Odluka Ustavnog suda o povredi prava na pravno sredstvo

Kratak pregled

Ustavni sud usvojio je žalbu i utvrdio da je odlukom školskog odbora, kojom nijedan kandidat nije izabran za direktora i koja je sadržala netačnu pouku o pravnom leku, povređeno pravo na pravno sredstvo zagarantovano Ustavom. Odluka je objavljena u „Službenom glasniku“.

Tekst originalne odluke

Republika Srbija
USTAVNI SUD
Už-173/2007
25.06.2009.
Beograd

Ustavni sud u sastavu: predsednik dr Bosa Nenadić i sudije dr Olivera Vučić, dr Marija Draškić, Vesna Ilić Prelić, dr Agneš Kartag Odri, Katarina Manojlović Andrić, mr Stanka Milanović, dr Dragiša Slijepčević, dr Dragan Stojanović i Predrag Ćetković, u postupku po ustavnoj žalbi Vladimira Tomića iz Petrovaradina, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici održanoj 25. juna 2009. godine, doneo je

O D L U K U

1. Usvaja se ustavna žalba Vladimira Tomića i utvrđuje se da mu je Odlukom Školskog odbora Osnovne muzičke škole «Filip Višnjić» iz Šida, broj 166-2 od 27. avgusta 2007. godine, povređeno pravo na pravno sredstvo utvrđeno odredbom člana 36. stav 2. Ustava Republike Srbije, dok se u preostalom delu žalba odbija.
2. Ovu Odluku objaviti u «Službenom glasniku Republike Srbije».

O b r a z l o ž e nj e

1. Vladimir Tomić iz Petrovaradina je 9. oktobra 2007. godine izjavio ustavnu žalbu u kojoj «traži da Ustavni sud zaštiti njegovo pravo na rad u muzičkoj školi «Filip Višnjić» u Šidu i da ga obešteti za svu nepravdu koju podnosi».

2. U postupku prethodnog ispitivanja podneska utvrđeno je da ustavna žalba ne sadrži sve podatke propisane članom 85. Zakona o Ustavnom sudu («Službeni glasnik RS», broj 109/07).
Ustavni sud je, na osnovu odredbe člana 44. stav 1. Poslovnika o radu Ustavnog suda («Službeni glasnik RS», br. 24/08 i 27/08), dopisom od 20. marta 2008. godine obavestio podnosioca ustavne žalbe o nedostacima koji sprečavaju postupanje Suda po podnetoj žalbi i zatražio da, u roku od 15 dana od dana prijema dopisa, dostavi uređenu i dopunjenu ustavnu žalbu koja treba da sadrži sve podatke propisane članom 85. Zakona o Ustavnom sudu.
Podnosilac ustavne žalbe je 2. aprila 2008. godine uputio Ustavnom sudu podnesak u kome je istakao da ustavnu žalbu podnosi protiv odluke Školskog odbora Osnovne muzičke škole «Filip Višnjić» iz Šida, broj 166-2 od 27. avgusta 2007. godine, zbog povrede prava iz čl. 18, 21, 22, 36. i 60. Ustava Republike Srbije. Podnosilac ustavne žalbe navodi da je osporenim aktom odlučeno da na konkursu za izbor direktora navedene škole nije izabran nijedan kandidat i da mu je poukom o pravnom leku «zabranjeno» da protiv te odluke podnese prigovor ili da podnese tužbu nadležnom sudu. Prema mišljenju podnosioca ustavne žalbe, diskriminacija se sastoji u tome što je osporenom odlukom, s jedne strane, uskraćeno njegovo pravo na rad, a s druge strane, onemogućena mu je pravna zaštita. U prilog svojih navoda podnosilac ustavne žalbe ističe da je još dva puta učestvovao na konkursu raspisanom za radno mesto direktora iste osnovne škole i da je u oba slučaja doneta odluka da se ne izabere nijedan kandidat, iako je on bio «jedini stručni konkursni kandidat». U ustavnoj žalbi njen podnosilac dalje ističe da je podneo tužbu Okružnom sudu u Sremskoj Mitrovici, a nakon toga i žalbu Vrhovnom sudu Srbije, ali «samoinicijativno, a ne sa pozivom na prethodne odluke».
Podnosilac ustavne žalbe traži od Ustavnog suda da utvrdi diskriminaciju u konkretnom slučaju i da «naloži Osnovnoj muzičkoj školi «Filip Višnjić» iz Šida te Sekretarijatu AP Vojvodina da ga pravedno obešteti u skladu sa članom 35. Ustava Republike Srbije, uz pravo na rehabilitaciju i naknadu štete».

3. Saglasno članu 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu.
Odredbama Ustava na čiju se povredu poziva podnosilac ustavne žalbe, utvrđeno je: da se ljudska i manjinska prava zajemčena Ustavom neposredno primenjuju (član 18. stav 1.); da su pred Ustavom i zakonom svi jednaki, da svako ima pravo na jednaku zakonsku zaštitu, bez diskriminacije i da je zabranjena svaka diskriminacija, neposredna ili posredna, po bilo kom osnovu, a naročito po osnovu rase, pola, nacionalne pripadnosti, društvenog porekla, rođenja, veroispovesti, političkog ili drugog uverenja, imovnog stanja, kulture, jezika, starosti i psihičkog ili fizičkog invaliditeta (član 21. st. 1. do 3.); da svako ima pravo na sudsku zaštitu ako mu je povređeno ili uskraćeno neko ljudsko ili manjinsko pravo zajemčeno Ustavom, kao i pravo na uklanjanje posledica koje su povredom nastale (član 22. stav 1.); da svako ima pravo na žalbu ili drugo pravno sredstvo protiv odluke kojom se odlučuje o njegovom pravu, obavezi ili na zakonu zasnovanom interesu (član 36. stav 2.); da se jemči pravo na rad, u skladu sa zakonom, da svako ima pravo na slobodan izbor rada i da su svima, pod jednakim uslovima, dostupna sva radna mesta (član 60. st. 1. do 3.).
U postupku pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama istaknutog zahteva, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

4. Ustavni sud je u sprovedenom postupku izvršio uvid u celokupnu dokumentaciju priloženu uz ustavnu žalbu, pa je utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za odlučivanje o ustavnoj žalbi:
Odlučujući po konkursu za izbor direktora škole, Školski odbor Osnovne muzičke škole «Filip Višnjić» iz Šida, po pribavljenom mišljenju nastavničkog veća, doneo je odluku broj 166-2 od 27. avgusta 2007. godine da na radno mesto direktora škole, na mandatni period od četiri godine, ne izabere nijednog kandidata. U obrazloženju odluke se navodi da, po mišljenju školskog odbora i nastavničkog veća, podnosilac ustavne žalbe ne može biti izabran za direktora škole, pošto ne poznaje problematiku materijalnih i ljudskih resursa te škole i lokalne zajednice, a time ni započete procese vezane za školski razvojni plan. Pored toga, škole u kojima je podnosilac ustavne žalbe radio pre prijavljivanja na konkurs dale su vrlo nepovoljno mišljenje o njemu. Osporena odluka sadrži uputstvo o pravnom sredstvu u kome se navodi da protiv te odluke nije dopušten prigovor niti neko drugo pravno sredstvo, pošto je, prema članu 121. stav 6. Zakona o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja, pravna zaštita dopuštena samo protiv odluke kojom je neki kandidat izabran, odnosno samo protiv odluke o izboru kandidata a ne i protiv odluke kojom nijedan kandidat nije izabran.
Okružni sud u Sremskoj Mitrovici je 29. novembra 2007. godine doneo rešenje U-122/07, kojim je odbacio tužbu podnosioca ustavne žalbe za poništaj odluke Školskog odbora Osnovne muzičke škole «Filip Višnjić» iz Šida, broj 166-2 od 27. avgusta 2007. godine. U obrazloženju rešenja Okružni sud u Sremskoj Mitrovici konstatuje da osporena odluka nije upravni akt i da se upravni spor može voditi samo protiv odluke o izboru direktora na koju je nadležni organ dao saglasnost.
Podnosilac ustavne žalbe je protiv rešenja Okružnog suda u Sremskoj Mitrovici U-122/07 od 29. novembra 2007. godine podneo žalbu Vrhovnom sudu Srbije, o kojoj je taj sud odlučivao kao o zahtevu za vanredno preispitivanje sudske odluke. Presudom Uvp. I 7/08 od 29. maja 2008. godine, koju je Ustavni sud pribavio službenim putem, Vrhovni sud Srbije odbio je zahtev podnosioca ustavne žalbe kao neosnovan. Po mišljenju tog suda, pravilno je odlučio Okružni sud u Sremskoj Mitrovici kada je odbacio tužbu izjavljenu protiv odluke Školskog odbora Osnovne muzičke škole «Filip Višnjić» iz Šida, jer odluka da se na radno mesto direktora ne izabere nijedan kandidat ne predstavlja upravni akt.

5. Za odlučivanje Ustavnog suda u ovoj pravnoj stvari, pored već navedenih ustavnih odredaba, relevantne su i odredbe Ustava kojima je utvrđeno da zakonitost konačnih pojedinačnih akata kojima se odlučuje o pravu, obavezi ili na zakonom zasnovanom interesu podleže preispitivanju pred sudom u upravnom sporu, ako u određenom slučaju zakonom nije predviđena drugačija sudska zaštita (član 198. stav 2.), Zakona o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja («Službeni glasnik RS», br. 62/03, 64/03, 58/04, 62/04, 79/05 i 101/05) i Zakona o upravnim sporovima («Službeni list SRJ», broj 46/96).
Zakonom o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja propisano je: da delatnost obrazovanja i vaspitanja, u osnovnom obrazovanju i vaspitanju, obavlja, između ostalih - osnovna muzička škola (član 29. stav 1. tačka 2.); da direktora škole bira školski odbor, na osnovu javnog konkursa, po pribavljenom mišljenju nastavničkog veća, da se konkurs za izbor direktora raspisuje najkasnije tri meseca pre isteka mandata direktora, a odluka sa dokumentacijom o izabranom kandidatu dostavlja ministru na saglasnost, te da se smatra da je odluka organa upravljanja o izboru direktora doneta, odnosno da je ministar dao na nju saglasnost ako u roku od 30 dana od dana dostavljanja odluke ne donese akt kojim odbija saglasnost, kao i da učesnik konkursa nezadovoljan odlukom o izboru direktora ustanove ima pravo na sudsku zaštitu u upravnom sporu (član 59. st. 2 - 6.); da se prijem u radni odnos vrši na osnovu konačne odluke direktora o izboru kandidata na raspisanom konkursu (član 121. stav 1. tačka 1.), da direktor donosi odluku o izboru kandidata u roku od 15 dana od dana isteka roka za podnošenje prijava (stav 5.), a da kandidat nezadovoljan odlukom o izboru može da podnese prigovor organu upravljanja u roku od 8 dana od dana dostavljanja odluke (stav 6.).
Zakonom o upravnim sporovima određeno je da upravni akt, u smislu tog zakona, predstavlja akt kojim državni organ i preduzeće ili druga organizacija u vršenju javnih ovlašćenja rešava o pravu ili obavezi fizičkog lica ili pravnog lica ili druge stranke u upravnoj stvari (član 6. stav 2.); da se upravni spor može pokrenuti i protiv prvostepenog upravnog akta protiv koga nije dozvoljena žalba u upravnom postupku (član 7.); da tužilac u upravnom sporu može biti fizičko lice, pravno lice ili druga stranka ako smatra da joj je upravnim aktom povređeno neko pravo ili na zakonu zasnovani interes (član 12.).

6. Ocenjujući navode i razloge iznete u ustavnoj žalbi sa stanovišta citiranih odredaba Ustava i zakona, Ustavni sud je utvrdio da je osporenom odlukom Školskog odbora Osnovne muzičke škole «Filip Višnjić» iz Šida povređeno Ustavom zajemčeno pravo podnosioca ustavne žalbe na pravno sredstvo.
Po oceni Ustavnog suda, u pouci o pravnom sredstvu donosilac osporene odluke nije na pravilan način primenio odredbe Zakona o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja. Naime, izbor direktora ustanove uređen je članom 59. Zakona, a pravo na sudsku zaštitu u upravnom sporu, koje pripada učesniku konkursa koji nije zadovoljan odlukom o izboru direktora, predviđeno je stavom 6. tog člana. S druge strane, članom 121. navedenog Zakona uređuje se prijem u radni odnos u ustanovi. Saglasno odredbi stava 3. tog člana Zakona, direktor ustanove raspisuje konkurs za prijem u radni odnos i donosi odluku o izboru, a stavom 6. istog člana propisano je da kandidat nezadovoljan odlukom direktora o izboru može da podnese prigovor organu upravljanja u roku od osam dana od dana dostavljanja odluke. Iz navedenih zakonskih odredaba proizlazi da je pravo učesnika konkursa na pravnu zaštitu u postupku izbora direktora škole predviđeno odredbom člana 59. stav 6. Zakona o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja, te nema mesta primeni odredbe člana 121. stav 6. tog zakona.
Takođe, ne može se prihvatiti zaključak donosioca osporene odluke da je pravna zaštita dopuštena samo protiv odluke kojom je neki kandidat izabran. Po shvatanju Ustavnog suda, odluka školskog odbora o tome da ne izabere nijednog kandidata - isto kao i odluka o izboru direktora - predstavlja upravni akt, u smislu člana 6. Zakona o upravnim sporovima, jer se donosi u vršenju javnog ovlašćenja datog zakonom, u skladu sa ciljem u kome je ovlašćenje dato i njome se rešava o pravu učesnika konkursa u upravnoj stvari. Naime, u postupku odlučivanja o izboru direktora, školski odbor može izabrati jednog od kandidata i odluku dostaviti nadležnom ministru radi davanja saglasnosti. Međutim, postupak po konkursu za izbor direktora škole može se okončati i odlukom o tome da se ne izabere nijedan kandidat, čime se, nesumnjivo, rešava o pravu učesnika konkursa u upravnoj stvari. Imajući u vidu navedeno, Ustavni sud je ocenio da je osporenom odlukom povređeno pravo podnosioca ustavne žalbe na pravno sredstvo, zajemčeno članom 36. stav 2, u vezi člana 198. stav 2. Ustava.
Pri odlučivanju o istaknutoj povredi prava na sudsku zaštitu, koje garantuje član 22. Ustava, Ustavni sud je imao u vidu da je to pravo konzumirano pravom na pravno sredstvo, čiju povredu je Sud utvrdio.
Po oceni Ustavnog suda, osporenom odlukom nije povređeno načelo o neposrednoj primeni ljudskih i manjinskih prava, utvrđeno članom 18. Ustava. Naime, odredbom stava 2. tog člana predviđeno je, između ostalog, da se zakonom može propisati način ostvarivanja Ustavom zajemčenih prava, ako je to neophodno za ostvarivanje pojedinog prava zbog njegove prirode. S obzirom na sadržinu prava čija se povreda ističe u ustavnoj žalbi, ocenjeno je da se svrha njihovog ustavnog jemstva može postići jedino ako se način ostvarivanja tih prava propiše zakonom.
U vezi sa navodnom povredom zabrane diskriminacije iz člana 21. Ustava, Sud je utvrdio da osporena odluka nije dovela do povrede navedenog načela. Naime, podnosilac ustavne žalbe nije pružio dokaze da mu je zbog nekog ličnog svojstva povređeno ljudsko ili manjinsko pravo zajemčeno Ustavom (in concreto- pravo na rad), što je neophodna pretpostavka da bi se mogla utvrditi povreda zabrane diskriminacije. Takođe, prema oceni Suda, osporenom odlukom nije povređeno ni pravo na rad, zajemčeno članom 60. Ustava, budući da pravo na dostupnost svih radnih mesta, pod jednakim uslovima, ne podrazumeva i pravo učesnika konkursa da zasnuje radni odnos na radnom mestu za koje je raspisan konkurs.
Sud je našao da nema mesta isticanju zahteva za rehabilitaciju u postupku pred Ustavnim sudom, budući da je pravo na rehabilitaciju, saglasno odredbi člana 35. stav 1. Ustava, zajemčeno licu koje je bez osnova ili nezakonito lišeno slobode, pritvoreno ili osuđeno za kažnjivo delo.

7. Na osnovu odredbe člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu, Ustavni sud je usvojio ustavnu žalbu i ocenio da su posledice utvrđene povrede Ustavom zajemčenog prava takve prirode, da se pravično zadovoljenje podnosioca ustavne žalbe u ustavnosudskom postupku može ostvariti samom konstatacijom povrede prava na pravno sredstvo, kao i objavljivanjem ove Odluke u službenom glasilu Republike Srbije.
Naime, Ustavni sud je imao u vidu činjenicu da je podnosilac ustavne žalbe, uprkos pogrešnoj pouci, iskoristio svoje pravo na pravno sredstvo, najpre podnošenjem tužbe Okružnom sudu u Sremskoj Mitrovici, a potom i izjavljivanjem žalbe Vrhovnom sudu Srbije. S obzirom na to da Ustavni sud postupa u granicama postavljenog zahteva, a da ustavnom žalbom nije osporeno rešenje Okružnog suda u Sremskoj Mitrovici, niti presuda Vrhovnog suda Srbije, Sud može samo da konstatuje povredu prava na pravno sredstvo učinjenu osporenom odlukom, ali ne može da otkloni posledice učinjene povrede.
Polazeći od izloženog, Ustavni sud je, na osnovu odredbe člana 45. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK
USTAVNOG SUD

dr Bosa Nenadić

Odluka Ustavnog suda o povredi prava na pravno sredstvo

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti