Odluka Ustavnog suda o povredi prava na suđenje u razumnom roku u upravnom postupku

Kratak pregled

Ustavni sud usvojio je ustavnu žalbu i utvrdio povredu prava na suđenje u razumnom roku u postupku pred Republičkim geodetskim zavodom i Upravnim sudom. Postupak, koji je trajao preko deset godina, okarakterisan je neefikasnim postupanjem nadležnih organa.

Tekst originalne odluke

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda Snežana Marković, predsednik Veća i sudije Vesna Ilić Prelić, dr Dragana Kolarić, dr Tamaš Korhec ( Korhecz Tamás), dr Milan Škulić, dr Vladan Petrov, dr Nataša Plavšić i Miroslav Nikolić, članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalbi J. B . iz Beograda, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi sa članom 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 18. oktobra 2023. godine, doneo je

O D L U K U

1. Usvaja se ustavna žalba J. B . i utvrđuje da je u upravnom postupku koji je vođen pred Republičkim geodetskim zavodom – Služba za katastar nepokretnosti Beograd 2 u predmetu broj 952-02-9491/2010 povređeno pravo podnosioca ustavne žalbe na suđenje u razumnom roku, zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije, dok se u preostalom delu ustavna žalba odbacuje.

2. Utvrđuje se pravo J. B . na naknadu nematerijalne štete u iznosu od 500 evra, u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate. Naknada se isplaćuje na teret budžetskih sredstava – razdeo Ministarstva pravde, u roku od četiri meseca od dana dostavljanja ove odluke Ministarstvu.

O b r a z l o ž e nj e

1. J. B . iz Beograda podneo je Ustavnom sudu, 6. januara 202 1. godine, ustavnu žalbu zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku, zajemčenog odredbama člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije, u upravnom postupku koji je vođen pred Republičkim geodetskim zavodom – Služba za katastar nepokretnosti Beograd 2 u predmetu broj 952-02-9491/2010 i protiv presude Upravnog suda U. 2948/17 od 23. oktobr a 2020. godine, zbog povrede prava na pravično suđenje zajemčenog istom odredbom Ustava.

U ustavnoj žalbi se, pored ostalog, ističe da je predmetni upravni postupak trajao duže od deset godina , od podnošenja zahteva prvostepenom organu do donošenja osporene presude Upravnog suda.

Ustavnom žalbom je predloženo da Ustavni sud poništi osporeni akt i utvrdi pravo podnosioca na naknadu nematerijalne štete.

2. Saglasno odredbi člana 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu. Postupak po ustavnoj žalbi se, u smislu člana 175. stav 3. Ustava, uređuje zakonom.

U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama zahteva istaknutog u njoj, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosilaca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njihovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je, u sprovedenom postupku, uvidom u ustavnu žalbu, osporeni akt , spise predmeta broj 952-02-9491/2010 Republičkog geodetskog zavoda – Služba za katastar nepokretnosti Beograd 2 i celokupnu dostavljenu dokumentaciju, utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za rešavanje ove ustavnosudske stvari:

Podnosilac ustavne žalbe je 26. avgusta 2010. godine podneo Republičkom geodetskom zavodu – Služba za Katastar nepokretnosti Beograd 2 zahtev „za ispravku u elaboratu za nepokretnost označenu sa „N“ na kopiji plana k.p. broj … KO Savski venac “. U zahtevu je navedeno da je sporni objekat pogrešno ucrtan i da se on zapravo odnosi na deo bespravno dograđenog objekta u kome se nalazi stan u vlasništvu D. B; da nisu ucrtane stepenice koje razdvajaju tri nivoa predmetne parcele, ni granična linija između tih nivoa, kao ni pomoćni objekti izgrađeni na toj parceli.

Rešenjem prvostepenog organa broj 952-02-9491/2010 od 2. juna 2014. godine odbijen je predmetni zahtev kao neosnovan, budući da je u postupku utvrđeno: da sporni objekat ima oznaku „N“, jer je izgrađen bez građevinske i upotrebne dozvole, te je netačna tvrdnja stranke da se taj objekat tretira kao legalno izgrađen; da se ne radi o grešci u katastru, jer je stari objekat porušen prilikom snimanja novog, a rušenjem objekta došlo je do prenumeracije objekata u Digitalnom katastarskom planu; da se po instrukcijama izrade Digitalnog katastarskog plana ne unose podaci topografije, već samo nepokretnosti, a stepenice i potporni zidovi to nisu; da nije tačna ni konstatacija da pomoćni objekti nisu označeni na novoj kopiji plana.

Podnosilac ustavne žalbe je u žalbi izjavljenoj protiv navedenog rešenja 1. jula 2014. godine, pored ostalog, istakao da prvostepeni organ nije naveo na osnovu koje isprave je brisan upis stana broj 7 – vlasništvo Republike Srbije, imajući u vidu da nije doneta pro pisana isprava o rušenju tog stana, pa isti nije mogao da bude brisan prilikom snimanja spornog objekta.

Rešenjem Republičkog geodetskog zavoda 07-3 broj 952-02-22-12396/2016 od 19. decembra 2016. godine odbijena je žalba podnosioca ustavne žalbe izjavljena protiv predmetnog rešenja prvostepenog organa, iz razloga navedenih u pobijanom rešenju.

Osporenom presudom Upravnog suda U. 2948/17 od 23. oktobra 2020. godine odbijena je kao neosnovana tužba podnosioca ustavne žalbe podneta 26. februara 2017. godine protiv predmetnog rešenja drugostepenog organa. Prihvatajući u svemu razloge tog organa za odbijanje žalbe, Upravni sud je našao da ne postoji greška u katastarskom operatu koju treba ispraviti.

4. Odredbom člana 32. stav 1. Ustava, na čiju povredu se, pored ostalih, ukazuje u ustavnoj žalbi, utvrđeno je da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega.

Za odlučivanje Ustavnog suda o predmetnoj ustavnoj žalbi od značaja su i sledeće odredbe zakona:

Odredbama Zakona o opštem upravnom postupku („Službeni list SRJ“, br. 33/97 i 31/01 i „Službeni glasnik RS“, broj 30/10 ) bilo je propisano: da se postupak ima voditi brzo i sa što manje troškova i gubitka vremena za stranku i druga lica koja učestvuju u postupku, ali tako da se pribavi sve što je potrebno za pravilno utvrđivanje činjeničnog stanja i za donošenje zakonitog i pravilnog rešenja (član 14.); da kad se postupak pokreće povodom zahteva stranke, a pre donošenja rešenja nije potrebno sprovoditi poseban ispitni postupak, niti postoje drugi razlozi zbog kojih se ne može doneti rešenje bez odlaganja, organ je dužan da donese rešenje i dostavi ga stranci što pre, a najkasnije u roku od jednog meseca od dana predaje urednog zahteva, ako posebnim zakonom nije određen kraći rok; da je u ostalim slučajevima organ dužan da donese rešenje i dostavi ga stranci najkasnije u roku od dva meseca, ako posebnim zakonom nije određen kraći rok (član 208. stav 1.); da se rešenje po žalbi mora doneti i dostaviti stranci što pre, a najkasnije u roku od dva meseca od dana predaje žalbe, ako posebnim zakonom nije određen kraći rok (član 237. stav 1.).

Saglasno odredbi člana 19. stav 1. Zakona o upravnim sporovima („Službeni list RS“, broj 111/09), ako drugostepeni organ, u roku od 60 dana od dana prijema žalbe ili u zakonom određenom kraćem roku, nije doneo rešenje po žalbi stranke protiv prvostepenog rešenja, a ne donese ga ni u daljem roku od sedam dana po naknadnom zahtevu stranke podnetom drugostepenom organu, stranka po isteku toga roka može podneti tužbu zbog nedonošenja zahtevanog akta.

5. Podnosilac ustavne žalbe smatra da mu je u upravnom postupku koji je vođen pred Republičkim geodetskim zavodom – Služba za katastar nepokretnosti Beograd 2 u predmetu broj 952-02-9491/2010 povređeno pravo na suđenje u razumnom roku iz člana 32. stav 1. Ustava.

Ustavni sud je konstatovao da je osporeni postupak započeo 26. avgusta 2010. godine, podnošenjem zahteva podnosioca ustavne žalbe za ispravku u katastarskom elaboratu i da je pravnosnažno okončan osporenom presudom Upravnog suda U. 2948/17 od 23. oktobra 2020. godine, dakle, da je trajao duže od deset godina , što, samo za sebe, ukazuje na to da o predmetnom zahtevu nije odlučeno u razumnom roku. Međutim, polazeći od toga da je pojam razumnog trajanja postupka relativna kategorija koja zavisi od niza činilaca, a pre svega od složenosti pravnih pitanja i činjeničnog stanja u konkretnom sporu, ponašanja podnosioca ustavne žalbe, po stupanja upravnih organa i sudova koji su vodili postupak, kao i značaja istaknutog prava za podnosioca, Ustavni sud je ispitivao da li su i u kojoj meri navedeni kriterijumi uticali na ovako dugo trajanje postupka.

Ustavni sud je ocenio da predmetni upravni postupak nije bio složen, ni u pogledu činjeničnih, niti pravnih pitanja.

Ispitujući značaj predmeta postupka za podnosioca ustavne žalbe, Ustavni sud konstatuje da je on kao suvlasnik sporne kata starske parcel e imao materijalni i pravni interes da se u razumnom roku odluči o njegovom zahtevu za ispravku greške u katastru nepokretnosti.

Ispitujući postupanje upravnih organa i Upravnog suda u ovoj pravnoj stvari, Ustavni sud je konstatovao da je prvostepeni organ odluku o zahtevu doneo posle tri godine i devet meseci, da je odlučivanje o žalbi podnosioca trajalo dve godine i tri meseca, a da je predmetni upravni spor okončan za tri godine i osam mesec i, iz čega sledi da nadležni organi uprave i Upravni sud nisu postupali efikasno u osporenom postupku.

Ocenjujući ponašanje podnosioca ustavne žalbe, Ustavni sud je utvrdio da je on propustio da podnese žalbu, odnosno tužbu Upravnom sudu zbog „ćutanja administracije“, u cilju ubrzanja postupka odlučivanja o njegovom zahtevu, te o njegovoj žalbi , u periodu koji je ukupno trajao pet godina i devet meseci. Ustavni sud je, međutim, polazeći od svega navedenog, našao da navedeni doprinos podnosioca ustavne žalbe ne može uticati na ocenu Suda o tome da je u predmetnom upravnom postupku povređeno pravo na suđenje u razumnom roku. Ustavni sud je, stoga, saglasno odredbi člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, br. 109/07, 99/11, 18/13 – Odluka US, 40/15 – dr. zakon, 103/15 i 10/23), u ovom delu usvojio ustavnu žalbu, odlučujući kao u prvom delu tačk e 1. izreke.

6. Na osnovu odredbe člana 89. stav 3. Zakona o Ustavnom sudu, Ustavni sud je u tački 2. izreke odlučio da se pravično zadovoljenje podnosioca ustavne žalbe zbog utvrđene povrede prava ostvari utvrđenjem prava na naknadu nematerijalne štete u iznosu od 500 evra, u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate, a da se naknada isplati na teret budžetskih sredstava – razdeo Ministarstva pravde, u roku od četiri meseca od dana dostavljanja ove odluke Ministarstvu.

Prilikom odlučivanja o visini naknade nematerijalne štete, Ustavni sud je cenio sve okolnosti značajne u ovom ustavnosudskom sporu i našao da navedeni novčani iznos predstavlja adekvatnu pravičnu naknadu za povredu prava koju je podnosilac pretrpeo. Ustavni sud je imao u vidu postojeću praksu ovoga suda, praksu Evropskog suda za ljudska prava u sličnim slučajevima, ekonomske i socijalne prilike u Republici Srbiji, kao i samu suštinu naknade nematerijalne štete kojom se oštećenom pruža odgovarajuće zadovoljenje.

Pored toga, Ustavni sud je imao u vidu noviju praksu Evropskog suda za ljudska prava izraženu u presudi Hrustić i drugi protiv Srbije , od 9. januara 2018. godine (predstavke br. 8647/16, 12666/16 i 20851/16) i više drugih presuda, a koje se odnose na pitanje visine naknade nematerijalne štete dosuđene zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku, te je uskladio svoju dosadašnju praksu sa navedenim stavovima Evropskog suda.

7. Ispitujući ustavnu žalbu u delu u kome je izjavljena protiv presude Upravnog suda U. 2948/17 od 23. oktobra 2020. godine, Ustavni sud je konstatovao da iz navedene odredbe člana 170. Ustava proizlazi da je Ustavni sud u postupku po ustavnoj žalbi nadležan jedino da ispituje postojanje povreda ili uskraćivanja Ustavom zajemčenih prava i sloboda, te se stoga i navodi ustavne žalbe moraju zasnivati na ustavnopravnim razlozima kojima se, sa stanovišta Ustavom utvrđene sadržine označenog ustavnog prava ili slobode, potkrepljuju tvrdnje o njegovoj povredi ili uskraćivanju.

Polazeći od sadržine ustavne žalbe, Ustavni sud je ocenio da se navodima podnosioca od Ustavnog suda suštinski traži da, postupajući kao instancioni sud, ispita zakonitost odluka donetih u prethodno vođenom upravnosudskom postupku koji je okončan osporenom presudom Upravnog suda. Ovakvu ocenu Ustavnog suda potvrđuje i to da podnosilac u ustavnoj žalbi uglavnom ponavlja navode koji su isticani u postupku koji je prethodio ustavnosudskom. S obzirom na navedeno, Ustavni sud ne može prihvatiti navode podnosioca kao ustavnopravne razloge kojima se argumentuju tvrdnje o povredi prava označenog u ustavnoj žalbi.

Ustavni sud je, stoga, u ovom delu odbacio ustavnu žalbu, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 7) Zakona o Ustavnom sudu, jer nisu ispunjene Ustavom utvrđene pretpostavke za vođenje postupka, rešavajući kao u drugom delu tačke 1. izreke.

8. S obzirom na sve izloženo, Ustavni sud je, na osnovu odredaba člana 42b stav 1. tačka 1), člana 45. tačka 9) i člana 46. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, kao i člana 89. Poslovnika o radu Ustavnog suda („Službeni glasnik RS“, broj 103/13), doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

Snežana Marković, s.r.

Odluka Ustavnog suda o povredi prava na suđenje u razumnom roku u upravnom postupku

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti