Odbijena ustavna žalba zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku

Kratak pregled

Ustavni sud je odbio ustavnu žalbu, nalazeći da trajanje parničnog postupka od pet i po godina nije nerazumno dugo, s obzirom na efikasno postupanje sudova i zakonit prekid postupka zbog likvidacije tuženog, bez inicijative podnosilaca za nastavak.

Tekst originalne odluke

Republika Srbija
USTAVNI SUD
Už-172/2012
27.11.2013.
Beograd

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda dr Dragiša B. Slijepčević, predsednik Veća i sudije: dr Bosa Nenadić, Katarina Manojlović Andrić, dr Olivera Vučić, Predrag Ćetković, Milan Stanić, Bratislav Đokić i mr Tomislav Stojković, članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalbi Leone Hornjak, Radmile Rončević i Gordane Rašković, svih iz Kule i Radomirke Živković iz Sivca, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 27. novembra 2013. godine, doneo je

O D L U K U

Odbija se kao neosnovana ustavna žalba Leone Hornjak, Radmile Rončević, Gordane Rašković i Radomirke Živković zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku, zajemčenog članom 32. stav 1. Ustava Republike Srbije, u postupku koji se vodio pred Opštinskim sudom u Kuli u predmetu P1. 426/08, a sada se vodi pred Osnovnim sudom u Somboru u predmetu P1. 529/11.

O b r a z l o ž e nj e

1. Leona Hornjak, Radmila Rončević i Gordana Rašković, sve iz Kule i Radomirka Živković iz Sivca su 9. januara 2012. godine, preko punomoćnika Božidara Mikulića, advokata iz Crvenke, podnele Ustavnom sudu ustavnu žalbu zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku, zajemčenog članom 32. stav 1. Ustava Republike Srbije, u parničnom postupku koji se vodi pred Osnovnim sudom u Somboru u predmetu P1. 529/11 (ranije predmet Opštinskog suda u Kuli P1. 426/08). Podnositeljke su navele da im je u osporenom parničnom postupku povređeno i pravo iz člana 6. stav 1. Evropske konvencije za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda.

Podnositeljke ustavne žalbe su istakle: da parnični postupak koji su pokrenule kao tužioci 16. marta 2008. godine ima karakter radnog spora i da traje više od tri godine, iako je važećim zakonima predviđeno hitno postupanje sudova u ovoj vrsti spora; da im je takvim postupanjem nadležnih sudova povređeno pravo na suđenje u razumnom roku. Zahtevaju naknadu nematerijalne štete i naknadu troškova za rad advokata.

2. Saglasno odredbi člana 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu. Postupak po ustavnoj žalbi se, u smislu člana 175. stav 3. Ustava uređuje zakonom.

Odredba člana 82. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, br. 109/07, 99/11 i 18/13-Odluka US) je po sadržini identična članu 170. Ustava. Odredbom člana 82. stav 2. Zakona propisano je da se ustavna žalba može izjaviti i ako nisu iscrpljena pravna sredstva, u slučaju kada je podnosiocu ustavne žalbe povređeno pravo na suđenje u razumnom roku.

U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama istaknutog zahteva, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je u sprovedenom postupku, uvidom u spise predmeta Osnovnog suda u Somboru P1. 529/11 utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za odlučivanje u ovoj ustavnosudskoj stvari:

Podnositeljke ustavne žalbe su 16. maja 2008. godine podnele tužbu Opštinskom sudu u Kuli protiv tuženog preduzeća "Aska", a.d. Kula, radi isplate zarade i drugih primanja. Tužbeni zahtev je preinačen 22. januara 2009. godine. Predmet je dobio broj P1. 426/08.

Pred Opštinskim sudom u Kuli održano je šest ročišta za glavnu raspravu na kojima su izvedeni dokazi veštačenjem i dopunskim veštačenjem od strane veštaka finansijske struke, kao i saslušanjem parničnih stranaka, dok četiri ročišta nije bil o održan o i to: jedno zbog nedolaska veštaka, jedno radi izjašnjenja tuženog na preinačen tužbeni zahtev, tri iz procesnih razloga.

Uspostavljanjem nove mreže sudova u Republici Srbiji u 2010. godini predmet je u nadležnosti Osnovnog suda u Somboru i vodi se pod brojem P1. 152/10.

Presudom Osnovnog suda u Somboru P1. 152/10 od 22. septembra 2010. godine usvojen je tužbeni zahtev i tuženi je obavezan da tužiljama za period od 1. aprila 2005. godine do 30. aprila 2008. godine, na ime manje isplaćene zarade i pripadajuće naknade za ishranu u toku rada isplati ukupne iznose, i to Leoni Hornjak 247.131,86 dinara, Radmili Rončević 263.366,37 dinara, Radomirki Živković 259.625,70 dinara i Gordani Rašković 222.190,43 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom na svaki mesečni iznos od dospelosti do isplate; obavezan je tuženi da tužiljama isplati regres za korišćenje godišnjeg odmora za kalendarsku 2005, 2006. i 2007. godinu u ukupnom iznosu od 76.645,00 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom i da na navedene iznose za tužilje obračuna i uplati doprinose za socijalno osiguranje nadležnim fondovima; tuženi je obavezan da tužiljama naknadi parnične troškove u iznosu od 767.214,46 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom.

Rešenjem Apelacionog suda u Novom Sadu Gž1. 5435/10 od 11. maja 2011. godine ukinuta je presuda Osnovnog suda u Somboru P1. 152/10 od 22. septembra 2010. godine i predmet je vraćen prvostepenom sudu na ponovni postupak.

U ponovnom postupku pred prvostepenim sudom predmet je dobio broj P1. 529/11 i tri zakazana ročišta nisu održana iz procesnih razloga.

Rešenjem Osnovnog suda u Somboru P1. 529/11 od 23. januara 2012. godine određen je prekid postupka iz razloga što je tuženi u likvidaciji.

Dalje, u spisima nema dokaza o postupanju suda u predmetu.

4. Za odlučivanje Ustavnog suda od značaja su sledeće odredbe Ustava i zakona:

Odredbom člana 32. stav 1. Ustava je utvrđeno da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega.

Zakonom o parničnom postupku („Službeni glasnik RS", br. 125/04 i 111/09 ) bilo je propisano: da stranka ima pravo da sud odluči o njenim zahtevima i predlozima u razumnom roku, te da je sud dužan da nastoji da se postupak sprovede bez odugovlačenja i sa što manje troškova (član 10. st. 1. i 2.); da se postupak prekida kada nastupe pravne posledice otvaranja postupka stečaja ili likvidacije (član 214. tačka 5)). Članom 217. stav 1. Zakona pored ostalog je propisano da će se postupak koji je prekinut iz razloga navedenih u članu 214. tač. 1) do 5) ovog zakona nastaviti kada stečajni upravnik ili pravni sledbenici pravnog lica preuzmu postupak ili kad ih sud na predlog protivne strane pozove da to učine.

5. Razumna dužina sudskog postupka je relativna kategorija koja zavisi od niza činilaca i mora se proceniti u svakom pojedinačnom slučaju prema njegovim specifičnim okolnostima. Složenost činjeničnih i pravnih pitanja u konkretnom predmetu, ponašanje podnosioca ustavne žalbe kao stranke u postupku, postupanje nadležnih sudova koji vode postupak i priroda zahteva, odnosno značaj predmeta spora za podnosioca, osnovni su činioci koji utiču na ocenu razumne dužine sudskog postupka.

Ocenjujući do sada sprovedeni postupak u predmetnoj građanskopravnoj stvari, polazeći pri tome od prakse i kriterijuma Ustavnog suda , kao i međunarodnih institucija za zaštitu ljudskih prava, Ustavni sud j e utvrdio da su nadležni sudovi delotvorno i efikasno postupali da bi se predmetni postupak okončao u razumnom roku i da bi se o tužbi podnositeljki ustavne žalbe odlučilo bez nepotrebnog odugovlačenja.

Naime, nakon podnošenja tužbe, prvostepeni sud je odlučio posle dve godine i četiri meseca, dok je drugostepeni sud posle osam meseci odlučio, tako što je ukinuo prvostepenu presudu i predmet vratio na ponovni postupak. Takođe, nadležni prvostepeni sud je redovno i u kratkim vremenskim razmacima održavao ročišta za glavnu raspravu, a zatim je januara 2012. godine postupak prekinut, jer je tužena u likvidaciji u skladu sa odredbom člana 214. tačka 5) Zakona o parničnom postupku.

Podnositeljke nisu podnele žalbu protiv rešenja o prekidu postupka niti su do odlučivanja o ustavnoj žalbi tražile nastavak postupka.

Ustavni sud je ocenio da se u konkretnom slučaju trajanje parničnog postupka od pet godina i šest meseci, u kom periodu su nadležni sudovi efikasno i delotvorno postupali i u skladu sa zakonskim odredbama prekinuli parnični postupak, objektivno ne može smatrati nerazumno dugim. Ustavni sud pri tome ukazuje da rok od šest meseci za pravnosnažno okončanje radnog spora predstavlja samo instrukcioni rok u ovoj vrsti parnica.

U vezi navoda podnositeljki da im je u osporenom parničnom postupku povređeno i pravo iz člana 6. stav 1. Evropske konvencije za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda, Ustavni sud ukazuje da se navedena odredba sadržinski ne razlikuje od odredbe člana 32. stav 1. Ustava, te je povredu tog prava cenio kroz ustavne odredbe.

Polazeći od navedenog, Ustavni sud je utvrdio da podnositeljkama ustavne žalbe nije povređeno pravo na suđenje u razumnom roku zajemčeno članom 32. stav 1. Ustava, te je, saglasno odredbi člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu, ustavnu žalbu odbio kao neosnovanu.

U pogledu zahteva podnositeljki za određivanje naknade troškova za rad advokata za sastav ustavne žalbe, Ustavni sud ukazuje da nema uslova za određivanje tražene naknade troškova imajući u vidu da je članom 6. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu određeno da učesnici u postupku sami snose svoje troškove. Takođe, odredbom člana 83. stav 1. Zakona utvrđeno je da svako (poslovno sposobno) lice, uz ispunjenost i drugih uslova, može izjaviti ustavnu žalbu (i preduzimati druge radnje u postupku), što istovremeno znači i da nije obavezno da te radnje preduzima preko punomoćnika, uključujući i punomoćnika advokata. Odredbom člana 44. Poslovnika o radu Ustavnog suda ("Službeni glasnik RS", br. 24/08, 27/08 i 76/11) predviđeno je da se ne odbacuju podnesci kojima se pokreće postupak pred Ustavnim sudom i kada isti ne sadrže podatke neophodne za vođenje postupka ili imaju druge nedostatke koji onemogućavaju postupanje u predmetu, već se podnosiocu daje mogućnost da te nedostatke naknadno otkloni. Takođe, licima koja žele da izjave ustavnu žalbu Sud pruža svojevrsnu pravnu pomoć kroz ustanovljeni obrazac ustavne žalbe i pisano uputstvo za popunjavanje obrasca ustavne žalbe, koji su dostupni preko internet stranice Ustavnog suda ili se na zahtev dostavljaju zainteresovanom licu.

6. S obzirom na izneto, Ustavni sud je, na osnovu odredaba člana 42b stav 1. tačka 1) i člana 45. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

dr Dragiša B. Slijepčević

Odbijena ustavna žalba zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti