Povreda prava na pravično suđenje u postupku za sanaciju krova

Kratak pregled

Ustavni sud je usvojio ustavnu žalbu, utvrdio povredu prava na pravično suđenje i poništio presudu Upravnog suda. Upravni organ je neosnovano odbio zahtev za sanaciju krova zbog nedostatka dokumentacije koju je mogao sam pribaviti ili koja nije bila propisana.

Tekst originalne odluke

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda Snežana Marković, predsednik Veća i sudije Miroslav Nikolić, dr Tijana Šurlan, Tatjana Đurkić, dr Milan Škulić, Lidija Đukić, dr Nataša Plavšić i dr Jovan Ćirić, članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalbi D. J . iz Beograda, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi sa članom 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 1. jula 2021. godine, doneo je

O D L U K U

1. Usvaja se ustavna žalba D. J . i utvrđuje da je presudom Upravnog suda U. 14889/15 od 8. decembra 2017. godine povređeno pravo podnosioca ustavne žalbe na pravično suđenje, iz člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije.

2. Poništava se presuda Upravnog suda U. 14889/15 od 8. decembra 2017. godine i određuje se da isti sud donese novu odluku o tužbi podnosioca ustavne žalbe podnetoj protiv rešenja Sekretarijata za imovinske i pravne poslove grada Beograda – Sektor za drugostepeni postupak broj 351 .1-103/2014 od 16. septembra 201 4. godine.

3. Odbacuje se ustavna žalba D. J . izjavljena protiv rešenja Upravnog suda Up. 18/18 od 18. maja 2018. godine.

O b r a z l o ž e nj e

1. D. J . iz Beograda podneo je Ustavnom sudu, 9. februara 2018. godine, ustavnu žalbu protiv presude U. 14889/15 od 8. decembra 2017. godine, zbog povrede načela zabrane diskriminacije iz člana 21. Ustava Republike Srbije i prava na pravično suđenje, prava na jednaku zaštitu prava i na pravno sredstvo i prava na imovinu, zajemčenih odredbama člana 32. stav 1. i čl. 36. i 58. Ustava. Podneskom od 10. jula 2018. godine podnosilac je osporio rešenje Upravnog suda Up. 18/18 od 18. maja 2018. godine, zbog povrede istih načela i prava zajemčenih Ustavom.

U ustavnoj žalbi se, pored ostalog, navodi: da je Upravni sud u presudi U. 1739/13 od 3. decembra 2015. godine istakao da su upravni organi obavezni da pri odlučivanju o zahtevu podnosioca doprinesu iznalaženju najprihvatljivijeg rešenja, kako bi se objekat podnosioca doveo u upotrebljivo stanje i on prestao da trpi štetu, kojoj su upravni organi doprineli; da je, uprkos tom shvatanju suda, drugostepeni organ odbio žalbu podnosioca izjavljenu protiv rešenja prvostepenog organa o odbijanju njegovog zahteva za sanaciju krova; da je presudom Prvog osnovnog suda u Beogradu P. 25774/11 od 6. decembra 2011. godine utvrđeno da su upravni organi doprineli tome da podnosilac još „nema krov nad glavom“ i da se predmetni zahtev odnosi na sanaciju krova, kako bi se omogućilo korišćenje kuće za stanovanje.

U ustavnoj žalbi se dalje navodi: da je objekat u M. ulici broj … izgrađen 1931. godine, te da su noseće grede bile uglavnom drvene, u koje je većim delom ušao žižak , zbog čega je bilo neophodno izvršiti radove na ojačanju objekta, odnosno izgraditi novi krov; da je to „prevazilazilo“ dozvolu za investiciono održavanje, pa je građevinska inspekcija deo objekta i krova „nepravnosnažno srušila “; da je krov koji je postojao pre nezakonitog rušenja obuhvatao, kako objekat koji je bio upisan u zemljišnim knjigama, tako i deo koji je dograđen bez građevinske dozvole, za koji je podnet zahtev za legalizaciju; da je nezakonito rešenje o rušenju izvedenih radova poništeno; da, prema informaciji o lokaciji za k.p. broj … KO Voždovac, nema mogućnosti za nadziđivanje potkrovlja na postojećem objektu u M. ulici broj …, iz čega proizlazi da nema mogućnosti za vraćanje objekta u stanje pre rušenja, a ni za samo ukrovljavanje, jer se „postojeći stari objekat nalazi van novoucrtanih građevinskih linija predviđenih urbanističkim uslovima“.

Podnosilac ustavne žalbe smatra da je organ uprave dužan da mu omogući da objekat vrati u stanje u kome je bio pre nezakonitog rušenja, odnosno da mu u potpunosti nadoknadi štetu i predlaže da Ustav ni sud poništi osporeni akt.

2. Saglasno članu 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu.

U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je, u sprovedenom postupku, na osnovu uvida u osporeni akt i celokupnu dokumentaciju priloženu uz ustavnu žalbu, utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za odlučivanje:

3.1. Presudom Okružnog suda u Beogradu U. 325/04 od 7. jula 2004. godine uvažena je tužba pok. J . J, pravnog prethodnika podnosioca ustavne žalbe i poništeno konačno rešenje o odbijanju žalbe tužilje podnete protiv rešenja građevinskog inspektora Odeljenja za inspekcijske poslove opštine Voždovac u Beogradu, kojim je naređeno tužilji da poruši sprat u izgradnji u M . ulici broj …, koji se gradi bez građevinske dozvole. Polazeći od toga da je tužilja podnela prijavu radova nadležnom organu, u skladu sa odredbama čl. 160. i 161. ranije važećeg Zakona o planiranju i izgradnji i da je pitanje legalizacije radova na rekonstrukciji tavana ostalo neraspravljeno, a da se bez rešenja tog pitanja ne može odlučiti o obavezi tužilje da poruši izvedene radove, Upravni sud je ocenio da je pobijanim rešenjem povređen zakon na štetu tužilje.

Presudom Prvog osnovnog suda u Beogradu P. 25774/11 od 6. decembra 2012. godine delimično je usvojen tužbeni zahtev podnosioca ustavne žalbe i obavezana tužena Opština Voždovac da na ime naknade materijalne štete za rušenje sprata porodične kuće u M. ulici broj … isplati iznos od 1.602.650 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom. Sud je u obrazloženju presude konstatovao da je rušenje spornih radova izvedeno u periodu od 14. do 19. novembra 2003. godine, a da je presudom Okružnog suda u Beogradu U. 325/04 od 7. jula 2004. godine uvažena tužba pok. J. J . i poništeno rešenje kojim je okončan postupak u toj upravnoj stvari. Na osnovu nalaza i mišljenja sudskog veštaka građevinske struke, sud je utvrdio novčane iznose koji su potrebni za saniranje oštećenja u postojećem prizemnom objektu, za vraćanje izvedenih radova u potkrovlju u prvobitno stanje pre izvršenog rušenja u organizaciji tužene i za vraćanje porušenih šahtova i proveru ispravnosti izvedene kanalizacione mreže i dovođenje u ispravno stanje. Presudom Apelacionog suda u Beogradu Gž. 1238/13 od 27. juna 2013. godine odbijena je kao neosnovana žalba podnosioca ustavne žalbe i potvrđena navedena prvostepena presuda u st. II, IV i V izreke.

3.2. Presudom Upravnog suda U. 1739/13 od 3. decembra 2015. godine uvažena je tužba podnosioca ustavne žalbe, poništeno rešenje Sekretarijata za imovinsko-prave poslove i građevinsku i urbanističku inspekciju grada Beograda – Sektor za drugostepeni upravni postupak od 7. decembra 2012. godine i predmet vraćen tuženom organu na ponovno odlučivanje. Pobijanim rešenjem odbijena je žalba podnosioca ustavne žalbe izjavljena protiv rešenja Odeljenja za komunalno-građevinske i stambene poslove opštinske uprave opštine Voždovac u Beogradu broj 351-960/11 od 14. novembra 2011. godine, kojim je odbijen kao neosnovan zahtev podnosioca za izdavanje odobrenja za izvođenje radova na izgradnji krova na kući u M . ulici broj … na k.p. broj … KO Voždovac. Upravni sud je istakao da su upravni organi obavezni da pri odlučivanju o zahtevu podnosioca doprinesu iznalaženju najprihvatljiv ijeg rešenja, kako bi se sporni objekat doveo u upotrebljivo stanje i on prestao da trpi štetu, kojoj su upravni organi doprineli .

3.3. Rešenjem Odeljenja za komunalno-građevinske i stambene poslove opštinske uprave opštine Voždovac u Beogradu broj 351-750/13 od 3. aprila 2014. godine odbijen je kao neosnovan zahtev podnosioca ustavne žalbe, podnet 28. oktobra 2013. godine, za izdavanje odobrenja za izvođenje radova na sanaciji krova objekta broj 1 na k.p. broj … KO Voždovac, označenog kao prizemna porodična stambena zgrada i izvođenje radova na sanaciji dograđenog dela zgrade broj 1, sa oznakom „N“ u kopiji plana te parcele.

Rešenjem Sekretarijata za imovinske i pravne poslove grada Beograda – Sektor za drugostepeni postupak broj 351.1-103/2014 od 16. septembra 2014. godine odbijena je žalba podnosioca ustavne žalbe izjavljena protiv navedenog rešenja prvostepenog organa . U obrazloženju rešenja je konstatovano da je podnosilac u žalbi naveo: da je prvostepeni organ tražio od njega da dostavi izveštaj Odeljenja za inspekcijske poslove o stanju u kome se sporni objekat nalazi, i pored toga što je navedeno da je to u nadležnosti prvostepenog organa; da su svi spisi predmeta, sa zahtevom njegovog pravnog prethodnika, prosleđeni Sekretarijatu za poslove legaliazcije objekata; da je već dostavio projekat izvedenog stanja, za koji je izdvojio znatna materijalna sredstva; da je Odeljenje za inspekcijske poslove dopisom od 9. januara 2014. godine obavestilo Odeljenje za komunalno-građevinske i stambene poslove da se on nije obraćao tom odeljenju zahtevom za izlazak na lice mesta radi utvrđivanja u kom se stanju objekat nalazi. Drugostepeni organ je dalje naveo da iz spisa predmeta proizlazi: da je prvostepeni organ utvrdio da podnosilac uz zahtev nije dostavio svu dokumentaciju predviđenu odredbama člana 145. st. 1. i 2. Zakona o planiranju i izgradnji, pa ga je pozvao da dostavi projektnu dokumentaciju u tri primerka – s tim da se ne može predvideti sanacija dograđenog dela zgrade dok se pravnosnažno ne okonča postupak legalizacije, kao i izveštaj Odeljenja za inspekcijske poslove te opštine o stanju u kome se nalazi objekat broj 1 ; da su u prepisu lista nepokretnosti označene zgrada broj 1 kao prizemna porodična stambena zgrada – svojina D. J . i zgrada broj 2 – prizemna porodična stambena zgrada izgrađena bez odobrenja za izgradnju – držalac D . J; da je podnosilac obavestio prvostepeni organ da je za predmetni objekat urađen projekat izvedenog stanja za potrebe legalizacije istog i da ne poseduje izveštaj inspekcijskog organa, te da traži da prvostepeni organ izvrši uviđaj na licu mesta u cilju utvrđivanja činjeničnog stanja; da je J. J , pravni prethodnik podnosioca ustavne žalbe, podnela zahtev za legalizaciju bespravno izgrađenog stambenog objekta u M . ulici broj …, koji je prvostepeni organ sa spisima predmeta prosledio Sekretarijat u za poslove legalizacije objekata grada Beograda; da je prvostepeni organ odbio zahtev kao neosnovan, „posebno ceneći“ da podnosilac u ostavljenom roku nije dopunio dokumentaciju, kao i da se ne može izdati odobrenje za izvođenje radova na sanaciji krova na dograđenom delu objekta, budući da postupak legalizacije još nije okončan . Ocenjujući navode žalbe da su spisi predmeta dostavljeni Sekretarijatu za poslove legalizacije objekata grada Beograda, drugostepeni organ je na šao da su neosnovani, jer se u spisima predmeta nalaze dopisi Odeljenja za inspekcijske poslove od 9. januara 2014. godine i Odeljenja za komunalno-građevinske i stambene poslove od 16. septembra 2011. godine. Takođe je ocenjeno da su bez uticaja na donošenje odluke navodi žalbe da je podnosilac već dostavio projekat izvedenog stanja, jer za te navode nisu pruženi dokazi. Drugostepeni organ je, polazeći od navedenog, ocenio da je rešenje prvostepenog organa pravilno i na zakonu zasnovano.

Osporenom presudom Upravnog suda U. 14889/15 od 8. decembra 2017. godine odbijena je kao neosnovana tužba podnosioca ustavne žalbe podneta protiv navedenog rešenja drugostepenog organa. Upravni sud je u osporenoj presudi konstatovao da je podnosilac u tužbi naveo da Odeljenj e za inspekcijske poslove nikada nije izvršilo uviđaj i utvrdilo u kakvom se stanju objekat nalazi, kao i da je Sekretarijatu za poslove legalizacije objekata grada Beograda lično predao fotokopiju projekta izvedenog stanja. Upravni sud je odluku o odbijanju tužbe zasnovao na razlozima koji su navedeni u obrazloženju pobijanog rešenja tuženog organa.

Osporenim rešenjem Upravnog suda Up. 18/18 od 18. maja 2018. godine odbačena je tužba podnosioca ustavne žalbe za ponavljanje postupka okončanog presudom Upravnog suda U. 14889/15 od 8. decembra 2017. godine, jer stranka nije učinila verovatnim postojanje zakonskog osnova za ponavljanje postupka.

4. Odredbama Ustava, na čiju povredu podnosilac ukazuje u ustavnoj žalbi, utvrđeno je: da su pred Ustavom i zakonom svi jednaki, da svako ima pravo na jednaku zakonsku zaštitu, bez diskriminacije i da je zabranjena svaka diskriminacija, neposredna ili posredna, po bilo kom osnovu, a naročito po osnovu rase, pola, nacionalne pripadnosti, društvenog porekla, rođenja, veroispovesti, političkog ili drugog uverenja, imovnog stanja, kulture, jezika, starosti i psihičkog ili fizičkog invaliditeta (član 21. st. 1, 2. i 3.); da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega (član 32. stav 1.); da se jemči jednaka zaštita prava pred sudovima i drugim državnim organima, imaocima javnih ovlašćenja i organima autonomne pokrajine i jedinica lokalne samouprave i da svako ima pravo na žalbu ili drugo pravno sredstvo protiv odluke kojom se odlučuje o njegovom pravu, obavezi ili na zakonu zasnovanom interesu (član 36.); da se jemči mirno uživanje svojine i drugih imovinskih prava stečenih na osnovu zakona (član 58. stav 1.).

Za odlučivanje Ustavnog suda u ovoj pravnoj stvari, pored već navedenih ustavnih odredaba, relevantne su i sledeće odredbe zakona:

Odredbama Zakona o planiranju i izgradnji („Službeni glasnik RS“, br. 72/09…132/14), koje su bile na snazi u vreme podnošenja predmetnog zahteva za izdavanje odobrenja za izvođenje radova na sanaciji krova, bilo je propisano: da je sanacija izvođenje građevinskih i drugih radova na postojećem objektu kojima se vrši popravka uređaja, postrojenja i opreme, odnosno zamena konstruktivnih elemenata objekta, kojima se ne menja spoljni izgled (član 2. tačka 35)); da se projekat izvedenog objekta izrađuje za sve objekte za koje se po odredbama ovog zakona pribavlja građevinska dozvola (član 124. stav 2.); da je projekat izvedenog objekta glavni projekat sa izmenama nastalim u toku građenja objekta (član 124. stav 3.); da idejni projekat za građenje objekata i izvođenje radova za koje se u skladu sa ovim zakonom ne izdaje rešenje o građevinskoj dozvoli naročito sadrži – s ituaciono rešenje, crteže koji određuju objekat u prostoru (osnove, ka rakteristične preseke, izglede), namenu objekta , tehnički opis i planiranu investicionu vrednost objekta (član 125.); da se uz zahtev za izdavanje građevinske dozvole prilaže dokaz o pravu svojine, odnosno zakupa na građevinskom zemljištu, odnosno dokaz o pravu svojine na objektu ako se izvode radovi na nadziđivanju objekta (član 135. stav 1. tačka 3)); da se izvođenje radova koji se odnose, između ostalog, na rekonstrukciju, adaptaciju i sanaciju vrši na osnovu rešenja kojim se odobrava izvođenje tih radova, koje izdaje organ nadležan za izdavanje građevinske dozvole (član 145. stav 1.); da se uz zahtev za izdavanje rešenja iz stava 1. ovog člana podnosi (član 145. stav 2.) – dokaz o pravu svojine u skladu sa članom 135. ovog zakona (tačka 1)), idejni projekat, odnosno glavni projekat, odnosno tehnički opis i popis radova za izvođenje radova na investicionom održavanju (tačka 2)), informacija o lokaciji za izgradnju pomoćnih objekata, garaža, ekonomskih objekata, zidanih ograda, trafo stanica 10/04 kV ili 20/04 kV, antenskih stubova i sekundarnih, odnosno distributivnih delova elektronske komunikacione mreže (tačka 3)), dokaz o uređenju odnosa u pogledu plaćanja naknade za uređivanje građevinskog zemljišta za izgradnju garaža, ostava i drugih sličnih objekata, kao i za promenu namene bez izvođenja radova (tačka 4)).

Odredbama Zakona o opštem upravnom postupku („Službeni list SRJ“, br. 33/97 i 31/01 i „Službeni glasnik RS“, broj 30/10) bilo je propisano: da su pri vođenju postupka i rešavanju u upravnim stvarima, organi dužni da strankama omoguće da što lakše zaštite i ostvare svoja prava i pravne interese, vodeći računa da ostvarivanje njihovih prava i pravnih interesa ne bude na štetu prava i pravnih interesa drugih lica, niti u suprotnosti sa zakonom utvrđenim javnim interesima (član 6.); da se u postupku moraju utvrditi pravilno i potpuno sve činjenice i okolnosti koje su od značaja za donošenje zakonitog i pravilnog rešenja (član 8.); da će se organ koji vodi postupak starati da neznanje i neukost stranke i drugih učesnika u postupku ne budu na štetu prava koja im po zakonu pripadaju (član 15.); da ako se ne radi o činjenicama koje su opštepoznate, stranka je dužna da za svoje navode predloži dokaze i da ih po mogućnosti podnese, da ako sama stranka tako ne postupi, službeno lice koje vodi postupak pozvaće je da to učini, pri čemu se od stranke neće tražiti da pribavi i podnese dokaze koje brže i lakše može pribaviti organ koji vodi postupak (član 127. stav 2.).

Odredbama Zakona o upravnim sporovima („Službeni glasnik RS“, broj 111/09) propisano je: da protiv pravnosnažne odluke Upravnog suda stranka i nadležni javni tužilac mogu da podnesu Vrhovnom kasacionom sudu zahtev za preispitivanje sudske odluke (član 49. stav 1.); da navedeni zahtev može da se podnese kada je to zakonom predviđeno, u slučajevima kada je sud odlučivao u punoj jurisdikciji i u stvarima u kojima je u upravnom postupku bila isključena žalba (član 49. stav 2.); da se protiv rešenja suda o odbacivanju tužbe za ponavljanje postupka, protiv rešenja kojim se ne dozvoljava ponavljanje postupka i protiv presude suda donete po tužbi za ponavljanje postupka može podneti zahtev za preispitivanje iz člana 49. ovog zakona (član 64.).

5. Podnosilac ustavne žalbe, između ostalog, ističe da su upravni organi bili dužni da mu omoguće sanaciju krova na objektu u M. ulici broj …, kako bi se omogućilo korišćenje tog objekta za stanovanje. Podnosilac se, s tim u vezi, prevashodno poziva na pravnosnažnu presudu Prvog osnovnog suda u Beogradu P. 25774/11 od 6. decembra 2012. godine.

Ispitujući ove navode ustavne žalbe sa stanovišta prava na pravično suđenje iz člana 32. stav 1. Ustava, Ustavni sud ukazuje da ustavna garancija označenog prava podrazumeva, pored ostalog, da sudska odluka o nečijem pravu ili obavezi mora biti doneta u postupku koji je sproveden u skladu sa važećim procesnim zakonom, primenom merodavnog materijalnog prava i obrazložena na ustavnopravno prihvatljiv način, jer bi se u suprotnom mogla smatrati rezultatom arbitrernog postupanja i odlučivanja nadležnog suda.

Polazeći od činjenica utvrđenih u predmetnom ustavnosudskom postupku, Ustavni sud je konstatovao:

- da je rešenje građevinske in spekcije opštine Voždovac, kojim je naloženo rušenje bespravno izvedenih radova, izvršeno pre okončanja postupka legalizacije izvedenih radova, koji je pokrenut zahtevom pravnog prethodnika podnosioca ustavne žalbe;

- da je pravnosnažnom presudom Prvog osnovnog suda u Beogradu P. 25774/11 od 6. decembra 2012. godine podnosiocu ustavne žalbe dosuđena, pored ostalog, naknada za vraćanje izvedenih radova u potkrovlju u prvobitno stanje pre izvršenog rušenja u organizaciji gradske opštine Voždovac;

- da je podnosilac 6. decembra 2010. godine podneo zahtev za izdavanje odobrenja za izvođenje radova na izgradnji krova na spornom objektu i da je u toj upravnoj stvari doneta presuda Upravnog suda U. 1739 /13 od 3. decembra 2015. godine;

- da je u postupku koji je okončan osporenim aktom odlučivano o zahtevu podnosioca ustavne žalbe za izdavanje odobrenja za izvođenje radova na sanaciji krova objekta broj 1 na k.p. broj … KO Voždovac, označenog kao prizemna porodična stambena zgrada i izvođenje radova na sanaciji dograđenog dela zgrade broj 1, sa oznakom „N“ u kopiji plana te parcele;

- da je drugostepeni organ ocenio pravilnim rešenje o odbijanju predmetnog zahtev a kao neosnovanog, jer podnosilac nije dostavio svu dokumentaciju predviđenu odredbama člana 145. st. 1. i 2. Zakona o planiranju i izgradnji – projektnu dokumentaciju i izveštaj Odeljenja za inspekcijske poslove o stanju u kome se sporni objekat nalazi;

- da je podnosilac ustavne žalbe obavestio prvostepeni organ da je za predmetni objekat urađen projekat izvedenog stanja i dostavljen Sekretarijatu za poslove legalizacije objekata, kao i da ne poseduje izveštaj inspekcijskog organa;

- da je u katastru nepokretnosti označena zgrada broj 1 kao prizemna porodična stambena zgrada – svojina podnosioca ustavne žalbe, a zgrada broj 2 kao prizemna porodična stambena zgrada izgrađena bez odobrenja za izgradnju – držalac podnosilac ustavne žalbe;

- da je drugostepeni organ ocenio da su bez uticaja na donošenje odluke navodi žalbe da je podnosilac već dostavio projekat izvedenog stanja, jer za te navode nisu pruženi dokazi, a nije ocenio navode žalbe koji se odnose na utvrđivanje stanja u kome se objekat nalazi;

- da je Upravni sud prihvatio u svemu razloge drugostepenog organa za odbijanje žalbe podnosioca ustavne žalbe.

Polazeći od navedenog, Ustavni sud smatra da su u upravnom postupku koji je okončan osporenom presudom Upravnog suda, u vezi sa delom zahteva koji se odnosi na sanaciju krova na objektu broj 1, bila sporna sledeća pravna pitanja:

- koje dokaze je potrebno priložiti uz zahtev za izdavanje odobrenja za sanaciju krova;

- da li organ koji vodi postupak ima obavezu da po službenoj dužnosti pribav i dokaze od značaja za odlučivanje, koji se nalaze u spisima predmeta drugih organa , ako stranka nije u mogućnosti da ih pribavi.

Ustavni sud je, polazeći od navedenih odredaba Zakona o planiranju i izgradnji , konstatovao da je sanacija, između ostalog, zamena k onstruktivnih elemenata objekta kojima se ne menja spoljni izgled , da se za radove na saniranju objekta ne pribavlja građevinska dozvola, već rešenje kojim se odobrava izvođenje tih radova i da se uz zahtev za izdavanje tog rešenja prilaže dokaz o pravu svojine i idejni projekat za izvođenje radova. Iz navedenih odredaba zakona ne proističe obaveza da se uz zahtev za izdavanje odobrenja za sanaciju objekta priloži izveštaj organa nadležnog za inspekcijske poslove o stanju u kome se objekat nalazi. Prema odredbama ranije važećeg Zakona o opštem upravnom postupku, od stranke se nije tražilo da podnese dokaze koje je brže i lakše mogao da pribavi organ koji vod i postupak.

Ustavni sud je imao u vidu da je objekat broj 1 u M. ulici broj … u Beogradu upisan u katastar nepokretnosti kao porodična stambena zgrada u s vojini podnosioca ustavne žalbe i da je taj objekat ostao bez krova usled rušenja u postupku inspekcijskog nadzora, zbog čega je pravnosnažnom sudskom presudom utvrđeno pravo podnosioca na naknadu materijalne štete.

Ustavni sud je konstatovao da je podnosilac ustavne žalbe obavestio prvostepeni organ da je za predmetni objekat urađen projekat izvedenog stanja i dostavljen Sekretarijatu za poslove legalizacije objekata, te da ne poseduje traženi izveštaj Odeljenja za inspekcijske poslove. Iz obrazloženja rešenja drugostepenog organa ne proizlazi da je u predmetnom upravnom postupku izvršen uvid u spise predmeta Sekretarijata za poslove legalizacije objekata u kome se odlučuje o zahtevu podnosioca za legalizaciju radova na spornom objektu , niti su oce njeni navod i podnosioca koji se odnose na traženi izveštaj inspekcijskog organa. Po nalaženju ovog suda, predmetni zahtev nije mogao biti odbijen zbog toga što podnosilac nije dostavio izveštaj inspekcijskog organa o stanju objekta broj 1, niti zbog toga što nije dostavio projektnu dokumentaciju, pre nego što se utvrdi da li se ona nalazi u spisima predmeta Sekretarijata za poslove legalizacije objekata u kome se odlučuje o zahtevu za legalizaciju radova na spornom objektu. Budući da je navedene dokaze lakše mogao da pribavi prvostepeni organ, a da to nije učinjeno ni u postupku po žalbi, Ustavni sud nalazi da n ema ustavnopravno g utemeljenja zaključak drugostepenog organa da je predmetni zahtev u navedenom delu neosnovan zbog nepostupanja podnosioca po nalogu za dostavljanje dokumentacije.

Polazeći od navedenog, a imajući u vidu da je Upravni sud prihvatio stanovište izneto u konačnom rešenju čiju je zakonitost ispitivao, Ustavni sud je ocenio da osporena presuda nije obrazložena na način koji otklanja sumnju u arbitrernost odlučivanja, te je utvrdio povredu prava na pravično suđenje zajemčenog članom 32. stav 1. Ustava i, saglasno odredbi člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, br. 109/07, 99/11 i 18/13 – Odluka US, 40/15 – dr. zakon i 103/15), u ovom delu usvojio ustavnu žalbu, odlučujući kao u tački 1. izreke.

Ustavni sud je, takođe, konstatovao da se uz zahtev za izdavanje odobrenja za izvođenje radova na sanaciji objekta ne prilaže informacija o lokaciji, kao i da podnosilac ustavne žalbe nije odustao od predmetnog zahteva, te nije razmatrao navode ustavne žalbe kojima se ističe da iz informacije o lokaciji za k.p. broj … KO Voždovac proizlazi da nema mogućnosti za nadziđivanje potkrovlja na postojećem objektu, odnosno za vraćanje objekta u stanje pre rušenja.

Ustavni sud naglašava da nije nadležan da odlučuje o ispunjenosti uslova za sanaciju, niti se ovom odlukom prejudicira odluka nadležnog organa o predmetnom zahtevu podnosioca ustavne žalbe, pod pretpostavkom da se postojanje uslova za ostvarenje tog prava utvrdi i oceni u postupku koji je sproveden u skladu sa zakonom.

6. Ustavni sud je , imajući u vidu prirodu utvrđene povrede prava u konkretnom slučaju, saglasno odredbi člana 89. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu, poništio presuda Upravnog suda U. 14889/15 od 8. decembra 2017. godine i odredio da isti sud donese novu odluku o tužbi podnosioca ustavne žalbe podnetoj protiv rešenja Sekretarijata za imovinske i pravne poslove grada Beograda – Sektor za drugostepeni postupak broj 351.1-103/2014 od 16. septembra 2014. godine, odlučujući kao u tački 2. izreke.

Ustavni sud nije razmatrao ustavnu žalbu sa stanovišta načela zabrane diskriminacije, prava na jednaku zaštitu prava i na pravno sredstvo i prava na imovinu, jer je utvrdio povredu prava na pravično suđenje i poništio osporeni akt.

7. Ispitujući procesne pretpostavke za odlučivanje o ustavnoj žalbi u delu kojim je osporeno rešenje Upravnog suda Up. 18/18 od 18. maja 2018. godine, Ustavni sud je konstatovao da iz odredbe člana 170. Ustava proizlazi da je jedna od pretpostavki za izjavljivanje ustavne žalbe da su pre njenog podnošenja iskorišćena propisana pravna sredstva za zaštitu prava podnosioca ustavne žalbe.

Ustavni sud ukazuje na to da se pod iscrpljivanjem pravnih sredstava u upravnom postupku smatra donošenje odluke po tužbi u upravnom sporu, odnosno donošenje odluke po zahtevu za preispitivanje sudske odluke, ukoliko je ovo vanredno pravno sredstvo dozvoljeno. Kako je članom 64. Zakona o upravnim sporovima predviđeno da se protiv rešenja suda o odbacivanju tužbe za ponavljanje postupka može podneti zahtev za preispitivanje sudske odluke, Ustavni sud je ocenio da je podnosilac ustavne žalbe mogao da podnese taj zahtev, na osnovu odredbe člana 49. stav 2. tačka 1) navedenog zakona.

Budući da iz ustavne žalbe ne proizlazi da je podnosilac ustavne žalbe pre obraćanja Ustavnom sudu iscrpeo sva zakonom predviđena pravna sredstva za zaštitu svojih prava u predmetnom postupku, Ustavni sud je u ovom delu ustavnu žalbu odbacio, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 7) Zakona o Ustavnom sudu, jer nisu ispunjene Ustavom i zakonom utvrđene pretpostavke za vođenje postupka, rešavajući kao u tački 3. izreke.

8. Na osnovu svega izloženog i odredaba 42b stav 1. tačka 1), člana 45. tačka 9) i člana 46. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu i člana 89. Poslovnika o radu Ustavnog suda („Službeni glasnik RS“, broj 103/13), Ustavni sud je doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

Snežana Marković, s.r.

Povreda prava na pravično suđenje u postupku za sanaciju krova

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti