Povreda prava na suđenje u razumnom roku u izvršnom postupku

Kratak pregled

Ustavni sud je usvojio ustavnu žalbu, utvrdivši povredu prava na suđenje u razumnom roku zbog trajanja izvršnog postupka duže od osam godina. Podnositeljki je dosuđena naknada nematerijalne štete zbog neefikasnog postupanja nadležnog suda.

Tekst originalne odluke

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda dr Dragiša B. Slijepčević, predsednik Veća i sudije Vesna Ilić Prelić, dr Marija Draškić, Milan Stanić, Predrag Ćetković, Sabahudin Tahirović, dr Dragan Stojanović i mr Milan Marković, članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalbi Mande Jarnević iz Subotice, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 10. maja 2012 . godine, doneo je

O D L U K U

1. Usvaja se ustavna žalba Mande Jarnević i utvrđuje da je u izvršnom postupku koji se vodio pred Četvrtim opštinskim sudom u Beogradu u predmetu I. 126/02 povređeno pravo podnositeljke ustavne žalbe na suđenje u razumnom roku zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije , dok se u preostalom delu ustavna žalba odbacuje.

2. Utvrđuje se pravo podnositeljke ustavne žalbe na naknadu nematerijalne štete u iznosu od 700 evra , u dinarskoj protivvrednosti obračunatoj po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate. Naknada se isplaćuje na teret budžetskih sredstava - razdeo Ministarstva pravde.

O b r a z l o ž e nj e

1. Manda Jarnević iz Subotice je 15. septembra 2009. godine, preko punomoćnika Olivere Jovanić, advokata iz Subotice, podnela Ustavnom sudu ustavnu žalbu zbog povrede prava na pravično suđenje zajemčenog odredbom člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije, u postupku koji se vodio pred Četvrtim opštinskim sudom u Beogradu u predmetu I. 126/02. Istovremeno je istakla i povredu prava zajemčenog odredbama člana 35. Ustava.

U ustavnoj žalbi, te dopuni ustavne žalbe od 27. novembra 2009. godine, je navedeno da je izvršni postupak pokrenut 21. januara 200 2. godine pred Četvrtim opštinskim sudom u Beogradu , a da je izvršenje sporovedeno posle sedam i po godina. Ovakvim postupanjem suda u izvršnom postupku , koji je po svojoj prirodi hitan , podnositeljki je povređeno " pravo na pravično suđenje u razumnom roku, kao i njeno pravo na naknadu materijalne štete koju joj je nezakonitim i nepravilnim radom prouzrokovao državni organ."

Ustavni sud je iz navoda ustavne žalbe zaključio da podnositeljka u suštini ističe povredu prava na suđenje u razumnom roku, kao element prava na pravično suđenje, zajemčenog članom 32. stav 1. Ustava Republike Srbije.

2. Ustavna žalba je kao pravno sredstvo ustanovljena Ustavom Republike Srbije, koji je stupio na snagu 8. novembra 2006. godine. Saglasno odredbi člana 170. Ustava, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu. Postupak po ustavnoj žalbi, u smislu člana 175. stav 3. Ustava, uređuje se zakonom.

U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama zahteva istaknutog u njoj, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je u sprovedenom postupku, uvidom u spise predmeta Prvog osnovnog suda u Beogradu I. 9430/2010 (ranije predmet Četvrtog opštinsk og sud a u Beogradu I. 126/02), utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za odlučivanje:

Podnositeljka ustavne žalbe je 29. januara 200 2. godine podnela Četvrtom opštinskom sudu u Beogradu predlog za izvršenje na novčanim sredstvima dužnika Države SRJ - Vojske Jugoslavije, radi naplate 38.890,00 dinara, a na osnovu presude Vrhovnog suda u Beogradu Rev. 4389/01 od 22. novembra 2001. godine.

Sud je je dopisima od 6. februara, 26. marta i 28. septembra 2002. godine nalagao punomoćniku poverioca da dostavi revizijsku odluku suda i drugostepenu presudu snabdevenu potvrdom izvršnosti. Uz podnesak od 9. decembra 2002. godine punomoćnik poverioca je delimično postupio po nalogu suda. Novim nalogom suda od 7. februara 2003. godine punomoćniku poverioca je naloženo da dostavi prvostepenu presudu snab devenu potvrdom izvršnosti i nov formalan predlog za izvršenje . Punomoćnik poverioca je uz podnesak od 7. marta 2003. godine delimično postupio po nalogu suda , dostavivši presudu Opštinskog suda u Subotici P. 1301/99 od 5. decembra 2000. godine snabdevenu potvrdom pravosnažnosti i izvršnosti i drugostepenu presudu. Po novom nalog u suda od 5. aprila 2003. godine, koji je dostavljen punomoćniku 22. aprila 2003. godine, punomoćnik je dostavio podnesak sudu 8. maja 2003. godine.

Rešenjem Četvrtog opštinskog suda u Beogradu I. 126/02 od 16. juna 2003. godine odbačen je predlog za izvršenje poverioca, ovde podnositeljke ustavne žalbe, koji je podnet sudu 29. januara 2002. godine , kao neuredan. Po izjavljenom prigovoru poverioca, Četvrti opštinski sud u Beogradu je rešenjem IPV. 1365/03 od 24. novembra 2003. godine, usvojio prigovor i ukinuo rešenje I. 126/02 od 16. juna 2003. godine, te predmet vratio na ponovni postupak, nalazeći da nema mesta donošenju odluke o odbačaju predloga, već da je sud trebalo da odlučuje o osnovanosti predloga, a ne o urednosti predloga.

U ponovnom postupku Četvrti opštinski sud u Beogradu je rešenjem I. 126/02 od 10. maja 2004. godine delimično usvojio kao osnovan predlog za izvršenje poverioca. Rešenjem I. 126/02 od 4. februara 2005. godine ispravljeno je navedeno rešenje.

Odlučujući o prigovoru poverioca , Četvrti opštinski sud u Beogradu je rešenjem Ipv. 2484/2004 od 26. maja 2006. godine odbio prigovor izjavljen 12. avgusta 2004. godine p rotiv rešenja toga suda I. 126/02 od 10. maja 2004. godine , ispravljenog reše njem toga suda I. 126/02 od 4. februara 2005. godine, kao neosnovan.

Dopisom suda I. 126/02 od 16. oktobra 2008. godine naloženo je Narodnoj banci Srbije - Odseku za prinudnu naplatu Kragujevac da izvesti sud da li je postupljeno po rešenjima toga suda od 4. februara 2005. godine i od 10. maja 2004. godine. Po traženju Narodne banke Srbije od 22. oktobra 2008 . godine da se dopis dopuni brojevima rešenja, sud je 10. februara 2009. godine ponovio nalog Narodnoj banci Srbije da se izjasni da li je postupljeno po rešenjima suda. Na izjašnjenje od 17. februara da u njihovoj evidenciji primljenih rešenja nema navedenih rešenja, sud je uz dopis od 14. avgusta 2009. godine dostavio rešenja o izvršenju i naložio da se postupi po njima, ukoliko to već nije učinjeno. Narodna banka Srbije je dopis primila 20. avgusta 2009. godine.

Po reorganizaciji pravosuđa predmet je u Prvom osnovnom sudu u Beogradu zaveden pod brojem I. 9430/10. Dopisom suda od 1. aprila 2010. godine zatraženo je izjašnjenje Narodne banke Srbije da li su izvršena navedena rešenja, te je 19. aprila 2010. godine primljen odgovor Narodne banke Srbije - Odseka za prijem osnova i naloga prinudne naplate u Kragujevcu od 14. aprila 2010. godine da u evidenciji primljenih rešenja ne postoje tražena rešenja o izvršenju.

Zaključkom suda I. 9430/10 od 21. maja 2010. godine naloženo je NBS-OPN Kragujevac- Službi za prijem sudskih rešenja - Odseku za prijem osnova i naloga prinudne naplate u Kragujevcu da sprovede postupak prinudne naplate po rešenjima Četvrtog opštinskog suda I. 1 26/02 od 10. maja 2004. godine i I. 126/02 od 4. februara 2005. godine, uz dostavu navedenih rešenja u prilogu. Ovaj zaključak je u Narodnoj banci Srbije primljen 27. maja 2010. godine.

Prema izveštaju Narodne banke Srbije od 18. februara 2011. godine rešenje je izvršeno u celosti 28. maja 2010. godine, u u kupnom iznosu od 212.123,16 dinara.

Punomoćnik poverioca je u toku ovog izvršnog postupka više puta urgirao sprovođenje izvršenja i tražio upravnu kontrolu od strane Okružnog suda u Beogradu.

4. Odredbama Ustava kojima se jemče prava na čiju povredu podnositeljka ustavne žalbe ukazuje, utvrđeno je: da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega (član 32. stav1.); da ko je bez osnova ili nezakonito lišen slobode, pritvoren ili osuđen za kažnjivo delo ima pravo na rehabilitaciju, naknadu štete od Republike Srbije i druga prava utvrđena zakonom, da svako ima pravo na naknadu materijalne ili nematerijalne štete koju mu nezakonitim ili nepravilnim radom prouzrokuje državni organ, imalac javnog ovlašćenja, organ autonomne pokrajine ili organ jedinice lokalne samouprave, da zakon određuje uslove pod kojima oštećeni ima pravo da zahteva naknadu štete neposredno od lica koje je štetu prouzrokovalo (član 35.).

Odredbama Zakona o izvršnom postupku ("Službeni list SRJ", br. 28/2000, 73/2000 i 71/01) koji je važio u vreme podnošenja predloga za izvršenje u ovoj pravnoj stvari, bilo je propisano: da je u postupku izvršenja i obezbeđenja sud dužan da postupa hitno (član 4. stav 1.); da je o predlogu za izvršenje sud dužan da odluči u roku od tri dana od dana podnošenja predloga, a o prigovoru u roku od 15 dana od dana podnošenja prigovora (član 10. st. 1. i 2.); da se rešenje o izvršenju na sredstvima na računu dužnika dostavlja i nosiocu platnog prometa kod koga se vode ta sredstva (član 40. stav 2.).

Odredbom člana 304. Zakona o izvršnom postupku ("Službeni glasnik RS", broj 125/04), koji je stupio na snagu 23. februara 2005. godine, propisano je da će se postupci izvršenja i obezbeđenja započeti do dana stupanja na snagu ovog zakona okončati po odredbama Zakona o izvršnom postupku ("Službeni list SRJ", br. 28/2000, 73/2000 i 71/01).

Odredbama čl. 47. do 49. i člana 57. Zakona o platnom prometu ("Službeni list SRJ", br. 3/02 i 5/03 i "Službeni glasnik RS", br. 43/04 i 62/06) bliže se reguliše postupak izvršenja prinudnom naplatom sa računa izvršnog dužnika. Navedenim zakonskim odredbama se, međutim, izričito ne predviđa obaveza Narodne banke Srbije da obavesti sud koji sprovodi izvršenje o mogućnosti, odnosno nemogućnosti predmetne isplate.

5. Ocenjujući razloge i navode iznete u ustavnoj žalbi sa stanovišta jemstava sadržanih u odredbi člana 32. stav 1. Ustava, Ustavni sud je utvrdio da je podnositeljki ustavne žalbe u predmetnom izvršnom postupku pred Četvrtim opštinskim sudom u Beogradu (kasnije pred Prvim osnovn im sud om u Beogradu ), povređeno pravo na suđenje u razumnom roku, koje garantuje strankama zaštitu od odugovlačenja postupka, a donetim sudskim odlukama obezbeđuje delotvornost i autoritet.

Ocenjujući period u odnosu na koji je Ustavni sud nadležan da ceni povredu prava na suđenje u razumnom roku, Sud je utvrdio da je period u kome se građanima Srbije jemče prava i slobode utvrđene Ustavom i obezbeđuje ustavnosudska zaštita u postupku po ustavnoj žalbi počeo da teče 8. novembra 2006. godine, danom stupanja na snagu Ustava Republike Srbije. Međutim, polazeći od toga da sudski postupak po svojoj prirodi predstavlja jedinstvenu celinu, Ustavni sud je zaključio da su ispunjeni uslovi da se prilikom ocene razumnog roka uzme u obzir celokupni period trajanja osporenog sudskog postupka počev od 29. januara 200 2. godine, kada je podnet predlog za izvršenje nadležnom sudu.

Kada je reč o dužini trajanja predmetnog sudskog postupka, Ustavni sud je utvrdio da je izvršni postupak do sprovođenja izvršenja 28. maja 2010. godine, trajao osam godina i četiri meseca.

Navedeno trajanje izvršnog postupka samo po sebi ukazuje da postupak nije okončan u okviru razumnog roka. Međutim, razumna dužina trajanja sudskog postupka je relativna kategorija, koja zavisi od niza činilaca koji se moraju uzeti u obzir u svakom pojedinom slučaju prema njegovim specifičnim okolnostima. Složenost činjeničnih i pravnih pitanja u konkretnom predmetu, ponašanje podnosioca ustavne žalbe kao stranke u postupku, postupanje nadležnih sudova koji vode postupak, kao i priroda postavljenog zahteva, odnosno značaj prava za podnosioca ustavne žalbe su kriterijumi koji utiču na ocenu dužine trajanja postupka i određuju da li je postupak okončan u okviru razumnog roka ili ne.

Ispitujući navedene kriterijume za utvrđivanje postojanja povrede prava na suđenje u razumnom roku u konkretnom slučaju, Ustavni sud je ocenio da u ovom predmetu nije bilo naročito složenih činjeničnih i pravnih pitanja koja bi uticala na dužinu trajanja postupka, jer je postupajući sud trebalo samo da donese i odmah dostavi rešenje o izvršenju Narodnoj banci Srbije kao ovlašćenom državnom organu za prinudnu naplatu novčanih sredstava sa računa dužnika.
Ocenjujući prirodu zahteva podnositeljke ustavne žalbe u ovoj pravnoj stvari, Ustavni sud je zaključio da je ona osam godina i četiri mesec a bila onemogućena da ostvari značajna novčana sredstva, koja potražuje od dužnika na osnovu prav nosnažne i izvršne parnične presude, što ukazuje na nesumnjiv materijalni značaj prava za podnositeljku.

Ispitujući ponašanje podnositeljke ustavne žalbe, Ustavni sud je ocenio da na strani podnositeljke i njenog punomoćnika postoji doprinos dužini trajanja postupka, jer je tek uz podnesak od 7. marta 2003. godine, posle godinu dana od podnošenja predloga za izvršenje, sudu dostavljena izvršna isprava- prvostepena presuda snabdevena klauzulom pravosnažnosti i izvršnosti.

Ustavni sud konstatuje da je bitna karakteristika izvršnog postupka njegov prinudni karakter, da ukoliko je nekom dužniku pravnosnažnom sudskom odlukom naloženo određeno činjenje ili nečinjenje, on je dužan da se u skladu sa tom odlukom i ponaša, a ukoliko on to ne učini u roku određenom sudskom odlukom za dobrovoljno izvršenje, na to će ga prinuditi država preko izvršnog suda. Izvršni sud ima obavezu da se aktivno ponaša sve do okončanja izvršnog postupka i dužan je hitno da preduzima sve radnje koje treba da dovedu do okončanja izvršnog postupka, što u konkr etnoj situaciji nije bio slučaj. Ocenjujući postupanje suda koji je vodio predmetni postupak, Ustavni sud je konstatovao da izvršni sud u konkretnom slučaju nije hitno preduzimao sve radnje na koje je po zakonu obavezan kako bi se izvršenje određeno rešenjem sprovelo. Ovo proizilazi iz činjenice da je izvršni sud rešenje I. 126/02 od 10. maja 2004. godine, kojim se određuje izvršenje prema izvršnom dužniku na predlog izvršnog poverioca, doneo tek posle dve godine i skoro pet meseci ( mada period preko jedne godine pada na teret poverioca - ovde podnositeljke) , a rešenje o ispravci tog rešenja posle još devet meseci, i to u ponovnom postupku, jer je njegovo ranije rešenje kojim je bio odbačen predlog poverioca kao neuredan ukinuto. Ustavni sud konstatuje da je u konkretnom izvršnom postupku ukidanje prvostepenog rešenja i vraćanje predmeta na ponovni postupak od strane veća izvršnog suda uticalo na odugovlačenje postupka i prolongiranje izvršenja. Takođe, neefikasno je sud postupao i kod donošenja drugostepene odluke koja je doneta posle jedne godine i deset meseci gledajući u odnosu na datum izjavljivanja prigovora poverioca.

Razmatrajući prirodu i faze izvršnog postupka, Ustavni sud je ocenio da načelo hitnog postupanja podrazumeva ne samo obavezu suda da u zakonom propisanom roku odluči o predlogu za izvršenje podnositeljke ustavne žalbe, već i dužnost suda da u najkraćem mogućem roku preduzme druge procesne radnje u cilju sprovođenja izvršenja. Stoga Ustavni sud smatra da se navedeno načelo odnosi i na obavezu suda da hitno dostavi rešenje o izvršenju Narodnoj banci Srbije kao državnom organu koji je ovlašćen za sprovođenje izvršenja prinudnom naplatom potraživanja na novčanim sredstvima koja se vode na računu izvršnog dužnika. Na osnovu odredbe tačke 2. Odluke guvernera Narodne banke Srbije o načinu sprovođenja prinudne naplate s računa klijenta ("Službeni glasnik RS", br. 58/04, 116/04, 122/04, 109/05, 8/06, 42/06, 67/06, 69/06, 71/07 i 27/09), izvršna rešenja sudova dostavljaju se od 30. septembra 2005. godine organizacionom delu Narodna banka Srbije - Direkcija za registre i prinudnu naplatu - Odeljenje za prinudnu naplatu - Odsek za prijem sudskih rešenja u Kragujevcu, pa je Ustavni sud ispitivao da li je i kada Četvrti opštinski sud u Beogradu dostavio navedeno rešenje o izvršenju ovoj organizacionoj jedinici Narodne banke . S tim u vezi, Ustavni sud je zaključio uvidom u spise predmeta da se Četvrti opštinski sud u Beogradu, tek posle dve godine i četiri mesec a po pravosnažnosti rešenja o izvršenju obratio Narodnoj banci Srbije radi izjašnjenja da li je postupljeno po rešenjima, ali da je, posle još dva obraćanja dopisima sa nepotpunim podacima, konačno uredan zaključak kojim se nalaže NBS da sprovede postupak prinudne naplate po rešenjima Četvrtog opštinskog suda u Beogradu dao tek Prvi osnovni sud u Beogradu 21. maja 2010. godine, po kome je i sprovedeno izvršenje u celosti 28. maja 2010. godine.

6. Ustavnopravna ocena sprovedenog postupka u ovoj građanskopravnoj stvari potvrđuje da je u konkretnom slučaju povređeno pravo podnositeljke ustavne žalbe na suđenje u razumnom roku, a da je prevashodno postupanje Četvrtog opštinskog suda u Beogradu (sada Prvi osnovni sud u Beogradu) dovelo do toga da predmetni izvršni postupak traje osam godina i četiri meseca .

Polazeći od navedenog, Ustavni sud je utvrdio da je podnositeljki ustavne žalbe povređeno pravo na suđenje u razumnom roku zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava u parničnom postupku koji se vodio pred Četvrtim opštinskim sudom u Beogradu u predmetu I. 126/02 (kasnije pred Prvim osnovnim sudom u Beogradu u predmetu I. 9430/10) , te je u prvom delu tačke 1. izreke usvojio ustavnu žalbu, na osnovu odredbe člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu .

Na osnovu odredbe člana 89. stav 3. Zakona o Ustavnom sudu, Ustavni sud je u tački 2. izreke odlučio da se pravično zadovoljenje podnositeljke ustavne žalbe zbog konstatovane povrede prava ostvari utvrđenjem prava na naknadu nematerijalne štete u iznosu od 700 evra, u dinarskoj protivvrednosti obračunatoj po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate. Naknada se isplaćuje na teret budžetskih sredstava - razdeo Ministarstva pravde.

Prilikom odlučivanja o visini nematerijalne štete koju je pretrpela podnositeljka ustavne žalbe zbog utvrđene povrede prava na suđenje u razumnom roku, Ustavni sud je cenio sve okolnosti od značaja za utvrđivanje visine naknade štete, a posebno dužinu trajanja predmetnog izvršnog postupka , prirodu postupka ali i doprinos trajanju postupka od strane podnositeljke. Ustavni sud smatra da navedeni novčani iznos predstavlja pravičnu naknadu za povredu prava koju je podnositeljka ustavne žalbe pretrpela isključivo zbog neažurnog postupanja suda. Odlučujući o visini naknade nematerijalne štete, Ustavni sud je imao u vidu postojeću praksu ovoga suda, praksu Evropskog suda za ljudska prava u sličnim slučajevima, ekonomsko-socijalne prilike u Republici Srbiji, kao i samu suštinu naknade nematerijalne štete kojom se oštećenom pruža odgovarajuće zadovoljenje.

7. U delu ustavne žalbe u kome se ističe povreda prava na rehabilitaciju i naknadu štete zajemčenog odredbama članom 35. Ustava, Ustavni sud ukazuje da formalno pozivanje na povredu ustavnih prava i sloboda, samo po sebi, ustavnu žalbu ne čini dopuštenom. Polazeći od navedenog, a imajući u vidu sadržinu ustavne žalbe, Ustavni sud je ocenio da se podnositeljka samo formalno poziva na povredu označenog ustavnog prava, a da pri tom ne navodi nijedan razlog na kome zasniva svoje tvrdnje. Stoga je Ustavni sud, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 7) Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, br. 109/07 i 99/11 ), odbacio ustavnu žalbu, jer nisu ispunjene Ustavom i Zakonom utvrđene pretpostavke za vođenje postupka.

8 . Polazeći od svega iznetog, Ustavni sud je, na osnovu odredaba člana 42b stav 1. tačka 1) i člana 46. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu i člana 84. Poslovnika o radu Ustavnog suda („Službeni glasnik RS“, br. 24/08, 27/08 i 76/11) , odlučio kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

dr Dragiša B. Slijepčević

Povreda prava na suđenje u razumnom roku u izvršnom postupku

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti