Odbacivanje ustavne žalbe protiv procesnog rešenja o izuzeću i prigovoru na optužnicu

Kratak pregled

Ustavni sud je odbacio ustavnu žalbu izjavljenu protiv rešenja Višeg suda kojim je odlučeno o izuzeću sudija i prigovoru na optužnicu. Sud je zaključio da se radi o procesnom rešenju, a ne o pojedinačnom aktu kojim se odlučuje o pravima.

Tekst originalne odluke

Ustavni sud u sastavu: predsednik dr Bosa Nenadić i sudije dr Olivera Vučić, dr Marija Draškić, Bratislav Đokić, Vesna Ilić Prelić, dr Goran Ilić, dr Agneš Kartag Odri, Katarina Manojlović Andrić, mr Milan Marković, dr Dragiša Slijepčević, Milan Stanić, dr Dragan Stojanović i Predrag Ćetković, u postupku po ustavnoj žalbi Gordane Petrović iz Beograda, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici održanoj 1. jula 2010. godine, doneo je

R E Š E Nj E

Odbacuje se ustavna žalba Roberta Šoje izjavljena protiv rešenja Višeg suda u Subotici Kv. 55/10 od 17. februara 2010. godine.

O b r a z l o ž e nj e

1. Robert Šoja iz Stare Moravice, opština Bačka Topola, preko punomoćnika Olivere Jovanić, advokata iz Subotice, podneo je Ustavnom sudu 25. marta 2010. godine nepotpisanu ustavnu žalbu, uz koju je priložio potpisano posebno punomoćje advokatu za njeno podnošenje, protiv rešenja Višeg suda u Subotici Kv. 55/10 od 17. februara 2010. godine, zbog povreda prava na jezik, načela zabrane diskriminacije, načela sudske zaštite prava, prava na dostojanstvo i slobodan razvoj ličnosti, prava na pravično suđenje, prava na suđenje u razumnom roku, prava na rehabilitaciju i naknadu štete i prava na jednaku zaštitu prava i na pravno sredstvo, zajemčenih odredbama čl. 10, 21, 22, 23, 32, 35. i 36. Ustava Republike Srbije i člana 6. Evropske konvencije za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda.

U ustavnoj žalbi je navedeno: da podnosilac smatra da je diskriminisan po više osnova; da je optužnica koja je podignuta protiv podnosioca morala biti dostavljena i braniocu na mađarskom jeziku „da bi formalna odbrana mogla da proveri tačnost prevoda na mađarski“; da su pojedini akti u postupku sačinjeni „malo na srpskom, malo na hrvatskom jeziku“; da podnosilac nije mogao biti svestan da je delo za koje se tereti optužnicom zabranjeno, jer „ne samo što (Krivični zakonik) nikada nije objavljen na mađarskom jeziku, nego uopšte ne postoji prevod ovog zakona na mađarski jezik“; da je podnosiocu povređeno pravo na pravično suđenje „zbog velikog broja podnetih ustavnih žalbi nereizabranih sudija, kao i samog postupka reizbora sudija, gde je Visoki savet sudstva oko 6 minuta raspravljao o pojedinačnom kandidatu, što nije dovoljno ni da se pročita konkursna dokumentacija, a ne da se raspravi o kandidatu“. Ustavnom žalbom se osporava kako zakonitost i pravilnost sprovođenja istražnih radnji koje su prethodile podizanju optužnice, tako i dokazi na kojima se optužnica zasniva. Podnosilac ustavne žalbe je predložio da Ustavni sud usvoji ustavnu žalbu, utvrdi da su mu osporenim rešenjem povređena označena prava, poništi osporeno rešenje i odredi da se uklone štetne posledice u roku od 30 dana, kao i da mu se naknade troškovi ustavne žalbe u opredeljenom iznosu.

2. Saglasno odredbi člana 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu. Postupak po ustavnoj žalbi se, u smislu člana 175. stav 3. Ustava, uređuje zakonom.

Odredba člana 82. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, broj 109/07) sadržinski je identična navedenoj odredbi člana 170. Ustava.

3. U sprovedenom prethodnom postupku, Ustavni sud je utvrdio da je osporenim rešenjem Višeg suda u Subotici Kv. 55/10 od 17. februara 2010. godine, u stavu prvom izreke odbačen zahtev za izuzeće sudija Okružnog suda u Subotici podnet od strane branioca okrivljenog, ovde podnosioca ustavne žalbe, a u stavu drugom izreke odbijen kao neosnovan prigovor branioca okrivljenog podnet protiv optužnice Okružnog javnog tužioca u Subotici Kt. 78/08 od 1. decembra 2009. godine.

4. Ustavni sud ukazuje na to da je institut izuzeća sudije u krivičnom postupku regulisan čl. 40. do 45. Zakonika o krivičnom postupku („Službeni list SRJ“, br. 70/01 i 68/02 i „Službeni glasnik RS“, br. 58/04, 85/05, 115/05, 49/07, 122/08 i 72/09). Iz ovih odredaba Zakonika proizlazi da institut izuzeća sudije treba da obezbedi svakome da o njegovim pravima, obavezama ili krivičnoj odgovornosti odlučuje nepristrasan sud, što jeste jedna od garancija prava na pravično suđenje zajemčenog članom 32. stav 1. Ustava. Međutim, rešenjem o izuzeću se ne odlučuje o krivičnoj odgovornosti okrivljenog, već o tome u krivičnom postupku sud odlučuje presudom. Učestvovanje sudije koji je morao biti izuzet u donošenju presude predstavlja apsolutno bitnu povredu odredaba krivičnog postupka, zbog koje je moguće žalbom pobijati presudu krivičnog suda, a tek po iscrpljivanju ovog pravnog sredstva može se izjaviti i ustavna žalba, u slučaju da je navedena povreda pravila krivičnog postupka dovela do povrede prava na pravično suđenje. Rešenje o izuzeću sudije stoga po svojoj pravnoj prirodi predstavlja procesno rešenje, a ne pojedinačni pravni akt protiv koga se, u smislu odredaba člana 170. Ustava i člana 82. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu, ustavna žalba može izjaviti.

S druge strane, Ustavni sud ukazuje na to da je optužnica akt kojim ovlašćeni tužilac pokreće, odnosno nastavlja započeti krivični postupak u kome će nadležni krivični sud, nakon izvođenja svih potrebnih dokaza na zakonom propisan način, pravnosnažno odlučiti o osnovanosti optužnice i posledično o krivičnoj odgovornosti okrivljenog. Ustavni sud je utvrdio da je osporeno rešenje Višeg suda u Subotici Kv. 55/10 od 17. februara 2010. godine doneto u postupku ispitivanja optužnice podignute od strane nadležnog javnog tužilaštva protiv podnosioca ustavne žalbe kao okrivljenog, a po prigovoru njegovog branioca u tom postupku. Ustavni sud s tim u vezi konstatuje da je za podizanje optužnice protiv nekog lica dovoljna i osnovana sumnja, kao stepen izvesnosti da je to lice, odnosno okrivljeni, izvršilo krivično delo, koja proizlazi iz do tada prikupljenih dokaza. Rešenjem kojim se odlučuje o prigovoru protiv optužnice ceni se samo da li iz spisa predmeta proizlazi osnovana sumnja da je okrivljeni izvršio krivično delo koje mu se stavlja na teret, a sve činjenice i pravna pitanja sud utvrđuje i razjašnjava na glavnom pretresu, kada će oceniti sve izvedene dokaze i, po potrebi, izvesti i druge dokaze radi utvrđivanja da li je okrivljeni izvršio krivično delo koje mu je optužnicom stavljeno na teret i da li je krivično odgovoran. Iz ovoga sledi da sudska kontrola optužnice predstavlja postupak stavljanja okrivljenog pod optužbu, odnosno posebnu fazu prethodnog krivičnog postupka. Okrivljeni će u daljem toku krivičnog postupka, u fazi kontradiktornog, usmenog i javnog glavnog pretresa, imati pravo i mogućnost da osporava kako postojanje i način pribavljanja dokaza u pogledu krivičnog dela čije izvršenje mu se optužnicom stavlja na teret, tako i svoju krivičnu odgovornost.

Imajući u vidu sve navedeno, Ustavni sud je ocenio da osporeno rešenje po svojoj pravnoj prirodi predstavlja procesno rešenje kojim se, u fazi prethodnog krivičnog postupka, u smislu odredaba Zakonika o krivičnom postupku, isključivo odlučuje o izuzeću sudija i ceni ispunjenost formalnih uslova za dalje vođenje krivičnog postupka, a ne pojedinačni pravni akt kojim se odlučuje o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe, optužbama protiv njega ili njegovoj krivičnoj odgovornosti i protiv koga se, u smislu odredaba člana 170. Ustava i člana 82. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu, ustavna žalba može izjaviti. Ustavni sud je, stoga, ustavnu žalbu odbacio kao nedopuštenu, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 4) Zakona u Ustavnom sudu, jer ne postoje pretpostavke utvrđene Ustavom i Zakonom za vođenje postupka i odlučivanje.

5. S obzirom na navedeno, Ustavni sud je, na osnovu odredbe člana 46. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, rešio kao u izreci.

PREDSEDNIK

USTAVNOG SUDA

dr Bosa Nenadić

Odbacivanje ustavne žalbe protiv procesnog rešenja o izuzeću i prigovoru na optužnicu

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti