Odbacivanje ustavne žalbe zbog nepostojanja ustavnopravnih razloga i zahteva za instancionu kontrolu

Kratak pregled

Ustavni sud je odbacio ustavnu žalbu protiv akata Poreske uprave i presude Upravnog suda. Podnosioci nisu naveli ustavnopravne razloge za povredu prava, već su od Suda tražili da kao instancioni sud preispita zakonitost primene materijalnog prava.

Tekst originalne odluke

Ustavni sud u sastavu: predsednik dr Bosa Nenadić i sudije dr Olivera Vučić, dr Marija Draškić, Bratislav Đokić, Vesna Ilić Prelić, dr Goran Ilić, dr Agneš Kartag Odri, Katarina Manojlović Andrić, mr Milan Marković, dr Dragiša Slijepčević, Milan Stanić, dr Dragan Stojanović i Predrag Ćetković, u postupku po ustavnoj žalbi Zorana Ilića, Vladimira Ilića i Suzane Ilić, svih iz Šapca, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici održanoj 28. maja 2010. godine, doneo je

R E Š E Nj E

Odbacuje se ustavna žalba Zorana Ilića, Vladimira Ilića i Suzane Ilić izjavljena protiv presude Upravnog suda u Beogradu 3 U. 1053/10 (2007) od 3. februara 2010. godine i rešenja Ministarstva finansija, Poreske uprave - Regionalnog centra Beograd broj 7311-101/2008 od 14. februara 2008. godine.

O b r a z l o ž e nj e

1. Zoran Ilić, Vladimir Ilićai Suzana Ilić, svi iz Šapca, su 26. marta 2010. godine, preko punomoćnika dr Petra Milutinovića, advokata iz Valjeva, podneli Ustavnom sudu ustavnu žalbu protiv presude Upravnog suda u Beogradu 3 U. 1053/10 (2007) od 3. februara 2010. godine i rešenja Ministarstva finansija, Poreske uprave - Regionalnog centra Beograd broj 7311-101/2008 od 14. februara 2008. godine, zbog povrede "načela jednake zakonske zaštite iz člana 21, povrede prava na pravično suđenje u smislu člana 32. i povrede prava na jednaku zaštitu prava pred sudovima iz člana 36. Ustava Republike Srbije".

Podnosioci ustavne žalbe navode da je u rešenju Ministarstva finansija, Poreske uprave - Regionalnog centra Beograd broj 7311-101/2008 od 14. februara 2008. godine i presudi Upravnog suda u Beogradu 3 U. 1053/10 (2007) od 3. februara 2010. godine pogrešno primenjena odredba člana 22. stav 2. Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji, koja reguliše otpis poreskog duga, kada je ocenjeno da je zahtev tužilaca, ovde podnosilaca ustavne žalbe, za otpis poreskog duga neosnovan, te da su donosioci osporenih akata pogrešno primenili pravo kada su zaključili da odlučivanje o otpisu poreskog duga predstavlja upravnu stvar o kojoj odlučuje Poreska uprava u poreskom postupku, a potom i sud u upravnom sporu. Podnosioci ustavne žalbe smatraju da su osporenim aktima izvršene grube povrede materijalnopravnih i procesnopravnih propisa, a što predstavlja direktnu povredu označenih načela i prava garantovanih Ustavom. Predlažu Ustavnom sudu da usvoji ustavnu žalbu i poništi osporene akte.

2. Saglasno odredbi člana 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu. Postupak po ustavnoj žalbi se, u smislu člana 175. stav 3. Ustava, uređuje zakonom.

Odredba člana 82. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS", broj 109/07) je po svojoj sadržini istovetna odredbi člana 170. Ustava.

Prema članu 85. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu, ustavna žalba, pored ostalog, mora da sadrži i razloge žalbe i navode u čemu se sastoji povreda ili uskraćivanje zajemčenih prava za koje se tvrdi da su povređena.

3. U postupku prethodnog ispitivanja ustavne žalbe, Ustavni sud je utvrdio da se u ustavnoj žalbi ne navode ustavnopravni razlozi koji bi ukazivali na postojanje povrede Ustavom zajemčenih prava na koje se ustavnom žalbom ukazuje. Ustavni sud je konstatovao da podnosioci ustavne žalbe u osnovi ponavljaju razloge iznete u tužbi kojom je pokrenut upravni spor protiv osporenog drugostepenog rešenja Ministarstva finansija, Poreske uprave - Regionalnog centra Beograd, a kojima se osporava nadležnost poreskih organa da odlučuju u konkretnoj stvari, kao i primena materijalnog prava na činjenično stanje utvrđeno u upravnom postupku. Na taj način se ustavnom žalbom od Ustavnog suda zahteva da kao instancioni sud ispita zakonitost osporene odluke redovnog suda i rešenja nadležnog organa uprave, te da utvrdi da je u sprovedenom postupku materijalno pravo pogrešno primenjeno. Pri tome, iz navoda ustavne žalbe i dostavljenih dokaza, po oceni Ustavnog suda, ne proističe da su osporeni akti doneti proizvoljnom ili arbitrernom primenom merodavnog materijalnog i procesnog prava.

Ustavni sud konstatuje da se ustavna žalba ne može smatrati pravnim sredstvom kojim se ispituje zakonitost odluka redovnih sudova i drugih državnih organa. U postupku ustavnosudske zaštite po ustavnoj žalbi, Ustavni sud jedino utvrđuje da li je pojedinačnim aktom ili radnjom državnog organa ili organizacije kojoj je povereno javno ovlašćenje došlo do povrede ili uskraćivanja ljudskih ili manjinskih prava i sloboda zajemčenih Ustavom. Imajući u vidu da se u podnetoj žalbi ne navode razlozi koji se mogu dovesti u vezu sa povredom ili uskraćivanjem Ustavom zajemčenih prava ili sloboda, već se od Ustavnog suda traži da, ocenjujući zakonitost osporenih akata, postupa kao instancioni sud u odnosu na donosioce tih akata, Ustavni sud je odbacio ustavnu žalbu, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 4) Zakona o Ustavnom sudu, jer nisu ispunjene Ustavom i Zakonom utvrđene pretpostavke za vođenje postupka i odlučivanje.

4. S obzirom na navedeno, Ustavni sud je, na osnovu odredbe člana 46. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, rešio kao u izreci.

PREDSEDNIK

USTAVNOG SUDA

dr Bosa Nenadić

Odbacivanje ustavne žalbe zbog nepostojanja ustavnopravnih razloga i zahteva za instancionu kontrolu

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti