Odbacivanje ustavne žalbe zbog neblagovremenosti i nedostatka ustavnopravnih razloga
Kratak pregled
Ustavni sud odbacuje ustavnu žalbu izjavljenu protiv presude Okružnog suda i rešenja Vrhovnog suda. Žalba protiv drugostepene presude je neblagovremena, a za rešenje o reviziji nisu navedeni ustavnopravni razlozi, zbog čega ne postoje pretpostavke za vođenje postupka.
Tekst originalne odluke
Ustavni sud u sastavu: predsednik dr Bosa Nenadić i sudije dr Olivera Vučić, dr Marija Draškić, Vesna Ilić Prelić, dr Agneš Kartag Odri, Katarina Manojlović Andrić, dr Dragiša Slijepčević, dr Dragan Stojanović i Predrag Ćetković, u postupku po ustavnoj žalbi Siniše Vesića iz Kruševca, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici održanoj 21. januara 2010. godine, doneo je
R E Š E Nj E
Odbacuje se ustavna žalba Siniše Vesića izjavljena protiv presude Okružnog suda u Subotici Gž 1. 267/08 od 27. novembra 2008. godine i rešenja Vrhovnog suda Srbije Rev. II 647/09 od 27. maja 2009. godine.
O b r a z l o ž e nj e
1. Siniša Vesić iz Kruševca, preko punomoćnika Olivere Jovanić, advokata iz Subotice, podneo je Ustavnom sudu 24. avgusta 2009. godine ustavnu žalbu protiv presude Okružnog suda u Subotici Gž 1. 267/08 od 27. novembra 2008. godine i rešenja Vrhovnog suda Srbije Rev. II 647/09 od 27. maja 2009. godine, zbog povrede prava na pravično suđenje i zbog „povrede čl. 22, 32. i 36." Ustava Republike Srbije. U dopuni ustavne žalbe od 20. novembra 2009. godine, kao povređena prava su navedena prava na upotrebu svog jezika i pisma, na pravično suđenje i na jednaku zaštitu prava. Podnosilac ustavne žalbe je predložio da Ustavni sud usvoji ustavnu žalbu i „ukine" osporene presude, da odredi „da se uklone štetne posledice i naknadi šteta, u roku od 30 dana" kao i da mu se naknade troškovi podnošenja u opredeljenom iznosu.
2. Ustavna žalba je kao pravno sredstvo ustanovljena Ustavom Republike Srbije od 2006. godine. Saglasno odredbi člana 170. Ustava, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu. Postupak po ustavnoj žalbi se, u smislu odredbe člana 175. stav 3. Ustava, uređuje zakonom.
Odredba člana 82. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS", broj 109/07) sadržinski je identična navedenoj odredbi člana 170. Ustava.
Odredbom člana 84. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu propisano je da se ustavna žalba može izjaviti u roku od 30 dana od dana dostavljanja pojedinačnog akta odnosno od dana preduzimanja radnje kojom se povređuje ili uskraćuje ljudsko ili manjinsko pravo i sloboda zajemčena Ustavom.
3. U sprovedenom prethodnom postupku Ustavni sud je utvrdio sledeće: da je osporenom presudom Okružnog suda u Subotici Gž 1. 267/08 od 27. novembra 2008. godine odbijena kao neosnovana žalba tužioca, ovde podnosioca ustavne žalbe, izjavljena protiv presude Opštinskog suda u Subotici P1. 282/07 od 13. maja 2008. godine; da je osporena presuda Okružnog suda u Subotici dostavljena punomoćniku podnosioca ustavne žalbe 22. decembra 2008. godine; da je osporenim rešenjem Vrhovnog suda Srbije Rev. II 647/09 od 27. maja 2009. godine odbačena kao neblagovremena revizija podnosioca ustavne žalbe; da je revizijsko rešenje dostavljeno punomoćniku podnosioca ustavne žalbe 24. jula 2009. godine.
Iz sadržine ustavne žalbe proizlazi da se navodima žalbe isključivo osporava presuda Okružnog suda u Subotici Gž 1. 267/08 od 27. novembra 2008. godine, odnosno postupak pred prvostepenim i drugostepenim sudom koji je pravnosnažno okončan navedenom drugostepenom presudom, iako se kao osporeni akt navodi i rešenje Vrhovnog suda Srbije Rev. II 647/09 od 27. maja 2009. godine. Ustavni sud je utvrdio da se ni u ustavnoj žalbi, niti u njenoj dopuni ne iznosi ni jedan navod kojim bi osporeno revizijsko rešenje bilo dovedeno u vezu sa povredom nekog Ustavom zajemčenog prava ili slobode. U odnosu na formalno osporeno rešenje Vrhovnog suda Srbije Rev. II 647/09 od 27. maja 2009. godine, Ustavni sud je utvrdio da nije naveden nijedan ustavnopravni razlog osporavanja navedenog rešenja, pa je ustavnu žalbu u ovom delu, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 4) Zakona u Ustavnom sudu, odbacio, jer ne postoje pretpostavke utvrđene Ustavom i Zakonom za vođenje postupka.
Takođe, Ustavni sud je utvrdio da je revizija izjavljena protiv osporene presude Okružnog suda u Subotici Gž.1 267/08 od 27. novembra 2008. godine odbačena kao neblagovremena. Ustavni sud je, stoga, blagovremenost ustavne žalbe u odnosu na ovaj osporeni akt, cenio u odnosu na datum njegovog dostavljanja. Imajući u vidu da je osporena presuda Okružnog suda dostavljena punomoćniku podnosioca ustavne žalbe 22. decembra 2008. godine, a da je ustavna žalba podneta 24. avgusta 2009. godine, Ustavni sud je podnetu ustavnu žalbu u ovom delu odbacio kao neblagovremenu, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 2) Zakona o Ustavnom sudu.
Polazeći od iznetog, Ustavni sud je, na osnovu odredbe člana 46. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, rešio kao u izreci.
|
|
|
PREDSEDNIK dr Bosa Nenadić |