Odluka Ustavnog suda o naknadi štete zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku

Kratak pregled

Ustavni sud odlučuje o više ustavnih žalbi zbog povrede prava u dugotrajnom stečajnom postupku nad preduzećem sa društvenim kapitalom. Jednom podnosiocu je dosuđena naknada nematerijalne štete od 800 evra, dok su ostale žalbe odbačene jer su potraživanja u međuvremenu namirena ili obeštećena.

Tekst originalne odluke

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda Snežana Marković, predsednik Veća i sudije Miroslav Nikolić, dr Tijana Šurlan, Tatjana Đurkić, dr Milan Škulić, dr Nataša Plavšić, dr Dragana Kolarić i dr Vladan Petrov, članovi Veća, u postupku po ustavnim žalbama O. M, Z. S, D. Đ. i R. J, svih iz Sokobanje, D. D. iz Resnika kod Sokobanje i P. K. iz Bradarca kod Aleksinca, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi sa članom 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 29. maja 2025. godine, doneo je

O D L U K U

1. Usvaja se ustavna žalba R. J. i utvrđuje se pravo podnosioca ustavne žalbe na naknadu nematerijalne štete u iznosu od 800 evra, u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate, umanjenom za iznose koji su podnosiocu ustavne žalbe eventualno već isplaćeni po osnovu naknade nematerijalne štete zbog utvrđene povrede prava na suđenje u razumnom roku u stečajnom postupku koji se vodi pred Privrednim sudom u Zaječaru u predmetu St. 16/14. Naknada se isplaćuje na teret budžetskih sredstava – razdeo Ministarstva pravde, u roku od četiri meseca od dana dostavljanja ove odluke Ministarstvu.

2. Odbacuje se zahtev R. J. za naknadu troškova postupka pred Ustavnim sudom.

3. Odbacuju se ustavne žalbe O. M, Z. S, D. D. i D. Đ. izjavljene zbog povrede prava na imovinu iz člana 58. stav 1. Ustava u stečajnom postupku koji se vodi pred Privrednim sudom u Zaječaru u predmetu St. 16/14.

4. Odbacuje se ustavna žalba P. K. izjavljena zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku iz člana 32. stav 1. Ustava u stečajnom postupku koji se vodi pred Privrednim sudom u Zaječaru u predmetu St. 16/14.

O b r a z l o ž e nj e

1. O. M, Z. S. i D. Đ, svi iz Sokobanje i D. D. iz Resnika kod Sokobanje, su u periodu od 2. novembra 2022. godine do 13. februara 2023. godine, preko punomoćnika S. B, D. M. i J. D. S, advokata iz Zaječara, Sokobanje i Aleksinca na osnovu člana 31. stav 1. Zakona o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku („Službeni glasnik RS“, broj 40/15), podneli Osnovnom sudu u Aleksincu – Sudska jedinica u Sokobanji, tužbe protiv Republike Srbije, Visokog saveta sudstva, Privrednog suda u Zaječaru, radi naknade materijalne štete izazvane povredom prava na suđenje u razumnom roku.

P. K. iz Bradarca kod Aleksinca i R. J. iz Sokobanje, su 7. avgusta i 11. septembra 2023. godine, na osnovu člana 26. stav 1. Zakona o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku („Službeni glasnik RS“, broj 40/15), podneli Osnovnom sudu u Aleksincu – Sudska jedinica u Sokobanji tužbe protiv Republike Srbije – Privrednog suda u Zaječaru, radi naknade nematerijalne štete izazvane povredom prava na suđenje u razumnom roku.

Ustavni sud je, saglasno odredbama člana 43. st. 1. i 3. Poslovnika o radu Ustavnog suda („Službeni glasnik RS“, broj 103/13), navedene ustavne žalbe spojio radi jedinstvenog postupanja.

Imajući u vidu da je odredbom člana 1. Zakona o izmenama i dopunama Zakona o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku („Službeni glasnik RS“, broj 92/23), koji je stupio na snagu 4. novembra 2023. godine, propisano da se Zakon o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku ne primenjuje na stečajne i izvršne postupke koji se vode radi namirenja priznatih ili utvrđenih potraživanja u kojima je stečajni, odnosno izvršni dužnik preduzeće sa većinskim društvenim ili državnim kapitalom, te da je odredbama čl. 16. stav 3. i 4. istog zakona propisano da se tužbe za novčano obeštećenje i naknadu imovinske štete koje su podnete u vezi sa povredom prava na suđenje u razumnom roku u stečajnom ili izvršnom postupku iz člana 1. ovog zakona, po kojima nije doneta prvostepena odluka do dana stupanja na snagu ovog zakona, smatraju ustavnim žalbama, Osnovni sud u Aleksincu – Sudska jedinica u Sokobanji je dostavio ove predmete Ustavnom sudu na dalji postupak i odlučivanje.

Podnosioci u predmetnim tužbama, koje se u smislu citiranih odredaba Zakona smatraju ustavnim žalbama (u daljem tekstu: ustavne žalbe), istakli su da su u spornom stečajnom postupku podneli prijave potraživanja iz radnog odnosa, koja su im u tom postupku priznata, ali koja nisu naplatili, iako postupak traje više godina. Iz tog razloga su podneli prigovore radi ubrzavanja postupka, koji su usvojeni rešenjima nadležnog privrednog suda.

Podnosioci O. M, Z. S, D. D. i D. Đ, su zahtevali da im se dosudi naknade materijalne štete u iznosima koji su im utvrđeni u predmetnom stečajnom postupku, a koji im nisu isplaćeni, sve sa zakonskom zateznom kamatom. Podnosioci P. K. i R. J. su zahtevali da im se na ime nematerijalne štete zbog utvrđene povrede prava na suđenje u razumnom roku u osporenom stečajnom postupku dosudi iznos od po 96.000,00 dinara. Takođe, podnosioci su zahtevali naknadu troškova postupka.

2. Saglasno odredbi člana 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu.

U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama istaknutog zahteva, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je, u sprovedenom postupku, uvidom u ustavne žalbe, spise predmeta nadležnog suda i dopis Privrednog suda u Zaječaru St. 16/14 od 28. maja 2024. godine, utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za odlučivanje u ovoj ustavnosudskoj stvari:

Rešenjem Privrednog suda u Zaječaru St. 16/14 od 26. januara 2015. godine otvoren je stečajni postupak nad stečajnim dužnikom „L.“ doo Sokobanja, a za stečajnog upravnika je imenovana Agencija za licenciranje. Stečajni dužnik je subjekt sa društvenim kapitalom.

Rešenjima Privrednog suda u Zaječaru usvojeni su prigovori predlagača, ovde podnosilaca ustavnih žalbi, radi ubrzavanja i utvrđeno je da im je povređeno pravo na suđenje u razumnom roku u stečajnom postupku koji se vodi pred Privrednim sudom u Zaječaru u predmetu St. 16/14. Istim rešenjima naloženo je stečajnom sudiji da u roku od četiri meseca preuzme sve radnje u cilju bržeg okončanja postupka i usvojeni su zahtevi predlagača za naknadu troškova postupka.

3.1. Činjenice i okolnosti koje se odnose na podnosioce ustavnih žalbi O. M, Z. S. i D. Đ.

Uvidom u dopis Privrednog suda u Zaječaru St. 16/14 od 28. maja 2024. godine i izjašnjenja stečajnog upravnika stečajnog dužnika „L.“ doo Sokobanja br. 65/24 od 23. maja 2024. godine proizlazi:

- da je O. M. iz Sokobanje prijavila potraživanje kao stečajni poverilac (prijava br. 54) u ukupnom iznosu od 736.694,95 dinara. Zaključkom Privrednog suda u Zaječaru St. 16/14 od 25. juna 2015. godine u prvom isplatnom redu priznato joj je potraživanje u iznosu od 79.120,00 dinara na ime glavnog duga, dok su joj u trećem isplatnom redu priznata potraživanja u ukupnom iznosu od 657.574,95 dinara, a kamata za period od dana otvaranja stečajnog postupka priznata je uslovno u skladu sa odredbom člana 85. stav 3. Zakona o stečaju. Priznata potraživanja ovog stečajnog poverioca u prvom isplatnom redu su namirena od strane Fonda solidarnosti, tako da su ostala nenamirena potraživanja u trećem isplatnom redu. Rešenjem o glavnoj deobi Privrednog suda u Zaječaru St. 16/14 od 16. maja 2023. godine odobrena je glavna deoba deobne mase stečajnog dužnika i određeno da se sva utvrđena potraživanja stečajnih poverilaca namiruju u celosti. Po pravnosnažnosti navedenog rešenja 12. juna 2023. godine, stečajni upravnik je pristupio namirenju potraživanja. Stečajnom poveriocu O. M. su 19. juna 2023. godine isplaćena sredstva u iznosu od 657.574,95 dinara odnosno isplaćeno je 100% priznatog potraživanja u trećem isplatnom redu. Rešenjem Privrednog suda u Zaječaru St. 16/14 od 6. septembra 2023. godine data je saglasnost stečajnom upravniku za obračunavanje i plaćanje kamate stečajnim poveriocima za period posle otvaranja stečajnog postupka, u skladu sa članom 85. st. 3. i 4. Zakona o stečaju, te je u skladu sa navedenim rešenjem stečajnom poveriocu obračunata kamata na sva utvrđena potraživanja za period od 27. januara 2015. godine do dana pravnosnažnosti rešenja o glavnoj deobi, 12. juna 2023. godine. Prema sačinjenom obračunu O. M. je na ime kamate, 31. oktobra 2023. godine, isplaćen iznos od 558.755,78 dinara.

- da je Z. S. iz Sokobanje prijavio potraživanje kao stečajni poverilac (prijava br. 42) u ukupnom iznosu od 188.534,59 dinara. Zaključkom Privrednog suda u Zaječaru St. 16/14 od 25. juna 2015. godine u prvom isplatnom redu priznato mu je potraživanje u iznosu od 117.740,00 dinara na ime glavnog duga, dok su mu u trećem isplatnom redu priznata potraživanja u ukupnom iznosu od 70.830,59 dinara, a kamata za period od dana otvaranja stečajnog postupka priznata je uslovno u skladu sa odredbom člana 85. stav 3. Zakona o stečaju. Priznata potraživanja ovog stečajnog poverioca u prvom isplatnom redu su namirena od strane Fonda solidarnosti, tako da su ostala nenamirena potraživanja u trećem isplatnom redu. Rešenjem o glavnoj deobi Privrednog suda u Zaječaru St. 16/14 od 16. maja 2023. godine odobrena je glavna deoba deobne mase stečajnog dužnika i određeno da se sva utvrđena potraživanja stečajnih poverilaca namiruju u celosti. Po pravnosnažnosti navedenog rešenja 12. juna 2023. godine, stečajni upravnik je pristupio namirenju potraživanja. Stečajnom poveriocu Z. S. su 19. juna 2023. godine isplaćena sredstva u iznosu od 70.830,59 dinara odnosno isplaćeno je 100% priznatog potraživanja u trećem isplatnom redu. Rešenjem Privrednog suda u Zaječaru St. 16/14 od 6. septembra 2023. godine data je saglasnost stečajnom upravniku za obračunavanje i plaćanje kamate stečajnim poveriocima za period posle otvaranja stečajnog postupka, u skladu sa članom 85. st. 3. i 4. Zakona o stečaju, te je u skladu sa navedenim rešenjem stečajnom poveriocu obračunata kamata na sva utvrđena potraživanja za period od 27. januara 2015. godine do dana pravnosnažnosti rešenja o glavnoj deobi, 12. juna 2023. godine. Prema sačinjenom obračunu Z. S. je na ime kamate 27. oktobra 2023. godine isplaćen iznos od 51.390,78 dinara.

- da je D. Đ. iz Sokobanje prijavila potraživanje kao stečajni poverilac (prijava br. 201) u ukupnom iznosu od 403.609,52 dinara. Zaključkom Privrednog suda u Zaječaru St. 16/14 od 16. jula 2015. godine u prvom isplatnom redu priznato joj je potraživanje u iznosu od 53.376,00 dinara na ime glavnog duga, dok su joj u trećem isplatnom redu priznata potraživanja u ukupnom iznosu od 100.233,52 dinara, a kamata za period od dana otvaranja stečajnog postupka priznata je uslovno u skladu sa odredbom člana 85. stav 3. Zakona o stečaju. Priznata potraživanja ovog stečajnog poverioca nisu namirena od strane Fonda solidarnosti. Rešenjem o glavnoj deobi Privrednog suda u Zaječaru St. 16/14 od 16. maja 2023. godine odobrena je glavna deoba deobne mase stečajnog dužnika i određeno da se sva utvrđena potraživanja stečajnih poverilaca namiruju u celosti. Po pravnosnažnosti navedenog rešenja 12. juna 2023. godine, stečajni upravnik je pristupio namirenju potraživanja. Stečajnom poveriocu D. Đ. su 21. juna 2023. godine isplaćena sredstva u iznosu od 153.609,52 dinara čime je isplaćeno je 100% priznatog potraživanja u prvom i trećem isplatnom redu. Rešenjem Privrednog suda u Zaječaru St. 16/14 od 6. septembra 2023. godine data je saglasnost stečajnom upravniku za obračunavanje i plaćanje kamate stečajnim poveriocima za period posle otvaranja stečajnog postupka, u skladu sa članom 85. st. 3. i 4. Zakona o stečaju, te je u skladu sa navedenim rešenjem stečajnom poveriocu obračunata kamata na sva utvrđena potraživanja za period od 27. januara 2015. godine do dana pravnosnažnosti rešenja o glavnoj deobi, 12. juna 2023. godine. Prema sačinjenom obračunu D. Đ. je na ime kamate 25. oktobra 2023. godine isplaćen iznos od 45.814,00 dinara na ime utvrđenih potraživanja u prvom isplatnom redu, dok je 3. novembra 2023. godine isplaćen iznos od 71.973,04 dinara na ime kamate na utvrđena potraživanja u trećem isplatnom redu.

Podnosioci ustavnih žalbi O. M. i Z. S. su u parničnim postupcima koji su se vodili pred Osnovnim sudom u Aleksincu – Sudska jedinica u Sokobanji povukli tužbe 13. oktobra 2023. godine, a ostali kod zahteva za zakonsku zateznu kamatu na iznos glavnog duga od dana podnošenja tužbe do isplate.

3.2. Činjenice i okolnosti koje se odnose na podnositeljku ustavne žalbe D. D.

Uvidom u spise predmeta Osnovnog suda u Aleksincu – Sudska jedinica u Sokobanji Prr1. 49/23, a iz dopisa Privrednog suda u Zaječaru St. 16/14 od 10. oktobra 2023. godine i izjašnjenja stečajnog upravnika br. 282/23 od 6. oktobra 2023. godine u odnosu na D. D, je utvrđeno da je podnela dve prijave potraživanja. Prijavom br. 165 prijavila je potraživanja u ukupnom iznosu od 193.246,05 dina. Zaključkom Privrednog suda u Zaječaru St. 16/14 od 25. juna 2015. godine u prvom isplatnom redu priznata su joj potraživanja u ukupnom iznosu od 117.704,00 dinara, dok su joj u trećem isplatnom redu priznata potraživanja u iznosu od 75.542,05 dinara. Kamata za period od dana otvaranja stečaja do isplate priznata je uslovno, u skladu sa odredbom člana 85. stav 3. Zakona o stečaju.

Prijavom br. 241 podnositeljka je prijavila potraživanja u ukupnom iznosu od 76.403,29 dinara. Zaključkom Privrednog suda u Zaječaru St. 16/14 od 25. juna 2015. godine priznata su u celosti potraživanja u trećem isplatnom redu. Kamata za period od dana otvaranja stečaja do isplate priznata je uslovno, u skladu sa odredbom člana 85. stav 3. Zakona o stečaju. Fond solidarnosti je namirio priznata potraživanja u prvom isplatnom redu u iznosu od 117.704,00 dinara, tako da su ostala nenamirena potraživanja u iznosu od 151.945,34 dinara. Rešenjem o glavnoj deobi Privrednog suda u Zaječaru St. 16/14 od 16. maja 2023. godine odobrena je glavna deoba stečajne mase stečajnog dužnika i određeno da se sva utvrđena potraživanja stečajnih poverilaca namiruju u celosti. Po pravnosnažnosti navedenog rešenja 12. juna 2023. godine, stečajni upravnik je pristupio namirenju potraživanja. Stečajnom poveriocu D. D. je 26. juna 2023. godine isplaćena sredstva u iznosu od 151.945,34 dinara čime je isplaćeno je 100% priznatog potraživanja u trećem isplatnom redu.

Podnositeljka ustavne žalbe D. D. je u parničnom postupku koji se vodio pred Osnovnim sudom u Aleksincu – Sudska jedinica u Sokobanji povukla tužbu 26. oktobra 2023. godine, a ostala kod zahteva za naknadu troškova parničnog postupka.

3.3 Činjenice i okolnosti koje se odnose na podnosioca ustavne žalbe P. K.

Uvidom u spise predmeta Osnovnog suda u Aleksincu – Sudska jedinica u Sokobanji Prr. 152/23 po tužbi P. K. za novčano obeštećenje zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku u stečajnom postupku koji se vodi pred Privrednim sudom u Zaječaru u predmetu St. 16/14, utvrđeno je da je rešenjem Privrednog suda u Zaječaru R4 St. 4/23 od 3. marta 2023. godine usvojen prigovor predlagača V. K. i P. K. i utvrđena povreda prava na suđenje u razumnom roku u stečajnom postupku koji se vodi pred Privrednim sudom u Zaječaru u predmetu St. 16/14, naloženo stečajnom sudiji da u roku od četiri meseca preduzme sve radnje u cilju bržeg okončanja stečajnog postupka i usvojen zahtev predlagača za naknadu troškova postupka u iznosu od 13.500,00 dinara. Iz obrazloženja navedenog rešenja proizlazi da su podnosioci prigovora V. K. i P. K. zakonski naslednici pok. S. K.

Takođe se, u spisima ovog predmeta nalazi i presuda Osnovnog suda u Aleksincu – Sudska jedinica u Sokobanji Prr. 149/23 od 10. oktobra 2023. godine kojom je u stavu prvom izreke usvojen tužbeni zahtev tužioca V. K. (jednog od zakonskih naslednika pok. S. K.) i obavezana tužena da mu na ime novčanog obeštećenja za neimovinsku štetu koja je izazvana povredom prava na suđenje u razumnom roku u stečajnom postupku koji se vodi pred Privrednim sudom u Zaječaru u predmetu St. 16/14 isplati iznos od 96.000,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od dana donošenja presude do isplate. Stavom drugim izreke je obavezana tužena da tužiocu naknadi troškove parničnog postupka u iznosu od 31.500,00 dinara.

Prema podacima sa Portala pravosuđa Srbije – tok predmeta osnovnih sudova utvrđeno je da je postupak pred Osnovnim sudom u Aleksincu – Sudska jedinica u Sokobanji pravnosnažno okončan, odnosno da je presuda istog suda Prr. 149/23 od 10. oktobra 2023. godine, postala pravnosnažna 4. aprila 2024. godine, a izvršna 1. juna 2024. godine.

4. Odredbom člana 2. Zakona o izmeni i dopuni Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, broj 92/23) propisano je da se u članu 82. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS”, br. 109/07, 99/11, 18/13, 40/15, 103/15 i 10/23) dodaje stav 2. koji glasi: „Izuzetno od stava 1. ovog člana ustavna žalba može se izjaviti i ako nisu iscrpljena pravna sredstva, ako je podnosiocu ustavne žalbe povređeno pravo na suđenje u razumnom roku u stečajnim i izvršnim postupcima koji se vode radi namirenja priznatih ili utvrđenih potraživanja u kojima je stečajni, odnosno izvršni dužnik preduzeće sa većinskim društvenim ili državnim kapitalom.”

Odredbom člana 1. Zakona o izmenama i dopunama Zakona o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku („Službeni glasnik RS“, broj 92/23), koji je stupio na snagu 4. novembra 2023. godine, propisano je da se Zakon o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku ne primenjuje na stečajne i izvršne postupke koji se vode radi namirenja priznatih ili utvrđenih potraživanja u kojima je stečajni, odnosno izvršni dužnik preduzeće sa većinskim društvenim ili državnim kapitalom.

Odredbama člana 16. stav 3. i 4. Zakona o izmenama i dopunama Zakona o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku propisano je da se tužbe za novčano obeštećenje i naknadu imovinske štete koje su podnete u vezi sa povredom prava na suđenje u razumnom roku u stečajnom ili izvršnom postupku iz člana 1. ovog zakona po kojima nije doneta prvostepena odluka do dana stupanja na snagu ovog zakona, smatraju ustavnim žalbama.

Odredbom člana 3. stav 2. Zakona o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku („Službeni glasnik RS“, broj 40/15) je propisano da stranka ne plaća sudsku taksu u postupcima u kojima se štiti pravo na suđenje u razumnom roku i da su oni hitni i imaju prvenstvo u odlučivanju.

5. Polazeći od navedenog, Ustavni sud konstatuje da je Zakon o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku stupio na snagu 1. januara 2016. godine i da je njime predviđeno da zaštitu prava na suđenje u razumnom roku u postupcima koji su još uvek u toku pruža nadležni sud, a ne Ustavni sud. Takođe, iz odredbe člana 26. stav 1. ovog zakona proizlazi da se pravo na novčano obeštećenje (neimovinska šteta), zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku ostvaruje pred nadležnim sudovima, i to podnošenjem tužbe protiv Republike Srbije.

Međutim, citiranim odredbama Zakona o izmenama i dopunama Zakona o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku isključena je primena predmetnog zakona u odnosu na stečajne i izvršne postupke koji se vode radi namirenja priznatih ili utvrđenih potraživanja u kojima je stečajni, odnosno izvršni dužnik preduzeće sa većinskim društvenim ili državnim kapitalom, što znači da u ovoj vrsti postupaka sudovi više nisu nadležni za zaštitu prava na suđenje u razumnom roku, već je to postala isključiva nadležnost Ustavnog suda, bez obzira na to da li je predmetni postupak u toku ili je okončan.

Imajući navedeno u vidu, a posebno odredbe člana 16. stav 3. Zakona o izmenama i dopunama Zakona o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku, Ustavni sud konstatuje da se tužba podnosioca R. J. u kojoj je istaknut zahtev za novčano obeštećenje zbog utvrđene povrede prava na suđenje u razumnom roku, smatra ustavnom žalbom.

6. Polazeći od navedenog, a razmatrajući ustavnu žalbu kojom je podnosilac R. J. tražio isplatu novčanog obeštećenja zbog utvrđene povrede prava na suđenje u razumnom roku u stečajnom postupku koji se vodi stečajnim dužnikom „L.“ doo Sokobanja, pred Privrednim sudom u Zaječaru u predmetu St. 16/14, Ustavni sud podseća da je podnosiocu pravnosnažnim rešenjem Privrednog suda u Zaječaru R4 St. 43/23 od 24. aprila 2023. godine već utvrđena povreda prava na suđenje u razumnom roku u predmetnom stečajnom postupku. Saglasno tome, Ustavni sud je, u smislu člana 89. stav 3. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, 109/07, 99/11, 18/13 – Odluka US, 40/15 – dr. zakon, 103/15, 10/23 i 92/23) odlučivao o načinu otklanjanja štetnih posledica utvrđene povrede prava, odnosno o zahtevu podnosioca ustavne žalbe za naknadu nematerijalne štete.

Prilikom odlučivanja o visini iznosa naknade nematerijalne štete, Ustavni sud je imao u vidu stavove Evropskog suda za ljudska prava (u daljem tekstu: Evropski sud) koji su izraženi u odluci u predmetu Stanković protiv Srbije (predstavka broj 41285/19, odluka od 19. decembra 2019. godine), a koje je i Ustavni sud prihvatio u svojoj praksi (videti npr. Odluku Už-7309/2018 od 17. decembra 2020. godine i Odluku Už-277/2017 od 4. juna 2020. godine).

Evropski sud se u odluci u predmetu Stanković protiv Srbije izjašnjavao o tome da li je visina naknade neimovinske štete koja je, na osnovu Zakona o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku, dosuđena od strane nadležnih sudova, zbog neizvršenja/kašnjenja u izvršenju sudskih odluka u kojima je dužnik preduzeće sa isključivim ili većinskim državnim ili društvenim kapitalom, dovoljna i adekvatna. Razmatrajući prigovor gubitka statusa „žrtve“ Evropski sud je primetio da je iznos naknade nematerijalne štete od 800 evra koji su domaći sudovi dosudili podnositeljki predstavke niži od iznosa koje Evropski sud dosuđuje u sličnim predmetima, ali je naglasio da se pitanje adekvatnosti dosuđenog iznosa naknade mora ceniti u svetlu svih okolnosti slučaja, što uključuje ne samo trajanje konkretnog postupka, već i vrednost naknade koja se ocenjuje u kontekstu životnog standarda u određenoj državi, kao i činjenicu da će u okviru nacionalnog sistema ova naknada u principu biti dosuđena i isplaćena brže i ranije nego da o tome odlučuje Evropski sud (stav 23.). Zaključujući da se dosuđeni iznos naknade nematerijalne štete od 800 evra može smatrati dovoljnim i adekvatnim za pretrpljenu povredu prava na suđenje u razumnom roku, te da je, posledično, podnositeljka predstavke izgubila status „žrtve“ u smislu člana 34. Evropske konvencije za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda, Evropski sud je odbacio predstavku.

Dakle, Ustavni sud nalazi da se u situaciji kada je podnosiocu utvrđena povreda prava na suđenje u razumnom roku zbog nemogućnosti da u primerenom roku naplati svoje pravnosnažno dosuđeno, odnosno utvrđeno potraživanje iz radnog odnosa od poslodavca – dužnika koji je preduzeće sa isključivim ili većinskim društvenim ili državnim kapitalom, o zahtevu podnosioca za naknadu nematerijalne štete mora odlučivati primenom stavova Evropskog suda izraženih u odluci Stanković protiv Srbije, a koju prihvata i Ustavni sud.

Primenjujući izloženo na konkretan slučaj, a s obzirom na to da je podnosiocu R. J. povreda prava na suđenje u razumnom roku utvrđena zbog nemogućnosti da u primerenom roku naplati potraživanja iz radnog odnosa od poslodavca – stečajnog dužnika koji je posluje sa društvenim kapitalom (videti Odluku Už-12826/2023 od 8. februara 2024. godine), Ustavni sud je, saglasno članu 89. st. 1. i 3. Zakona o Ustavnom sudu, usvojio ustavnu žalbu podnosioca i utvrdio mu pravo na naknadu nematerijalne štete u iznosu od 800 evra, u dinarskoj protivvrednosti, po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate, umanjenom za iznose koji su podnosiocu ustavne žalbe eventualno već isplaćeni po osnovu utvrđene povrede prava na suđenje u razumnom roku u stečajnom postupku pred Privrednim sudom u Zaječaru u predmetu St. 16/14. Naknada nematerijalne štete isplaćuje se na teret budžetskih sredstava – razdeo Ministarstva pravde, u roku od četiri meseca od dana dostavljanja ove odluke Ministarstvu, te je odlučeno kao u tački 1. izreke.

7. U pogledu zahteva podnosioca R. J. za naknadu troškova parničnog postupka koji je pred nadležnim sudom vođen do stupanja na snagu Zakona o izmenama i dopunama Zakona o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku (a koji je nakon toga ustupljen na nadležnost Ustavnom sudu), Ustavni sud najpre ukazuje da je članom 3. stav 2. Zakona o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku propisano da stranka ne plaća sudsku taksu u postupcima u kojima se štiti pravo na suđenje u razumnom roku, zbog čega svakako nema osnova za naknadu troškova po navedenom osnovu, tj. sudske takse. Dalje, imajući u vidu da se tužba podnosioca u smislu citiranih izmena Zakona smatra ustavnom žalbom, Ustavni sud je zahtev za naknadu troškova parničnog postupka, razmatrao u smislu odredaba o troškovima postupka pred Ustavnim sudom iz člana 6. Zakona o Ustavnom sudu.

Ustavni sud ukazuje da je u svojoj dosadašnjoj praksi više puta razmatrao navedeno pitanje, te da je zauzeo načelan stav da, u smislu člana 6. Zakona o Ustavnom sudu, nema osnova za naknadu troškova postupka pred Ustavnim sudom, pri čemu u konkretnom slučaju ne postoje bilo kakve izuzetne i posebne okolnosti koje bi opravdale drugačiju primenu člana 6. stav 2. Zakona (videti presudu u predmetu Evropskog suda Dragan Kovačević protiv Hrvatske, broj predstavke 49281/15, od 12. maja 2022. godine, stav 83.).

Ustavni sud, takođe, konstatuje da je podnosiocu ustavne žalbe odlukom nadležnog suda kojom je usvojen njegov prigovor radi ubrzavanja postupka pravnosnažno već dosuđen odgovarajući novčani iznos na ime troškova postupka za zastupanje od strane advokata. Pored toga, Ustavni sud naglašava da je usvojenim izmenama Zakona o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku i ovom odlukom Ustavnog suda obezbeđena delotvorna zaštita prava podnosioca, koji će, u skladu sa poštovanjem principa supsidijarnosti, kao i praksom Evropskog suda, traženu zaštitu prava brže ostvariti u okvirima nacionalnog pravnog sistema.

Imajući navedeno u vidu, Ustavni sud ocenjuje da nema osnova za naknadu troškova postupka pred Ustavnim sudom na ime zastupanja od strane advokata u svakom pojedinačnom predmetu, budući da ti troškovi nisu opravdani, niti nužni. Stoga je Ustavni sud, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 7) Zakona o Ustavnom sudu, odbacio ovaj zahtev, rešavajući kao u tački 2. izreke.

8. Ustavni sud je kod činjenice da su podnosiocima ustavnih žalbi O. M, Z. S, D. D. i D. Đ, 19, 21. i 26. juna 2023. godine isplaćena potraživanja razvrstana u prvom i trećem isplatnom redu i da im je u skladu sa članom 85. stav 3. Zakona o stečaju tokom oktobra i novembra 2023. godine isplaćena i kamata za period posle otvaranja stečajnog postupka 27. januara 2015. godine do pravnosnažnosti rešenja o glavnoj deobi 12. juna 2023. godine, kao i činjenice da su podnosioci O. M, Z. S. i D. D. povukli tužbe u predmetnim parničnim postupcima, ocenio da navedeni podnosioci nemaju pravni interes za podnošenje ustavnih žalbi zbog povrede prava na imovinu iz člana 58. stav 1. Ustava.

Pored navedenog, a u vezi zahteva za isplatu zakonske zatezne kamate, Ustavni sud s tim u vezi je ukazao na stavove Evropskog suda izražene u presudi Stevanović i drugi protiv Srbije (broj predstavke 43815/17 i 15 drugih, od 27. avgusta 2019. godine, stav 17.) koji se tiču zahteva za obračunavanje i isplatu zakonske zatezne kamate za period trajanja stečajnog postupka. Naime, u navedenoj presudi je konstatovano da su podnosioci predstavki imali pravo na glavni dug i zakonsku zateznu kamatu do pokretanja stečajnog postupka, što im je i isplaćeno, a da im nakon tog datuma kamata nije isplaćena, jer na to nisu imali pravo, te je stoga zaključeno da su osporene domaće odluke u potpunosti izvršene. U tom kontekstu, Evropski sud je dalje izneo da se, iako je tužena država odgovorna za dugove društvenih, odnosno državnih preduzeća, koji su utvrđeni pravnosnažnim presudama, opšta pravila domaćeg prava i dalje primenjuju na bilo koji izvršni, odnosno stečajni postupak protiv takvog preduzeća.

Imajući u vidu navedeno, Ustavni sud je, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 7) Zakona o Ustavnom sudu, ustavne žalbe odbacio, jer nisu ispunjene Ustavom utvrđene pretpostavke za vođenje postupka, rešavajući kao u tački 3. izreke.

9. U odnosu na podnosioca P. K. koji je ustavnom žalbom tražio naknadu nematerijalne štete zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku u postupku namirenja potraživanja iz radnog odnosa njegovog pravnog prethodnika prema privrednom društvu sa društvenim kapitalom, Ustavni sud nalazi da su u konkretnom slučaju od značaja stavovi Evropskog suda za ljudska prava (u daljem tekstu: Evropski sud) izraženi u odluci u predmetu Stanković protiv Srbije (predstavka broj 41285/19, odluka od 19. decembra 2019. godine).

Takođe, Evropski sud za ljudska prava je u više svojih odluka izrazio stav po pitanju visine naknade neimovinske štete zbog neizvršenja/kašnjenja u izvršenju sudskih odluka u kojima je dužnik preduzeće sa isključivim ili većinskim državnim ili društvenim kapitalom, u slučajevima kada su podnosioci predstavki pravni sledbenici lica na koje ta sudska odluka glasi. Naime, dovoljna i adekvatna naknada koja se dosuđuje podnosiocima predstavki kao pravnim sledbenicima lica na koje sudska odluka glasi, bez obzira na njihov broj, je upravo ona naknada koja bi pripala njihovom pravnom prethodniku (videti: predmet Mehmedović i drugi protiv Srbije, predstavka broj 23202/20 i 14 drugih, presuda od 29. septembra 2022. godine i predmet Novica Ranđelović protiv Srbije i drugi podnosioci, predstavka 42495/18 i druge, odluka od 29. aprila 2021. godine).

Primenjujući navedeno na konkretan slučaj, a kod činjenice da je jednom od zakonskih naslednika pok. S. K. iz Sokobanje, V. K. pravnosnažnom presudom Osnovnog suda u Aleksincu – Sudska jedinica u Sokobanji Prr. 149/23 od 10. oktobra 2023. godine na ime novčanog obeštećenja za neimovinsku štetu koja je izazvana povredom prava na suđenje u razumnom roku u stečajnom postupku koji se vodi pred Privrednim sudom u Zaječaru u predmetu St. 16/14 dosuđen iznos od 96.000,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od dana donošenja presude do isplate, Ustavni sud ističe da je dosuđeni iznos novčanog obeštećenja u skladu sa praksom Evropskog suda za ljudska prava i odgovara iznosu koji se utvrđuje podnosiocima koji su u sličnoj činjeničnoj i pravnoj situaciji kao ovde podnosioci ustavne žalbe. Shodno izloženom, Ustavni sud je ocenio da je presudom Osnovnog suda u Aleksincu – Sudska jedinica u Sokobanji Prr. 149/23 od 10. oktobra 2023. godine jednom od zakonskih naslednika pravnosnažno dosuđen iznos od 96.000,00 dinara na ime nematerijalne štete, zbog utvrđene povrede prava na suđenje u razumnom roku u postupku namirenja potraživanja iz radnog odnosa njihovog pravnog prethodnika prema privrednom društvu sa društvenim kapitalom, čime je podnosilac ustavne žalbe P. K, po oceni Ustavnog suda, izgubio status „žrtve“ povrede Ustavom zajemčenog prava.

Imajući u vidu sve navedeno, Ustavni sud je, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 7) Zakona o Ustavnom sudu, odbacio ustavnu žalbu P. K. jer nisu ispunjene Ustavom utvrđene pretpostavke za vođenje postupka, rešavajući kao u tački 4. izreke.

10. Polazeći od svega iznetog, Ustavni sud je, na osnovu odredaba člana 42b stav 1. tačka 1), člana 45. tačka 9), člana 46. tačka 9) i člana 47. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu, kao i člana 89. Poslovnika o radu Ustavnog suda, doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

Snežana Marković, s.r.

Odluka Ustavnog suda o naknadi štete zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti