Odluka Ustavnog suda o povredi prava na suđenje u razumnom roku

Kratak pregled

Usvaja se ustavna žalba Nusreta Karišika i utvrđuje povreda prava na suđenje u razumnom roku u parničnom postupku za naknadu štete. Postupak je trajao skoro sedam godina u prvostepenoj fazi, što je posledica nedelotvornog postupanja nadležnog suda.

Tekst originalne odluke

Republika Srbija
USTAVNI SUD
Už-173/2008
19.03.2009.
Beograd

Ustavni sud u sastavu: predsednik dr Bosa Nenadić i sudije dr Olivera Vučić, dr Marija Draškić, Vesna Ilić Prelić, dr Agneš Kartag Odri, Katarina Manojlović Andrić, mr Dragiša Slijepčević, dr Dragan Stojanović i Predrag Ćetković, u postupku po ustavnoj žalbi Nusreta Karišika iz sela Paralova, Opština Novi Pazar, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici održanoj 19. marta 2009. godine, doneo je

O D L U K U

1. Usvaja se ustavna žalba Nusreta Karišika i utvrđuje da je u postupku koji se pred Opštinskim sudom u Novom Pazaru vodi pod brojem P. 273/01 povređeno pravo podnosioca ustavne žalbe na suđenje u razumnom roku, garantovano odredbom člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije.
2. Utvrđuje se pravo podnosioca ustavne žalbe na naknadu štete, koju može ostvariti na način predviđen odredbama člana 90. Zakona o Ustavnom sudu.
3. Nalaže se nadležnim sudovima da preduzmu sve neophodne mere, kako bi se parnični postupak po tužbi podnosioca ustavne žalbe okončao u najkraćem mogućem roku.

O b r a z l o ž e nj e

1. Nusret Karišik iz sela Paralova, Opština Novi Pazar je 5. februara 2008. godine, preko punomoćnika, Mare Popović, advokata iz Novog Pazara, podneo Ustavnom sudu dozvoljenu i blagovremenu ustavnu žalbu, zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku iz člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije u postupku koji se vodi pred Opštinskim sudom u Novom Pazaru P. Br. 273/01.
Podnosilac ustavne žalbe navodi da je 27. marta 2001. godine podneo Opštinskom sudu u Novom Pazaru tužbu protiv tri određena lica, radi naknade štete. Navodi da je vlasnik određene katastarske parcele u Opštini Novi Pazar na kojoj je izgradio porodičnu kuću sa poslovnim prostorom (ugostiteljskim objektom), gde je živeo i obavljao ugostiteljsku delatnost i od čega je izdržavao sebe i svoju porodicu. U maju 2000. godine tuženi su kupili deo susedne katastarske parcele koja se graniči sa njegovom, i u cilju izgradnje poslovnog objekta, bez građevinske dozvole izvršili su iskop zemlje, usled čega je došlo do klizanja zemljišta. Zbog toga je podnosilac ustavne žalbe, po pismenom nalogu građevinske inspekcije opštine Novi Pazar, morao napustiti kuću i lokal zbog njihovog oštećenja i opasnosti od rušenja, tako da sada živi kao podstanar. U navedenom predmetu po njegovoj tužbi protiv tih lica za naknadu štete nije okončan parnični postupak ni nakon skoro 7 godina i neizvesno je koliko će trajati.

2. Prema odredbama člana 170. Ustava Republike Srbije ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu. Prema odredbi člana 82. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu, ustavna žalba se može izjaviti i ako nisu iscrpljena pravna sredstva, u slučaju kada je podnosiocu žalbe povređeno pravo na suđenje u razumnom roku.
Na osnovu člana 32. stav 1. Ustava svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i optužbama protiv njega.
U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama istaknutog zahteva, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je u sprovedenom postupku, uvidom u spise predmeta, utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za donošenje odluke u ovom ustavnosudskom sporu:
Podnosilac ustavne žalbe je kao tužilac 27. marta 2001. godine podneo Opštinskom sudu u Novom Pazaru tužbu protiv tri lica, radi naknade štete i uz tužbu je priložio zapisnik o izvršenom inspekcijskom nadzoru Opštine Novi Pazar, od 23. juna 2000. godine, u kome je utvrđeno da postoji opasnost da se objekat sruši ako se nastavi dalje klizanje zemljišta. U navedenom predmetu je zakazivano više ročišta: 23. maja 2002. godine, 10. juna 2002. godine, 30. oktobra 2003. godine, 11. decembra 2003. godine, 22. januara 2004. godine, 11. marta 2004. godine, 26. aprila 2004. godine, 29. novembra 2004. godine, 6. januara 2005. godine, 4. februara 2005. godine, 24. marta 2005. godine, 12. maja 2005. godine, 13. oktobra 2005. godine, 31. marta 2006. godine, 5. maja 2006. godine, 19. juna 2006. godine, 12. jula 2006. godine, 26. septembra 2006. godine, 18. oktobra 2007. godine, 20. decembra 2007. godine, 4. marta 2008. godine. Sva navedena ročišta su odložena iz različitih razloga: zbog neurednosti tužbe u smislu tačnog označavanja imena jednog od tuženih; zbog toga što je sudija kod koga je bio predmet otišao u penziju, a drugi sudija je otišao u advokate; zbog toga što je dostava poziva za ročište više puta bila neuredna od strane pošte u Novom Pazaru; zato što je menjan punomoćnik tužioca; zato što je dva puta preciziran tužbeni zahtev; zbog toga što je Sud vršio dostavu poziva tuženima preko dostavne službe suda.
4. Period ocene razumnosti dužine trajanja ovog sudskog postupka koji spada u nadležnost Ustavnog suda, ratione temporis, počeo je dana 8. novembra 2006. godine, kada je proglašen i stupio na snagu Ustav Republike Srbije, koji ustanovljava ustavnu žalbu kao pravno sredstvo za zaštitu povređenih ili ugroženih ljudskih prava i sloboda i svakome jemči pravo na javno raspravljanje i odlučivanje o njegovim pravima i obavezama u razumnom roku. Međutim, imajući u vidu da je predmetni parnični postupak i dalje u fazi prvostepenog postupanja i odlučivanja, radi utvrđivanja opravdanosti dužine trajanja postupka, mora se uzeti u obzir i stanje predmeta na dan 8. novembra 2006. godine, do kada je predmet bio nerešen već preko 5 godina, tako da je za ocenu eventualnog postojanja povrede prava podnosioca ustavne žalbe na suđenje u razumnom roku relevantan ceo protekli period, od dana podnošenja tužbe sudu 27. marta 2001. godine, pa do danas.
Nema sumnje da je razumna dužina sudskog postupka relativna kategorija, koja zavisi od niza činilaca i mora se proceniti u svakom pojedinačnom slučaju, prema njegovim specifičnim okolnostima. Složenost činjeničnih i pravnih pitanja u konkretnom predmetu, ponašanje podnosioca ustavne žalbe kao stranke u postupku, ponašanje nadležnih organa vlasti – sudova koji vode postupak i priroda zahteva, odnosno značaj povređenog prava za podnosioca, osnovni su činioci koji utiču i na ocenu dužine parničnog sudskog postupka i određuju da li je taj postupak okončan u okviru razumnog roka ili ne.
Ispitujući navedene kriterijume za utvrđivanje povrede prava na suđenje u razumnom roku u konkretnom slučaju, Ustavni sud je, iz priložene relevantne dokumentacije, zaključio da u ovom predmetu nije bilo izuzetno složenih pravnih i činjeničnih pitanja koja bi zahtevala naročito obiman i dugotrajan dokazni postupak. Jedino što je u ovoj parnici sporno je procena štete koju je tužilac pretrpeo i koju će, po redovnom toku stvari, trpeti i u budućnosti.
Ustavni sud ocenjuje da podnosilac ustavne žalbe nije doprineo dosadašnjoj dužini trajanja sudskog postupka, jer nije učinio propust koji je takve težine i značaja da bi se njime doprinelo odugovlačenju rada Suda. Takođe, nesumnjivo je da za podnosioca ustavne žalbe predmetni zahtev za naknadu štete ima izuzetan, upravo egzistencijalni značaj, budući da je on sada već 8 godina podstanar i da nema ugostiteljski lokal na osnovu koga je izdržavao svoju porodicu, te sa pravom očekuje adekvatnu i relativno brzu novčanu kompenzaciju za pretrpljeni dosadašnji i budući gubitak zarade i drugih prihoda, kao i za sve pretrpljene vidove štete, koja je očigledno velika.

5. Ustavnopravna ocena do sada sprovedenog postupka u ovoj građanskopravnoj stvari, zasnovana na praksi i kriterijumima međunarodnih institucija za zaštitu ljudskih prava, potvrđuje da je u konkretnom slučaju neposredno povređeno pravo podnosioca ustavne žalbe na suđenje u razumnom roku.
Osnovni razlog tome je nedelotvorno postupanje nadležnog suda, koji nije preduzimao sve zakonom predviđene procesne mere da se ovaj postupak efikasno okonča i da se o pravu podnosioca odluči bez nepotrebnog odugovlačenja. Opravdanje ne može biti ni činjenica da je do sada u ovom parničnom predmetu postupalo više sudija, jer Ustavni sud naglašava da je u svakoj pravnoj državi od izuzetne važnosti organizacija sudskog sistema na način da se omogući donošenje sudskih odluka bez odlaganja, kako se ne bi ugrozila delotvornost zaštite Ustavom garantovanih prava i sloboda, te kako bi se povratilo i održalo poverenje građana u sudove.
Na osnovu izloženog, Ustavni sud je stanovišta da je podnosiocu ustavne žalbe uskraćeno pravo zajemčeno u članu 32. stav 1. Ustava, da se o njegovom pravu na naknadu štete u parničnom postupku koji se pred Opštinskim sudom u Novom Pazaru vodi pod brojem P. 273/01, odluči u razumnom roku, jer se ovaj parnični postupak, pokrenut još u martu 2001. godine i dalje nalazi u fazi prvostepenog raspravljanja.
6. Na osnovu odredaba člana 89. st. 1. i 2. Zakona o Ustavnom sudu, Ustavni sud je odlučio da se pravično zadovoljenje podnosioca ustavne žalbe zbog konstatovane povrede prava u ovom slučaju, ostvari utvrđenjem prava na naknadu nematerijalne štete na način predviđen odredbama člana 90. Zakona o Ustavnom sudu, kao i da se naloži nadležnim sudovima da preduzmu sve neophodne mere, kako bi se parnični postupak po tužbi podnosioca ustavne žalbe okončao u najkraćem mogućem roku.
Polazeći od iznetog, Ustavni sud je, na osnovu odredbe člana 45. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, odlučio kao u izreci.
7. Ustavni sud je, saglasno odredbi člana 49. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu, odlučio da se ova Odluka objavi u "Službenom glasniku Republike Srbije".

PREDSEDNIK
USTAVNOG SUDA

dr Bosa Nenadić

Odluka Ustavnog suda o povredi prava na suđenje u razumnom roku

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti