Rešenje Ustavnog suda o odbacivanju ustavne žalbe protiv procesnih rešenja

Kratak pregled

Ustavni sud odbacuje ustavnu žalbu izjavljenu protiv rešenja o zakazivanju rasprave i rešenja o odbijanju zahteva za izuzeće sudija. Osporeni akti ne predstavljaju pojedinačne akte iz člana 170. Ustava, jer se njima ne odlučuje o pravima stranaka.

Tekst originalne odluke

Ustavni sud u sastavu: predsednik dr Bosa Nenadić i sudije dr Olivera Vučić, dr Marija Draškić, Bratislav Đokić, Vesna Ilić Prelić, dr Goran Ilić, dr Agneš Kartag Odri, Katarina Manojlović Andrić, mr Milan Marković, dr Dragiša Slijepčević, Milan Stanić, dr Dragan Stojanović i Predrag Ćetković, u postupku po ustavnoj žalbi Joke Milovančev i Vere Milovančev, obe iz Vrbasa, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici održanoj 28. maja 2010. godine, doneo je

R E Š E Nj E

Odbacuje se ustavna žalba Joke Milovančev i Vere Milovančev izjavljena protiv rešenja Apelacionog suda u Novom Sadu Gž. 1422/10 od 3. marta 2010. godine i rešenja Apelacionog suda u Novom Sadu Su. VII-39-6-10 od 22. marta 2010. godine.

O b r a z l o ž e nj e

1. Joka Milovančev i Vera Milovančev, obe iz Vrbasa, podnele su Ustavnom sudu 16. marta 2010. godine ustavnu žalbu, koja je dopunjena podnescima od 12. aprila i 29. aprila 2010. godine, protiv rešenja navedenih u izreci, zbog povrede ustavnih načela iz čl. 3, 21. i 22. Ustava Republike Srbije, kao i prava iz čl. 23, 24, 32, 36. i 67. Ustava.

2. Iz predmeta Ustavnog suda Už-968/2010 informacijom ovog suda Su. 1/24 od 29. marta 2010. godine izdvojen je podnesak istih podnositeljki od 16. marta 2010. godine označen kao dopuna ustavne žalbe i po njemu je formiran novi predmet Ustavnog suda pod brojem Už-1714/2010, saglasno odredbi člana 42. stav 3. Poslovnika o radu Ustavnog suda ("Službeni glasnik RS", br. 24/08 i 27/08).

3. Odredba člana 170. Ustava Republike Srbije utvrđuje da se ustavna žalba može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu.

Odredba člana 82. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu ("Službeni glasnik RS", broj 109/07) je po svojoj sadržini istovetna članu 170. Ustava.

Iz navedenih odredaba Ustava i Zakona proizlazi da je jedna od pretpostavki za izjavljivanje ustavne žalbe da je ona podneta protiv pojedinačnog akta kojim je odlučivano o pravu ili obavezi podnosioca ustavne žalbe, jer je samo takav akt podoban da povredi neko od njegovih Ustavom zajemčenih prava ili sloboda.

4. U postupku prethodnog ispitivanja ustavne žalbe, Ustavni sud je utvrdio da je osporenim rešenjem Apelacionog suda u Novom Sadu Gž. 1422/10 od 3. marta 2010. godine zakazana glavna rasprava u žalbenom postupku koji se vodi pred navedenim sudom u predmetu Gž. 1422/10, dok je osporenim rešenjem Apelacionog suda u Novom Sadu Su. VII-39-6-10 od 22. marta 2010. godine odbijen kao neosnovan zahtev podnositeljki ustavne žalbe za izuzeće postupajućih sudija u predmetu Apelacionog suda u Novom Sadu Gž. 1422/10.

5. Zakonom o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, br. 125/04 i 111/09) propisano je da sudija može biti izuzet ako postoje okolnosti koje dovode u sumnju njegovu nepristrasnost (izuzeće) (član 66. stav 2.); da kad veće drugostepenog suda nađe da je radi pravilnog utvrđenja činjeničnog stanja potrebno da se pred drugostepenim sudom ponove već izvedeni dokazi, zakazaće raspravu pred drugostepenim sudom (član 369. stav 2.); da bitna povreda odredaba parničnog postupka uvek postoji ako je sud bio nepropisno sastavljen, ili ako je sudio sudija koji je po zakonu morao biti isključen ili izuzet, ili ako je u donošenju presude učestvovao sudija koji nije sudelovao na glavnoj raspravi (član 361. stav. 2. tačka 1)).

Razmatrajući ustavnu žalbu u delu koji se odnosi na osporeno rešenje Apelacionog suda u Novom Sadu Gž. 1422/10 od 3. marta 2010. godine, Ustavni sud ukazuje da osporeni akt predstavlja procesno rešenje upravljanja parnicom, a ne akt kojim je odlučivano o pravima i obavezama podnositeljki ustavne žalbe. Stoga, osporeni akt ne predstavlja pojedinačni akt iz člana 170. Ustava, odnosno člana 82. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu, protiv koga je dozvoljeno izjavljivanje ustavne žalbe.

U vezi drugog osporenog rešenja Apelacionog suda u Novom Sadu Su. VII-39-6-10 od 22. marta 2010. godine, Ustavni sud ukazuje da institut izuzeća sudije treba da obezbedi vođenje postupka i okončanje od strane nezavisnog i nepristrasnog suda, obrazovanog na osnovu zakona. Međutim o pravima i obavezama stranaka u parničnom postupku sud odlučuje presudom, a ne rešenjem o izuzeću, koje je jedno od procesnih rešenja koje sud donosi u parničnom postupku i koje se može pobijati samo žalbom protiv presude. Učestvovanje sudije koji je po zakonu morao biti izuzet u donošenju presude predstavlja apsolutno bitnu povredu odredaba parničnog postupka, zbog koje se može izjaviti žalba protiv presude, a po iscrpljivanju ovog pravnog sredstva i ustavna žalba, u slučaju da je navedena povreda pravila parničnog postupka dovela do povrede prava na pravično suđenje. Imajući u vidu navedeno, Ustavni sud je ocenio da osporeno rešenje o izuzeću, takođe, ne predstavlja pojedinačni akt državnog organa protiv koga se može izjaviti ustavna žalba.

Polazeći od navedenog, Ustavni sud je ustavnu žalbu odbacio, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 4) Zakona o Ustavnom sudu, jer ne postoje Ustavom i Zakonom utvrđene pretpostavke za vođenje postupka i odlučivanje.

6. Na osnovu iznetog i odredbe člana 46. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, Ustavni sud je odlučio kao u izreci.

PREDSEDNIK

USTAVNOG SUDA

dr Bosa Nenadić

Rešenje Ustavnog suda o odbacivanju ustavne žalbe protiv procesnih rešenja

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti