Odluka Ustavnog suda o odbijanju žalbe zbog produženja pritvora okrivljenom

Kratak pregled

Ustavni sud je odbio ustavnu žalbu protiv rešenja o produženju pritvora. Ocenjeno je da trajanje pritvora nije nerazumno dugo i da su sudovi pružili detaljne i individualizovane razloge za produženje zbog opasnosti od bekstva i ponavljanja krivičnog dela.

Tekst originalne odluke

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda Snežana Marković, predsednik Veća, i sudije Miroslav Nikolić, dr Tijana Šurlan, Tatjana Đurkić, dr Milan Škulić, dr Vladan Petrov, dr Dragana Kolarić i Vesna Ilić Prelić, članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalbi N. S . iz Kragujevca, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi sa članom 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 6. juna 202 4. godine, doneo je

O D L U K U

Odbija se kao neosnovana ustavna žalba N. S . izjavljena protiv rešenja Višeg suda u Beogradu – Posebno odeljenje K. Po.1. 82/16 – Kv. Po.1. 593/18 od 31. decembra 2018. godine i rešenja Apelacionog suda u Beogradu – Posebno odeljenje Kž.2. Po.1. 12 /19 od 22. januara 201 9. godine u odnosu na istaknutu povredu prava iz člana 31. Ustava Republike Srbije, dok se u preostalom delu ustavna žalba odbacuje.

O b r a z l o ž e nj e

1. N. S . iz Kragujevca podneo je Ustavnom sudu, 22 . februara 201 9. godine, preko punomoćnika N. V, advokata iz Beograda , ustavnu žalbu protiv rešenja Višeg suda u Beogradu – Posebno odeljenje K. Po.1. 82/16 – Kv. Po.1. 593/18 od 31. decembra 2018. godine i rešenja Apelacionog suda u Beogradu – Posebno odeljenje Kž.2. Po.1. 12/19 od 22. januara 2019. godine, zbog povrede prava na dostojanstvo i slobodan razvoj ličnosti, prava na ograničeno trajanje pritvora i slobode kretanja, zajemčenih odredbama čl. 23, 31. i 3 9. Ustava Republike Srbije.

Podnosilac ustavne žalbe suštinski ističe i povredu prava na obrazloženu sudsku odluku, kao elementa prava na pravično suđenje , iz člana 32. Ustava, kako to proizlazi iz navoda same ustavne žalbe.

U ustavnoj žalbi je povreda označenih ustavnih prava i sloboda argumentovana , između ostalog, i sledećim nav odima:

- da je osporenim rešenjem Apelacionog suda u Beogradu – Posebno odeljenje Kž.2. Po.1. 12/19 od 22. januara 2019. godine povređen zakon na taj način što je na utvrđeno činjenično stanje pogrešno primenjen zakon;

- da je nejasno na koji način Apelacioni sud dva gotovo identična rešenja prilikom odlučivanja o žalbi ceni na različit način;

- da ni Apelacioni sud, kao ni prvostepeni sud, nisu dali jasno objašnjenje kakva je to jačina razloga o kojoj se govori i koja to konkretna okolnost na strani okrivljenog ukazuje na opravdanost produžavanja mere pritvora, gotovo po automatizmu;

- da ponovo nisu dati jasni razlozi koji ukazuju da blaža mera neće ostvariti svrhu sprečavanja okrivljenog da bude ponovo nedostupan organima gonjenja ili će u kratkom vremenskom periodu ponoviti krivično delo;

- da Apelacioni sud, pošto je jedanput ukinuo, drugi put potvrđuje rešenje kojim se prema okrivljenom produžava pritvor, iako svesni da takva odluka nije adekvatno obrazložena, kao i da u navedenoj odluci sud nije dao jasne razloge za odbijanje predloga da se mera pritvora zameni blažom merom.

2. Prema odredbi člana 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može podneti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu.

U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama zahteva istaknutog u njoj, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je, u sprovedenom postupku, iz dokumentacije dostavljene uz ustavnu žalbu i baze sudske prakse Vrhovnog suda , utvrdio:

- da je rešenjem istražnog sudije Višeg suda u Beogradu – Posebno odeljenje Ki. P o1. 63/11 od 5. januara 20 12. godine, a koje je ostavljeno na snazi rešenjem Višeg suda u Beogradu – Posebno odeljenje K. Po1. 82/16 – Kv. Po1. 527/17 od 7. novembra 2017. godine, određen pritvor prema okrivljenom, ovde podnosiocu ustavne žalbe, iz razloga propisanih odredbama člana 142. stav 1. tač. 1 ), 3 ) i 5 ) tada važećeg Zakonika o krivičnom postupku („Službeni list SRJ“, br. 70/01 i 68/02 i „Službeni glasnik RS“, br. 58/04, 85/05, 115/05, 46/06, 49/07, 122/08, 20/09 i 72/09), a po kom rešenju je okrivljeni lišen slobode 6. novembra 201 7. godine;

- da je optužnicom Tužilaštva za organizovani kriminal KT. 27/11 od 26. oktobra 2012. godine, nakon osnovnih optužnica Tužilašt va za organizovani kriminal KTS. 17/09 od 12. aprila 2010. godine, KTS. 17/09 od 20. aprila 2011. godine, KTS. 17/09 od 27. juna 2011. godine, KT . 26/10 od 22. avgusta 2011. godine, KT. 7/11 od 14 . oktobra 2011. godine i KT. 27/11 od 26. oktobra 2012. godine , okrivljenom N. S . stavljeno na teret izvršenje krivičnog dela udruživanje radi vršenja krivičnih dela iz člana 346. stav 5. i krivičn og dela neovlašćena proizvodnja i stavljanje u promet opojnih droga iz člana 246. stav 2. u vezi sa stavom 1. Krivičnog zakona;

- da je pritvor prema podnosiocu ustavne žalbe tokom predmetnog krivičnog postupka više puta kontrolisan i pravnosnažno produžavan, a poslednji put pre donošenja osporenih rešenja, rešenjem Višeg suda u Beogradu – Posebno odeljenje K. Po.1. 82/16 – Kv. Po.1. 456/18 od 26. oktobra 2018. godine, iz razloga propisanih odredbom člana 211. stav 1. tač. 1) i 3) Zakonika o krivičnom postupku;

- da je presudom Višeg suda u Beogradu – Posebno odeljenje K. Po.1. 82/16 od 10. decembra 2018. godine, pored ostal ih, okrivljeni N. S . oglašen krivim zbog krivično g dela neovlašćena proizvodnja i stavljanje u promet opojnih drog a iz člana 246. stav 2. u vezi sa stavom 1. Krivičnog zakonika u saizvršilaštvu u produženom trajanju u vezi sa čl. 33. i 61. Krivičnog zakonika , pa mu je izrečena kazna zatvora u trajanju od deset godina i šest meseci, u koju kaznu mu se, na osnovu član a 63. Krivičnog zakonika, uračunava vreme provedeno u pritvoru po rešenju istražnog sudije Višeg suda u Beogradu – Posebno odeljenje Ki. Po1. 63/11 od 5. januara 2012. godine, koje je ostavljeno na snazi rešenjem Višeg suda u Beogradu – Posebno odeljenje K. Po1. 82/16 – Kv. Po1. 527/17 od 7. novembra 2017. godine, a koji mu se računa od 6. novembra 2017. godine, kada je lišen slobode pa nadalje;

- da je, istovremeno, rešenjem Višeg suda u Beogradu – Posebno odeljenje K. Po.1. 82/16 od 10. decembra 2018. godine prema okrivljenom N. S . bio produžen pritvor koji mu je po tom rešenju mogao trajati do upućivanja u zavod za izvršenje krivičnih sankcija, ali najduže dok ne istekne vreme trajanja kazne izrečene prvostepenom presudom, iz razloga propisanih odredbom člana 211. stav 1. tač. 1 ) i 3) Zakonika o krivičnom postupku ( „Službeni glasnik RS", br. 72/11, 101/11, 121/12, 32/13 i 45/13).

- da je rešenjem Apelacionog suda u Beogradu – Posebno odeljenje Kž.2. Po.1. 270/18 od 27. decembra 2018. godine, uvažavanjem žalbe okrivljenog i njegovog branioca, ukinuto rešenje Višeg suda u Beogradu – Posebno odeljenje K. Po.1. 82/16 od 10. decembra 2018. godine i predmet vraćen prvostepenom sudu na ponovno odlučivanje;

- da je osporenim prvostepenim rešenjem Višeg suda u Beogradu – Posebno odeljenje K. Po.1. 82/16 – Kv. Po.1. 593/18 od 31. decembra 2018. godine prema okrivljenom N. S . produžen pritvor koji mu po tom rešenju može trajati do upućivanja u zavod za izvršenje krivičnih sankcija, ali najduže dok ne istekne vreme trajanja kazne izrečene prvostepenom presudom, iz razloga propisanih odr edbom člana 211. stav 1. tač. 1) i 3 ) Zakonika o krivičnom postupku;

- da je u obrazloženju osporenog prvostepenog rešenja, između ostalog, navedeno: da je, odlučujući u ponovljenom postupku, veće iz člana 21. stav 4. ZKP Višeg suda uBeogradu – Posebnog odeljenja za organizovani kriminal, na osnovu odredbe člana 425a stav 5. ZKP, preispitalo razloge za pritvor nakon donete i javno objavljene prvostepene presude, pa je nakon izvršenog uvida u spise predmeta, a uzimajući u obzir sve primedbe i naloge iz rešenja Apelacionog suda u Beogradu od 27. decembra 2018. godine, donelo odluku kao u dispozitivu ovog rešenja ; da je, prilikom donošenja odluke, veće iz člana 21. stav 4. ZKP pre svega cenilo da je okrivljeni S. nepravnosnažnom presudom oglašen krivim da je radnje izvršenja dela preduzimao kao jedan od pripadnika organizovane kriminalne grupe koja je delovala u međunarodnim razmerama, čiji se pojedini pripadnici i posle više godina od pokretanja postupka i određivanja pritvora i dalje nalaze u bekstvu, zatim, da postoji opravdana sumnja da je organizovana kr iminalna grupa od prodaje droge ostvarila profit od više desetina miliona evra, te da najveći deo tog novca do sada nije pronađen, a što ukazuje da bi upravo taj novac mogao biti korišćen za bekstvo i skrivanje od državnih organa Republike Srbije, uz to je i ova organizovana grupa prema osnovanoj sumnji, za potrebe lakšeg kretanja svojih članova koristila lažne putne isprave; da je, pored svega navedenog, veće imalo u vidu u činjenicu da je okrivljeni N. S . bio upoznat da je protiv njega u toku krivični postupak pred Posebnim odeljenjem za organizovani kriminal Višeg suda u Beogradu i da je prema njemu određen pritvor, što je i sam na održanom ročištu potvrdio, te da se i pored toga duže od pet godina od momenta pokretanja postupka, nalazio u bekstvu i uspešno izbegavao lišenje slobode od strane domaćih državnih organa, na koji način u dužem vremenskom periodu nije mogla biti realizovana poternica koja je uz određeni pritvor, bila raspisana prema njemu, samim tim je za sve vreme trajanja krivičnog postupka bio nedostupan organima gonjenja Republike Srbije, sve do momenta kada je sam odlučio da se preda državnim organima; da sve navedene okolnosti pojedinačno i u međusobnoj vezi, po oceni suda, ukazuju da u konkretnom slučaju u odnosu na okr ivljenog N . S . postoji opasnost od bekstva ukoliko bi se našao na slobodi, odnosno da postoji opasnost da bi okrivljeni mogao ponovo postati nedostupan organima gonjenja Republike Srbije i time ometati dalji tok krivičnog postupka, zbog čega je po oceni krivičnog veća neophodno i opravdano njegovo dalje zadržavanje u pritvoru po zakonskom osnovu iz člana 211. stav 1. tačka 1) ZKP; da, veće, takođe, na lazi da u odnosu na okrivljenog N . S . i dalje stoje razlozi propisani članom 211. stav 1. tačka 3) ZKP, s obzirom na to da postoji opravdana sumnja da je okrivljeni pripadnik organizovane kriminalne grupe i da je u okviru te grupe, koja je u dužem vremenskom periodu preduzimala veći broj radnji izv ršenja krivičnog dela neovlašćena proizvodnja i stavljanje u promet opojnih droga iz člana 246. KZ, imao svoju ulogu i zaduženje , kako mu se to optužnicom stavlja na teret, pored toga i da je prema izveštaju iz kaznene evidencije ranije osuđivan, što govori o njegovom ranijem životu i odnosu prema zakonu, pa sud zaključuje da sve navedene okolnosti predstavljaju osobite okolnosti koje u svojoj međusobnoj povezanosti ukazuju na opravdanu bojazan da bi okrivljeni u kratkom vremenskom periodu, ukoliko bi se našao na slobodi, mogao ponoviti isto ili istorodno krivično delo; da je, prilikom donošenja ovakve odluke, veće imalo u vidu i odredbu člana 189. Zakonika o krivičnom postupku i razmatralo da li u konkretnom slučaju postoje uslovi da se optuženom N . S . pritvor, najteža mera za obezbeđenje prisustva okrivljenog tokom krivičnog postupka, zameni nekom od zakonom propisanih b lažih mera, ali nije našlo da su uslovi za takvu odluku ispunjeni; da, naime, veće nalazi da su svi napred navedeni i obrazloženi razlozi za produženje pritvora ovom optuženom , propisani odredbom člana 211. stav 1. tač. 1) i 3) ZKP, u toj meri prisutni i takve jačine da u ovom trenutku još uvek opravdavaju njegovo dalje zadržavanje u pritvoru; da višegodišnje uspešno skrivanje optuženog N. S . od državnih organa Republike Srbije, pored toga što mu je bila poznata či njenica da se protiv njega pred tim sudom vodi krivični postupak zbog krivičnog dela iz člana 346. i člana 246. KZ, činjenica da se dobrovoljno predao domaćim državnim organima, dakle, sam odlučio kada će i gde to učiniti, na kraju n činjenica da je prema izveštaju iz kaznene evidencije ranije osuđivan, a koja ipak govori o njeg ovom odnosu prema zakonu, i za veće predstavljaju okolnosti koje su po svom karakteru adekvatne, ali i dovoljne da se prema njemu produži pritvor; da, samim tim, a imajući u vidu sve napred navedeno, veće nalazi da se nijednom drugom zakonom propisanom, a blažom merom, ne bi moglo obezbediti njegovo prisustvo do pravnosnažnog okončanja ovog krivičnog postupka;

- da su osporenim drugostepenim rešenjem Apelacionog suda u Beogradu – Posebno odeljenje Kž.2. Po.1. 12/19 od 22. januara 2019. godine odbijene kao neosnovane žalbe okrivljenog i njegovog branioca izjavljene protiv prvostepenog rešenja Višeg suda u Beogradu – Posebno odeljenje K. Po.1. 82/16 – Kv. Po.1. 593/18 od 31. decembra 2018. godine;

- da je u obrazloženju osporenog drugostepenog rešenja, između ostalog, navedeno: da je, prema oceni tog suda , pravilno prvostepeni sud prema okrivljenom N. S . produžio pritvor po osnovu zakonske odredbe člana 211. stav. 1. tač . 1) n 3) Z KP, a za svoje zaključke dao jasne razloge koje u svemu kao pravilne prihvata n taj sud, sledom čega su žalbe okrivljenog i njegovog branioca ocenjene kao neosnovane; da su žalbeni navodi okrivljenog da je on otac dvoje maloletne dece, kojima je potreban, te da njegovo zadržavanje u pritvoru vodi uništavanju porodice i njegovog zdravlja ocenjeni kao bez uticaja na drugačiju odluku suda u ovoj krivičnopravnoj stvari, jer je okrivljeni nepravnosnažnom presudom oglašen krivim zbog izvršenja krivičnog dela i izrečena mu je kazna zatvora u trajanju od deset godina i šest meseci, pa kod postojanja razloga propisanih odredbom člana 211. stav 1. tač. 1) i 3) ZKP , koji ukazuju na opasnost od bekstva odnosno ukazuju na to da će okrivljeni u kratkom vremenskom pe riodu ponoviti krivično delo, lične n porodične prilike okrivljenog ne mogu biti od uticaja na drugačije odlučivanje o trajanju pritvora; da su žalbeni navodi okrivljenog i njegovog branioca , kojima se insistira na tome da se okrivljeni predao državnim organima zbog čega ne stoje razlozi za njegovo zadržavanje u pritvoru, ocenjeni kao neosnovani , jer iz dokaza u spisima proizlazi da se okrivljeni N . S . nalazio u bekstvu duže od pet godina, pa pored drugih okolnosti koje su precizno i jasno obrazložene u pobijanom rešenju, prvostepeni sud pravilno zaključuje da postoje okolnosti iz člana 211. stav 1. tačka 1) ZKP, zbog kojih je pritvor prema okrivljenom nužno produžiti, pa se na temelju činjenice njegove dobrovoljne predaje nakon pet godina skrivanja, ne može doneti drugačija odluka o trajanju pritvora; da je, suprotno žalbenim navodima branioca okrivljenog, pravilno prvostepeni sud zaključio da protekom vremena okolnosti zbog kojih je pritvor prema okrivljenom N . S . određen i produžavan još uvek jesu takve jačine da je pritvor , iako najteža, jedina adekvatna mera za obezbeđenje prisustva okrivljenog i nesmetano vođenje krivičnog postupka i nakon donošenja nepr avnosnažne presude; da i prema nalaženju tog s uda i pored činjenice da je okrivljeni p roveo u p ritvoru više od 14 meseci, pravilno prvostepeni sud zaključuje da je pritvor, iako najteža , nužna i neophodna mera i da se ista svrha ne može ostvariti izricanjem neke druge blaže mere, pre svega mere zabrane napuštanja stana uz primenu elektronskog nadzora, a kako je to predloženo u izjavljenim žalbam a okrivljenog i njegovog branioca;

- da je, nakon što je Vrhovni kasacioni sud svojom presudom Kzz. OK. 6/21 od 22. aprila 2021. godine ukinuo, u osuđujućem delu, prethodno donetu drugostepenu presudu Apelacionog suda u Beogradu – Posebno odeljenje Kž.1. Po.1. 22/19 od 12. juna 2020. godine i predmet, u tom delu, vratio Apelacionom sudu u Beogradu – Posebno odeljenje na ponovno odlučivanje , u ponovljenom drugostepenom postupku presudom Apelacionog suda u Beogradu – Posebno odeljenje Kž.1. Po.1. 15/21 od 16. maja 2022. godine, između ostalog, delimičnim usvajanjem žalbi branilaca okrivljenog, preinačena presuda Višeg suda u Beogradu – Posebno odeljenje K. Po.1. 82/16 od 10. decembra 2018. godine u stavu 1. tač. 1, 2, 3. i 4. tako što je Apelacioni sud u Beogradu – Posebno odeljenje našao da se u radnjama više okrivljenih i podnosioca ustavne žalbe stiču sva zakonska obeležja po jednog krivičnog dela neovlašćena proizvodnja i stavljanje u promet opojnih droga iz člana 246. stav 2. u vezi sa stavom 1. Krivičnog zakonika , pa mu je izrečena kazna zatvora u trajanju od devet godina i šest meseci, u koju mu se, na osnovu član a 63. Krivičnog zakonika, uračunava vreme provedeno u pritvoru po rešenju istražnog sudije Višeg suda u Beogradu – Posebno odeljenje Ki. Po1. 63/11 od 5. januara 2012. godine, koje je ostavljeno na snazi rešenjem Višeg suda u Beogradu – Posebno odeljenje K. Po1. 82/16 – Kv. Po1. 527/17 od 7. novembra 2017. godine, a koji mu se računa od 6. novembra 2017. godine do 24. decembra 2021. godine i u režimu zabrane napuštanja stana, po rešenju Apelacionog suda u Beogradu – Posebno odeljenje Kž.1. Po.1. 15/21 od 24. decembra 2021. godine, koje je preinačeno rešenjem Kž.1. Po.1. 15/21 od 28. decembra 2021. godine, počev od 24. decembra 2021. godine, pa nadalje;

- da je presudom Vrhovnog sud a Kzz. OK. 2/23 od 12 . juna 202 3. godine, u stavu drugom izreke, odbijen kao neosnovan, pored ostalih, zahtev za zaštitu zakonitosti branilaca okrivljenog N . S . podnet protiv pravnosnažnih presuda Višeg suda u Beogradu – Posebno odeljenje K. Po.1. 82/16 od 10. decembra 2018. godine i Apelacionog suda u Beogradu – Posebno odeljenje Kž.1. Po.1. 15/21 od 16. maja 2022. godine, u odnosu na povrede zakona iz člana 438. stav 1. tačka 8), člana 438. stav 2. tačka 1) i člana 439. tačka 2) Zakonika o krivičnom postupku, dok je u preostalom delu zahtev za zaštitu zakonitosti odbačen;

- da je rešenjem Apelacionog suda u Beogradu – Posebno odeljenje Kž.1. Po.1. 15/21 od 24. decembra 2021. godine, koje je preinačeno rešenjem Kž.1. Po.1. 15/21 od 28. decembra 2021. godine , mera pritvora prema okrivljenom zamenjena blažom merom zabrane napuštanja stana, počev od 24. decembra 2021. godine.

4. Odredbama Ustava, na čije povrede se podnosilac poziva u ustavnoj žalbi, utvrđeno je: da je ljudsko dostojanstvo neprikosnoveno i svi su dužni da ga poštuju i štite i da svako ima pravo na slobodan razvoj ličnosti, ako time ne krši prava drugih zajemčena Ustavom (član 23.); da trajanje pritvora sud svodi na najkraće neophodno vreme, imajući u vidu razloge pritvora, da pritvor određen odlukom prvostepenog suda traje u istrazi najduže tri meseca, a viši sud ga može, u skladu sa zakonom, produžiti na još tri meseca i da ako do isteka ovog vremena ne bude podignuta optužnica, okrivljeni se pušta na slobodu (član 31. stav 1.); da posle podizanja optužnice trajanje pritvora sud svodi na najkraće neophodno vreme, u skladu sa zakonom (član 31. stav 2.); da se pritvorenik pušta da se brani sa slobode čim prestanu razlozi zbog kojih je pritvor bio određen (član 31. stav 3.); da svako ima pravo da se slobodno kreće i nastanjuje u Republici Srbiji, da je napusti i da se u nju vrati, a da se sloboda kretanja i nastanjivanja i pravo da se napusti Republika Srbija mogu ograničiti zakonom, ako je to neophodno radi vođenja krivičnog postupka, zaštite javnog reda i mira, sprečavanja širenja zaraznih bolesti ili odbrane Republike Srbije. (član 39. st. 1. i 2.).

Zakonikom o krivičnom postupku („Službeni glasnik RS“, br. 72/11, 101/11,121/12, 32/13 i 45/13) propisano je: da pre donošenja pravnosnažne odluke o izricanju krivične sankcije, okrivljenom mogu biti ograničene slobode i prava samo u meri neophodnoj za ostvarenje cilja postupka, pod uslovima propisanim ovim zakonikom (član 10. stav 1.); da prilikom određivanja mera iz člana 188. ovog Zakonika, organ postupka će voditi računa da se ne primenjuje teža mera ako se ista svrha može postići blažom merom (član 189. stav 1.); da se pritvor može odrediti samo pod uslovima predviđenim u ovom zakoniku i samo ako se ista svrha ne može ostvariti drugom merom, da je dužnost svih organa koji učestvuju u krivičnom postupku i organa koji im pružaju pravnu pomoć da trajanje pritvora svedu na najkraće neophodno vreme i da postupaju sa naročitom hitnošću ako se okrivljeni nalazi u pritvoru i da će se u toku celog postupka pritvor ukinuti čim prestanu razlozi na osnovu kojih je bio određen (član 210. st. 1. do 3.); da se pritvor može odrediti protiv lica za koje postoji osnovana sumnja da je učinilo krivično delo ako se krije ili se ne može utvrditi njegova istovetnost ili u svojstvu optuženog očigledno izbegava da dođe na glavni pretres ili ako postoje druge okolnosti koje ukazuju na opasnost od bekstva (član 211. stav 1. tačka 1)); da se pritvor može odrediti protiv lica za koje postoji osnovana sumnja da je učinilo krivično delo ako osobite okolnosti ukazuju da će u kratkom vremenskom periodu ponoviti krivično delo ili dovršiti pokušano krivično delo ili učiniti krivično delo kojim preti (član 211. stav 1. tačka 3)); da se od predaje optužnice sudu pa do upućivanja okrivljenog na izdržavanje krivične sankcije koja se sastoji u lišenju slobode, pritvor može odrediti, produžiti ili ukinuti rešenjem veća (član 216. stav 1.); da se rešenje o određivanju, produženju ili ukidanju pritvora donosi po službenoj dužnosti ili na predlog stranaka i branioca (član 216. stav 2.); da je veće dužno da i bez predloga stranaka i branioca ispita da li još postoje razlozi za pritvor i da donese rešenje o produženju ili ukidanju pritvora, po isteku svakih 30 dana do potvrđivanja optužnice, a po isteku svakih 60 dana nakon potvrđivanja optužnice pa do donošenja prvostepene presude (član 216. stav 3.).

5. Podnosilac smatra da mu je osporenim rešenjima povređeno pravo iz člana 31. Ustava. Istovremeno, podnosilac smatra da su mu merom produženja pritvora osporenim rešenjima povređeni pravo na dostojan stvo i slobodan razvoj ličnosti i slobod a kretanja, zajemčeni odredbama čl. 23 . i 39. Ustava. Imajući u vidu jedinstvenost tvrdnji i argumentacije kojima se obrazlaže kako povreda prava iz člana 31. Ustava, tako i povrede prava i slobode iz čl. 23. i 39. Ustava, a posebno imajući u vidu to da je ograničenje slobode kretanja imanentno pritvoru, kao najtežoj meri za obezbeđenje prisustva okrivljenog i za nesmetano vođenje krivičnog postupka , Ustavni sud je sve istaknute povrede ustavnih prava razmatrao sa aspekta prava iz člana 31. Ustava.

Povredu označenog ustavnog prava, podnosilac, u suštini, obrazlaže tvrdnjama da je nejasno na koji način Apelacioni sud dva gotovo identična rešenja prilikom odlučivanja o žalbi ceni na različit način, kao i da ni prvostepeni ni drugostepeni sud nisu dali jasno objašnjenje kakva je to jačina razloga o kojoj se govori i koja to konkretna okolnost na strani okrivljenog ukazuje na opravdanost produžavanja mere pritvora, koji se, po njegovim tvrdnjama, produžava „gotovo po automatizmu“.

Ustavni sud je osporeno trajanje pritvora ceni o od 6. novembra 2017. godine, kada je podnosilac lišen slobode, do 22. februara 2019. godine, kada je podneo ustavnu žalbu, pri tome imajući u vidu i to da je 24. decembra 2021. godine mera pritvora prema njemu zamenjena blažom merom zabrane napuštanja stana . Ustavni sud je imao u vidu i činjenicu da podnosilac ni prethodno ni naknadno nije osporavao rešenja kojima je odlučivano o određivanju, odnosno produženju pritvora prema njemu .

Ustavni sud ističe da postojanje osnovane sumnje na kojoj se zasniva lišenje slobode predstavlja suštinski deo garancija protiv proizvoljnog hapšenja i predstavlja conditio sine qua non kako za određivanje, tako i za produženje mere pritvora. Istovremeno, Ustavni sud naglašava da nije u nadležnosti Suda da ceni da li na osnovu dokaza na kojima se zasniva rešenje o određivanju ili produženju mere pritvora proizlazi osnovana sumnja da je neko lice izvršilo krivično delo.

Ustavni sud je u više svojih odluka (videti, pored ostalih, Odluku Už-4940/2010 od 31. marta 2011. godine, tačka 5. obrazloženja) zauzeo stanovište da dužina trajanja pritvora koja neće dovesti do povrede Ustav om zajemčenog prava iz člana 31. Ustava podrazumeva da nadležni sudovi u svojim odlukama navode relevantne i dovoljne razloge kojima opravdavaju trajanje mere pritvora i pokazuju posebnu hitnost u vođenju postupka.

Prilikom ocene osnovanosti navoda ustavne žalbe u odnosu na istaknutu povredu prava iz člana 31. Ustava, Ustavni sud i u ovom ustavnosudskom predmetu polazi od već zauzetog stava da ustavno jemstvo da sud trajanje pritvora svodi na najkraće vreme, imajući u vidu razloge pritvora, znači obavezu nadležnih sudova da u svojim odlukama navedu relevantne i dovoljne razloge kojima se opravdava trajanje mere pritvora, kao i da u vođenju postupka u kome se prema okrivljenom primenjuje mera pritvora pokažu primerenu hitnost.

Ustavni sud konstatuje da trajanje pritvora od podizanja optužnice do završetka krivičnog postupka Ustavom i Zakonikom o krivičnom postupku nije ograničeno, ali je nadležni sud, saglasno odredbama člana 31. stav 2. Ustava i člana 210. st. 2. i 3. i člana 216. Zakonika o krivičnom postupku, dužan da trajanje pritvora svede na najkraće neophodno vreme, u skladu sa zakonom, i da u određenim vremenskim intervalima, po službenoj dužnosti i bez predloga stranaka, ispita da li još postoje razlozi za zadržavanje lica u pritvoru ili ne, odnosno da pažljivo ispita opravdanost produženja pritvora s obzirom na okolnosti svakog konkretnog slučaja i podrobno obrazloži razloge zbog kojih smatra da legalni i legitimni ciljevi pritvora i dalje postoje. Ukoliko takvi razlozi i dalje postoje, pritvor se rešenjem produžava do dalje odluke suda, a najduže dok ne istekne kazna zatvora izrečena prvostepenom presudom. Takođe, nadležni sud je dužan da sa naročitom hitnošću postupa u pritvorskim predmetima.

Ustavni sud je utvrdio da je pritvor prema podnosiocu trajao jednu godin u tri mesec a i 1 6 dana, računajući od 6. novembra 2017. godine, kada je lišen slobode, do 22. februara 20 19. godine, kada je podneo ustavnu žalbu protiv osporenih rešenja.

Ocenjujući u konkretnom slučaju navode i razloge ustavne žalbe sa stanovišta povrede prava iz člana 31. Ustava, Ustavni sud je utvrdio da je nadležni sud, po službenoj dužnosti, blagovremeno i bez predloga okrivljenog ispitao opravdanost produženja pritvora, odnosno utvrdio i naveo dalje postojanje zakonskog osnova za pritvor, obrazlažući razloge zbog kojih je smatrao da je produženje pritvora opravdano. Nadležni sud je na ustavnopravno prihvatljiv način utvrdio da su ispunjeni zakonski uslovi i razlozi za dalje zadržavanje okrivljenog u pritvoru. Takođe, Ustavni sud nalazi da su nadležni sudovi za svoju odluku da prema podnosiocu ustavne žalbe produže pritvor dali relevantne, detaljne, veoma individualizovane i dovoljne razloge. Tačnije, nadležni sudovi su opravdanost i zakonitost produženja mere pritvora obrazložili na ustavnopravno prihvatljiv način, koji, po oceni Ustavnog suda, nije posledica arbitrarnog i proizvoljnog postupanja, pri čemu su jasno i detaljno obrazložili postojanje pritvorskih razloga iz člana 211. stav 1. tač. 1 ) i 3 ) Zakonika o krivičnom postupku.

Ustavni sud, takođe, ponavlja da je podnosilac u pritvoru do podnošenja ustavne žalbe, boravio jednu godin u tri mesec a i 16 dana, a da je za to vreme bila doneta i prvostepena presuda, koja je kasnije preinačena presudom Apelacionog suda u Beogradu – Posebno odeljenje Kž.1. Po.1. 15/21 od 16. maja 2022. godine, kojom je podnosilac pravnosnažno osuđen na kaznu zatvora u trajanju od devet godina i šest meseci. Stoga, Ustavni sud smatra da su u konkretnom slučaju nadležni sudovi postupali sa velikom dozom ažurnosti, kako bi trajanje pritvora sveli na najmanju moguću meru , posebno imajući u vidu to da je mera pritvora i pre pravnosnažnog okončanja krivičnog postupka vođenog protiv podnosioca bila zamenjena blažom merom.

Kako je najkraće neophodno vreme trajanja pritvora relativna kategorija, koja zavisi od niza činilaca i mora se proceniti u svakom pojedinačnom slučaju, prema njegovim specifičnim okolnostima, Ustavni sud je ocenio da se konkretno trajanje pritvora objektivno ne može smatrati nerazumno dugim. Stoga se ni navodi ustavne žalbe ne mogu smatrati osnovanim ustavnopravnim razlozima za tvrdnju o povredi zajemčenog ustavnog prava.

Polazeći od navedenog, Ustavni sud je utvrdio da su neosnovane tvrdnje podnosioca ustavne žalbe da mu je osporenim rešenjima Višeg suda u Beogradu – Posebno odeljenje K. Po.1. 82/16 – Kv. Po.1. 593/18 od 31. decembra 2018. godine i Apelacionog suda u Beogradu – Posebno odeljenje Kž.2. Po.1. 12/19 od 22. januara 2019. godine povređeno pravo zajemčeno odredbom člana 31. Ustava.

Na osnovu svega izloženog, Ustavni sud je, na osnovu odredbe člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, br. 109/07, 99/11, 18/13 - Odluka US, 40/15 - dr. zakon, 103/15 , 10/23 i 92/23), u ovom delu ustavnu žalbu odbio kao neosnovanu , odlučujući kao u prvom delu izreke.

6. U odnosu na tvrdnje podnosioca ustavne žalbe da mu je osporenim rešenjima povređeno pravo na obrazloženu sudsku odluku , kao element prava na pravično suđenje iz člana 32. Ustava , Ustavni sud i ovom prilikom ukazuje na to da obaveza obrazlaganja sudske odluke ne znači da se u odluci moraju dati detaljni odgovori na sve iznete argumente, a to naročito važi za obrazloženje odluka sudova po pravnom leku u kojima su prihvaćeni argumenti izneti u odlukama nižestepenog suda, koje sud pravnog leka i potvrđuje, kao što je slučaj i u konkretnom postupku. Za ocenu da li su u tim slučajevima ispunjeni standardi prava na pravično suđenje neophodno je sagledati da li su redovni sudovi obrazložili svoje zaključke o odlučnim pitanjima.

Konkretno, prvostepeni i drugostepeni sud su na ustavnopravno prihvatljiv način cenili i pojedinačno i u međusobnoj povezanosti sve relevantne činjenice i okolnosti od značaja za obezbeđenje prisustva okrivljenog i za nesmetano vođenje krivičnog postupka. Naime, postupajući sudovi su nesumnjivo imali u vidu odredb e člana 188. ZKP , kojima su propisane mere za obezbeđenje prisustva okrivljenog i za nesmetano vođenje krivičnog postupka: poziv, dovođenje, zabrana prilaženja, sastajanja ili komuniciranja sa određenim licem i posećivanja određenih mesta, zabrana napuštanja boravišta, jemstvo, zabrana napuštanja stana i pritvor. Pri tome su u obrazloženju osporenih rešenja dali dovoljne i jasne razloge zašto je prema podnosiocu i dalje neophodno primenjivati i produž iti pritvor, te su imali u vidu i odredbu člana 189. Zakonika o krivičnom postupku koja, između ostalog, propisuje da će, prilikom određivanja mera iz člana 188. tog z akonika, organ postupka voditi računa da se ne primenjuje teža mera ako se ista svrha može postići blažom merom. Postupajući sudovi su u osporenim rešenjima utvrdili da nema mesta primeni navedene odredbe ZKP, te su tvrdnje podnosioca o povredi prava na obrazloženu sudsku odluku iz člana 32. Ustava očigledno neosnovane.

S obzirom na to da, prilikom odlučivanja u postupku po ustavnoj žalbi, Ustavni sud uvažava i praksu međunarodnih institucija za zaštitu ljudskih prava, Ustavni sud ukazuje na stav Evropskog suda za ljudska prava po kome je jedan od bitnih elemenata prava na pravično suđenje i pravo na obrazloženu sudsku odluku (videti presudu u predmetu Ruiz Torija protiv Španije, od 9. decembra 1994. godine). Međutim, obaveza obrazloženja sudske odluke ne znači da se u odluci moraju dati detaljni odgovori na sve iznete argumente (videti presudu u predmetu Van de Hurk protiv Holandije, od 19. aprila 1994. godine).

Imajući u vidu sve navedeno, Ustavni sud je u ovom delu ustavnu žalbu odbacio, saglasno odredb ama člana 36. stav 1. tač. 5) i 7) Zakona o Ustavnom sudu , odlučujući kao u drugom delu izreke.

7. Polazeći od svega izloženog, Ustavni sud je, na osnovu odredaba člana 42b stav 1. tačka 1), člana 45. tačka 9) i člana 46. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, kao i člana 89. Poslovnika o radu Ustavnog suda („Službeni glasnik RS“, broj 103/13) , doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

Snežana Marković, s.r.

Slični dokumenti

• Už 6806/2020: Odbijanje ustavne žalbe protiv rešenja o produženju pritvora zbog opasnosti od bekstva
• Už 4537/2021: Odbijanje ustavne žalbe P. K. zbog produženja pritvora
• Už 5946/2018: Odluka Ustavnog suda o ustavnoj žalbi protiv rešenja o produženju pritvora
• Už 1766/2019: Odluka Ustavnog suda o pravu na ograničeno trajanje pritvora