Odluka Ustavnog suda o povredi prava na suđenje u razumnom roku u upravnom postupku za izdavanje zdravstvene knjižice

Kratak pregled

Ustavni sud je usvojio ustavnu žalbu, utvrdivši povredu prava na suđenje u razumnom roku. Postupak za izdavanje zdravstvene knjižice, pokrenut 2016. godine, trajao je skoro šest godina zbog neefikasnosti organa uprave i Upravnog suda.

Tekst originalne odluke

Republika Srbija
USTAVNI SUD
Už-17322/2021
16.05.2024.
Beograd

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda Snežana Marković, predsednik Veća i sudije Vesna Ilić Prelić, dr Dragana Kolarić, dr Tamaš Korhec ( Korhecz Tamás), Gordana Ajnšpiler Popović , dr Vladan Petrov, dr Milan Škulić i Tatjana Đurkić, članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalbi M. J . iz Beograda , na osnovu člana 167. stav 4. u vezi sa članom 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 16. maja 2024. godine, doneo je

O D L U K U

1. Usvaja se ustavna žalba M. J . i utvrđuje da je u upravnom postupku koji je vođen pred Republičkim fondom za zdravstveno osiguranje – Filijala za grad Beograd u predmetu broj 180.7-1/2021-148/125 podnosiocu ustavne žalbe povređeno pravo na suđenje u razumnom roku, zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije, dok se u preostalom delu ustavna žalba odbacuje.

2. Utvrđuje se pravo M. J . na naknadu nematerijalne štete u iznosu od 600 evra, u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate. Naknada se isplaćuje na teret budžetskih sredstava – razdeo Ministarstva pravde, u roku od četiri meseca od dana dostavljanja ove odluke Ministarstvu.

O b r a z l o ž e nj e

1. M. J . iz Beograda je, 20. decembra 2021. godine, preko punomoćnika J. J . T , advokata iz Beograda, Ustavnom sudu izjavio ustavnu žalbu zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku, iz člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije, u upravnom postupku koji se vodi pred Republičkim fondom za zdravstveno osiguranje – Filijala za grad Beograd u predmetu broj 180.7-1/2021-148/125, kao i protiv presude Upravnog suda U. 5528/18 od 15. oktobra 2021. godine, zbog povrede prava na pravično suđenje iz člana 32. stav 1. Ustava.

Podnosilac je u ustavnoj žalbi ukazao da predmetni postupak nije okončan u razumnom roku. Podnosilac je postavio zahtev za naknadu nematerijalne i materijalne štete. Takođe je naveo da presudu Upravnog suda U. 5528/18 od 15. oktobra 2021. godine osporava u delu kojim je naloženo Republičkom fondu za zdravstveno osiguranje da u roku od 30 dana od dana prijema presude donese odluku po žalbi tužioca od 9. oktobra 2017. godine, jer smatra da je Upravni sud bio u obavezi da održi usmenu javnu raspravu, na istoj utvrdi činjenice i predmet reši u sporu pune jurisdikcije , a da je na navedeni način samo produženo trajanje predmetnog postupka.

2. Saglasno odredbi člana 170. Ustava, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu. Postupak po ustavnoj žalbi se, u smislu člana 175. stav 3. Ustava, uređuje zakonom.

U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama zahteva istaknutog u njoj, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je, u sprovedenom postupku , izvršio uvid u celokupnu dokumentaciju priloženu uz ustavnu žalbu, kao i u spise predmeta Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje – Ispostava Voždovac , na osnovu čega je utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za odlučivanje:

Podnosilac ustavne žalbe je 8. septembra 2016. godine podneo prvostepenom organu uprave zahtev za izdavanje nove zdravstvene knjižice.

Podnosilac je 9. oktobra 2017. godine podneo žalbu zbog neodlučivanja o njegovom zahtevu, a potom 28. decembra 2017. godine i naknadni zahtev – urgenciju. Podnosilac je 2. aprila 2018. godine podneo tužbu zbog „ćutanja uprave“.

Upravni sud je dopisima od 3. avgusta 2018. godine, 9. januara 2019. godine, 29. maja 2019. godine, 5. juna 2020. godine, 16. novembra 2020. godine i 23. aprila 2021. godine nalagao drugostepenom organu uprave da dostavi sudu sve spise predmeta, ali isti nije postupio po nalozima suda.

Osporenom presudom Upravnog suda U. 5528/18 od 15. oktobra 2021. godine uvažena je tužba podnosioca i naloženo Republičkom fondu za zdravstveno osiguranje Beograd da u roku od 30 dana od dana prijema presude donese odluku po žalbi tužioca od 9. oktobra 2017. godine.

U međuvremenu, rešenjem Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje – Filijala za grad Beograd broj 180.7-1/2021-148/125 od 23. jula 2021. godine odbijen je predmetni zahtev podnosioca.

Podnosilac je izjavio žalbu protiv navedenog rešenja, te je rešenjem Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje Beograd broj 180.2-215/21 od 23. decembra 2021. godine poništeno prvostepeno rešenje i predmet vraćen na ponovni postupak.

Rešenjem Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje – Filijala za grad Beograd broj 180.7-1/2021-148/125 od 29. decembra 2021. godine zahtev podnosioca za izdavanje nove zdravstvene knjižice odbijen je kao neosnovan.

Protiv navedenog rešenja podnosilac je izjavio žalbu, koja je odbijena kao neosnovana rešenjem Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje Beograd broj 180.2-215/21 od 9. maja 2022. godine.

Dopisom prvostepenog organa uprave Ustavni sud je obavešten da podnosilac nije podneo tužbu protiv navedenog konačnog upravnog akta.

4. Odredbom člana 32. stav 1. Ustava, na čiju povredu podnosilac ukazuje u ustavnoj žalbi, utvrđeno je da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega.

Zakonom o opštem upravnom postupku („Službeni list SRJ“, br. 33/97 i 31/01 i „Službeni glasnik RS“, broj 30/10) bilo je propisano: da se postupak mora voditi bez odugovlačenja i sa što manje troškova za stranku i druge učesnike u postupku, ali tako da se pribave svi dokazi potrebni za pravilno i potpuno utvrđivanje činjeničnog stanja i za donošenje zakonitog i pravilnog rešenja (član 14.); da kad se postupak pokreće povodom zahteva stranke, odnosno po službenoj dužnosti ako je to u interesu stranke, a pre donošenja rešenja nije potrebno sprovoditi poseban ispitni postupak, niti postoje drugi razlozi zbog kojih se ne može doneti rešenje bez odlaganja (rešavanje prethodnog pitanja i dr.), organ je dužan da donese rešenje i dostavi ga stranci što pre, a najdocnije u roku od jednog meseca od dana predaje urednog zahteva, odnosno od dana pokretanja postupka po službenoj dužnosti, ako posebnim zakonom nije određen kraći rok; da u ostalim slučajevima, kad se postupak pokreće povodom zahteva stranke, odnosno po službenoj dužnosti, ako je to u interesu stranke, organ je dužan da donese rešenje i dostavi ga stranci najdocnije u roku od dva meseca, ako posebnim zakonom nije određen kraći rok (član 208. stav 1.); da se rešenje po žalbi mora doneti i dostaviti stranci što pre, a najdocnije u roku od dva meseca od dana predaje žalbe, ako posebnim zakonom nije određen kraći rok (član 237. stav 1.).

Odredbama sada važećeg Zakona o opštem upravnom postupku („Službeni glasnik RS“, br. 18/16 i 95/18) propisano je: da kad je postupak pokrenut po zahtevu stranke ili po službenoj dužnosti, a u interesu stranke, i kada se o upravnoj stvari odlučuje u postupku neposrednog odlučivanja, organ je dužan da izda rešenje najkasnije u roku od 30 dana od pokretanja postupka; da kad je postupak pokrenut po zahtevu stranke ili po službenoj dužnosti, a u interesu stranke, i kada se o upravnoj stvari ne odlučuje u postupku neposrednog odlučivanja, organ je dužan da izda rešenje najkasnije u roku od 60 dana od pokretanja postupka (član 145. st. 2. i 3.); da se rešenje kojim se odlučuje o žalbi izdaje bez odlaganja, a najkasnije u roku od 60 dana od kada je predata uredna žalba, izuzev ako zakonom nije propisan kraći rok (član 174.).

Zakonom o upravnim sporovima („Službeni glasnik RS“, broj 111/09) propisano je: da se upravni spor može pokrenuti i kada nadležni organ o zahtevu, odnosno žalbi stranke nije doneo upravni akt, pod uslovima predviđenim ovim zakonom (član 15.); da ako drugostepeni organ, u roku od 60 dana od dana prijema žalbe ili u zakonom određenom kraćem roku, nije doneo rešenje po žalbi stranke protiv prvostepenog rešenja, a ne donese ga ni u daljem roku od sedam dana po naknadnom zahtevu stranke podnetom drugostepenom organu, stranka po isteku toga roka može podneti tužbu zbog nedonošenja zahtevanog akta (član 19. stav 1.).

5. Ocenjujući navode podnosioca ustavne žalbe da mu je u upravnom postupku koji je vođen pred Republičkim fondom za zdravstveno osiguranje – Filijala za grad Beograd u predmetu broj 180.7-1/2021-148/125 povređeno pravo na suđenje u razumnom roku, zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava, Ustavni sud ukazuje da je predmetni postupak pokrenut 8. septembra 2016. godine zahtevom podnosioca, te da je pravnosnažno okončan istekom roka za podnošenje tužbe protiv konačnog upravnog akta, odnosno sredinom 2022. godine. Iz navedenog proizlazi da je osporeni postupak okončan za skoro šest godina.

Navedeno trajanje postupka očigledno ukazuje da postupak nije okončan u roku koji se može smatrati razumnim za odlučivanje. Međutim, imajući u vidu da je pojam razumnog trajanja postupka relativna kategorija koja zavisi od niza činilaca, a, pre svega, od složenosti pravnih pitanja i činjeničnog stanja u konkretnom postupku, ponašanja podnosioca ustavne žalbe, postupanja organa uprave koji vode postupak, odnosno suda u upravnom sporu , broja donetih odluka u tom postupku, kao i značaja istaknutog prava za podnosioca, Ustavni sud pri odlučivanju o povredi prava na suđenje u razumnom roku ispituje da li su i u kojoj meri navedeni kriterijumi uticali na dugo trajanje postupka.

Ustavni sud je ocenio da u ovom upravnom postupku činjenično stanje nije bilo složeno, niti su se postavila složena pravna pitanja.

Ustavni sud konstatuje da je podnosilac imao legitiman interes da se o njegovom zahtevu odluči u razumnom roku.

Ocenjujući ponašanje podnosioca ustavne žalbe, Ustavni sud je naročito imao u vidu specifičnost upravnog postupka, čiji tok umnogome zavisi od aktivnosti stranke u tom postupku. Ustavni sud konstatuje da je podnosilac tek nakon više od godinu dana koristio procesnopravna sredstva protiv „ćutanja uprave“, iako je, saglasno navedenim zakonskim odredbama, mogao već nakon dva meseca da podnese žalbu jer o njegovom zahtevu nije odlučeno.

Ispitujući postupanje organa uprave i Upravnog suda u ovoj pravnoj stvari, Ustavni sud je ocenio da je njihovo postupanje prevashodno dovelo do dugog trajanja postupka. Ustavni sud je iz spisa predmeta utvrdio da je o zahtevu podnosioca prvostepeni organ uprave odlučio tek nakon skoro pet godina od podnošenja zahteva. Takođe, drugostepeni organ uprave nije dostavio spise predmeta Upravnom sudu , iako mu je to naloženo šest puta. Ustavni sud konstatuje da je Upravni sud o tužbi podnetoj zbog „ćutanja uprave“ odlučio tek nakon tri i po godine.

Ustavnopravna ocena postupka u ovoj upravnopravnoj stvari, zasnovana na dosadašnjoj praksi Ustavnog suda, potvrđuje da je, u konkretnom slučaju, povređeno pravo podnosioca ustavne žalbe na suđenje u razumnom roku zajemčeno članom 32. stav 1. Ustava. Imajući u vidu navedeno, Ustavni sud je utvrdio povredu navedenog ustavnog prava i u ovom delu usvojio ustavnu žalbu, odlučujući kao u prvom delu tačke 1. izreke, saglasno odredbi člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, br. 109/07, 99/11 , 18/13 – Odluka US, 40/15 – dr. zakon, 103/15, 10/23 i 92/23).

6. Na osnovu odredbe člana 89. stav 3. Zakona o Ustavnom sudu, Ustavni sud je u tački 2. izreke odlučio da se pravično zadovoljenje podnosiocu ustavne žalbe zbog konstatovane povrede prava ostvari utvrđenjem prava na naknadu nematerijalne štete u iznosu od 600 evra, u dinarskoj protivvrednosti obračunatoj po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate, a da se naknada isplati na teret budžetskih sredstava – razdeo Ministarstva pravde , u roku od četiri meseca od dana dostavljanja ove odluke Ministarstvu.

Prilikom odlučivanja o visini nematerijalne štete koju je pretrpeo podnosilac ustavne žalbe zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku, Ustavni sud je cenio sve okolnosti od značaja za utvrđivanje visine ove štete, posebno dužinu trajanja predmetnog postupka i doprinos podnosioca . Ustavni sud smatra da navedeni novčani iznos predstavlja pravičnu i adekvatnu naknadu za povredu prava koju je podnosilac ustavne žalbe pretrpeo zbog navedenog postupanja nadležnih organa uprave, ali i Upravnog suda. Odlučujući o visini naknade nematerijalne štete, Ustavni sud je, takođe, imao u vidu praksu ovog suda, ekonomske i socijalne prilike u Republici Srbiji, kao i samu suštinu naknade nematerijalne štete kojom se oštećenom licu pruža odgovarajuće zadovoljenje.

Pored toga, Ustavni sud je imao u vidu noviju praksu Evropskog suda za ljudska prava izraženu u presudi Hrustić i drugi protiv Srbije, od 9. januara 2018. godine (predstavke br. 8647/16, 12666/16 i 20851/16), i više drugih presuda, a koje se odnose na pitanje visine naknade nematerijalne štete dosuđene zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku. Usklađujući svoju dosadašnju praksu sa navedenim stavovima Evropskog suda, Ustavni sud smatra da navedeni novčani iznos predstavlja adekvatnu kompenzaciju za povredu prava koju je podnosilac ustavne žalbe pretrpeo zbog nedelotvornog postupanja organa uprave.

7. Ustavni sud konstatuje da je ustavnom žalbom osporena i presuda Upravnog suda U. 5528/18 od 15. oktobra 2021. godine u delu kojim je naloženo Republičkom fondu za zdravstveno osiguranje da u roku od 30 dana od dana prijema presude donese odluku po žalbi tužioca od 9. oktobra 2017. godine, jer je, po mišljenju podnosioca, Upravni sud bio u obavezi da održi usmenu javnu raspravu, na istoj utvrdi činjenice i predmet reši u sporu pune jurisdikcije, a da je na navedeni način samo produženo trajanje predmetnog postupka.

Imajući u vidu da je predmetni postupak pravnosnažno okončan, te da je utvrđeno da je podnosiocu ustavne žalbe povređeno pravo na suđenje u razumnom roku iz člana 32. stav 1. Ustava zbog nedelotvornog postupanja organa uprave i Upravnog suda, to je Ustavni sud u preostalom delu odbacio ustavnu žalbu, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 7) Zakona o Ustavnom sudu, rešavajući kao u drugom delu tačke 1. izreke, jer nisu ispunjene Ustavom i Zakonom utvrđene pretpostavke za vođenje postupka.

8. Na osnovu svega iznetog i odredaba člana 42b stav 1. tačka1), člana 45. tačka 9) i člana 46. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, kao i člana 89. Poslovnika o radu Ustavnog suda („Službeni glasnik RS“, broj 103/13), Ustavni sud je doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

Snežana Marković, s.r.

Odluka Ustavnog suda o povredi prava na suđenje u razumnom roku u upravnom postupku za izdavanje zdravstvene knjižice

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti