Odluka Ustavnog suda o povredi prava na suđenje u razumnom roku u krivičnom postupku

Kratak pregled

Ustavni sud usvaja ustavnu žalbu i utvrđuje povredu prava na suđenje u razumnom roku. Krivični postupak koji je trajao skoro deset godina, usled neažurnosti organa krivičnog gonjenja, predstavlja povredu Ustava, te se dosuđuje naknada nematerijalne štete podnositeljki.

Tekst originalne odluke

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda Snežana Marković, predsednik Veća i sudije Miroslav Nikolić, dr Tijana Šurlan, Tatjana Đurkić, dr Milan Škulić, Lidija Đukić, dr Nataša Plavšić i Gordana Ajnšpiler Popović, članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalbi R. T . iz Beograda, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi sa članom 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 19. novembra 2020. godine, doneo je

O D L U K U

1. Usvaja se ustavna žalba R. T . i utvrđuje da je podnositeljki povređeno pravo na suđenje u razumnom roku, zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije, u krivičnom postupku koji je vođen pred Osnovnim sudom u Prokuplju u predmetu K. 214/14 (ranije Opštinski sud u Prištini, sa privremenim sedištem u Nišu Ki. 12/06 ; Opštinski sud u Lipljanu, Odeljenje Lepina, sa privremenim sedištem u Prokuplju Ki. 3/09 ; Osnovni sud u Prokuplju Ki. 540/10).

2. Utvrđuje se pravo podnositeljke ustavne žalbe na naknadu nematerijalne štete u iznosu od 500 evra, u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate. Naknada se isplaćuje na teret budžetskih sredstava – razdeo Ministarstva pravde, u roku od četiri meseca od dostavljanja ove odluke Ministarstvu.

3. Odbacuje se ustavna žalba R. T . izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Nišu Kž1. 1398/16 od 24. januara 2017. godine.

O b r a z l o ž e nj e

1. R. T . iz Beograda podnela je Ustavnom sudu, 28. februara 201 7. godine, preko punomoćnika M. K, advokata iz Niša, ustavnu žalbu protiv presude Apelacionog suda u Nišu Kž1. 1398/16 od 24. januara 2017. godine, zbog povrede prava na pravično suđenje i prava na suđenje u razumnom roku, zajemčen ih odredb om člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije.

U ustavnoj žalbi je navedeno da se povreda istaknutih prava odnosi na postupanje redovnih sudova suprotno pravu na suđenje u razumnom roku u krivičnom postupku koji je pokrenut 28. marta 2007. godine, donošenjem rešenja o sprovođenju istrage Ki. 12/06 protiv R. T, a presuđeno je tek 24. januara 2017. godine osporenom presudom. Podnositeljka je, u ustavnoj žalbi, navela da je povreda označenih ustavnih prava posledica odugovlačenja i neefikasnog rada nadležnih sudova.

Predloženo je da se ustavna žalba usvoji; da se utvrdi da su presudom Apelacionog suda u Nišu Kž1. 1398/16 od 24. januara 2017. godine podnositeljki povređena prava iz člana 32. stav 1. Ustava, te da se obaveže Apelacioni sud u Nišu da podnositeljki ustavne žalbe isplati iznos od 350.000,00 dinara na ime pravične novčane naknade.

2. Saglasno odredbi člana 170. Ustava Republike Srbije, kojom je ustavna žalba ustanovljena kao posebno i izuzetno pravno sredstvo za zaštitu Ustavom zajemčenih prava i sloboda, Ustavni sud je u postupku po ustavnoj žalbi nadležan jedino da ispituje postojanje povreda ili uskraćivanja Ustavom zajemčenih prava i sloboda, te se stoga i navodi ustavne žalbe moraju zasnivati na ustavnopravnim razlozima kojima se, sa stanovišta Ustavom utvrđene sadržine označenog prava ili slobode, potkrepljuju tvrdnje o njegovoj povredi ili uskraćivanju.

3. Ustavni sud je, u sprovedenom prethodnom postupku , iz navoda ustavne žalbe, dostavljene dokumentacije , odgovora Osnovnog suda u Prokuplju Su. VIII-VIII-235/19 od 4. juna 2019. godine i uvidom u spise predmeta Osnovnog suda u Prokuplju K. 214/14 utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za odlučivanje u ov oj ustavnosudsk oj stvari:

Zahtevom za sprovođenje istrage Opštinskog javnog tužilaštva u Prištini Kt. 33/05 od 6. jula 2006. godine podnositeljki ustavne žalbe je stavljeno na teret postojanje osnovane sumnje da je izvršila jedno krivično delo zloupotreba službenog položaja iz člana 359. stav 1. Krivičnog zakonika i jedno krivično delo zloupotreba službenog položaja iz člana 359. stav 2. u vezi sa stavom 1. Krivičnog zakonika. Nadležni javni tužilac je predložio da se saslušaju pravni predstavnici D. z . u G . i Z . c . u K . i da se od njih pribave fotokopije p latnih spiskova koji se odnose na D. T. i B . T. za period od jula 2004. godine do poslednje izvršene isplate, kao i fotokopije lista evidencije dolazaka na posao od jula do oktobra 2005. godine u odnosu na ta lica; da se u svojstvu svedoka saslušaju D. T . i B . T, koje upozoriti da donesu putne isprave na uvid , M . J. (direktor Z . c . u K .), V. A . (zamenik direktora Z . c . u K .), B. D. (finansijski direktor D . z . u G .), G . N. i Z . M; da se po potrebi izvrši ekonomsko – finansijsko veštačenje i izvedu drugi relevantni dokazi.

Zahtevom za sprovođenje istrage Opštinskog javnog tužilaštva u Prištini Kt. 33/05 od 6. jula 2006. godine podnositeljki ustavne žalbe je stavljeno na teret postojanje osnovane sumnje da je tokom jula 2004. godine u Gračanici, u svojstvu službenog lica – direktora D. z . „G.“, iskorišćavanjem svog službenog položaja, pribavila drugome korist i oštetila budžet Republike Srbije, na taj način što je fiktivno primila u radni odnos B. T . za rad na poslovima doktora medicine – pripravnika, o čemu je sačinila ugovor o radu broj 946 sa datumom 19. jul 2004. godine, koji je potpisala kao poslodavac… pa je zatim navodno uputila na rad u Z. c . K . od 15. avgusta 2004. godine, tako da je B, iako uopšte nije radila, već je za to vreme boravila u SAD do oktobra 2005. godine , primala platu u iznosu od 200% predviđenog iznosa za radno mesto pripravnika, čime je oštetila budžet Republike Srbije i počinila krivično delo zloupotreba službenog položaja iz člana 359. stav 1. Krivičnog zakonika.

Zahtevom za sprovođenje istrage Opštinskog javnog tužilaštva u Prištini Kt. 33/05 od 6. jula 2006. godine podnositeljki ustavne žalbe je takođe stavljeno na teret postojanje osnovane sumnje da je u martu 2005. godine u Gračanici u svojstvu službenog lica – direkt ora D. z . „G .“, iskorišćavanjem svog službenog položaja pribavila drugome korist i nanela štetu D. z, na taj način što je bez tendera za potrebe D . z . kupila polovno vozilo marke „Škoda Oktavia“ od N . G, a preko preduzeća „M .“ iz L. za iznos od 1.761.750,00 dinara, iako je cena navedenog novog vozila iznosila 15.420,00 evra, odnosno 1.310.700,00 dinara, čime je prodavcu pribavila korist u iznosu od 451.050,00 dinara, za koji je iznos oštetila D . z, pa je izvršila krivično delo zloupotreba položaja iz člana 359. stav 2. u vezi sa stavom 1. Krivičnog zakonika.

Uz zahtev za sprovođenje istrage Opštinskom sudu u Prištini dostavljena su dva izveštaja Ministarstva unutrašnjih poslova – Sekretarijat u Prištini – Odeljenje kriminalističke policije od 4. oktobra 2005. godine, sa sledećim dokazima:

Dopis Konzularnog odeljenja Ambasade Sjedinjenih Američkih Država od 15. juna 2006. godine kojim se Opštinsko javno tužilaštvo u Prištini obaveštava da D . T . nikada nije podnosio molbu za vizu za SAD, a da je B . T . dobila turističku vizu 22. jula 2004. godine i da je SAD napustila 24. maja 2005. godine, t e da nema evidencij e o njenom kasnijem ulasku u SAD; d opisi D. z . „G.“ broj 1026/1 od 5. avgusta 2004. godine, kojima se D . T . i B . T . upućuju u Z . c . u K . radi obavljanja pripravničkog staža počev od 15. avgusta 2004. godine ; izvodi platnih spiskova za mesec mart i oktobar 2005. godine za D. i B . T ; pregled rasporeda rada i odsustvovanja u ambulanti P. za oktobar 2005. godine; ugovori o radu D . z . „G.“ sa D . i B . T . broj 964 i broj 965 od 19. jula 2004. godine; kopije pripravničke knjižice za B . T.

Protiv podnositeljke ustavne žalbe , nakon njenog saslušanja u prisustvu izabranog branioca , pokrenuta je istraga rešenjem Opštinskog suda u Prištini, sa sedištem u Nišu Ki. 12/06 od 28. marta 2007. godine po zahtevu za sprovođenje istrage Opštinskog javnog tužilaštva u Prištini Kt. 33/05 od 6. jula 2006. godine.

Rešenjem Opštinskog suda u Prištini Kv. 2/07 od 4. juna 2007. godine odbijena je kao neosnovana žalba branioca okrivljene R. T, izjavljena protiv rešenja o sprovođenju istrage tog suda Ki. 12/06 od 28. marta 2007. godine.

Rešenjem Opštinskog suda u Prištini Ki. 12/06 od 27. septembra 2007. godine odbačena je kao neblagovremena žalba brata okrivljene, izjavljena protiv rešenja o sprovođenju istrage Ki. 12/06 od 28. marta 2007. godine.

Rešenjem Opštinskog suda u Prištini Kv. 6/07 od 28. decembra 2007. godine odbijena je kao neosnovana žalba brata okrivljene i potvrđeno rešenje Opštinskog suda u Prištini Ki. 12/06 od 27. septembra 2007. godine.

Rešenjem Opštinskog suda u Prištini Kv. 1/08 od 17. januara 2007. godine odbijena je kao neosnovana žalba okrivljene izjavljena protiv rešenja tog suda Ki. 12/06 od 27. septembra 2007. godine.

Presudom Vrhovnog suda Srbije Kzz. 40/08 od 25. septembra 2008. godine usvojen je kao osnovan zahtev za zaštitu zakonitosti Republičkog javnog tužioca Ktz. 170/17 od 27. marta 2008. godine, pa su ukinuta pravnosnažna rešenja Opštinskog suda u Prištini sa sedištem u Nišu Ki. 12/06 od 27. septembra 2007. godine i Opštinskog suda u Prištini sa sedištem u Nišu Kv. 1/08 od 17. januara 2008. godine i predmet je vraćen na ponovno odlučivanje.

Dopisima Opštinskog suda u Prištini Ki. 12/06 od 21. juna 2007. godine, postupajući po predlogu nadležnog tužilaštva za izvođenje dokaza, sud je naložio D. z . u G . i Z . c . u K . da u što kraćem roku dostave sudu fotokopije platnih spiskova koji se odnose na D . i B . T , kao i fotokopije liste evidencije dolazaka na posao od jula 2004. godine do oktobra 2005. godine u odnosu na ta lica, po kojima, iako su uredno primljeni 27. juna 2007. godine, nije postupljeno, te je sud ponovio d opise 21. decembra 2007. godine, 25. januara, februara i 25. decembra 2008. godine, sa pozivima za ispitivanje predloženim svedocima direktoru i zameniku direktora Z. C . u K . i finansijskom direktoru D . z . u G . Iz spisa predmeta Osnovnog suda u Prokuplju K. 214/14 proizlazi da početkom 2008. godine sud nije bio u mogućnosti da ispita predložene svedoke, s obzirom na to da su svedoci telegramom obaveštavali sud da iz bezbednosnih razloga i blokade na administrativnom prelazu Jarinje nisu u mogućnosti da pristupe u sud, te su predloženi predstavnici Z. c . u K . ispitani u svojstvu svedoka pred Opštinskim sudom u Prištini 6. februara 2009. godine, što je zapisnički konstatovano u predmetu Ki. 15/08 i pred Opštinskim sudom u Lipljanu 9. septembra i 24. novembra 2009. godine u predmetu Ki. 3/09.

Dopisom Z. c . u K . od 9. januara 2009. godine sud je obavešten da su B.T. i D.T. plate primali u D . z . u G, a da se evidencija dolazaka na posao i vreme provedeno na stažu nalazi u pripravničkim knjižicama koje su 14. juna 2006. godine dostavljene Opštinskom javnom tužilaštvu u Prištini povodom zahteva za prikupljanje potrebnih obaveštenja Kt. 33/05.

Podneskom od 4. februara 2009. godine okrivljena, ovde podnositeljka ustavne žalbe, obratila se Okružnom sudu u Prištini i izrazila sumnju u nepristrasnost Opštinskog suda u Prištini za vođenje krivičnog postupka protiv nje, te je navela da istraga protiv nje traje jednu godinu i osam meseci, iako se po zakonu mora okončati u roku od šest meseci, te da ona stiče utisak da se postupak protiv nje vodi bez namere okončanja, a isključivo u cilju da se ona diskredituje. Osumnjičena, ovde podnositeljka ustavne žalbe , je istim podneskom predložila da se vođenje predmetnog krivičnog postupka protiv nje delegira nekom drugom Opštinskom sudu sa teritorije Okružnog suda u Prištini, i izrazila nadu da će se postupak brže odvijati i zakonito okončati.

Pred istražnim sudijom Opštinskog suda u Prištini 6. februara 2009. godine u predmetu Ki. 15/08 ispitano je dva svedoka, i to: V. A, upravnik bolnice pri Z . c . u K, čije je ispitivanje bilo predloženo u zahtevu za sprovođenje istrage Opštinskog javnog tužilaštva u Prištini Kt. 33/05 i advokat N. V, kao punomoćnik Z. c . u K, kojeg je ovlastio direktor tog centra M. J, čije je ispitivanje u svojstvu svedoka, takođe, predloženo u zahtevu za sprovođenje istrage Opštinskog javnog tužilaštva u Prištini Kt. 33/05.

Okružni sud u Prištini je delegirao Opštinskom sudu u Lipljanu – Odeljenje Lepina nadležnost za vođenje predmetnog krivičnog postupka protiv podnositeljke ustavne žalbe rešenjem Kv. 4/09 od 4. maja 2009. godine.

Opštinski sud u Lipljanu, sa privremenim sedištem u Prokuplju je 19. juna 2009. godine, nakon saslušanja okrivljene, ovde podnositeljke ustavne žalbe, a povodom zahteva za sprovođenje istrage Opštinskog javnog tužioca u Prištini Kt. 33/05 od 6. jula 2006. godine, doneo rešenje o sprovođenju istrage Ki. 3/09 od 19. juna 2009. godine.

Rešenjem Opštinskog suda u Lipljanu, sa privremenim sedištem u Prokuplju, Kv. 4/09 od 13. jula 2009. godine , odbijena je kao neosnovana žalba branioca osumnjičene, ovde podnositeljke ustavne žalbe, izjavljena protiv rešenja o sprovođenju istrage Opštinskog suda u Lipljanu, sa privremenim sedištem u Prokuplju Ki. 3/09 od 19. jun a 2009. godine.

U toku istrage pred Opštinskim sudom u Lipljanu, sa privremenim sedištem u Prokuplju, na osnovu rešenj a tog suda o sprovođenju istrage Ki. 3/09 od 19. juna 2009. godine, a po zahtevu za sprovođenje istrage Opštinskog javnog tužioca u Prištini Kt. 33/05 od 6. jula 2006. godine, ispitani su u svojstvu svedoka: punomoćnik Z. c . u K , advokat N. V; B. D , finansijski direktor D. z . u G; M. J , direktor Z. c . u K; V. A , upravnik bolnice pri Z. c . u K.

Osnovno javno tužilaštvo u Prokuplju je aktom Kt. 8/11 od 18. januara 2011. godine podnelo Osnovnom sudu u Prokuplju u predmetu Ki. 540/10 (nakon pravosudne reforme spisi predmeta dobijaju novi broj, ranije Ki. 3/09) predlog za dopunu istrage, u kojem se konstatuje da sud nije u svemu postupio po zahtevu za sprovođenje istrage Opštinskog javnog tužilaštva u Prištini Kt. 33/05 od 6. jula 2006. godine, jer nije ispitao u svojstvu svedoka B. T , te se precizira predlog da se pr eko veštaka finansijske struke utvrdi koliki je iznos ličnog dohotka B. T . primila u periodu od 19. jula 2004. do 15. oktobra 2005. godine.

Naredbom Osnovnog suda u Prokuplju Ki. 540/10 od 12. aprila 2012. godine određeno je ekonomsko-finansijsko veštačenje, koje sudski veštak nije sproveo u ostavljenom roku, sa obrazloženjem da se u spisima predmeta ne nalazi potrebna dokumentacija, a veštak se nije obraća o D . z . u G, jer smatra da svu potrebnu dokumentaciju mora da pribavi sud, nakon čega će veštak dati svoj nalaz i mišljenje . Postavljeni sudski veštak je o napred navedenom obavesti o sud 3. maja 2012. godine, nakon čega u predmetnom krivičnom postupku nije preduzeta nijedna radnja do 1. oktobra 2013. godine (kada je sud, pozivajući se na promene Zakonika o krivičnom postupku, dostavio spise predmeta na nadležnost Osnovnom javnom tužilaštvu u Prokuplju), odnosno do 6. februara 2014. godine, kada je Osnovno javno tužilaštvo u Prokuplju uz akt Kt. 8/11 vratilo spise predmeta sudu sa ponovnim predlogom da se istraga po rešenju Ki. 3/09 od 19. juna 2009. godine sprovede do kraja, odnosno da se u dopuni istrage sprovede predloženo veštačenje i sasluša B. T , ćerka podnositeljke ustavne žalbe, uz napomenu da sud nije pribavio potrebnu dokumentaciju koja je sudskom veštaku neophodna za izradu nalaza i mišljenja.

U narednom periodu do 28. aprila 2014. godine istraga je nastavljena pred Osnovnim sudom u Prokuplju u predmetu Ki. 540/10, za koje vreme je sudu dostavljena dokumentacija, potrebna za ekonomsko-finansijsko veštačenje iz D. z . u G . 27. februara 2014. godine, te je sudski veštak da o nalaz i mišljenje 17. marta 2014. godine (po naredbi Osnovnog suda u Prokuplju Ki. 540/10 od 6. marta 2014. godine) i ispitan je svedok B. T . (28. aprila 2014. godine) .

Osnovno javno tužilaštvo u Prokuplju je 20. maja 2014. godine podiglo optužni predlog Kt. 8/11 , koji je u Osnovnom sudu u Prokuplju primljen 21. maja 2014. godine i zaveden pod brojem 214/14 .

Prva radnja suda povodom podnetog optužnog predloga je bila naredba postupajućeg sudije K. 214/14 od 13. jula 2015. godine, kojom je određeno da će se glavni pretres održati 24. septembra 2015. godine, te da se okrivljenoj uz poziv dostavi optužni predlog. Glavni pretres do 17. juna 2016. godine nijedanput nije mogao da se održi ili zbog nemogućnosti da se okrivljenoj, ovde podnositeljki ustavne žalbe uruči poziv, ili zbog toga što se okrivljena, kada je bila uredno pozvana, nije odazivala na pozive suda.

Naime, prvi put zakazan glavni pretres za 24. septembar 2015. godine nije mogao da se održi zbog nemogućnosti suda da okrivljenoj uredno uruči poziv, koja nije preuzela poštu po ostavljenom izveštaju poštonoše; sledeći put zakazan glavni pretres za 24. novembra 2015. godine nije mogao da se održi zbog nedolaska uredno pozvane okrivljene. Poziv okrivljenoj za 27. januar 2016. godine poslat je preko Policijske stanice Gračanica, ali je vraćen neuručen sa konstatacijom da u Gračanici ne postoji policijska stanica. U narednom periodu glavni pretres 5. februara 2016. godine nije mogao da se održi zbog nedolaska okrivljene, s tim da nije bilo dokaza da je okrivljena uredno pozvana . Dopisom Upravnika pošte u Gračanici od 1. februara 2016. godine navedeno je da okrivljena nije više radnik D. z . u G, a da se dostava u Prištini ne vrši od 1999. godine iz bezbednosnih razloga. Dopisom Ministarstva unutrašnjih poslova – Policijska uprava u Prokuplju – Policijska stanica Kuršumlija 218-2528/18-1 od 21. februara 2016. godine Osnovni sud u Prokuplju je obavešten da su policijski službenici na ZTP Merdare podnositeljki ustavne žalbe uručili poziv za glavni pretres.

Rešenjem Osnovnog suda u Prokuplju Kv. 64/16 od 7. marta 2016. godine odbijen je kao neosnovan predlog nadležnog javnog tužilaštva da se okrivljenoj sudi u odsustvu, sa obrazloženjem da je okrivljena u dotadašnjem toku postupka primila poziv za glavni pretres 24. novembra 2015. godine, na koji nije pristupila iz zdravstvenih razloga, što je opravdala medicinskom dokumentacijom, a da je poziv za 5. februar 2016. godine primila sa zakašnjenjem, te da iz svega proizlazi da okrivljena boravi na relaciji Gračanica – Beograd i da su se navedeni načini dostavljanja pokazali delotvornim.

Glavni pretres zakazan za 11. maj 2016. godine nije održan zato što se okrivljena, kojoj je uredno uručen optužni predlog i poziv za glavni pretres, nije odazvala na poziv suda , a svoj nedolazak je opravdala zdravstvenim razlozima.

Podnositeljka ustavne žalbe pristupila je u sud na glavni pretres 17. juna i 25. oktobra 2016. godine, kada je doneta presuda Osnovnog suda u Prokuplju K. 214/14, koja je potvrđena ovde osporenom presudom Apelacionog suda u Nišu Kž1. 1398/16 od 24. januara 2017. godine, a kojom je podnositeljka ustavne žalbe oslobođena od optužbe da je izvršila krivična dela koja su joj bila stavljena na teret.

Iz navoda ustavne žalbe i raspoložive dokumentacije proizlazi da podnositeljka ustavne žalbe , osim ukazivanja sudu da istraga predugo traje i da treba da se okonča u roku od šest meseci, u daljim fazama krivičnog postupka nije urgirala ubrzano postupanje suda .

4. Ocenjujući osnovanost ustavne žalbe sa stanovišta prava na suđenje u razumnom roku, zajemčenog odredbom člana 32. stav 1. Ustava, Ustavni sud ukazuje na to da ocena o razumnom trajanju sudskog postupka zavisi od niza činilaca, pre svega, od složenosti činjeničnih i pravnih pitanja u konkretnom predmetu, ponašanja podnosioca ustavne žalbe kao stranke u postupku, postupanja sudova koji vode postupak, kao i značaja prava za podnosioca. Polazeći od navedenog, Ustavni sud je ispitivao da li su i u kojoj meri navedeni kriterijumi uticali na dugo trajanje postupka.

Ustavni sud je utvrdio da je predmetni krivični postupak pokrenut 28. marta 2007. godine, donošenjem rešenja Ki. 12/06 Opštinskog suda u Prištini, sa privremenim sedištem u Nišu, da se protiv podnositeljke ustavne žalbe sprovede istraga, po zahtevu Opštinskog javnog tužilaštva u Prištini Kt. 33/05 od 6. jula 2006. godine, a da je pravnosnažno okončan presudom Apelacionog suda u Nišu Kž1. 1398/16 od 24. januara 2017. godine.

Analizirajući složenost krivičnog postupka koji je prethodio podnošenju ustavne žalbe, Ustavni sud je utvrdio da, iako je predmetni krivični postupak vođen protiv podnositeljke ustavne žalbe zbog dva krivična dela zloupotrebe službenog položaja , ne može se objektivno govoriti o činjenično j i pravno j složeno sti predmet a spora, koja bi opravdala gotovo desetogodišnje trajanje sudskog postupka. Ovo stoga što je, u konkretnom postupku, trebalo ispitati šest svedoka i sprovesti veštačenje na osnovu, ne tako obimn ih, materijalnih dokaza – platnih spiskova i evidencije dolazaka ćerke podnositeljke ustavne žalbe na posao u toku pripravničkog staža u periodu od jedne i po godine. Međutim, Ustavni sud je uvidom u spise predmeta Osnovnog suda u Prokuplju K. 214/14 utvrdio da je sprovođenje istrage protiv okrivljene, ovde podnositeljke ustavne žalbe pred Opštinskim sudom u Prištini bilo praćeno izvesnim objektivnim teškoćama koje su se ogledale u tome što u toku 2008. godine nisu mogli biti ispitani predloženi svedoci, koji su obaveštavali sud da zbog bezbednosnih razloga nisu bili u mogućnosti da sa teritorije Autonomne pokrajine Kosovo i Metohija pristupe u sud, koji je privremeno bio izmešten iz Prištine i smešten u Nišu. Ustavni sud je nadalje utvrdio da je složenosti predmetnog krivičnog postupka doprinelo i to što je Opštinskom sudu u Prištini, sa privremenim sedištem u Nišu, a potom i Opštinskom sudu u Lipljanu, sa privremenim sedištem u Prokuplju, bilo otežano prikupljanje dokaza – pribavljanje dokumentacije koja se nalazila u Upravi D . z . u G. Naime, Opštinski sud u Prištini je u toku 2007. i 2008. godine u više navrata upućivao dopise D. z . u G . sa nalogom da dostave kopije platnih spiskova koji se odnose na ćerku podnositeljke ustavne žalbe, po kojima nije postupljeno.

Ispitujući ponašanje podnositeljke ustavne žalbe, kao okrivljene u osporenom krivičnom postupku, Ustavni sud je, iz spisa predmeta Osnovnog suda u Prokuplju K. 214/14 , utvrdio da se podnositeljka u istrazi tri puta odazvala pozivima suda za saslušanje u svojstvu osumnjičene, od kojih je jedanput tražila odlaganje saslušanja radi angažovanja branioca; da se u daljem toku postupka, nakon završene istrage, od prvog zakazivanja glavnog pretresa 24. septembra 2015. do 17. juna 2016. godine glavni pretres nije mogao održati nijedanput, bilo zbog toga što okrivljenoj nije mogao biti uručen poziv suda (24. septembra 2015. godine, 27. januara i 5. februara 2016. godine) , bilo zbog toga što uredno pozvana okrivljena nije pristupila po pozivu suda (24. novembra 2015. i 11. maja 2016. godine) . Ustavni sud je, takođe, utvrdio da je podnositeljka ustavne žalbe podneskom od 4. februara 2009. godine ukazala sudu da istraga predugo traje, izražavajući svoju sumnju u nepristrasnost Opštinskog suda u Prištini sa privremenim sedištem u Nišu. Stoga, kada je reč o ponašanju podnositeljke ustavne žalbe, Ustavni sud je ocenio da postoji doprinos okrivljene u prekomernom trajanju predmetnog krivičnog postupka, i to u fazi glavnog pretresa, koji se ogleda u tome što u periodu od nepune godine dana (od 24. septembra 2015. do 17. juna 2016. godine) nije mogao da se održi zbog nemogućnosti da se okrivljenoj uruči poziv suda, odnosno da ona pristupi u sud kada joj je poziv bio uručen, uglavnom pravdajući svoje nedolaske medicinskom dokumentacijom . Međutim, ovakvo ponašanje podnositeljke se ne može smatrati doprinosom u smislu umanjenja odgovornosti nadležnih državnih organa krivičnog progona za nerazumno dugo trajanje postupka i utvrđivanje povrede prava iz člana 32. stav 1. Ustava, ali svakako jeste od uticaja na odluku Suda u pogledu utvrđivanja prava podnositeljke ustavne žalbe na naknadu nematerijalne štete.

Ocenjujući postupanje nadležnih sudova, Ustavni sud je utvrdio da je Opštinski sud u Prištini , sa privremenim sedištem u Nišu , u toku istrage koja se vodila protiv podnositeljke ustavne žalbe bio suočen sa objektivnim teškoćama u prikupljanju predloženih dokaza, koje su se, pre svega, ogledale u otežanom uručivanju poziva svedocima i u tome što, iz bezbednosnih razloga , svedoci koji su se nalazili na teritoriji Autonomne pokrajine Kosovo i Metohija nisu bili u mogućnosti da pristupe u sud koji je privremeno bio izmešten na teritoriju uže Srbije . Ustavni sud je, takođe, iz spisa predmeta Osnovnog suda u Prokuplju, utvrdio da je podnositeljka ustavne žalbe bila direktor D. z . u G . u periodu u kojem je nadležni istražni sudija bezuspešno pokušavao da, postupajući po zahtevu za sprovođenje istrage, pribavi dokumentaciju koja je bila neophodna za sprovođenje ekonomsko -finansijskog veštačenja. Međutim, Ustavni sud smatra da sve navedene otežavajuć e okolnosti ne mogu opravdati činjenicu da je sud tek 27. februara 2014. godine pribavio dokaze neophodne za sprovođenje ekonomsko-finansijskog veštačenja, a koji su bili predloženi 6. jula 2006. godine u zahtevu za sprovođenje istrage Opštinskog javnog tužilaštva u Prištini Kt. 33/05. Stoga, Ustavni sud nalazi da, pored objektivnih otežavajućih okolnosti, nadležno javno tužilaštvo i sud nisu preduzeli sve zakonom propisane mere kako bi se pokrenuta istraga okončala u što kraćem roku. Ustavni sud, takođe, smatra da bi istraga trajala mnogo kraće da su organi pretkrivičnog postupka u skladu sa odredbama tada važećeg Zakonika o krivičnom postupku („Službeni list SRJ“, br. 70/01 i 68/02 i „Službeni glasnik RS“, br. 58/04, 85/05, 115/05, 46/06, 49/07, 122/08, 20/09, 72/09 i 76/10) pribavili kompletne (a ne samo za pojedine mesece) kopije platnih spiskova za ćerku podnositeljke ustavne žalbe i kopije evidencija njenih dolazaka na posao, za celokupan period koji je bio obuhvaćen zahtevom za sprovođenje istrage, čime bi se blagovremeno obezbedili dokazi koji su bili od značaja za potrebe sprovođenja predloženog ekonomsko-finansijskog veštačenja. Ustavni sud je, takođe , utvrdio da istražni sudija Opštinskog suda u Prištini nije, u skladu sa odredbom člana 258. Zakonika o krivičnom postupku , obavestio predsednika suda o razlozima zbog kojih istraga nije okončana u roku od šest meseci, kako bi se preduzele mere koje bi otklonile teškoće sa kojima se istražni sudija suočava o, a sve u cilju efikasnog i što bržeg završetka istrage. Pored navedenog, Ustavni sud je uvidom u spise predmeta Osnovnog suda u Prokuplju K. 214/14 utvrdio da je, nakon sprovedene istrage 20. maja 2014. godine, protiv podnositeljke ustavne žalbe podnet optužni predlog Osnovnog javnog tužilaštva u Prokuplju Kt. 8/11, a da je postupajući sudija, iako prethodno nije doneo nijedno rešenje iz člana 439. stav 1. ZKP, prvu naredbu za zakazivanje glavnog pretresa izdao 23. jula 2015. godine, kojom je odredio da se glavni pretres zakazuje za 24. septembar 2015. godine, te da se uz poziv okrivljenoj dostavi optužni predlog , čime je sud postupio suprotno odredbi člana 439. stav 2. ZKP, iz koje proizlazi obaveza suda da, odmah, a najkasnije mesec dana od prijema optužnog predloga, zakaže glavni pretres, ako oceni da je nadležan za postupanje i da su sprovedene sve neophodne istražne radnje, kao i da nema uslova za odbacivanje optužnog predloga. Ustavni sud u spisima predmeta Osnovnog suda u Prokuplju K. 214/14 nije našao opravdanje suda da u periodu dužem od jedne godine od prijema optužnog predloga ne zakaže glavni pretres, niti u spisima predmeta postoji dokaz da je postupajući sudija o razlozima nemogućnosti zakazivanja glavnog pretresa obavestio predsednika suda, koji ima ovlašćenja da preduzme odgovarajuće mere da se glavni pretres održi što pre.

Polazeći od svega navedenog, Ustavni sud konstatuje da se ukupno trajanje predmetnog krivičnog postupka od gotovo punih deset godina, koliko je proteklo od pokretanja istrage protiv podnositeljke ustavne žalbe (28. marta 2007. godine), do njegovog pravnosnažnog okončanja (24. januara 2017. godine), u okolnostima konkretnog slučaja , može okarakterisati kao nerazumno dugo , pri čemu je njegovo tako dugo trajanje posledica, prvenstveno, neažurnog postupanja državnih organa krivičnog gonjenja . Stoga je Ustavni sud utvrdio da je u postupku pred Osnovnim sudom u Prokuplju u predmetu K. 214/14 (ranije u predmetima Opštinskog sud a u Prištini Ki. 12/06, Opštinsk og suda u Lipljanu Ki. 3/09 i Osnovn og sud a u Prokuplju Ki. 540/10 ) podnositeljki ustavne žalbe povređeno pravo na suđenje u razumnom roku, zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava, pa je ustavnu žalbu usvojio, saglasno odredbi člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, br. 109/07, 99/11, 18/13-Odluka US, 40/15-dr. zakon i 103/15), odlučujući kao u tački 1. izreke.

5. Na osnovu odredbe člana 89. stav 3. Zakona o Ustavnom sudu, Ustavni sud je odlučio da se pravično zadovoljenje podnositeljki ustavne žalbe zbog konstatovane povrede prava ostvari utvrđenjem prava na naknadu nematerijalne štete u iznosu od 500 evra, u dinarskoj protivvrednosti obračunatoj po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate. Naknada se isplaćuje na teret budžetskih sredstava – razdeo Ministarstva pravde, u roku od četiri meseca od dana dostavljanja ove odluke Ministarstvu.

Prilikom odlučivanja o visini naknade nematerijalne štete koju je podnositeljka ustavne žalbe pretrpel a zbog u tvrđene povrede prava, Ustavni sud je cenio sve okolnosti od značaja za njeno utvrđenje u konkretnom slučaju , a posebno, sa jedne strane, dužinu trajanja krivičnog postupka, a sa druge strane, stav Evropskog suda za ljudska prava da vrednost dosuđenog iznosa obeštećenja treba da bude sagledan i u svetlu životnog standarda u određenoj državi i činjenice da će dosuđena naknada biti mnogo brže isplaćena na nacionalnom nivou, nego što je to slučaj ako o predmetu odlučuje Evropski sud za ljuska prava.

Ustavni sud, uzimajući u obzir i utvrđeni doprinos podnositeljke ustavne žalbe u trajanju predmetnog postupka, smatra da navedeni novčani iznos predstavlja pravičnu i adekvatnu kompenzaciju za povredu prava koju je podnosi teljka ustavne žalbe pretrpe la zbog neažurnog postupanja nadležnih državnih organa.

6. Što se tiče istaknute povrede prava na pravično suđenje osporenom presudom Apelacionog suda u Nišu Kž1. 1398/16 od 24. januara 2017. godine, Ustavni sud je utvrdio da podnositeljka nema pravni interes da osporava presudu kojom je pravnosnažno oslobođena od optužbe. Stoga je Ustavni sud u ovom delu ustavnu žalbu odbacio, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 7) Zakona o Ustavnom sudu, rešavajući kao u tački 3. izreke.

7. Polazeći od svega izloženog, Ustavni sud je, na osnovu odredaba člana 42b stav 1. tačka 1), člana 45. tačka 9) i člana 46. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, kao i člana 89. Poslovnika o radu Ustavnog suda („Službeni glasnik RS“, broj 103/13), doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

Snežana Marković, s.r.

Odluka Ustavnog suda o povredi prava na suđenje u razumnom roku u krivičnom postupku

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti