Odluka Ustavnog suda o povredi prava na pravično suđenje u izvršnom postupku

Kratak pregled

Ustavni sud usvaja ustavnu žalbu i utvrđuje povredu prava na pravično suđenje zbog proizvoljne obustave izvršnog postupka. Sud je nezakonito obustavio postupak, navodeći kao razlog nedolazak izvršnog poverioca radi predaje pokretne stvari, što nije zakonom predviđen razlog za obustavu.

Tekst originalne odluke

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda Snežana Marković, predsednik Veća i sudije Miroslav Nikolić, dr Tijana Šurlan, Tatjana Đurkić, dr Milan Škulić, Lidija Đukić, dr Nataša Plavšić i dr Dragana Kolarić, članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalbi P. b . „A.“ a.d. u stečaju Beograd, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi sa članom 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 17. decembra 2020. godine, doneo je

O D L U K U

1. Usvaja se ustavna žalba P. b . „A.“ a.d. u stečaju Beograd i utvrđuje da je rešenjem Osnovnog suda u Velikom Gradištu Ipv (Iv) 2/17 od 26. januara 2017. godine podnosiocu ustavne žalbe povređeno pravo na pravično suđenje, zajemčeno članom 32. stav 1. Ustava Republike Srbije.

2. Poništava se rešenje Osnovnog suda u Velikom Gradištu Ipv (Iv) 2/17 od 26. januara 2017. godine i određuje da isti sud donese novu odluku o prigovoru izvršnog poverioca izjavljenom protiv rešenja Osnovnog suda u Velikom Gradištu Iv. 16/13 od 16. decembra 2016. godine.

O b r a z l o ž e nj e

1. P. b . „A.“ a.d. u stečaju Beograd podnela je Ustavnom sudu, 28. februara 2017. godine, preko punomoćnika A. V, advokata iz Beograda, ustavnu žalbu protiv rešenja Osnovnog suda u Velikom Gradištu Ipv (Iv) 2/17 od 26. januara 2017. godine zbog povrede prava na pravično suđenje , zajemčenog članom 32. stav 1. Ustava Republike Srbije.

Podnosilac je u ustavnoj žalbi, između ostalog istakao: da je izvršni postupak pokrenut podnošenjem predloga izvršnog poverioca, ovde podnosioca, Osnovnom sudu u Požarevcu – Sudska jedinica u Velikom Gradištu, 15. januara 2013. godine protiv izvršnog dužnika D. S. iz Velikog Gradišta radi namirenja novčanog potraživanja; da je predloženo da se izvršenje sprovede popisom, procenom i prodajom pokretnih stvari izvršnog dužnika i namirenjem izvršnog poverioca iz iznosa dobijenog prodajom; da je Osnovni sud u Požarevcu – Sudska jedinica u Velikom Gradištu doneo rešenje o izvršenju Iv. 16/13 od 22. januara 2013. godine; da je u toku postupka izvršni sud zaključkom od 17. oktobra 2016. godine naložio izvršnom poveriocu da izvrši samo uplatu predujma troškova postupka u iznosu od 200,00 dinara, što je izvršni poverilac i učinio, te podneskom od 28. oktobra 2016. godine o tome obavestio sud; da je rešenjem Osnovnog suda u Velikom Gradištu Iv. 16/13 od 16. decembra 2016. godine obustavljen izvršni postupak uz obrazloženje da izvršni poverilac pored toga što nije uplatio predujam troškova, nije postupio ni po drugim nalozima suda iz zaključka od 17. oktobra 2016. godine, i to – da obezbedi dva punoletna lica, prevoz zaplenjenih stvari, da snosi troškove utovara i istovara stvari, kao i bravara ukoliko se prinudno otvaraju prostorije i obezbedi prostor za čuvanje i skladištenje stvari; da je osporenim rešenjem obustava postupka u konkretnom slučaju opravdana nepristupanjem izvršnog poverioca na lice mesta radi predaje pokretne stvari. Podnosilac dalje navodi da mu je osporenim rešenjem povređeno pravo na pravično suđenje, jer je sud proizvoljnim tumačenjem odredbi Zakona o izvršenju i obezbeđenju o postojanju pravila o obaveznom prisustvu izvršnog poverioca navedenoj izvršnoj radnji, odnosno usled nepostupanja po takvoj radnji izrekao sankciju obustave postupka izvršenja. Predložio je da Ustavni sud usvoji ustavnu žalbu i poništi osporeno rešenje.

2. Saglasno članu 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu.

U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama istaknutog zahteva, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je, u sprovedenom postupku, uvidom u spise predmeta Osnovnog suda u Velikom Gradištu Iv. 16/13 i dokumentaciju priloženu uz ustavnu žalbu, utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za odlučivanje:

Rešenjem Osnovnog suda u Požarevcu – Sudska jedinica u Velikom Gradištu Iv. 16/13 od 22. januara 2013. godine usvojen je predlog za izvršenje na osnovu verodostojne isprave i obavezan je izvršni dužnik D. S. iz Velikog Gradišta da izvršnom poveriocu, ovde podnosiocu ustavne žalbe, na osnovu menice br. AV 1488700 sa meničnim ovlašćenjem na ime duga po osnovu ugovora o kratkoročnom kreditu br. 03-83/10 od 22. novembra 2010. godine, isplati iznos od 247.820,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom prema Zakonu o zateznoj kamati počev od 21. decembra 2012. godine do isplate, kao i troškove izvršnog postupka. Istim rešenjem određeno je izvršenje popisom, procenom i prodajom pokretnih stvari izvršnog dužnika koje se nalaze u stanu u Velikom Gradištu i prenosom dobijenih novčanih sredstva na račun izvršnog poverioca.

Punomoćnik izvršnog poverioca je podneskom od 7. aprila 2016. godine, nakon dva neuspešna javna nadmetanja, saglasno članu 102. Zakona o izvršenju i obezbeđenju, predložio da se popisana pokretna stvar (četvorostubna auto-dizalica) čija je vrednost procenjena na 480.000,00 dinara dosudi izvršnom poveriocu. Dalje je istakao da kako je prema zapisniku o popisu i proceni popisana stvar procenjena na iznos od 480.000,00 dinara, to se ima smatrati da je izvršni poverilac namiren za iznos od 144.000,00 dinara, odnosno 30% procenjene vrednosti stvari, te da preostali dug iznosi 249.461,77 dinara. Predložio je da se u daljem toku izvršnog postupka pribavi izjava izvršnog dužnika o imovini u smislu čl . 54. do 67. Zakona o izvršenju i obezbeđenju.

Zaključkom Osnovnog suda u Velikom Gradištu Iv. 16/13 od 17. oktobra 2016. godine dosuđena je izvršnom poveriocu pokretna stvar izvršnog dužnika D. S. iz Velikog Gradišta i to četvorostubna auto-dizalica, zeleno-žute boje i utvrđeno je da vrednost pokretne stvari iznosi 480.000,00 dinara. Iz obrazloženja ovog akta dalje sledi da je odredbom člana 102. Zakona o izvršenju i obezbeđenju (namirenje dosuđenjem stvari izvršnom poveriocu) propisano da ako se stvar nije mogla prodati na drugom ročištu za javno nadmetanje ili neposrednom pogodbom u roku koji je odredio sud, na predlog izvršnog poverioca, sud dodeljuje stvar izvršnom poveriocu i smatra se da je izvršni poverilac namiren u visini koja odgovora 30% od procenjene vrednosti. S obzirom na to da se stvari nisu mogle prodati, a da je izvršni poverilac predložio da mu se stvari dodele, sud je odlučio da se navedena stvar dosudi izvršnom poveriocu, s tim da se smatra da je namiren u visini koja odgovara iznosu od 30% od procenjene vrednosti stvari.

Osnovni sud u Velikom Gradištu je drugim zaključkom, istog broja i datuma, Iv. 16/13 od 17. oktobra 2016. godine, zakazao za 8. novembar 2016. godine u 11.15 časova predaju u državinu izvršnom poveriocu pokretne stvari izvršnog dužnika četvorostubne auto-dizalice, zeleno-žute boje, na licu mesta u domaćinstvu izvršnog dužnika u Velikom Gradištu. Ovim zaključkom naloženo je izvršnom poveriocu da na osnovu člana 34. stav 2. Zakona o izvršenju i obezbeđenju u vezi sa članom 28. Pravilnika o naknadi troškova u sudskim postupcima, u roku od tri dana od dana prijema ovog zaključka , pod pretnjom propuštanja predujmi troškove izvršnog postupka u iznosu od 200,00 dinara na račun depozita Osnovnog suda u Velikom Gradištu i da dokaz o uplati dostavi sudu, pod pretnjom obustave postupka. Istim zaključkom naloženo je izvršnom dužniku da omogući sprovođenje izvršenja, jer će u protivnom za potrebe narednog popisa ulazna vrata domaćinstva – stana biti otvorena od strane stručnog lica – bravara, a u prisustvu dva punoletna građanina kao svedoka, a po potrebi uz asistenciju policije. Navedeni zaključak punomoćnik izvršnog poverioca je primio 26. oktobra 2016. godine.

Podneskom od 28. oktobra 2016. godine, punomoćnik izvršnog poverioca dostavio je sudu dokaz o uplati predujma troškova izvršnog postupka u iznosu od 200,00 dinara.

Iz sadržine zapisnika sudskog izvršitelja Osnovnog suda u Velikom Gradištu Iv. 16/13 od 8. novembra 2016. godine proizlazi da izvršni poverilac, iako uredno pozvan , nije pristupio na lice mesta.

Rešenjem Osnovnog suda u Velikom Gradištu Iv. 16/13 od 16. decembra 2016. godine obustavljen je izvršni postupak izvršnog poverioca, ovde podnosioca protiv izvršnog dužnika D. S. iz Velikog Gradišta, radi izvršenja naplatom novčanog potraživanja i ukinute su sve sprovedene izvršne radnje. Iz obrazloženja rešenja proizlazi: da je zaključkom istog suda Iv. 16/13 od 17. oktobra 2016. godine za 8. novembar 2016. godine u 11.15 časova, bio zakazan popis i procena pokretnih stvari izvršnog dužnika u domaćinstvu izvršnog dužnika i naloženo izvršnom poveriocu pod pretnjom obustave izvršnog postupka, da u roku od tri dana od dana prijema ovog zaključka predujmi troškove izvršnog postupka u iznosu od 200,00 dinara i da obezbedi prisustvo dva punoletna lica, prevoz zaplenjenih stvari, snosi troškove utovara i istovara stvari, kao i bravara ukoliko se prinudno otvaraju prostorije i obezbedi prostor za čuvanje i skladištenje stvari i da je navedeni zaključak izvršni poverilac primio 26. oktobra 2016. godine. Dalje sud nalazi da kako izvršni poverilac nije postupio po nalogu suda, odnosno nije uplatio predujam troškova u predviđenom roku, niti je obezbedio prisustvo dva punoletna lica, prevoz zaplenjenih stvari i bravara, to se izvršenje nije moglo sprovesti, te je primenom odredbi člana 76. stav 1. tačka 7) u vezi člana 34. stav 2. Zakona o izvršenju i obezbeđenju i člana 26b Pravilnika o naknadi troškova u sudskim postupcima, obustavio izvršni postupak.

Osporenim rešenjem Osnovnog suda u Velikom Gradištu Ipv (Iv) 2/17 od 26. januara 2017. godine odbijen je kao neosnovan prigovor izvršnog poverioca izjavljen protiv rešenja istog suda Iv. 16/13 od 16. decembra 2016. godine. Iz obrazloženja osporenog rešenja proizlazi: da je prvostepeni sud prilikom donošenja rešenja o obustavi izvršnog postupka pravilno primenio odredbe člana 76. Zakona o izvršenju i obezbeđenju; da je za dan 8. novembar 2016. godine bila zakazana predaja u državinu pokretne stvari izvršnog dužnika (četvorostubne auto-dizalice) na licu mesta u domaćinstvu izvršnog dužnika u Velikom Gradištu i da je izvršni poverilac morao da pristupi na lice mesta i da primi pokretnu stvar; da su tačni navodi izvršnog poverioca u prigovoru vezani za obrazloženje prvostepenog rešenja i da je sud greškom naveo da je zaključkom od 17. oktobra 2016. godine izvršnom dužniku naloženo da obezbedi prevoz, utovar i istovar pokretnih stvari. Međutim, veće izvršnog suda nalazi da je pravilno obustavljen izvršni postupak, jer izvršni poverilac nije pristupio na lice mesta što je konstatovao sudski izvršitelj, iako je bio uredno pozvan, a osim toga, izvršni poverilac ni u prigovoru nije naveo da je bio prisutan, niti je opravdao svoj nedolazak, te da se bez konkretnog postupanja izvršnog poverioca nije mogla preduzeti izvršna radnja.

4. Odredbom Ustava, na čiju se povredu ustavnom žalbom ukazuje , je utvrđeno da se svakom jemči pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega (član 32. stav 1.).

Zakonom o izvršenju i obezbeđenju ("Službeni glasnik RS", br. 31/11, 99/11, 109/13 – Odluka U S, 55/14 i 139/14), koji je merodavan u konkretnom slučaju, bilo je propisano: da je izvršni poverilac dužan da predujmi troškove postupka, u skladu sa zakonom i propisom koji uređuje troškove postupka, da je dokaz o uplaćenom predujmu izvršni poverilac dužan da dostavi uz predlog za izvršenje i da će sud, odnosno izvršitelj obustaviti izvršenje ako izvršni poverilac ne dostavi dokaz o uplaćenom predujmu, osim ako je po zakonu oslobođen ili ga je sud oslobodio plaćanja postupka (član 34. stav 2.); da sud obustavlja izvršenje – 1) ako je izvršna isprava pravnosnažno, odnosno konačno ukinuta, preinačena, poništena ili stavljena van snage , 2) usled smr ti stranke koja nema naslednika, 3) usled prestanka stranke koja je pravno lice, a nema pravnog sledbenika , 4) ako je potraživanje prestalo , 5) u sled propasti predmeta izvršenja, 6) ako nema imovine koja može biti predmet izvršenja, 7) iz drugih razloga predviđenih zakonom i da se odlukom o obustavi izvršenja ukidaju i sprovedene izvršne radnje, ako se tim ne dira u stečena prava trećih lica (član 76. st. 1. i 5 .); da će ako na ponovljenom nadmetanju nije došlo do prodaje sud, odnosno izvršitelj, konstatovati da prodaja nije uspela i pozvati poverioca da se odmah, a najkasnije u roku od pet radnih dana izjasni da li predlaže prodaju neposrednom pogodbom ili namirenje dosuđenjem stvari u skladu sa članom 102. ovog zakona (član 97. stav 5.); da ako se stvar nije mogla prodati na drugom ročištu za javno nadmetanje ili neposrednom pogodbom u roku koji je odredio sud, na predlog izvršnog poverioca, sud ili izvršitelj će dodeliti stvar izvršnom poveriocu i da se u slučaju iz stava 1. ovog člana, smatra da je izvršni poverilac namiren u visini koja odgovara iznosu od 30% od procenjene vrednosti stvari (član 102.).

5. Razmatrajući ustavnu žalbu sa aspekta istaknute povrede prava na pravično suđenje iz člana 32. stav 1. Ustava, Ustavni sud ukazuje na stav Evropskog suda za ljudska prava, koji ovaj sud prihvata, da se pravičnost suđenja ostvaruje kroz isključenje proizvoljnosti u postupanju i odlučivanju od strane redovnih sudova, što podrazumeva njihovu obavezu da se pridržavaju utvrđenih procesnih pravila tokom postupka. Naime, Evropski sud za ljudska prava je u presudi Sotiris and Nikos Koutras Attee protiv Grčke, predstavka broj 39442/98, od 16. novembra 2000. godine, pored ostalog, istakao da stranke uvek imaju pravo da očekuju da će se postojeća pravila primeniti na njihov slučaj (videti stav 20. pomenute presude). Takođe, Ustavni sud i ovom prilikom podseća na svoj stav da nije nadležan da u ustavnosudskom postupku ocenjuje pravilnost pravnih zaključaka redovnih sudova jer bi u tom slučaju, postupajući kao instancioni sud, izašao iz granica svojih ovlašćenja. Jedini izuzetak od navedenog postoji u slučaju kada je primena merodavnog materijalnog i/ili procesnog prava bila očigledno proizvoljna ili diskriminatorska na štetu podnosioca ustavne žalbe, da je za posledicu imala povredu ustavnih prava.

Ustavni sud je u konkretnom slučaju utvrdio da je izvršni poverilac, ovde podnosilac ustavne žalbe podneo predlog za izvršenje na osnovu verodostojne isprave (menice) kojim je predložio da se izvršenje sprovede popisom, procenom i prodajom pokretnih stvari izvršnog dužnika. U toku postupka je izvršen popis i procena pokretne stvari izvršnog dužnika (četvorostubne auto-dizalice). Nakon dva neuspešna javna nadmetanja za prodaju navedene pokretne stvari, izvršni poverilac je , postupajući po zaključku Osnovnog suda u Velikom Gradištu od 15. marta 2016. godine, podneskom od 7. aprila 2016. godine predložio da mu se , saglasno članu 102. Zakona o izvršenju i obezbeđenju, popisana pokretna stvar dosudi, s tim što se ima smatrati da je namiren za iznos koji predstavlja 30% od procenjene vrednosti stvari, odnosno za iznos od 144.000,00 dinara, dok preostali dug iznosi 249.461,77 dinara, a istim podneskom je predložio i da se od izvršnog dužnika pribavi izjava o imovini.

Zaključkom Osnovnog suda u Velikom Gradištu Iv. 16/13 od 17. oktobra 2016. godine dosuđena je navedena pokretna stvar izvršnom poveriocu i konstatovano da je isti namiren u visini koja odgovara 30% od procenjene vrednosti stvari, a potom je drugim zaključkom, istog broja i datuma, zakazana predaja u državinu izvršnom poveriocu pokretne stvari izvršnog dužnika. Kako se prema nalaženju sudije, koji je postupao u prvom stepenu, izvršenje nije moglo sprovesti jer izvršni poverilac nije uplatio predujam u predviđenom roku, niti obezbedio prisustvo dva punoletna lica, prevoz zaplenjenih stvari i bravara, to je, primenom odredbe člana 76. stav 1. tačka 7) u vezi sa članom 34. stav 2. Zakona o izvršenju i obezbeđenju , izvršni postupak obustavljen i ukinute su sve sprovedene radnje.

Odredbom člana 76. stav 1. tačka 7) Zakona o izvršenju i obezbeđenju je propisano da razlog za obustavu izvršenja predstavljaju i drugi razlozi predviđeni zakonom, dok je odredbom člana 34. stav 2. istog zakona propisano da će sud obustaviti izvršenje ako izvršni poverilac ne dostavi dokaz o uplaćenom predujmu troškova postupka.

Ustavni sud konstatuje da je prvostepenim rešenjem obustavljen izvršni postupak s pozivom na navedene odredbe Zakona o izvršenju i obezbeđenju, iako je izvršni poverilac, uz podnesak od 28. oktobra 2016. godine dostavio sudu dokaz o uplati 200,00 dinara na ime predujma za troškove izvršenja. U prigovoru na prvostepeno rešenje, izvršni poverilac je naveo da je uplatio predujam za troškove izvršenja i dostavio dokaz o tome, ali veće izvršnog suda u osporenom rešenju nije ocenilo ove navode, već je našlo da su tačni navodi izvršnog poverioca iz prigovora da je sud greškom naložio izvršnom dužniku da obezbedi prevoz, utovar i istovar pokretnih stvari, ali da je pravilno primenjena odredba člana 76. Zakona o izvršenju i obezbeđenju (bez preciziranja odredbe - osnova za obustavu izvršenja), jer izvršni poverilac nije pristupio na lice mesta, što je konstatovao sudski izvršitelj, iako je bio uredno pozvan, a ni u samom prigovoru nije naveo razloge koji opravdavaju njegov izostanak, te da se bez postupanja izvršnog poverioca nije mogla preduzeti izvršna radnja.

Po oceni Ustavnog suda, način na koji je Osnovni sud u Velikom Gradištu primenio odredbe Zakona o izvršenju i obezbeđenju je proizvoljan, te samim tim i ustavnopravno neprihvatljiv. Naime, zaključkom od 17. oktobra 2016. godine, kojim je za 8. novembar 2016. godine zakazana predaja pokretne stvari, izvršnom poveriocu je naložena samo uplata 200,00 dinara na ime predujma troškova izvršenja, a izvršnom dužniku samo da „omogući sprovođenje izvršenja jer će u protivnom za potrebe narednog popisa ulazna vrata domaćinstva – stana biti otvorena od strane stručnog lica – bravara, a u prisustvu dva punoletna građanina kao svedoka, a po pot rebi uz asistenciju policije.“ Iz citiranog naloga proizlazi da nijednoj stranci izvršnog postupka nije naloženo da „obezbedi prevoz, utovar i istovar pokretnih stvari“ a pogotovu nema mesta zaključku da je to greškom naloženo izvršnom dužniku, kako se navodi u osporenom rešenju, koji je zapravo upozoren na posledice u slučaju da onemogući sprovođenje izvršenja. Obustava izvršenja je način okončanja izvršnog postupka i kako sud obustavlja izvršenje samo iz razloga propisanih zakonom, to su odredbama člana 76. Zakona o izvršenju i obezbeđenju, kao i drugim odredbama istog zakona, propisani razlozi za obustavu izvršenja, međutim, nijednom od tih odredaba nije predviđeno da je razlog za obustavu izvršenja izostanak izvršnog poverioca sa mesta određenog za predaju pokretne stvari koja mu je dosuđena. Na osnovu člana 76. stav 1. tačka 7) u vezi sa članom 34. stav 2. Zakona o izvršenju i obezbeđenju, moguća je obustava izvršenja ako izvršni poverilac ne dostavi dokaz o uplaćenom predujmu troškova postupka, međutim, taj razlog za obustavu izvršenja, naveden u prvostepenom rešenju, u konkretnom slučaju očigledno nije nastao.

Osim navedenog, Ustavni sud konstatuje da u situaciji kada usled izostanka fizičke predaje pokretne stvari izvršnom poveriocu, koji nije pristupio na mesto određeno za njenu predaju, a kome je prethodno sud, na osnovu člana 102. Zakona o izvršenju i obezbeđenju, zaključkom dosudio pokretnu stvar i konstatovao da je izvršni poverilac namiren u visini koja odgovara iznosu od 30% od procenjene vrednosti, ostaje nejasno i kako je osporenim rešenjem zauzeto stanovište da izvršenje treba obustaviti u celini i ukinuti sve sprovedene izvršne radnje, s obzirom na to da u konkretnom slučaju potraživanje izvršnog poverioca, pored namirenja od 30% od procenjene vrednosti stvari, i dalje postoji u iznosu od 249.461,77 dinara, a što proizlazi iz podneska od 7. aprila 2016. godine kojim je izvršni poverilac predložio i pribavljanje izjave o imovini izvršnog dužnika, a što je sud prenebregao odlučujući na ovakav način.

Polazeći od navedenog, Ustavni sud je ocenio da nepreuzimanje pokretne stvari od strane izvršnog poverioca koja mu je dodeljena u skladu sa odredbom člana 102. Zakona o izvršenju i obezbeđenju, nije predstavljalo smetnju da sud nastavi sa sprovođenjem izvršenja u situaciji kada je izvršni poverilac samo delimično namirio svoje potraživanje, a svakako nije moglo predstavljati razlog za obustavu izvršenja primenom člana 76. Zakona o izvršenju i obezbeđenju.

Na osnovu navedenog, Ustavni sud je utvrdio da je osporenim rešenjem Osnovnog suda u Velikom Gradištu Ipv (Iv) 2/17 od 26. januara 2017. godine povređeno pravo podnosioca ustavne žalbe na pravično suđenje, te je ustavnu žalbu usvojio, saglasno odredbi člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu ("Službeni glasnik RS", br. 109/07, 99/11, 18/13 - Odluka US , 40/15 – dr. zakon i 103/15), odlučujući kao u tački 1. izreke.

6. Ustavni sud je zaključio da se štetne posledice u tvrđene povrede prava na pravično suđenje mogu otkloniti jedino poništajem osporenog rešenja i određivanjem da u ponovnom postupku Osnovni sud u Velikom Gradištu donese novu odluku o prigovoru izvršnog poverioca izjavljenom protiv rešenja istog suda Iv. 16/13 od 16. decembra 2016. godine, te je, saglasno odredbi člana 89. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu, odlučio kao u tački 2. izreke.

7. Polazeći od svega izloženog, Ustavni sud je, na osnovu odredaba člana 42b stav 1. tačka 1) i člana 45. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

Snežana Marković, s.r.