odredbom člana 61. Zakona o upravnim sporovima („Službeni list SRJ“, broj 46/96) bilo je propisano da kad sud poništi akt protiv koga je bio pokrenut upravni spor, predmet se vraća u stanje u kome se nalazio pre nego što je poništeni akt donesen, a da ako prema prirodi stvari koja je bila predmet spora treba umesto poništenog upravnog akta doneti drugi, nadležni organ je dužan da ga donese bez odlaganja, a najdocnije u roku od 30 dana od dana dostavljanja presude, kao i da je nadležni organ pri tom vezan pravnim shvatanjem suda, kao i primedbama suda u pogledu postupka.

7. U vezi sa navodima podnosioca ustavne žalbe da mu je povređeno pravo na suđenje u razumnom roku, Ustavni sud je utvrdio da je upravni postupak započet 11. oktobra 1996. godine, kada je podnosilac ustavne žalbe izjavio žalbu Višoj stambenoj komisiji Vojne pošte 1313 Beograd protiv rešenja Stambene komisije Uprave za stambene poslove Generalštaba Vojske Jugoslavije broj 8-1914/85 od 13. septembra 1996. godine i da još uvek nije okončan.

Ocenjujući period u odnosu na koji je Ustavni sud nadležan da ceni povredu prava na suđenje u razumnom roku, Sud je utvrdio da je period u kome se građanima Srbije jemče prava i slobode utvrđene Ustavom i obezbeđuje ustavnosudska zaštita u postupku po ustavnoj žalbi počeo da teče 8. novembra 2006. godine, danom stupanja na snagu Ustava Republike Srbije. Međutim, polazeći od toga da upravni postupak i upravni sporovi koji su iz njega proistekli po svojoj prirodi predstavljaju jedinstvenu celinu, koja počinje pokretanjem upravnog postupka, a završava se donošenjem odluke kojom se postupak pravnosnažno okončava, Ustavni sud je zaključio da su ispunjeni uslovi da se prilikom ocene razumnog roka uzme u obzir celokupni period u kome je rešavano o ovoj upravnoj stvari počev od 11. oktobra 1996. godine, kada je podnosilac ustavne žalbe izjavio žalbu Višoj stambenoj komisiji Vojne pošte 1313 Beograd protiv rešenja Stambene komisije Uprave za stambene poslove Generalštaba Vojske Jugoslavije broj 8-1914/85 od 13. septembra 1996. godine.

Kada je reč o dužini osporenog postupka, Ustavni sud je utvrdio da postupak traje preko 14 godina i da još uvek nije okončan. Navedeno trajanje postupka samo po sebi ukazuje da postupak nije okončan u okviru razumnog roka. Iako je razumna dužina trajanja jednog postupka relativna kategorija, koja zavisi od niza činilaca, a pre svega od složenosti pravnih pitanja i činjeničnog stanja u konkretnom postupku, ponašanja podnosioca ustavne žalbe, postupanja upravnih i sudskih organa koji su vodili postupak, kao i značaja istaknutog prava za podnosioca, Ustavni sud je ocenio da trajanje postupka od preko 14 godina ne može biti opravdano nijednim od prethodno navedenih činilaca koji mogu opredeljujuće da utiču na njegovu dužinu. Ovo posebno ako se ima u vidu da postupak još uvek nije okončan, a da podnosilac ustavne žalbe svojim ponašanjem nije doprineo produžavanju trajanja postupka.

Iz tih razloga, Ustavni sud je utvrdio da je podnosiocu ustavne žalbe povređeno pravo na suđenje u razumnom roku, zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava, te je ustavnu žalbu usvojio, saglasno odredbi člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu.

8. Na osnovu člana 89. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu, Ustavni sud je u tački 2. izreke odlučio da se pravično zadovoljenje podnosioca ustavne žalbe zbog konstatovane povrede prava, u ovom slučaju, ostvari utvrđivanjem prava na naknadu nematerijalne štete, na način predviđen odredbama člana 90. Zakona, a u tački 3. izreke je naložio nadležnim organima da preduzmu sve neophodne mere kako bi se postupak iz tačke 1. izreke okončao u najkraćem mogućem roku.

9. Polazeći od svega izloženog, Ustavni sud je, na osnovu odredbe člana 45. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, doneo Odluku kao u izreci.

 

PREDSEDNIK

USTAVNOG SUDA

dr Dragiša Slijepčević

 

Slični dokumenti

• Už 677/2009: Odluka Ustavnog suda o ustavnoj žalbi zbog navodne povrede prava na pravično i suđenje u razumnom roku
• Už 8504/2013: Odluka Ustavnog suda o povredi prava na suđenje u razumnom roku
• Už 2795/2013: Odluka Ustavnog suda o povredi prava na suđenje u razumnom roku
• Už 734/2011: Odluka Ustavnog suda o povredi prava u stečajnom postupku protiv društvenog preduzeća
• Už 995/2008: Odluka Ustavnog suda o povredi prava na obrazloženu sudsku odluku
• Už 3/2017: Odluka Ustavnog suda o povredi prava na pravično suđenje i suđenje u razumnom roku
• Už 1208/2008: Odluka Ustavnog suda o neosnovanosti ustavne žalbe u upravnom sporu o pravu na stan