Odluka Ustavnog suda o povredi prava na pravično suđenje u postupku za zaštitu prava na suđenje u razumnom roku

Kratak pregled

Ustavni sud usvaja ustavnu žalbu, poništava rešenje Višeg suda i utvrđuje povredu prava na pravično suđenje. Proizvoljno je odbačena žalba podnosioca uz obrazloženje da je postupak okončan, iako postupak po žalbi na rešenje o troškovima još uvek nije bio završen.

Tekst originalne odluke

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda Snežana Marković, predsednik Veća i sudije Vesna Ilić Prelić, dr Tijana Šurlan, dr Tamaš Korhec (Korhecz Tamás), Gordana Ajnšpiler Popović, dr Vladan Petrov, Tatjana Đurkić i dr Milan Škulić, članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalbi N. J . iz Beograda, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi sa članom 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 27. juna 2024. godine, doneo je

O D L U K U

1. Usvaja se ustavna žalba N. J . i utvrđuje da je re šenjem Višeg suda u Beogradu Ržg. 518/21 od 13. jula 2021. godine podnosiocu ustavne žalbe povređeno pravo na pravično suđenje, zajemčeno članom 32. stav 1. Ustava Republike Srbije, dok se u preostalom delu ustavna žalba odbacuje.

2. Poništava se rešenje Višeg suda u Beogradu Ržg. 518/21 od 13. jula 2021. godine, u delu u kome je odlučeno o žalbi podnosioca ustavne žalbe i određuje da isti sud donese novu odluku o žalbi podnosioca ustavne žalbe podnetoj protiv rešenja Prvog osnovnog suda u Beogradu R4 P. 122/21 od 19. maja 2021. godine.

O b r a z l o ž e nj e

1. N. J . iz Beograda podneo je Ustavnom sud u, 17. decembra 2021. godine, preko punomoćnika S . J , advokata iz Nove Pazove , ustavnu žalbu protiv rešenja Višeg suda u Beogradu Ržg. 518/21 od 13. jula 2021. godine, zbog povrede prava na pravično suđenje zajemče nog članom 32. stav 1. Ustava. Podnosilac je istakao i povredu prava na suđenje u razumnom roku u postupku Prvog osnovnog suda u Beogradu u predmetu P. 54/14.

U ustavnoj žalbi podnosilac je naveo: da je prigovor radi ubrzavanja postupka podneo zbog postupka koji se vodi radi smetanja državine u kome ima svojstvo jednog od tuženih i koji je započet u decembru 2009. godine, a koji je nakon prekida i proteka 11 godina nastavljen , posle čega je sud rešenjem konstatovao da je tužba povučena; da je njegov prigovor prvostepenim rešenjem odbijen kao neosnovan, a osporenim rešenjem je njegova žalba odbačena, sa obrazloženjem da je postupak okončan donošenjem rešenja o povlačenju tužbe 21. januara 2020. godine i odlukom o zahtevu tuženih za naknadu troškova postupka; da su sudovi pogrešili s obzirom na to da osporeni postupak nije pravnosnažno okončan, jer je on putem punomoćnika podneo žalbu na rešenje o troškovima postupka o kojoj nije odlučeno. Od Ustavnog suda traži da utvrdi povredu prva na pravično suđenje i prava na suđenje u razumnom roku, da osporeno rešenje „proglasi protivustavnim“, te da mu se utvrdi pravo na naknadu nematerijalne štete zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku.

2. Saglasno članu 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu.

U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama zahteva istaknutog u njoj, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je, u sprovedenom postupku, uvidom u spise predmeta Prvog osnovnog suda u Beogradu R4P. 122/21, veb-sajt Portala pravosuđe Srbije i drugu dokumentaciju priloženu uz ustavnu žalbu, utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za odlučivanje u ovoj ustavnosudskoj stvari:

Podnosilac ustavne žalbe, kao predlagač, sa još jednim predlagačem podneo je, 31. marta 2021. godine Prvom osnovnom sudu u Beogradu prigovor radi ubrzavanja postupka u predmetu tog suda P. 54/14, u kojem je naveo da je rešenje o povlačenju tužbe od 21. januara 2020. godine primio 5. februara 2020. godine, ali da duže od 13 meseci nije odlučeno o troškovima postupka koji su on i drugi tuženi tražili.

Rešenjem Prvog osnovnog suda u Beogradu R4P. 122/21 od 19. maja 2021. godine odbijen je prigovor predlagača radi ubrzavanja postupka u predmetu tog suda P. 54/14. U obrazloženju označenog rešenja navedeno je: da je postupak okončan donošenjem rešenja o povlačenju tužbe od 21. januara 2020. godine i da je sud nakon toga postupao po zahtevu tuženih za dosuđenjem troškova tako što je doneto rešenje od 21. aprila 2021. godine , kojima im je dosuđen iznos od 22.500 dinara; da je bespredmetan zahtev za ubrzanje postupka i za pravično zadovoljenje: da je imajući u vid u navedeno sud odlučio da u konkretnom slučaju nije povređeno pravo predlagača na suđenje u razumnom roku, jer je ocenio da postupanje ispunjava zahtev razumne dužine trajanja postupka u smislu odredbe člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije i člana 10. Zakona o parničnom postupku, te je u smislu odredbe člana 10. Zakona o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku doneo odluku.

Osporenim rešenjem Višeg suda u Beogradu Ržg. 518/21 od 13. jula 2021. godine odbačena je žalba predlagača izjavljena protiv rešenja Prvog osnovnog suda u Beogradu R4P. 122/21 od 19. maja 2021. godine, sa obrazloženjem da je uvidom u elektronski upisnik Prvog osnovnog suda u Beogradu za predmet P. 541/14 utvrđeno da je doneto rešenje povlačenju tužbe od 21. januara 2020. godine i da je sud nakon toga postupao po zahtevu tuženih za dosuđenjem troškova, te da je prvostepeni postupak okončan, zbog čega sud ne može nalagati postupajućem sudiji preduzimanje procesnih radnji u cilju okončanja postupka, zbog čega je žalbu odbacio prema odredbi člana 5. i člana 17 . stav 2. Zakona o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku, kojima je propisano da se prigovor i žalba mogu podneti dok se postupak ne okonča i da se žalba odbacuje ako lice koje je žalbu podnelo nema pravni interes za nju.

Uvidom u elektronski Portal sudova Republike Srbije – tok predmeta, Ustavni sud je utvrdio da je u postupku koji se vodi pred Prvim osnovnim sudom u Beogradu u predmetu P. 54/14 na rešenje o troškovima postupka od 21. aprila 2021. godine uložena žalba 9. juna 2021. godine, o kojoj nije odlučeno i da se predmet vodi kao ožalben, te da je parnični postupak još uvek u toku.

4. Odredbom Ustava, na čiju povredu se ukazuje ustavnom žalbom, utvrđeno je da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega (član 32. stav 1.).

Odredbama Zakona o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku („Službeni glasnik RS“, broj 40/15) propisano je: da su pravna sredstva kojima se štiti pravo na suđenje u razumnom roku prigovor radi ubrzavanja postupka (u daljem tekstu: prigovor), žalba i zahtev za pravično zadovoljenje (član 3. stav 1.); da se prigovor i žalba mogu podneti dok se postupak ne okonča (član 5. stav 1.); da postupak u kome se štiti pravo na suđenje u razumnom roku počinje podnošenjem prigovora (član 6. stav 1.); da stranka podnosi prigovor sudu koji vodi postupak ili sudu pred kojim se vodi postupak ako smatra da je javni tužilac povredio njeno pravo, (član 7. stav 1.); da predsednik suda rešenjem odbacuje ili odbija prigovor bez ispitnog postupka, ili vodi ispitni postupak (član 8. stav 1.); da stranka ima pravo na žalbu ako je njen prigovor odbijen ili ako predsednik suda o njemu ne odluči u roku od dva meseca od dana prijema prigovora (član 14. stav 1.); žalba se odbacuje ako je nepotpuna, ako ju je podnelo neovlašćeno lice, ako je preuranjena, neblagovremena, ako se lice odreklo prava na žalbu ili ako je povuklo žalbu, ili nema pravni interes za nju ( član 17. stav 2.).

5. Razmatrajući navode ustavne žalbe o povredi prava na pravično suđenje u postupku po prigovoru radi ubrzavanja parničnog postupka, Ustavni sud je zaključio da podnosilac svoje tvrdnje o povredi prava zajemčenog odredbom člana 32. stav 1. Ustava zasniva na tome da je Viši sud u Beogradu proizvoljno primenio procesno pravo na nje govu štetu. S tim u vezi, Ustavni sud, pre svega, naglašava da nije nadležan da ocenjuje pravilnost činjeničnih i pravnih zaključaka redovnih sudova, osim u slučaju kada je primena merodavnog materijalnog ili procesnog prava bila očigledno proizvoljna na štetu podnosioca ustavne žalbe, što može dovesti do povrede Ustavom zajemčenog prava na pravično suđenje. Na ovakav zaključak upućuje i stav Evropskog suda za ljudska prava izražen u presudi Khamidov protiv Rusije od 15. novembra 2007. godine (broj aplikacije 72118/01, stav 170.), u kome je taj sud konstatovano da nije njegov zadatak da donosi odluku umesto domaćih sudova koji su u najboljoj poziciji da ocene prezentovane dokaze, ustanove činjenično stanje i tumače domaće pravo, te da, u principu, neće intervenisati, osim ukoliko su odluke domaćih sudova arbitrerne ili očigledno neosnovane.

Ispitujući da li je Viši sud u Beogradu proizvoljno ili arbitrerno primenio pravo, Ustavni sud je pre svega konstatovao da je odredbama Zakona o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku strankama pružena mogućnost da traže zaštitu ovog prava dok je postupak u kojem učestvuju još u toku. Na ovaj način stranka može da utiče da se što pre odluči o njenim pravima i obavezama. Za zaštitu ovog prava, strankama su na raspolaganju prigovor i žalba, a stranci koja uspe sa svojim zahtevom na raspolaganju je i zahtev za pravično zadovoljenje. Postupak zaštite prava na suđenje u razumnom roku počinje podnošenjem prigovora. Prigovor stranke mogu da podnesu od pokretanja postupka čija se dužina trajanja osporava, pa sve dok se taj postupak ne okonča i to u bilo kom trenutku kada smatraju da predmetni postupak nerazumno dugo traje, s tim da se prigovor podnosi onom sudu pred kojim postupak teče u momentu njegovog podnošenja, a taj sud, u zavisnosti od navoda prigovora, ceni njegovu osnovanost, posmatrajući postupak kao celinu ili samo tu fazu postupka. Sud kojem je ovo pravno sredstvo podneto prvo prethodno ispituje podnesak, u smislu postojanja procesnih pretpostavki da se po njemu postupa. Kako postupak po pravnom sredstvu otpočinje njegovim podnošenjem, to sud ispituje ispunjenost procesnih pretpostavki u odnosu na taj momenat.

Ustavni sud je, u sprovedenom postupku, utvrdio da je podnosilac, nakon prijema rešenja o povlačenju tužbe u predmetu P. 54/14 Prvog osnovnog suda u Beogradu, podneo 31. marta 2021. godine tom sudu prigovor radi ubrzavanja postupka tražeći da se donese rešenje o troškovima postupka . Nakon podnošenja prigovora, Prvi osnovni sud u Beogradu je 21. aprila 2021. godine doneo rešenje o troškovima postupka, na koje je podnosilac kao jedan od tuženih uložio žalbu drugostepenom sud u, a o kojoj ni u trenutku rešavanja o predmetnoj ustavnoj žalbi nije odlučeno. Odlučujući o prigovoru podnosioca ustavne žalbe, prvostepeni sud je odbio isti kao neosnovan, sa obrazloženjem da je postupak okončan donošenjem rešenja o povlačenju tužbe od 21. januara 2020. godine i rešenja o troškovima postupka od 21. aprila 2021. godine, dok je drugostepeni sud osporenim rešenjem odbacio žalbu podnosioca na rešenje o odbijanju prigovora, sa obrazloženjem da je postupak okončan i da ne postoji više nema pravni interes za postupanje po žalbi.

Imajući u vidu navedeno, Ustavni sud smatra da je drugostepeni sud je bio dužan da meritorno odluči o žalbi podnosioca izjavljenoj protiv rešenja kojim je odbijen njegov prigovor radi ubrzavanja postupka u predmetu koji još uvek nije pravnosnažno okončan, te da je podnosilac kao predlagač svakako imao pravni interes za podnošenje žalbe. Stoga je Ustavni sud utvrdio da je pravno stanovište koje je zauzeto u osporenom rešenju Višeg suda u Beogradu , po kome je odbačena žalba podnosioca kao nedozvoljena, ustavnopravno neprihvatljivo.

U vezi sa iznetim, Ustavni sud ukazuje na stav Evropskog suda za ljudska prava prema kome greška u primeni prava ili utvrđivanju činjenica načinjena od strane nacionalnog suda, koja je tako primetna da se može okarakterisati kao „očigledna greška“, može narušiti pravičnost postupka (videti presudu u predmetu Bochan protiv Ukrajine, od 5. februara 2015. godine, broj predstavke 22251/08, stav 62.).

Imajući u vidu navedeno, Ustavni sud je utvrdio da je rešenjem Višeg suda u Beogradu Ržg. 518/21 od 13. jula 2021. godine podnosiocu ustavne žalbe povređeno pravno na pravično suđenje, zajemčeno članom 32. stav 1. Ustava. Stoga je Ustavni sud, saglasno odredbi člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, br. 109/07, 99/11, 18/13 – Odluka US, 40/15 – dr. zak on, 103/15, 10/23 i 92/23 ), usvojio ustavnu žalbu u ovom delu, odlučujući kao u prvom delu tačke 1. izreke.

Ustavni sud je ocenio da su, u konkretnom slučaju, posledice učinjene povrede prava takve prirode da se mogu otkloniti poništajem osporenog rešenja Višeg suda u Beogradu, u delu u kome je odlučeno o žalbi podnosioca ustavne žalbe i određivanjem da taj sud ponovo odluči o žalbi podnosioca ustavne žalbe podnetoj protiv rešenja Prvog osnovnog suda u Beogradu R4 P. 122/21 od 19. maja 2021. godine, pa je, saglasno odredbi člana 89. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu, odlučio kao u tački 2. izreke.

6. U vezi sa istaknutom povredom prava na suđenje u razumnom roku iz člana 32. stav 1. Ustava, u postupku koji se vodi pred Prvim osnovnim sudom u Beogradu u predmetu P. 54/14, kao i zahtevom za naknadu nematerijalne štete zbog povrede tog prava, Ustavni sud polazeći od toga da predmetni postupak još uvek nije okončan , ukazuje da je 1. januara 2016. godine stupio na snagu Zakon o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku, kojim je predviđeno da zaštitu ovog prava u postupcima koji su još uvek u toku pruža nadležni redovni sud, a ne Ustavni sud. Pored toga, Ustavni sud ukazuje na to da će se o žalbi podnosioca iz Zakona o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku ponovo odlučivati, a saglasno odredbi člana 26. stav 1. navedenog zakona, stranka može da podnese tužbu protiv Republike Srbije za novčano obeštećenje za neimovinsku štetu u roku od jedne godine od dana kada je stekla pravo na pravično zadovoljenje, te da pravo na pravično zadovoljenje, saglasno ovom zakonu, ima stranka čiji je prigovor usvojen, a koja nije podnela žalbu, zatim stranka čija je žalba odbijena uz potvrđivanje prvostepenog rešenja o usvajanju prigovora i stranka čija je žalba usvojena (član 22. stav 1.) Stoga je Ustavni sud, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 7) Zakona o Ustavnom sudu, odbacio ustavnu žalbu u ovom delu, rešavajući kao u drugom delu tačke 1. izreke.

7. Saglasno svemu izloženom, Ustavni sud je, na osnovu odredaba člana 42b stav 1. tačka 1), člana 45. tačka 9) i člana 46. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, kao i člana 89. Poslovnika o radu Ustavnog suda („Službeni glasnik RS“, broj 103/13), doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

Snežana Marković, s.r.