Kratak pregled

Ustavni sud je odbacio ustavnu žalbu zbog neblagovremenosti u delu koji se odnosi na nižestepene odluke, i zbog nedostatka ustavnopravnih razloga u delu koji se odnosi na odluku Vrhovnog kasacionog suda o odbacivanju zahteva za zaštitu zakonitosti.

Tekst originalne odluke

Republika Srbija
USTAVNI SUD
Už-1722/2011
12.07.2011.
Beograd

Ustavni sud u sastavu: predsednik dr Dragiša Slijepčević i sudije dr Olivera Vučić, Bratislav Đokić, Vesna Ilić Prelić, dr Agneš Kartag Odri, Katarina Manojlović Andrić, mr Milan Marković, dr Bosa Nenadić, Milan Stanić, mr Tomislav Stojković, Sabahudin Tahirović i Predrag Ćetković, u postupku po ustavnoj žalbi Zlatice Živković iz Odžaka, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije,na sednici održanoj dana 12. jula 2011. godine, doneo je

 

R E Š E Nj E

 

Odbacuje se ustavna žalba Zlatice Živković izjavljena protiv rešenja Opštinskog suda u Odžacima Ipv. 1/08 od 4. aprila 2008. godine, rešenja Osnovnog suda u Somboru - Sudska jedinica Odžaci P. 1697/10 od 26. marta 2010. godine, rešenja Višeg suda u Somboru Gž. 495/10 od 25. maja 2010. godine i rešenja Vrhovnog kasacionog suda Gzz1. 637/10 od 18. januara 2011. godine.

 

O b r a z l o ž e nj e

 

1. Zlatica Živković iz Odžaka izjavila je 15. aprila 2011. godine, preko punomoćnika Dušana Kecmana, advokata iz Sombora, ustavnu žalbu protiv pojedinačnih akata navedenih u izreci zbog povrede prava na pravično suđenje, na jednaku zaštitu prava i na imovinu zajemčenih odredbama čl. 32, 36. i 58. Ustava Republike Srbije.

Podnositeljka je u ustavnoj žalbi navela: da je njen prigovor izjavljen protiv rešenja Opštinskog suda u Odžacima I. 94/01 od 29. januara 2008. godine "mogao biti tretiran kao predlog za vraćanje u pređašnje stanje"; da je taj prigovor "bezočno odbijen" osporenim rešenjem Opštinskog suda u Odžacima Ipv. 1/08 od 4. aprila 2008. godine; da je u donošenju tog rešenja, kao član veća, učestvovao sudija koji je po zakonu morao biti isključen; da su navodi sadržani u osporenim rešenjima, po kojima je, u izvršnom postupku bilo moguće izjaviti pravne lekove, neosnovani jer je podnositeljka sve pravne lekove u izvršnom postupku iskoristila; da "ovakvu neprimerenu i drastičnu nezakonitost aminuju pobijana rešenja".

Ustavnom žalbom je predloženo da Ustavni sud poništi osporena rešenja i otkloni njihove štetne posledice.

2. Odredbom člana 170. Ustava Republike Srbije utvrđeno je da se ustavna žalba može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu. Postupak po ustavnoj žalbi se, u smislu člana 175. stav 3. Ustava, uređuje zakonom.

Odredba člana 82. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, broj 109/07) sadržinski je identična navedenoj odredbi člana 170. Ustava.

Odredbom člana 84. stav 1. istog zakona propisano je da se ustavna žalba može izjaviti u roku od 30 dana od dana dostavljanja pojedinačnog akta kojim se povređuje ili uskraćuje ljudsko pravo i sloboda zajemčena Ustavom.

3. U sprovedenom prethodnom postupku Ustavni sud je utvrdio: da je osporenim rešenjem Osnovnog suda u Somboru - Sudska jedinica Odžaci P. 1697/10 od 26. marta 2010. godine odbačena tužba podnositeljke ustavne žalbe podneta protiv tuženog M.G; da je odlučujući o žalbi tužilje, ovde podnositeljke ustavne žalbe, izjavljene protiv navedenog rešenja, Viši sud u Somboru rešenjem Gž. 495/10 od 25. maja 2010. godine žalbu odbio i prvostepeno rešenje potvrdio; da je, po dobijanju obaveštenja Republičkog javnog tužioca GtI. 881/10 od 4. novembra 2010. godine, da taj organ neće, na inicijativu tužilje, podići zahtev za zaštitu zakonitosti, tužilja sama izjavila ovaj vanredni pravni lek protiv osporenog drugostepenog rešenja, ali da je Vrhovni kasacioni sud osporenim rešenjem Gzz1. 637/10 od 18. januara 2011. godine, odbacio kao nedozvoljen zahtev za zaštitu zakonitosti.

Na osnovu činjenice da je Republički javni tužilac svojim aktom od 4. novembra 2010. godine, obavestio tužilju da neće izjaviti zahtev za zaštitu zakonitosti protiv osporenog drugostepenog rešenja, Ustavni sud je utvrdio da je ona, najkasnije tad inicirala podizanje ovog vanrednog pravnog sredstva, odnosno da je pre tog dana primila osporeno rešenje Višeg suda u Somboru Gž. 495/10 od 25. maja 2010. godine.

U sprovedenom prethodnom postupku, Ustavni sud je, na osnovu isprava priloženih uz ustavnu žalbu, takođe utvrdio: da je podnositeljka 16. aprila 2008. godine izjavila reviziju protiv osporenog rešenja Opštinskog suda u Odžacima Ipv. 1/08 od 4. aprila 2008. godine, koja je odbačena kao nedozvoljena, na osnovu čega je dalje utvrdio da je podnositeljka osporeno rešenje Opštinskog suda u Odžacima primila najkasnije 16. aprila 2008. godine.

4. Po oceni Ustavnog suda, u ustavnoj žalbi navedeni su isključivo razlozi kojima se osporavaju odluke koje hronološki prethode izjavljivanju zahteva za zaštitu zakonitosti, dok ustavnopravni razlozi kojima se osporava predmetno rešenje Vrhovnog kasacionog suda nisu navedeni. S obzirom da Ustavni sud u postupku po ustavnoj žalbi odlučuje u okviru postavljenog zahteva, odnosno u granicama navoda i razloga ustavne žalbe, a da predmetna ustavna žalba ne sadrži ustavnopravne razloge osporavanja predmetnog rešenja najvišeg suda u Republici Srbiji, Ustavni sud je, na osnovu odredbe člana 36. stav 1. tačka 4) Zakona o Ustavnom sudu, odbacio ustavnu žalbu u delu u kome se osporava rešenje Vrhovnog kasacionog suda Gzz1. 637/10 od 18. januara 2011. godine, jer nisu ispunjene pretpostavke utvrđene Ustavom i Zakonom za vođenje postupka i odlučivanje.

5. Prema stavu Ustavnog suda, ukoliko je ustavna žalba izjavljena protiv rešenja Vrhovnog kasacionog suda o odbacivanju zahteva za zaštitu zakonitosti kao nedozvoljenog i protiv sudskih odluka koje su prethodile izjavljivanju ovog vanrednog pravnog leka, blagovremenost ustavne žalbe u odnosu na odluke nižestepenih sudova ceni se u odnosu na dan prijema drugostepene odluke.

S obzirom da je Ustavni sud utvrdio da je podnositeljka ustavne žalbe osporeno rešenje Višeg suda u Somboru Gž. 495/10 od 25. maja 2010. godine primila pre 4. novembra 2010. godine, kao i da je osporeno rešenje Opštinskog suda u Odžacima Ipv. 1/08 od 4. aprila 2008. godine primila najkasnije 16. aprila 2008. godine, a da je Ustavna žalba izjavljena tek 15. aprila 2011. godine, Ustavni sud je primenom odredbe odredbe člana 36. stav 1. tačka 2) Zakona o Ustavnom sudu, odbacio kao neblagovremenu ustavnu žalbu u delu u kome se osporava rešenje Opštinskog suda u Odžacima Ipv. 1/08 od 4. aprila 2008. godine, rešenje Osnovnog suda u Somboru - Sudska jedinica Odžaci P. 1697/10 od 26. marta 2010. godine i rešenje Višeg suda u Somboru Gž. 495/10 od 25. maja 2010. godine.

6. S obzirom na sve izloženo, Ustavni sud je, na osnovu odredbe člana 46. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, rešio kao u izreci.

PREDSEDNIK

USTAVNOG SUDA

dr Dragiša Slijepčević

 

Slični dokumenti

• Už 5054/2011: Rešenje Ustavnog suda o odbacivanju ustavne žalbe u izvršnom postupku
• Už 2187/2011: Rešenje Ustavnog suda o odbacivanju ustavne žalbe zbog nedozvoljenosti revizije u sporu male vrednosti
• Už 2559/2010: Rešenje Ustavnog suda o odbacivanju ustavne žalbe zbog neblagovremenosti i nedopuštenosti
• Už 2798/2010: Rešenje Ustavnog suda o odbacivanju ustavne žalbe kao neblagovremene i nedopuštene
• Už 944/2009: Odluka Ustavnog suda o neosnovanosti i neblagovremenosti ustavne žalbe
• Už 1050/2011: Rešenje Ustavnog suda o odbacivanju ustavne žalbe kao neblagovremene i nedopuštene
• Už 2318/2010: Odbacivanje neblagovremene ustavne žalbe izjavljene protiv sudskih odluka