Utvrđena povreda prava na suđenje u razumnom roku i imovinu

Kratak pregled

Ustavni sud je usvojio ustavnu žalbu i utvrdio povredu prava na suđenje u razumnom roku i prava na imovinu zbog nesprovođenja izvršnog postupka koji je trajao skoro devet godina. Naloženo je hitno okončanje postupka pred nadležnim sudom.

Tekst originalne odluke

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda dr Dragiša B. Slijepčević, predsednik Veća i sudije Vesna Ilić Prelić, dr Marija Draškić, dr Agneš Kartag Odri, dr Goran Ilić, Sabahudin Tahirović, dr Dragan Stojanović, mr Milan Marković, članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalbi Svetozara Stojanović iz sela Ćenovca, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 18. oktobra 2012. godine, doneo je

O D L U K U

1. Usvaja se ustavna žalba Svetozara Stojanovića i utvrđuje da su u izvršnom postupku koji se vodio pred Opštinskim sudom u Lebanu u predmetu I. 847/06 povređeni pravo podnosi oca ustavne žalbe na suđenje u razumnom roku zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije i na imovinu zajemčeno odredbom člana 58. stav 1. Ustava .

2. Nalaže se Osnovnom sudu u Leskovcu- Sudska jedinica u Lebanu da preduzme sve mere kako bi se izvršni postupak iz tačke 1. okončao u najkraćem roku.

O b r a z l o ž e nj e

1. Svetozar Stojanović iz sela Ćenovca je 29. marta 2010. godine, podneo Ustavnom sudu ustavnu žalbu, koju je uredio podneskom od 31. decembra 2010. godine, zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku zajemčenog odredbom člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije i prava na imov inu iz člana 58. stav 1. Ustava, u izvršnom postupku koji se vodio pred Opštinskim sudom u Lebanu u predmetu I. 847/06 (raniji brojevi predmeta I. 1531/03 i I. 541/04).

Podnosilac je u ustavnoj žalbi naveo: da je na osnovu pravnosnažne presude Opštinskog suda u Lebanu P. 881/02 od 7. maja 2003. godine podneo predlog za izvršenje istom sudu 12. decembra 2003. godine; da se predlog za izvršenje odnosi na naplatu troškova postupka u iznosu od 7.330,00 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom i na ustupanje dela parcele katastarski broj 515 , KO Ćenovac koji je dužnik dužan da dovede u prvobitno stanje, jer je na delu parcele vršio iskop zemlje; da je prvostepeni sud posle dve godine tražio od njega kao poverioca da dopuni predlog za izvršenje zbog preregistracije dužnika; da je prvostepeni sud zaključkom od 28. novembra 2006. godine, naložio podnosiocu da predujmi troškove izvršnog postupka u iznos od 10.000,00 dinara, a da prethodno nije proverio da li posle tri godine postoje uslovi da se izvršenje sprovede; da je posle četiri godine prvostepeni sud izvršio naplatu sudskih troškova u iznosu od 2.475,00 dinara, a da za ostali deo u iznosu od 7.330,00 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom , poverilac nije namiren. Predložio je da Ustavni sud usvoji ustavnu žalbu.

2. Saglasno odredbi člana 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu. Postupak po ustavnoj žalbi se, u smislu člana 175. stav 3. Ustava, uređuje zakonom.

Članom 82. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu (''Službeni glasnik RS'', br. 109/07 i 99/11) propisano je da se ustavna žalba može izjaviti i ako nisu iscrpljena pravna sredstva, u slučaju kada je podnosiocu žalbe povređeno pravo na suđenje u razumnom roku.

U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama zahteva istaknutog u njoj, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnositeljke ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njeno Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je u sprovedenom postupku izvršio uvid u dokumentaciju priloženu uz ustavnu žalbu, spise predmeta Opštinskog suda u Lebanu I. 847/06 i utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za odlučivanje:

Podnosilac ustavne žalbe je 12. decembra 2003. godine, podneo predlog za izvršenje na novčanim sredstvima dužnika DPP „Agrar“ iz Bošnjaca, na osnovu izvršne presude Opštinskog suda u Lebanu P. 881/02 od 7. maja 2003. godine , u delu koji se odnos i na obavezu dužnika da poveriocu prizna pravo svojine i ustupi u državinu zauzeti deo parcele katastarski broj 515 , KO Bošnjace, da isti dovede u prvobitno stanje i prekine snabdevanje farme vodom i u delu koji se odnosi na naknadu troškova parničnog postupka u iznosu od 7.330,00 dinara , sa zakonskom zateznom kamatom od 20. novembra 2003. godine do isplate .

Poverilac je podneskom od 20. aprila 2004. godine, predložio promenu sredstva izvršenja popisom, plenidbom i prodajom imovine dužnika , a Opštinski sud u Lebanu je usvojio predlog poverioca 22. aprila 2004. godine.

Zaključkom Opštinskog suda u Lebanu I. 541/04 od 7. novembra 2006. godine, naloženo je poveriocu da dopuni predlog za izvršenje na način što će tačno označiti naziv izvršnog dužnika, s obzirom na statusne promene koje su usledile kod dužnika.

Izvršni poverilac je podneskom od 20. novembra 2006. godine postupio po zaključku prvostepenog suda i izvršnog dužnika označio kao „Agrar Fruit“ AD, Bošnjace.

Zaključkom Opštinskog suda u Lebanu I. 847/06 od 28. novembra 2006. godine naloženo je izvršnom poveriocu da izvrši predujam troškova izvršnog postupka u iznosu od 10.000,00 dinara, jer je radi ustupanja nepokretnosti neophodno izlaziti na lice mesta sa veštakom geometrom koji će mere i granice iz izvršne isprave utvrditi na licu mesta, a zatim će tu nepokretnost sud ustupiti izvršnom poveriocu, uz napomenu da ako se traženi predujam u ostavljenom roku ne uplati, izvršenje će biti obustavljeno.

Podneskom od 11. decembra 2006. godine, izvršni poverilac je istakao da je u toku parničnog postupka protiv tuženog, već izveden dokaz veštačenjem preko sudskog veštaka geometra koji je utvrdio međnu liniju na zauzetom delu katastarske parcele broj 515, KO Ćenovce, nakon čega je na osnovu sprovedenog veštačenja i drugih dokaza Opštinski sud u Lebanu doneo presudu P. 881/02 od 7. maja 2003. godine, na osnovu koje je i doneto rešenje o izvršenju.

4. Odredbama Ustava na čiju se povredu poziva podnosilac ustavne žalbe, utvrđeno je: da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega (član 32. stav 1.); da se jemči mirno uživanje svojine i drugih imovinskih prava stečenih na osnovu zakona (član 58. stav 1.).

Zakonom o izvršnom postupku („Službeni glasnik RS", broj 125/04), koji je stupio na snagu 23. februara 2005. godine, propisano je: da se postupak izvršenja i postupak obezbeđenja pokreću na predlog poverioca (član 2. stav 1.); da izvršenje i obezbeđenje određuje i sprovodi sud (član 3.); da je u postupku izvršenja i obezbeđenja sud dužan da postupa hitno, da je o predlogu za izvršenje sud dužan da odluči u roku od tri dana od dana podnošenja predloga (član 5. st. 1. i 2.); da kad su ispunjeni uslovi za donošenje rešenja o izvršenju i za sprovođenje izvršenja, sud je dužan da donese rešenje o izvršenju i preduzima radnje sprovođenja izvršenja (član 4.); da sud određuje izvršenje samo na osnovu izvršne ili verodostojne isprave, ako ovim zakonom nije drugačije određeno (član 29.); da su izvršne isprave izvršna odluka suda i izvršno sudsko poravnanje (član 30. stav 1. tačka 1); da troškove postupka u vezi sa određivanjem i sprovođenjem izvršenja prethodno snosi izvršni poverilac; da je izvršni poverilac dužan da predujmi troškove izvršenja u roku koji mu odredi sud i da će sud obustaviti izvršenje ako troškovi ne budu predujmljeni u ostavljenom roku, a bez njih se izvršenje ne može sprovesti (član 43. stav 1. i 2.).

5. Period ocene razumnosti dužine trajanja ovog sudskog postupka koji spada u nadležnost Ustavnog suda, ratione temporis, počeo je dana 8. novembra 2006. godine, kada je proglašen i stupio na snagu Ustav Republike Srbije, koji ustanovljava ustavnu žalbu kao pravno sredstvo za zaštitu povređenih ili ugroženih ljudskih prava i sloboda i svakome jemči pravo na javno raspravljanje i odlučivanje o njegovim pravima i obavezama u razumnom roku. Međutim, Ustavni sud smatra da se radi utvrđivanja opravdanosti dužine trajanja postupka mora uzeti u obzir i stanje predmeta na dan 8. novembra 2006. godine. Ustavni sud je konstatovao da je podnosilac podneo predlog za izvršenje Opštinskom sudu u Lebanu 12. decembra 2003. godine. Ustavni sud nalazi da je za ocenu postojanja povrede navedenog ustavnog prava podnosioca relevantan period od 12. decembra 2003. godine.

Analizirajući dužinu trajanja osporenog izvršnog postupka, Ustavni sud je utvrdio da je navedeni postupak do odlučivanja o ustavnoj žalbi trajao osam godina i devet meseci i da još uvek nije okončan.

Navedeno trajanje izvršnog postupka samo po sebi ukazuje da postupak nije okončan u okviru razumnog roka. Međutim, razumna dužina trajanja sudskog postupka je relativna kategorija, koja zavisi od niza činilaca koji se moraju uzeti u obzir u svakom pojedinom slučaju prema njegovim specifičnim okolnostima. Složenost činjeničnih i pravnih pitanja u konkretnom predmetu, ponašanje podnosioca ustavne žalbe kao stranke u postupku, postupanje nadležnih sudova koji vode postupak, kao i priroda postavljenog zahteva, odnosno značaj prava o kome se odlučuje za podnosioca ustavne žalbe su kriterijumi koji utiču na ocenu dužine trajanja postupka i određuju da li je postupak okončan u okviru razumnog roka ili ne.

Ispitujući navedene kriterijume za utvrđivanje eventualne povrede prava na suđenje u razumnom roku u konkretnom slučaju, Ustavni sud je ocenio da u ovom predmetu nije bilo posebno složenih činjeničnih i pravnih pitanja o kojima bi se postupajući sud izjašnjavao.

Ocenjujući postupanje suda u izvršnom postupku, Ustavni sud je našao da izvršni sud, u konkretnom slučaju, nije preduzeo sve mere i radnje na koje je po zakonu bio obavezan kako bi se izvršenje sprovelo, odnosno izvršni poverilac namirio u razumnom roku.

Naime, od donošenja rešenja kojim se dozvoljava sprovođenje izvršenja pa sve do odlučivanja o ustavnoj žalbi nadležni sud nije preduzimao radnje radi sprovođenja izvršenja. Opštinski sud u Lebanu je dve godine nakon što je dozvolio promenu sredstva izvršenja popisom i procenom imovine izvršnog dužnika, zaključkom od 7. novembra 2006. godine naložio izvršnom poveriocu, ovde podnosiocu ustavne žalbe da dopuni predlog za izvršenje na način što će tačno označiti izvršnog dužnika, s obzirom na statusne promene.

U prilog navedenom stoji i činjenica da Opštinski sud u Lebanu u smislu člana 43. stav 2. Zakona o izvršnom postupku nije obustavio izvršni postupak, imajući u vidu da podnosilac ustavne žalbe nije postupio po zaključku suda od 28. novembra 2006. godine da uplati iznos na ime predujma troškova za sprovođenje postupka izvršenja. Prema tome, izvršni postupak još uvek nije okončan ni posle osam godina i devet meseci od podnošenja predloga za izvršenje. Ustavni sud je ocenio da je nepostupanje Opštinskog suda u Lebanu u rokovima propisanim zakonom uticalo na neopravdano dugo trajanje postupka u predmetu I. 847/06.

Bitna karakteristika izvršnog postupka je njegov prinudni karakter koji određuje osnovna načela tog postupka. Jedno od tih načela je načelo oficijelnosti koje od suda zahteva aktivno ponašanje sve do okončanja izvršnog postupka, te je sud dužan hitno da preduzima sve radnje koje treba da dovedu do sprovođenja izvršenja i okončanja izvršnog postupka, što u konkretnoj situaciji nije bio slučaj. Izvršni postupak se smatra okončanim sprovođenjem izvršenja ili donošenjem rešenja o obustavi postupka u zakonom izričito propisanim situacijama, do čega u konkretnom slučaju nije došlo. Osnovni razlog trajanja predmetnog izvršenja je neefikasno delovanje Opštinskog suda u Lebanu , nepostupanje u rokovima propisanim zakonom i nekorišćenje svih procesnih ovlašćenja koja su sudu stajala na raspolaganju.

Ustavni sud je ocenio da je postavljeni zahtev u izvršnom postupku za podnosioca ustavne žalbe bio od značaja, s obzirom na to da je postupak pokrenut radi ustupanja nepokretnosti od strane izvršnog dužnika iz izvršne isprave - pravnosnažne i izvršne presude Opštinskog suda u Lebanu P. 881/02 od 7. maja 2003. godine i namirenja novčanog potraživanja u visini dosuđenih troškova parničnog postupka . Ustavni sud je imao u vidu da je podnosilac ustavne žalbe postupajući po zaključku Opštinskog suda u Lebanu, podneskom od 11. decembra 2006. godine naveo da je u toku parničnog postupka protiv tuženog već izveden dokaz veštačenjem preko sudskog veštaka geometra koji je utvrdio međnu liniju na zauzetom delu katastarske parcele broj 515, KO Ćenovce, nakon čega na osnovu sprovedenog veštačenja i drugih dokaza Opštinski sud u Lebanu doneo presudu P. 881/02 od 7. maja 2003. godine , te da je u konkretnom slučaju trebalo primeniti odredbe Zakona o izvršnom postupku kojima je uređeno izvršenje ispražnjenjem i predajom nepokretnosti.

Na osnovu svega izloženog, Ustavni sud je utvrdio da je Opštinski sud u Lebanu odgovoran što je predmetni izvršni postupak neopravdano dugo trajao, te da je navedenim postupanjem toga suda podnosiocu ustavne žalbe povređeno pravo na suđenje u razumnom roku zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava, u izvršnom postupku koji se u predmetu I. 847/06 vodio pred Opštinskim sudom u Lebanu .

6. U delu ustavne žalbe koji se odnosi na povredu prava na imovinu, Ustavni sud je utvrdio da je nesprovođenjem izvršnog postupka povređeno i pravo podnosioca ustavne žalbe na mirno uživanje imovine zajemčeno odredbom člana 58. stav 1. Ustava. Naime, svako novčano i nenovčano potraživanje koje neko ima na osnovu izvršne isprave, bilo da je u pitanju pravnosnažna sudska odluka ili sudsko poravnanje ili sa njima Zakonom o izvršnom postupku izjednačena isprava u pogledu izvršnosti, ulazi u imovinu poverioca. Stoga, nesprovođenje izvršenja na osnovu izvršne isprave predstavlja povredu prava na mirno uživanje imovine, zajemčenog odredbom člana 58. stav 1. Ustava.

7. S obzirom na navedeno, Ustavni sud je, u skladu sa odredbama člana 89. st. 1. i 2. Zakona o Ustavnom sudu, usvojio ustavnu žalbu zbog povrede ustavnih prava iz člana 32. stav 1. i člana 58. stav 1. Ustava u tački 1. izreke i odredio način otklanjanja štetnih posledica konstatovane povrede Ustavom zajemčenih prava tako što je u tački 2. izreke naložio Osnovnom sudu u Leskovcu - Sudska jedinica u Lebanu da preduzme sve neophodne mere kako bi se izvršenje u predmetu I. 847/06 okončalo u što kraćem roku.

8. Na osnovu odredaba člana 42b stav 1. tačka 1) i člana 45. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, Ustavni sud je doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

dr Dragiša B. Slijepčević

Utvrđena povreda prava na suđenje u razumnom roku i imovinu

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti